Monthly Archives: May 2014

Zašto su žene podložne depresiji

Žene više boluju od depresije nego muškarci! Prema zaključcima iz psihijatrijske prakse, depresivne epizode i psihička oboljenja ima 20 odsto žena, dakle dvostruko više nego što imaju pripadnici jačeg pola. Jedan od razloga je genetika, stresni događaji i razni sociološki faktori koje žene teže podnose.

Depresija se javlja i kao posledica promena u nivou hormona u toku mesečnog ciklusa, u trudnoći i menopauzi. Žensko telo luči više hormona stresa, a hormon progesteron blokira brzo isključivanje hormona stresa.
Evo u kojim periodima su žene najviše sklone depresiji…

Trudnoća
Iako je progesteron, hormon sreće, izražen u vreme trudnoće istraživanja su pokazala da dve trećine žena u trudnoći pokazuje blaže psihološke simptome, posebno u prvom i trećem tromesečju. Manifestuju se kao napetost, razdražljivost i sklonost depresiji zbog zabrinutosti mogućim malformacijama ploda, bolnog i komplikovanog porođaja. Od kompletne depresija prisutna je u čak 10 odsto trudnica, posebno u prvom tromesečju trudnoće.

Faktori rizika u trudnoći: / oko 40 odsto
-ranije depresivne epizode i žena, a punu
prethodni abortusi
neželjena trudnoća
bračne nesuglasice i porodični sukobi odsto
porodična sklonost depresiji u trudnoći

U adolescentnim trudnoćama zbog spleta sociorazvojnih okolnosti postoji povećan rizik za depresiju i suicidno ponašanje. Taj rizik se pripisuje stresu koji opterećuje mladu majku koja je u razvoju i nije sposobna da se nosi sa teretom majčinstva.

Posleporodjajna depresija
U ovom razdoblju je rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja, medju kojima su posleporodjajna tuga, depresija i psihoza, povećan čak 18 puta. Posleporodajna depresija je psihički poremećaj koja se manifestuje poremećajem sna, apetita, psihomotornim nemirom, zamorom, osećajem krivice i suicidnim idejama. Učestalost javljanja je između osam i 15 odsto.

Prekid trudnoće
Posle odluke o namernom prekidu trudnoće polovina žena oseća napetost, a petina je vrlo depresivna. Psihički stres smanjuje se posle pobačaja, ali trećina žena ima emocionalne probleme i posle mesec dana, a mah broj suočava se sa psihičkim problemima jednu do dve godine kasnije. Pobačaj je nesumnjivo traumatski događaj zbog neplanirane trudnoće i iščekivanja da se to desi.

Menstruacija
Pre pojave menstruacije žene često imaju predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) ili predmenstrualni sindrom (PMS). Karakteristike PMS su depresivno raspoloženje, anksioznost, emocionalna nestabilnost i smanjeno zanimanje za uobičajene aktivnosti koje su javljaju nekoliko dana uoči ciklusa (u luteinskoj fazi). Može se pojaviti osećaj tuge, beznađa i samosažaljenja, napetost i zabrinutost, primetna labilnost raspoloženja praćena čestim plačem, razdražljivost, bes, pojačani međuljudski konflikti, teškoće koncentracije, umor, promene apetita, poremećaj uobičajenog ritma sna, fizički simptomi kao što su osedjive i natečene grudi, glavobolja, osećaj „bubrenja” ili debljanja. Osim ovih simptoma može da se javi i bol u zglobovima i mišićima.
U blažem obliku PMS ima blizu 40 odsto žena, a punu kliničku sliku poremećaja pokazuje dva do deset odsto. U lečenju se primenjuje hormonska terapija progesteronom, zatim antidepresivi. Nijedan od navedenih lekova nije specifičan, ali mnogim olakšavaju simptome.

Klimakterijum
Menopauza (klimaks) se javlja uglavnom između 40. i 55. godine, pri čemu menstruacija postepeno izostaje. Prirodni pratilac proređivanja mesečnog ciklusa je smanjenje proizvodnje ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona. Promena nivoa hormona često je praćena neprijatnim simptomima: toplotni valunzi, znojenje i depresija, razdražljivost, nesanica i osećaj zamora. U vreme ovih promena žene su podložne većem broju hroničnih oboljenja kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i proređenja gustine kostiju (osteoporoza). Ako je već ranije postojala neka od ovih bolesti, za vreme menopauze obično dolazi do pogoršanja.
Sve to može da rezultira intenziviranjem depresivnih stanja u menopauzi, pa ako poprime kliničku sliku i psihičke poremećaje, potrebno je obratiti se psihijatru.

Kriza srednjih godina

Godine ne mogu da se vrate, kao kazaljke na satu, ma koliko bi to neki želeli. Uglavnom oko 50. rođendana, i muškarci i žene počinju da svode račune, šta su želeli a šta postigli, i mahom se suočavaju sa strahom od starosti. Uz to, priroda je tako udesila da se i telo u to vreme menja, počinju da se javljaju prvi simptomi meno i andropauze, muškog i ženskog klimaksa. Sve to predstavlja dobru podlogu za fenomen koji je poznat kao kriza srednjih godina.

Muškarci i žene koji su dobro si tuirani, profesionalno ostvareni imaju dovoljno novca, povlače neke konkretne poteze kojima žele da vrate mladost.Podvrgavaju se hirurškim intervencijama i koriste razna sredstva da bi uklonili vidljive znake starosti bore, salo, zatežu kožu. Uglavnom je to oružje žena, mada ni muškarci ne beže od estetike, ali su njima na prvom mestu neka druga sredstva -skupi automobili, mobilni telefoni, odela, cipele… I naravno, oboje imaju mlade ljubavnike.

Iako na početku planiraju da to bude samo avantura, paralelna veza, preljubnici, upadaju u zamku emocija, veza se otkrije i to neminovno ugrozi brak.
I oni koji ne odskaču u društvu, prosečni muškarci i žene, doživljavaju krizu srednjih godina, ali na malo drugačiji način. Znakovi klimaksa valunzi, nesanica, problemi sa metabolizmom, promene raspoloženja, sklonost depresiji – mogu da utiču da se žena oseća loše, i psihički i fizički, i ako se potpuno prepusti tom stanju, može da sklizne u depresiju.

Muževi su uglavnom približnih godina i takođe imaju svoj paket tegoba – nervozu, probleme sa metabolizmom, često prostatom što automatski povlači i problem sa potencijom.

Starenje treba prihvatiti kao normalni životni proces zato što svako doba ima svoje privilegije, prednosti nedostatke. Ako nedostaci idu u paketu sa menopauzom, prednosti su to što je već izgrađen životni stil, zacrtani ciljevi, preokupacije, sve je u životu postalo stabilnije i sigurnije. To je zrelo doba u kome još može da se voli i da se fizički uživa, da se neguje partnerski odnos. Do kasnih godina može čovek da bude efikasan u svemu, čak i da se zaljubi.

Zlatno doba ima prednosti, i ne treba od starosti stvarati bauka, jer zdravlje zavisi i od životne filozofije.
Optimisti, koji su skloni da svemu prilaze sa vedrije strane, imaju smisla za humor, aktivni su i mentalno i fizički, imaju prijatelje, promene koje neminovno nastaju podnose mnogo lakše i prolaze kroz taj period mnogo bezbolnije, nego pesimisti. To se odnosi i na zdravlje. Pesimisti su skloni svim mogućim oboljenjima, od mentalnih do fizičkih. Ta životna filozofija pesimizma prosto urušava imunitet. Zdravlje tela zavisi od toga da li zdravo mislimo. Svime komandujemo iz glave, pa tako pozitivnim mislima i kriza srednjih godina može da se svede na minimum. Zapravo, ta hormonska promena i ne treba da bude kriza, već period u razvoju individue, kao što su pubertet ili adolescencija.

Krizu srednjih godina lako mogu da odaju: nervoza, napetost, nezadovoljstvo sobom i životom, koje se reflektuje na sve ukućane. Tu su i razni neadekvatni načini kako da se iz krize izađe, pa tako neko beži u posao, neko u alkohol a neko u paralelne veze.

Znaci mogu da se vide i u ponašanju, može da se uoči nedostatak tolerancije, fitilj je kraći za mnoge stvari. Javlja se usmerenost na sebe, počinje doterivanje, odlazak u fitnes centre… To su jasne manifestacije da se dešava neka promena. Sve to može biti korisno, ukoliko nije preterano.

A ako se problem prepozna na vreme i postoji dobra volja da se kriza reši, sve može da se završi bez većih lomova. Često je neophodna pomoć terapeuta, jer on može da pospeši uspešan izlazak iz krize. Terapeut otvara pozitivne aspekte srednjeg doba i usmerava ka konstruktivnim mehanizmima odbrane od starenja.

Zašto nastaju psihosomatska oboljenja

Prema savremenim shvatanjima, postoje tri osnovna uzroka u psihičkoj sferi čovekovog života, koji dovode do nastanka psihosomatskih oboljenja. Prvo, vrsta emocije koja je učestala, drugo tip konflikta koji prevladava u ličnosti i konačno tip ličnosti…

Bes i strah, nezavisno od toga čime su izazvani,mogu da budu uzrok za pojavu psihosomatskih oboljenja mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska i različitih poremećaja u radu srca; osećanje dugotrajne strepnje, prigušenog straha, s vremenom može da dovede do jačeg lučenja želudačne kiseline, a ovo do čira na želucu.

Kao primer u kojem tipu konflikta igra osnovnu ulogu u nastajanju psihosomatskih oboljenja, može da posluži situacija u kojoj dominantni i agresivni šef kinji potčinjenog službenika, a ovaj nema hrabrosti da izrazi svoje neslaganje. Dugotrajno potiskivanje ovog sukoba izaziva osećanje niže vrednosti, napetost i trajnu zebnju, a ovo – psihosomatsku bolest.

Pojedini tipovi ličnosti su više od ostalih osetjivi na određena psihosomatska oboljenja. Savremen tip poslovnog čoveka – ambicioznog, disciplinovanog, sposobnog za samosavladivanje i odricanje radi ostvarivanja ciljeva svog preduzeća, sklon je oboljenjima srca i krvotoka. Ove bolesti predstavljaju glavni uzrok smrtnosti u visokorazvijenim zemljama. Pojedine profesije izložene su stresu više nego druge, čime se povećava i faktor rizika za nastanak psihosomatskih oboljenja.

Neuroza hrani bolest
Medicinari veruju da postoji i četvrti faktor sa značajnim udelom u razvoju psihosomatske bolesti – slabost određenog organa. Takodje određuje gde će se bolest manifestovati. Organizam “popušta” tamo gde je najmanje otporan. Da li će čovek oboleti od bronhijalne astme ili čira na dvanaestopalačnom crevu, delimično je određeno relativnom snagom ovih organa, njihovom predispozicijom za određenu bolest.
Ipak se čini da je psihički faktor dominantan.To dokazuju primeri gotovo pravih epidemija psihosomatskih oboljenja, kao što je čir na dvanaestopalačnom crevu. Život u strahu od realne opasnosti, kroz duži period dovodi do psihosomatske reakcije.

Ne reaguju, međutim, svi ljudi na nerešene emocionalne konflikte smetnjama u funkciji unutrašnjih organa. Kod izvesnog broja dolazi do strukturiranja neuroza, koje takođe mogu da imaju za posledicu promene u telesnim funkcijama. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih bolesti nastaju u unutrašnjim organima, kod neuroza u ekstremnim slučajevima može da dođe do smetnji u oblasti voljne muskulature. Emocionalni konflikt se ispoljava u području voljne delatnosti čoveka, kao što su: oduzetost govora usled pretrpljenog straha (zanemeo od straha), oduzetost zdrave ruke i slično. U medicinskoj praksi poznati su slučajevi privremenog slepila usled snažnog emocionalnog uzbuđenja!

Jedan od najvažnijih faktora koji će uticati na tip reakcije, u slučaju unutrašnjih emocionalnih sukoba, odnosno hoće li se razviti neurotska reakcija ili psihosomatska bolest, je individualna konstitucija. Mnogi neurotični su ujedno i psihosomatičari, i obrnuto.

Ne sekirajte se!
Medju emocijama i duševnim stanjima koja najviše pogoduju razvoju psihosomatskih oboljenja, svakako su dugotrajna anksioznost, neuslišena potreba za ljubavlju i poštovanjem, agresivnost, osećanje krivice, preterana ambicioznost ali i osećanje manje vrednosti, stalno prisutna stanja u kojima se čovek oseća “razapet” između dve osobe, dve stvari ili situacije. Isto tako, razne potrebe koje čovek ne može iz objektivnih ili subjektivnih razloga da zadovolji, stresne situacije i iskušenja koja od čoveka neprekidno zahtevaju samodokazivanje, mogu da dovedu do nastanka psihosomatske bolesti.

Anksioznost je stanje od kojeg pati sve veći procenat ljudi, a koje je karakterisano neodređenim strahom, napetošću bez vidljivog razloga, stalno prisutnom neizvesnošću i neprijatnim predosećanjem. Ona ima svoj fiziološki supstrat, karakterisan prekomernom stimulacijom određenih organa i čitavih telesnih sistema. Upravo ova prekomema stimulacija, dovodi prvo do promena, a zatim i do stvarnih i vidljivih oštećenja u organizmu.

Ispitivanja pokazuju da većinu psihosomatskih bolesnika muči čitav kompleks ranije navedenih osećanja. Neprijatna osećanja se ne isključuju, već se najčešće javljaju zajedno. Stoga su i razumljivi saveti lekara, koji po otkrivanju psihosomatski indiciranog oboljenja, uz obaveznu terapiju lekovima, savetuju odmor, bolovanje, odlazak u banju i savet pacijentu da se ne sekira.

Do otkrića psihorelaksacionih tehnika, bilo je veliki problem kako da se spreči sekiracija. Jedna je stvar uočiti potrebu za smirenjem psihičke napetosti, a sasvim druga to praktično i izvesti. Da bi pacijenta opustili, lekari su koristili brojna sredstva za smirenje, koja se i danas primenjuju. Međutim, efekti lekova su kratkotrajni. Deluju na simptome, ali ne i na uzroke bolesti. Kada se prestane sa njihovim uzimanjem tegobe se ponovo javljaju. A nisu zanemarljivi ni propratni štetni efekti, kao što su toksički uticaji leka, usporene reakcije i slično.

Opuštajući postupci
Uvidevši da je kod psihosomatskih bolesnika potrebno prvenstveno delovati na psihu (ne zanemarujući, naravno, ni telo), psihosomatski orijentisani lekari počeli su da koriste različite psihoterapeutske postupke u cilju rešavanja unutrašnjih konflikata i poremećaja u ličnosti pacijenta. Ograničen uspeh klasične psihoterapije u uklanjanju stresa, doveo je do potrage za novim pristupcima u lečenju. Primena autogenog treninga, biofidbeka, joge, sistematske desenzitivizacije i tehnike transcendentalne meditacije, označila je nov pravac u tretmanu psihosomatskih oboljenja. Kada je reč o stresu, istraživanja pokazuju da je tehnika meditacije najefikasnija u prevenciji i redukciji stresa, pre svega u terapiji psihosomatskih bolesti. Ova prirodna i jednostavna relaksaciona tehnika redukuje visoki krvni pritisak, jednako efikasno kao i najmoćnija farmakološka sredstva, bez štetnih propratnih efekata. Ona je četiri puta efikasnija u redukovanju anksioznosti, od prvog sledećeg psihorlaksacionog postupka.Klinička ispitivanja su pokazala blagotvorno delovanje kod depresija i neuroza, baš kao i kod glavnih psihosomatskih bolesti – angine pektoris, diabetesa, gojaznosti, bronhijalne astme i drugih.

Stres i depresija ishrana

Ono smo što jedemo – sve češće poručuju lekari, govoreći o značaju pravilne ishrane. Zdrava hrana u velikoj meri može da umanji rizik od telesnih tegoba, ali i psihičkih poremećaja poput depresije i stresa.

Kao i bilo koji drugi organ, mozak reaguje pozitivno ili negativno na ono što jedemo i pijemo. Stručnjaci zato smatraju da klasične metode lečenja depresije, treba dopunitio zdravom dijetom koja pozitivno deluje na mentalno zdravlje.

Optimalan nivo serotonina u mozgu veoma je važan za prevenciju depresije.Serotonin je ključni biohemijski prenosilac informacija u nervnom sistemu i on kontroliše, odnosno umanjuje simptome depresije i strahova. Ukoliko je njegov nivo niži, simptomi depresije se pojačavaju. Seratonin se sintetiše u organizmu putem triptofana, veoma važne esencijalne amino-kiseline koja se može pronaći i u nekim namirnicama.

Mleko, jogurt, sir, jaja, pileće i ćureće meso bez kožice i riba spadaju u hranu koja je veoma bogata triptofanom. Kao i spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam. Na tanjim bi trebalo svakodnevno da se nađe i nešto od hrane koja obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina grupe B, posebno folne kiseline.

Kompleks vitamina B brine o zdravlju krvi, o koži, ali je neophodan i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Folna kiselina je jedan od dragocenih koenzima koji omogućavaju normalne procese u mozgu. Zelenišem se efikasno može povećati količina folne kiseline, pa dobar prilog uz obroke mogu da budu brokoli, peršun, prokelj i grašak.
Istraživanja povezanosti hrane i depresije pokazuju da i balans između omega 3 i omega 6 esencijalnih masti, može da utiče na smanjenje simptoma depresije. Ove masti su neophodni gradivni elementi mozga, a pošto organizam ne može sam da ih sintetiše, one se koriste iz hrane. Tunjevina i losos, bogat su izvor omega 3 i omega 6 masti.
Izuzetno vrednim elementima u ishrani smatraju se i minerali kao što su kalcijum, magnezijum i selen.Oni su moćni antioksidanti koji prečišćavaju organii zam i tako utiču na poboljšanje raspoloženja.

Toksini u organizmu uništavaju i nervne ćelije, a one ne mogu da se regenerišu. Zato je važna uloga minerala, koji vezuju štetne slobodne radikale i zaduženi su za detoksikaciju. Oni koji imaju simptome depresije, svakako bi trebalo da izbegavaju prete-rano konzumiranje alkohola, duvana i sve popularnije brze hrane.

Mlečni proizvodi puni su kalcijuma, u nešto manjoj količini i soja, magnezijuma ima u narandžama, jagodama, bananama, kikirikiju, bademima i orasima, suncokretu i semenu bundeve, kao i u zelenom povrću. Mogu se kupiti i mineralne vode koje su obogaćene selenom, a on se može naći i u pšeničnim klicama i junećoj džigerici.

Kofein budi nemir
Čak i neznatna dehitratacija može prouzrokovati nagle promene raspoloženja, nemir i razdražljivost. Oprezno s kafom, čajevima, koka-kolom i energetskim pićima koja sadrže kofein. U velikim količinama mogu da pojačaju anksiozna stanja i poremete spavanje.

Pomažu mleko, jogurt, sir, jaja, piletina, riba, spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam, ali i sveže povrće, voće i dobro izbalansirane mineralne vode.

OBROCI
Redovni obroci važni su koliko i namirnice koje smo odabrali. Preskakanje obroka, posebno doručka, nikako nije dobro za mentalno zdravlje i borbu protiv depresije. To donosi smanjenje niva šećera u krvi, a kao posledicu i osećaj umora, nedostatka energije i lošije raspoloženje i često depresiju. Minimum tri obroka u toku dana, a ukoliko glad zakuca i između njih, pomoći će sveže i voće kao dobra užina protiv pojave depresije.

Kantarion umiruje
Kantarion se u narodnoj medicini dugo koristi zbog izuzetnog umirujućeg dejstva. Ovaj čaj preporučuje se kod simptoma depresije, ali samo uz konsultaciju sa lekarom, ukoliko već piju lekove.