Depresija

Depresija je stara koliko i civilizacija. Ubraja se u najranije opisane bolesti u medicini. Reč depresija potiče od latinske reči deprimere, što znači pritisnuti, utisnuti ili udubiti.
Depresija se najčešće vezuje za osećanje tuge, medjutim ona pretstavlja mnogo više od obične tuge. Nekada je čovek neraspoložen i to traje relativno kratko i to nije depresija. Postoje periodi života kada je čovek tužan, zbog nekog gubitka, smrti rodjaka, prijatelja ili je pretrpeo materjalni ili emocionalni gubitak, ta tuga traje kratko i lagano slabi. To takodje nije depresija.

 

Ako se tuga pojavi bez ikakvog razloga ili je nesrazmerna uzroku ili ako tuga ne prestaje ili se ponovo vraća, ako je čoveku teško da radi, da se druži, da spava, ne može više da se raduje životu, onda to više nije obično neraspoloženje , već je to depresija.

 

Depresija je jedina smrtonosna bolest u psihijatriji, jer oko 15% depresivnih osoba počini samoubistvo, pa zato depresija zahteva ozbiljan pristup i lečenje.
Klinička depresija se opisuje kao poremećaj sa fizičkim i mentalnim karakteristikama koje mogu da poremete sposobnost pojedinca da funkcioniše u društvu i radnom okruženju.Depresija je stanje koje traje više od dve nedelje.

 

Depresija se često javlja kod osoba koje su imale bolna iskustva ili doživele degradaciju, poniženje ili sramotu ili su doživele neki gubitak.
Negativna osećanja nastala kao rezultat razočarenja ili gubitaka u detinjstvu, loša regulacija samopoštovanja, bes usmeren ka sebi i osećanja bespomoćnosti i beznađa su tipični za depresiju. Ponavljanje iskustva iz detinjstva i nesvesna ranjivost predstavljaju osnovu za depresiju.

 

Rizik od razvoja depresije pretstavlja i to da li su neke osobe bile izložene optužbama psihološke ili socijalne prirode, kao što su iskustvo izdaje, prevare i laži. Veliki rizik za nastanak depresije nekada predstavlja i nesigurnost u svoje potrebe, ciljeve i očekivanja od sebe i drugih ljudi iz svoje okoline. Nasledni faktor takođe igra veoma važnu ulogu u pojavi depresije.
Biološki faktori mogu takodje da doprinose da se pojavi depresija, na primer nedostatak neurotransmitera (npr. serotonina) u mozgu, snižen metabolizam i nedostatak sunca tokom zime.

 

Depresija nemože da se utvrdi laboratorijskim testovima.Takodje psihijatrija nema uslove da nekim modernim aparatom tačno utvrdi da li je kod nekog prisutna depresija ili ne. Postojali su neki pokušaji da se depresija odredi snimanjem mozga posebnim tehnikama ali ti pokušaji nisu prihvaćeni kao pouzdani. Da biste utvrdili da li ste depresivni i koliko ste depresivni, vaš lekar će vam postavljati pitanja o vašim osećanjima, njihovom nastanku i razvoju ali i kako i da li uopšte možete da izadjete na kraj sa njima. Pomoću ovih pitanja, vaš lekar će sastaviti potpunu istoriju, kada je depresija počela, koliko dugo je trajala, koliko je teška, da li ste je imali pre i kako ste tada tretirani. Lekar će vas pitati da li ste koristili alkohol ili droge, da li ste ikada razmišljali o smrti i samoubistvu, da li je neko u porodici imao depresiju i kako su oni tretirani. Procena će takođe uključiti ispitivanje vašeg psihičkog stanje da se utvrdi način na koji razgovarate, kako razmišljate da li imate oslabljeno pamćenje i koncentraciju jer se to često javlja kod onih koji pate od depresije.

 

Svetska Zdravstvena Organizacija o depresiji

SZO – Svetska Zdravstvena Organizacija, pokazuje cifre koje jasno ukazuju da će depresija uzrokovati troškove lečenja zbog koji će se verovatno do 2030. godine toliko povećati da će ovo biti najveći teret svih zdravstvenih sistema.
Zvaničnici SZO su predvideli da će, u roku od 20 godina, broj pojedinaca obolelih od depresivnog sindroma biti veći nego bilo koji drugi zdravstveni problem.
Oko 450 miliona ljudi već pate od nekog mentalnog poremećaja sa invaliditetom, od kojih većina živi u zemljama u razvoju. U bogatim zemljama, isto tako, postoji depresija u razmerama epidemije koja loše utiče na celokupno društvo, a uzrokovana je imigracijom ljudi iz siromašnih zemalja. Depresija predstavlja veliki problem u zemljama u razvoju, u kojima se mnogo manje resursa troši na mentalno zdravlje.
Depresija je bolest kao i svaka druga fizička bolest od koje pate ljudi pa tako i oni imaju pravo da dobiju adekvatan tretman i negu.

Prema SZO, depresija je mentalni poremećaj koji je predstavljen depresivnim raspoloženjem, gubitakom interesovanja ili zadovoljstva, osećanjem krivice sa niskim samopoštovanjem, nesanicom ili gubitkom apetita, nedostatkom energije i slabom koncentracijom. Ovi problemi mogu dovesti do suštinskog poremećaja u sposobnosti pojedinca da vodi računa o svojim svakodnevnim aktivnostima.
SZO predviđa da će do 2020 godine, depresija biti na drugom mestu na rang listi bolesti koje izazivaju inavaliditet za sve uzraste, oba pola. Danas je depresija već drugi uzrok invaliditeta u starosnoj kategoriji 15-44 godina za oba pola zajedno.

Poslednji izveštaj SZO u vezi depresije glasi:
Od Depresija je obolelo oko 120 miliona ljudi širom sveta.
Depresija je među vodećim uzrocima invaliditeta u svetu.
Depresija može biti pouzdano dijagnostikovana i lečena u ambulantama opšte prakse.
Manje od 25% je onih pacijenata koji su imali efikasnu terapiju.
Depresija može biti pouzdano dijagnostikova u ambulantama opšte prakse. Antidepresivi i strukturirane forme psihoterapije efikasni su u 60-80% pacijenata pa se oni mogu lečiti u ambulantama opšte prakse. Međutim, manje od 25% je onih pacijenata koji (u nekim zemljama manje od 10%) moraju zatražiti pomoć visoko specijalizovanih psihijatrijskih ustanova.

Šta nije a šta jeste depresija?

Depresija nije nešto što je samo u tvojoj glavi. Ona nije izmišljena bolest, nije lenjost ili tuga koja traje nekoliko dana. Ona nije premenstrualni sindrom-PMS ili stres.
Depresija je poremećaj u raspoloženju čije su karakteristike različiti stupnjevi tuge, razočarenja, usamljenosti, beznadja, sumnje u samoga sebe i osećanje krivice. Ova osećanja mogu biti vrlo intenzivna i mogu trajati duže vremena. Svakodnevne aktivnosti mogu postati otežane ali pojedinac još uvijek može biti u mogućnosti da se nosi se s simptomima depresije. Ipak, na ovom nivou osećanje bespomoćnosti može postati tako intenzivno da se kao jedino rešenje vidi samoubistvo.

Depresija je bolest koja čini da se osoba oseća tužno i beznadežno kroz neko duže vreme. Ona se razlikuje od normalnog osećanja tuge, žalosti ili osećanja nedostatka energije.
Svako može da ima depresiju.To se često dešava kod više članova neke porodice ali takođe se može desiti i kod nekog ko nema istoriju porodične depresije. Depresija se može javiti jednom ili više puta u toku života.
Ako mislite da ste možda depresivni, recite to svom lekaru. Postoje dobri tretmani koji mogu da vam pomognu da ponovo uživate u životu. Što pre dobijete odgovarajući tretman, pre ćete se osećati bolje.
Depresija ima mnogo lica, razlikuje se od jedne osobe do druge. Osobe koje pate od depresivnih epizoda često će pokazati različite fizičke simptome ili će se žaliti na setno i tužno raspoloženje. Međutim, kod većine ljudi simptomi nisu lako prepoznatljivi kao depresija, jer nikada ranije nisu imali slične epizode.
Fizički simptomi su najčešće jedini pokazatelji depresije na primer glavobolje, bolovi u mišićima, nejasne senzacije u telu ili nekada i crevne tegobe. Za neke ljude, fizički simptomi su jedini razlog da se jave svom lekaru.

Ljudi često veruju da su depresivno raspoloženje i osećanje krivice, znaci slabosti, znaci da nisu u stanju da se nose sa zahtevima koje nameće društvo ili da će biti ismejani od strane svog lekara, ako zatraže pomoć zbog toga. Depresivni pacijenati mogu da se plaše da kažu da su depresivni i spremni su da odbiju dijagnozu depresije. Takvim pojedincima je i dalje potrebna podrška da prihvate dijagnozu i da se pridržavaju terapije.

Glavni simptomi depresije su osećanje gubitka interesovanja i volje, energije i osećanje dugotrajnog i jakog umora. Ostali simptomi su osećanje krivice, inferiorne misli, smanjeno samopouzdanje, suicidalne misli, teškoće sa koncentracijom, poremećaj psihomotorne aktivnosti (nemir, agitacija, uzbuđenje ili kočenje), poremećaj spavanja, gubitak apetita i mršavljenja.

Postoji razlika između teških, umerenih i blagih depresija. Posebno stanje koje se izdvaja iz depresivnog spektra, zove se Distimija i karakteriše ga hroničan tok tokom mnogo godina. Učestalost depresije je povećana u poslednjih nekoliko decenija. Verovatno najmanje 25% svih žena i 15% svih muškaraca, se lečilo od drepresije tokom života.

Depresije definicija

Stanje tuge i neraspoloženja mora da traje najmanje 2 nedelje i ne bi trebalo da bude direktan rezultat fizičke bolesti ili bolesti zavisnosti.

Depresija osnovni simptomi:

• depresivno raspoloženje
• nedostatak zadovoljstva
• gubitak energije i osećanje hroničnog umora

Ostali simptomi depresije:

• smanjena koncentracija
• smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje
• osećanje krivice i osećanje inferiornosti
• pesimističke misli o budućnosti
• planovi za budućnost su katastrofični
• poremećaj spavanja
• smanjenje ili gubitak apetita-nekada je apetit naglo pojačan

Čovek postaje depresivan kada:
• se simptomi razvijaju veoma brzo
• tegobe ometaju svakodnevni život

Različite vrste depresije

Blaga depresija

Postoje dva glavna simptoma i najmanje dva druga simptoma. Nema simptoma koji su teški. Pacijent obično mogu da rade sa manjim teškoćama u socijalnom ili radnom okruženju, obično ne prestanu da vode svoj svakodnevni život, ali im se sve čini teže da rade i sami sebi izgledaju manje vredni.

Umerena depresija

Postoje dva glavna simptoma i najmanje četiri druga simptoma. Nekoliko simptoma su teška. Pacijenti obično ne rade u i izbegavaju da budu na poslu ili u društvu. Umerena depresija ima značajan uticaj na svakodnevni život čoveka.

Velika depresija

Postoje sva tri glavna simptoma i najmanje šest drugih simptoma. Nekoliko simptoma su veoma teški. Pacijenti ne mogu funkcionisati socijalno ili na poslu, a često imaju probleme sa dnevnim i ličnim zadacima.

Specifični oblici depresija

Distimija

To je hronična i blaga depresija (u trajanju od najmanje 2 godine).
Pojedinačne epizode nisu dovoljno ozbiljne ili produženog trajanja da ispune kriterijume za dijagnozu blagog, umereneog ili teškog ponavljenog depresijskog poremećaja.

Bipolarni afektivni poremećaj
To je tip depresije za koji je karakteristična nagla pramena raspoloženja, smenjuju se faze pozitivnog i negativnog raspoloženja. Ovo se takođe ponekad naziva manična depresija.

Sezonski afektivni poremećaj
To je stanje kada nastaju velike promene raspoloženja u različitim godišnjim dobima. Postoje zimske i letnje depresije.

Posleporođajna depresija

Neke žene postaju depresivrte ubrzo posle porođaja.

Zablude vezane za depresiju

• Da će depresija brzo proći sama od sebe, pa lečenje nije potrebno.
• Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne.
• Pramenom okoline, proći će i depresija.
• Da čovek može sam da se izleći.
Za članak korišćeni delovi teksta dr Branka Vukovića