Monthly Archives: August 2014

Depresija kod muškaraca

Muškarci svih uzrasta mogu biti pogođeni depresijom, ali rizik se povećava kod starijih muškarca. Procenjuje se da oko 40% muškaraca između 40 i 60 godine, trpe određeni stepen depresije. Depresivni muškarci ponekad imaju problema da priznaju da su depresivni, jer su naučeni da „budu jaki” a depresija može biti odraz slabosti. Međutim, depresija kod muškaraca nije slabost, to je realna bolest, i treba da se leci.
Ranije se smatralo da su žene depresivnije od muškaraca medjutim najnovija istraživanja govore da su se oba pola izjednačila i u broju obilelih od depresije. Na to sigurno utiče izjednačavanje uloge muškarca i žene u društvu tako da je i distribucija depresije među polovima, posebno u starosnoj grupi 18-34 godina, sada ravnomernije rasporedjena. Ženska situacija se promenila. Odgovornost za dom, odgovornost za vaspitanje dece i prilika za zaposlenje je postalo još distribuirano ravnomernija među polovima, pa tako i potencijalni stres faktori koji mogu dovesti do depresije postali su ravnomerno raspoređeni.
Ipak postoje neke razlike medju polovima i u odnosu prema depresiji i u načinu kako doživljavaju simptome depresije.

Na primer, muškarci pokazuju spremnost da priznaju samo telesne smetnje:
• Umor
• Razdražljivost
• Gubitak interesovanja za posao ili hobi
• Poremećaj spavanja, ali ne i osećanja:
• tuge
• beznadja
• krivice
Mnogi muškarci nisu svesni da „fizički” simptomi – uključujući glavobolju, hronični bol i digestivne poremećaje kao što su opstipacija i diareja – mogu biti povezani sa depresijom.
Muškarci će češće nego žene da prijave upotrebu alkohola i droga.Sva dosadašnja istraživanja pokazivala su da su žene više depresivne nego muškarci. Zato je doktorska disertacija lekara Eistein Stordal, na psihijatrijskoj klinici u bolnici u Namsos, probudila međunarodnu pažnju. Rezultat istraživanja jasno ukazuje da su muškarci i žene podjednako depresivni.
Stordalovo istraživanje je zasnovano na anketi retko velikog brojnog uzorka, u većim zdravstvenim centrima u Sever-nom-Trondelagu u Norveškoj. Istraživanje obuhvata širok pregled opšteg zdravstvenog stanja stanovništva i uključuje odgovore od 60.000 ljudi.
Ja sam pronašala da oko 10 odsto stanovništva ima simptome depresije i da su oni definišu kao depresivni, kao i da ima malo razlike između muškaraca i žena kada je u pitanju učestalost depresije”, kaže Stordal.
Istraživači su takođe otkrili da muškarci i žene imaju različite simptome depresije. Muškarci ne prepoznaju simptome depresije kao žene. Oni imaju više somatskih simptoma i druge pritužbe nego žene, kao što su agresivnost. Oni ne traže zdravstvenu pomoć onoliko često koliko žene. Doktor Eistein Stordal veruje da muškarci teže kontaktiraju lekara i to čine tek kada se depresija potpuno razvila.
„Zanimljivo je, kada muškarci i sami procene da su depresivni, nisu svesni da se radi o ozbiljnom oboljenju. Žene priznaju depresiju, dok muškarci smatraju da su se radi o fizičkoj bolesti jer imaju samo fizičke tegobe kao što su glavobolja, malaksalost, bolovi u vratu i leđima”, rekao je Stordal.Ukupan broj ljudi je depresivniji u 2001 nego u 1990. Oko 1,5 odsto muškaraca, depresivniji je svake godine u odnosu na predhodnu. Istraživanja pokazuju da je u isto vreme manje žena depresivno. Za oba pola je jasno da se depresija najčešće javlja starosnoj grupi 18-34 godina.
Učestalost depresije kod muškaraca povećan je od 1990, a značajan porast je među mladim ljudima od 18 do 34 godina. U 1990, kod 1,4% muškaraca iz ove starosne grupe je dijagnostikovana depresija, dok u 2001 je bilo 10,3% muškaraca koji su bili depresivni. Istraživanja pokazuju da su u isto vreme žene manje depresivne i to posebno u uzrastu od 18-34 godina.
U istom periodu, bilo je malih promena učestalosti depresije u populaciji u celini. Istraživanje je sprovedeno od strane lekara Jana F. Niga°rda i Toma Sorensena, Univerzitetske bolnice u Akershus, Univerziteta u Oslu i Štefena Dalgarda na NIPH.
Prethodna istraživanja su pokazala da dečaci koji odrastaju bez oba roditelja, najčešće bez oca, veća je verovatnoća da budu depresivni nego devojčice. Kod mladi odraslih muškaraca koji su odrasli u atmosferi gde nije bilo dovoljno muškog uzora u životu, to može biti faktor rizika za depresiju u kasnijim godinama života.
Muškarci tradicionalno sebe vide kao lidera u svojim porodičnim životima. Muškaraca koji su se razveli često razmatraju ideju da se ubiju, verovatno zato što je depresija češća i ozbiljnija kod muškaraca u procesu razvoda braka. Ovo može biti zbog toga što osim gubitka njihove veze, oni često gube i kontakt sa svojom decom.
Depresivni ljudi se telesno ne osećaju dobro i imaju niži libido nego kada nisu depresivni. Nasuprot tome nekada neki muškarci koji su depresivni govore o povećanom seksualnom nagonu.Svi se ponekad osećaju tužno, razočarano ili žalosno posle gubitka voljene osobe. Depresija je, ipak, drugačija. Depresija nije samo slučaj tužnog Bspoloženja, to je ozbiljna bolest. Slično kao dijabetes, astma ili bolesti srca, depresija je bolest koja zahteva lečenje. U suprotnom, depresija može trajati mesecima ili u nekim slučajevima, godinama.Ako se ne leci, depresija može da pogorša simptome drugih bolesti, dovede do invaliditeta ili poveća rizik od samoubistva.U poređenju sa ženama, muškarci su depresivni češće i najčešći ispoljava kao stid i strah od prizna “slabost”, nestrpljivost, razdražljivost i nemir, bes i neprijateljstvo prema porodici, prijateljima i drugima, zloupotreba alkohola i droga i nedostatak sna.

Znaci i simptomi depresije kod muškarca
Postoji nekoliko znakova i simptoma koji mogu da pomognu lekaru da odredi da li muškaeac ima depresiju. Ako imaju bar 5 od navedenih simptoma, skoro svaki dan, duže od 2 nedelje, postavlja se dijagnoza depresije:
• osećanje tuge, depresivno raspoloženje, i / ili razdražljivost
• gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima kao što su hobiji ili provodjenje vreme sa porodicom i prijateljima
• promene u apetitu ili težini
• promene u obrascu spavanja-hvpersomnia ili nesanica
• osećanje krivice, beznađa, ili propasti
• nemogućnost koncentrisanja, sećanja ili donošenja odluke
• konstantni umor i gubitak energije
• nemir ili smanjena aktivnost
• česte misli o samoubistvu ili smrti.

Neki faktori rizika za depresiju kod muškaraca
• porodična istorija poremećaja raspoloženja
• zloupotreba droga i / ili alkohola
• lična istorija poremećaja raspoloženja *
• hronični zdravstveni problemi kao što su karcinom, bolesti srca ili HIV-a
• razdvajanje ili razvod
• smanjenje seksualne potencije
• profesionalni stres
Kad muškarac ulazi u srednje godine, postoji više stresnih faktora koji potencijalno mogu da dovedu do pojave većeg rizika za razvoj depresije.
Odgovarajućim lečenjem, više od 80% mukškaraca sa depresijom mogu poboljšati svoje psihičko stanje. Postoje dva glavna načina lečenja depresije, lekovi i psihoterapija. Za neke
muškarce, jedan od ova dva tretmana može biti dovoljan. Za druge, najefikasnija terapija je kombinacija oba tretmana. Psihoterapija ima za cilj da pomogne osobi da razvije nove veš-tine koje im pomažu nose sa problemima i da identifikuju i razumeju depresiju i kako da je izbegne u budućnosti. Psihoterapija se može održavati u individualnim i grupnim sesijama, a nekada i kao porodična psihoterapija. Antidepresivi delujuju tako što pomažu da se ispravi disbalans pojedinih moždanih transmitera.

Depresija kod muškarca i samoubistvo
Iako su žene češće pokušavaju samoubistvo od muškaraca, muškarci češće uspevaju da izvrše samoubistvo. Stariji muškarci imaju najveću sklonost ka samoubistvu jer:
• oni koriste metode koje imaju veću verovatnoću da budu smrtonosne, kao što su vatreno oružlje
• njihove samoubilačke misli su brže
• oni pokazuju manje znake upozorenja, kao što je razgovor o samoubistvu.

Kada postoje suicidne misli najbolje je što pre:
• kontaktirati člana porodice ili prijatelja
• kontakti lekara, psihijatra ili nekog drugog zdravstvenog radnika
• kontaktirati sveštenika ili nekog u verskoj zajednici
• otići u lokalnu bolnicu i javite se hitnoj službi
• pozvati neki centar za krizna stanja



Depresija kod mladih

Gde da nacrtate liniju između normalnih tinejdžerskih problema i depresije? Oko 2% svih tinejdžera su depresivni.
Adolescenati koji su depresivni često imaju brojne probleme. Unutra nose buru emocija a spoljni svet to vidi samo kao da imaju uobičajene tinejdžerske probleme.
To čini dodatne teškoće da se otkrije depresija. Promene u ponašanju su prvi znaci koji ukazuju da je tinejdžer depresivan.
Depresija koja nije otkrivena može dovesti do velikih problema sa porodicom, prijateljima, i obrazovanjem. Kada ovi problemi postanu veliki tinejdžer vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

Kako primetiti da adolecent ima depresiju?
Ako adolescent nije u stanju da opiše stanje svojih emocija, svog uma i tela to može biti znak depresije. Ako se tako oseća povremeno to onda nije depresija, već ako se oseća tako duže vreme bar nekoliko nedelja. Kod adolescenta depresija započinje promenama na tri, za adolescenta, najvažnija segmenta života:

1. Osećanja: Osećaje tuge, lako zaplaču i ne mogu da se izbore sa najmanjom nevoljom, osećanje anksioznosti, zabrinutosti. Ne mogu osetiti radost niti da im nešto bude zabavno. Neki postaju osetljivi i ljuti su na sve i svakoga.
2. Misli: Pošto je sposobnost koncentracije loša, teško rade domać zadatke i prate nastavu u školi. Teško im je da misle razumno i logično. Uglavnom vide i razmišljaju samo o onom što je tužno i loše i ne mogu da vide stvari za koje drugi misle da su dobre. Vide sebe kao potpuno bezvredne. Konačno, misle da sve izgleda beznadežno i tada obično počnu da razmišljaju o tome kako bi bilo da oduzmu sebi život.
3. Telo: Apetit može biti izgubljen ili smanjen sve vreme. Teškoće sa spavanjem takodje su vrlo česte, bude se ili ustaju rano ujutro i ne mogu da nastave da spavaju. Umor i nedostatak energije je redovan znak. Adolescent oseća da je spor i težak, govori tiho i manje nego obično a nekada se oseća potpuno suprotno i postaje uznemiren.

Simptomi depresije kod mladih

1. Nedostatak energije: Osećanje umora, iscrpljenosti, osećanje „prazne” ili „izgaranja”.
2. Očaj: Nema osećanja radosti i zadovoljstva. Raspoloženje može biti poljuljano ili stalno depresivno. Mnogi veru-ju kada su tužni da su oboleli od depresije. To važi i za mnoge, ali ne za sve.
3. Problemi sa spavanjem: Problemi sa spavanjem ili pramena obrasca spavanja. Ustaju rano ujutro i osećaju ju-‘ tarnji umor, što je uobičajeno za ljude koji su depresivni.
4. Promena apetita: Smanjen apetit može da dovede do gubitka telesne težine.
5. Misli o samoubistvu: Gubitak volje za životom i osećanje da je život besmislen može dovesti do razmišljanja o samoubistvu.

Uzroci depresije
Aktivirajući faktori mogu biti gubitak voljene osobe, finansijski problemi, dugoročna bolest, slabost ili druge teške bolesti.Događaji mogu iznenada doći ili mogu biti bolna epizoda u detinjstvu koja je na kraju pokrenula depresiju.
Istraživanja pokazuju da depresija može biti nasledna. Deca koja imaju roditelje sa dijagnozom depresije su više ugrožena. Postoje porodice u kojima se depresija javlja u nekoliko generacija.
Depresija takođe može biti izazvana od strane drugih bioloških faktora kao što su snižen metabolizam ili smanjenje proizvodnje neurotransmitera serotonina u mozgu.
Depresija je često prerušena zloupotreba alkohola idroga.
Nekada je depresija povezana sa neadekvatnim (neželjenim) uslovima života tinejdžera, siromaštvom, neodgovarajućom životnom sredinom, nižim socijalnim statusom, okruženjem koje je problematično, kriminogeno, kulturnim obrascima sredine u kojoj mladi čovek živi ili je povezana sa napornim i slabo plaćenim poslom.
Svi ljudi mogu da imaju depresiju, ali neki će je lakše dobiti od drugih. Možemo reći da je oko 3-5% svih tinejdžera imalo neku vrstu depresije. Za devojke ponekad počinje u vreme menarhe (prve menstruacije). Pubertet dečaka nema isti rizik za depresiju.
Tipična depresija je češća kod devojčica nego kod dečaka. Dečaci često pokušavaju da sakriju svoja osećanja i više reaguju bučno i agresivno u najgorem slučaju počnu da rade ilegalne stvari. I dečaci i devojčice će verovatno početi da konzumiraju alkoholna pića ili će početi da uzimaju različite droge. U nekim porodicama, neki članovi su imali depresiju, pa izgleda kao da se radi o naslednoj komponenti. Neki tinejdžeri su bili izloženi dugotrajnom teškom stresu. Poremećaj hormona u telu, kao što su poremećaja štitaste žlezde, može takođe započeti stanje depresije.

Šta roditelji mogu da urade
Neki saveti kako da pomognete detetu:
• Uradite nešto zajedno par puta nedeljno: napravite zajedno večeru ili idite zajedno na pešačenje.
• Razgovorajte više sa svojim detetom.
• Potrudite se da razumete vaše dete. Pokušajte da saznate šta može biti razlog depresije i kako vaše dete može da reši taj problem.
• Ako depresija ne popusti ili se pogoršava, obratite se lekaru.
• Da li je vaše dete neobično tužno ili nesrećno više od ‘ tri nedelje? Savet je da konsultujte lekara.

Lečenje depresije kod mladih
Prva stvar koju treba da uradite je da razgovarate sa psihijatrom da zajedno odlučite šta je najbolje da se uradi. Redovni razgovori mogu adekvatno pomoći u olakšavanju simptoma depresije. Oblik psihoterapije koje su se pokazale korisnim je tzv kognitivna terapija.
Kada je u pitanju dublja depresij* lečenje zahteva lekove.
Ako je depresija ozbiljna onda postoje sledeći znaci:
• razmišljanje o smrti
• sve izgleda uzaludno i beznadežno
• nesanica
• slab uspeh u školi
• nedolazak na razgovore kod psihijatra
Koji lekovi mogu biti od pomoći?
Noviji lekovi za lečenje depresije, SSRI (Selektivni sero-tonin Reuptake Inhibitori), deluju podjednako dobro kod adolescenata kao i kod odraslih i jednostavni su za upotrebu.
Svi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte, ali SSRI retko daju bilo kakve probleme. U početku to može biti da se nekoliko dana oseća glavobolja ili umerene gastrične smetnje. Neki mogu imati neželjene efekte, kao što su smanjena seksualna želja ili nesposobnost da postignu orgazam. U takvoj situaciji ne treba prestati sa uzimanjem leka jer neželjeni efekti prolaze posle nekoliko dana a seksualnost se može regulisati drugim prepratom koji poništava ovo neželjeno dejstvo antidepresiva. Kada se ukine lek sve funkcije se ubrzo vraćaju na normalan nivo.
Adolecenti ova neželjena dejstva upravo koriste da izbegnu uzimanje leka. Medjutim to često čine i bez toga jer korišćenje lekova nekada čine da se adolescenti osećaju manje vrednim.
Lekari preporučuju da se i dalje uzimaju lekovi šest meseci nakon što je postalo prilično dobro. Količina serotonina u mozgu se ponovo stabilizuje i telo je u stanju da zadrži nivo serotonina na normalan nivo.
Svako ko je ikada imao depresiju može se razboleti ponovo. Važno je da ljudi znaju šta je depresija i potraže pomoć brzo kao i to da se depresija uspešno leci.

Depresija kod starih

Depresija kod starijih osoba javlja se kod ljudi preko 65 godina. U starosti depresija dolazi do ljudi sa hroničnim bolestima, različitim drugim telesnim i psihičkim oboljenjima.
Depresija u starih nije prirodni deo starosti. U okviru starije populacije 1,4% pati od teške depresije. U poređenju sa ostatkom populacije učestalost teške depresije duplo je veći u starosnoj grupi od 70-85 godina. Manje ozbiljne depresije imaju instance 4-13%. Dvostruko više žena nego muškarci imaju depresiju. U Norveškoj su ustanovili da je incidencija depresije u 32% pacijenata u staračkim domovima. Učestalost depresije posebno je visoka kod starih sa demencijom.

Šta uzrokuje depresiju kod starijih osoba?
Promene u mozgu su predisponirajući faktori za depresiju; smanjen dotok krvi, disbalans neurotransmitera u mozgu. Psihosocijalni faktori kao što su sniženje ili čak gubitak nekih funkcija, gubitak bliskih osoba i sužena socijalna mreža tako-đe imaju značajan uticaj u nastajanju depresije u starosti. Depresija i fizičke (somatske) bolesti često se javljaju zajedno. Broj somatskih bolesti kod starih raste sa godinama a one zatim utiču na veću učestalost depresije. Depresija može da bude deo somatskih bolesti ili dolazi kao reakcija na njih.

Faktori rizika:
• ženski pol
• samac/ica ili udovac/ica
• loše socijalna mreža
• somatske bolesti
• biološki uzroci-somatske bolesti, Parkinsonova bolest, apopleksia, hipotiroidizam, kardiovaskularne bolesti, karcinom, nedostatak folata
• lekovi-beta-blokatori, antipsihotici, steroidi, thiazid-diuretici, benzodiazepini
• biološke promene-osećanje povećane ugroženosti
• gubitak

Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se zasniva na nalazima i medicinskoj istoriji bolesti. Često se koriste standardizovani testovi, odnosno upitnici.

Oblici depresije koji se javljaju kod starih:
1. Velika depresija
Moraju biti prisutni pet od sledećih simptoma i da traju najmanje dve nedelje a da nisu posledica nekog drugog zdravstvenog problema:
• neraspoloženje
• bezvoljnost
• gubitak uživanje u svim ili skoro svim aktivnostima
• gubitak apetita i telesne težine ili debljanje
• poremećaj spavanja ili hvpersomnia
• psihomotorna uznemirenost ili inhibicija
• slabost
• osećanje beznadja
• osećanje krivice
• smanjena sposobnost koncentracije
• česta razmišljanja o smrti i samoubistvu
2. Lakša depresija
Najmanje dva ali manje od pet od simptoma teške depresije mora biti prisutano. Stanje treba da traje najmanje dve nedelje da dovede do poremećaja i smanjene funkcija, a ne bi trebalo da bude direktna posledica neke druge bolesti.
3. Atipična depresija
Kod starih se vide češće atipične depresije nego kod mlađih.
Oblici atipičnih depresija kod starih:
sezonske depresije nedostatak dnevne svetlosti snižava raspoloženje, sposobnost za rad može biti znatno smanjena
agitirane depresije
pacijent je nemiran, uznemiren, ljut, lepljiv, zahtevan, zabrinut i uplašen
hipokondrijske depresije
pacijenti često veruju da boluju od neke somatske bolesti, na primer plaše da će oboleti od karcinoma
maskirana depresija
najpre se javljaju telesne žalbe, neraspoloženje
astenične depresije
pacijenti su zapušteni i ne staraju se o sebi, ali nisu intelektualno oštećeni
depresija slična demenciji
pacijent ima problema sa koncentracijom, ima smanjen uvid, lako je dezorijentisan i ima oštećenje kratkoročne memorije, stanje se naziva pseudodemencija
originalne atipične depresije
skoro suprotni simptomi u odnosu na ono što je uobičajeno u depresiji: povećanje težine, povećana potreba za spavanjem

Lečenje depresije kod starih
Cilj lečenja je smanjivanje simptoma depresije, sprečavanje samoubistva, sprečavanje recidiva, intelektualne i funkcionalno poboljšanje.
Pre nego što doktor donese odluku u vezi lečenja, važno je utvrditi da li depresija može biti posledica osnovne bolesti. Ako je depresija posledica toga, terapija je usmerena protiv fizičkih bolesti.
Najčešća strategija za lečenje depresije kod starijih osoba su: psihoterapija, antidepresivi i elektro-terapije. To je i normalno u terapijskom smislu da se kombinuju različite strategije.
Psihoterapija se preporučuje naročito kada je depresija izazvana određenim događajem. Takav tretman se preporučuje kod manje ozbiljne depresije i ima za cilj da se starija osoba odnosno pacijent ohrabruje da pamti lepe uspomene iz svog života i zaustavi se na tome.
Antidepresivi su dominantan oblik lečenja, ali uvek treba da se radi u kombinaciji sa drugim tretmanima. Povećan rizik od neželjenih efekata kod starijih osoba čini da je važno da počnete sa malom dozom i polako je povećavate. Doza je jednako visoka kao doza koja sa koristi kod mlađih osoba. Noviji antidepresivi (SSPJ) se preporučuju za depresiju kod starijih osoba. U bolesnika koji je imao ozbiljne epizode depresije, tretman antidepresivima treba da traje najmanje 1 godinu. Prestanak lečenja treba da se obavi postepeno tokom 2-3 nedelje.
Elektro-terapija se sve više koristi u zapadnim zemljama. Ovo je vrlo efikasan način lečenja kod starijih pacijenata sa velikom depresijom, posebno tamo gde farmakoterapija ima malo efekta.
Prognoza depresije kod starih
Depresija u starih se često ponavljanja. U jednoj studiji su imali 90% recidiva u roku od 3 godine. Pošto se stanje ponavlja, može biti potrebno i mnogo godina održavanja lečenja. Depresije kod starijih često se javlja zbog nepovoljnih psihosocijalnih uslova, hroničnih bolesti i invaliditeta, što pogoršava prognozu. Međutim, efekat lečenja je dobar.

Samoubistvo kod starih
Faktori rizika
• psihijatrijske bolesti
• hronične, bolne, onemogućavajuće bolesti
• partnerska smrt
• socijalna izolacija
• zavisnost od brige
• zavisnost od alkohola
Veoma je visok procenat uspešnosti kod pokušaja suicida – 3:1. Povećana je je frekfencija pokušaja i to posebno kod starijih muškaraca.
Neki načini za suzbijanje i sprečavanje depresije kod starih:
Krećite se – Pokušajte da ne ostanete kod kuće po ceo dan. Idite u park, u frizerski salon ili na ručak sa prijateljima.
Povezivanje sa drugima – Ograničite vreme koje ste sami. Ako ne možete iza« da se družite, pozovite voljene osobe u posetu ili budite u kontaktu preko telefona ili e-maila.
Učestvovanje u aktivnostima koje volite – bez obzira da li će ta aktivnost da vam donese korist ili ne važno je da vam donese radost.
Volonterizam – Pomaganje drugima je jedan od najboljih načina da se osećate bolje i popravite mišljenje o sebi.
Briniti za kućne ljubimce – Nabavite kućnog ljubimca.
Učenje novih veština – Odaberite nešto što ste oduvek želeli da saznate ili što podstiče vašu maštu i kreativnost.
Uživanje u šalama – Smeti obezbeđuje poboljšanje raspoloženja, tako da je dobro razmenjivati humorističke priče i viceve sa svojim najbližima, gledajte komedije ili čitajte knjigu.
Održavanje zdrave ishrane – Izbegavajte previše šećera i brze hrane. Odaberite zdravu hranu koja može da obezbedi dovoljno energije.
Fizičke vežbe – čak i ako ste bolestni, slabi ili nemoćni, postoje mnoge vežbe koje možete da uradite da poboljšate svoju fizičku i mentalnu snagu i pojačate svoje raspoloženje. Vežbajte čak i kada ste u stolici ili kolicima.
Nekoliko saveta za rodjake i prijatelje kako mogu pomoći?
• Možda će neko od vas biti prva osoba koja će primetiti depresiju. Ohrabrite ih i reci te im da je depresija sasvim uobičajena bolest, ona može da se leci i da će biti bolje.
• Stariji ljudi sa depresijom su obično dosadni. Pokušajte da ponudite neku praktičnu pomoć, poput kupovine ili čišćenja. Oni će tada imati puno primedbi i saveta ili da podsećaju, na primer kako je pre tih poslova potrebno da se jede. Insistirajte na razgovoru. Nemojte ih zastrašivati.
Stariji depresivni ljudi mogu stalno da zapitkuju ili su ubeđeni da nešto fizički nije u redu sa njima. Često je to zato što su uplašeni ili ne razdfmeju šta se dešava sa njima. Obezbedite ih koliko možete i pokušajte da provodite vreme slušajući ih. Ljudi koji su imali depresiju imaju veće šanse da dobiju i demenciju nego drugi.
Nemojte da vam je neprijatno da ih pitate da li su
osetili suicidalnu želju. Govoreći o tome, to će vam
pomoći da sprečite suicid.
Samoubilačke misli su znak da je potrebna pomoć.
Većina ljudi koji se osećaju ovako se oslobađa da
priča, kada ih neko pita o tome.
Briga za nekoga sa depresijom može biti iscrpljujuća.
Ako ste se postali iscrpljeni, tražite pomoć za sebe.
Stručnjaka za mentalno zdravlje. Oni su tu za vas da
razgovarate.
Na kraju, pokušajte da ne donosite odluke o smeštaju vašeg rodjaka ili prijatelja u starački dom, dok je on depresivan.

Depresija kod dece

Osnovni dijagnostički kriterijumi za depresiju su sada isti za decu i za odrasle. Deca, međutim, izražavaju simptome drugačije nego odrasli.” objašnjava dr Gunilla Olson, (Upsala, Švedska). Dete predškolskog uzrasta ne može sastaviti reči da opiše takve stvari kao što je depresija. Malo dete pokazuje uglavnom somatske simptome svoje depresije. Kod školskog deteta vidi se depresija bilo kao agresivnost, razdražljivost ili usporenost i pasivnost učenika. Iako su kriterijumi za depresiju kod dece isti kao za odrasle, prvi kriterijum depresije kod dece je razdražljivost. Tako nije kod odraslih. Ako roditelji opisuju svoje dete kao razdražljivo onda je to signal da treba dete ispitivati u pravcu depresije.
Anljedonija (nedostatak osećanja zadovoljstva i radosti) je drugii dijagnostički kriterijum za depresiju. Prethodno je nešto bilo prijatno i zabavno za dete a sada više nije, to je signal da mislimo na depresiju. Hobiji kao što su sport i muzika, koja je prethodno bila utočište i uteha, kada se potpuno zapostavljaju, već je ozbiljan znak koji upućuje na depresiju.
Poremećaj koncentracije, je sledeći kriterijum, trebalo bi da bude značajniji znak nego kod odraslih. To je simptom koji se skoro uvek pojavljuje kod dece sa depresijom. Četvrti kriterijum je sniženo samopoštovanje i osećanje krivice. Umor i nedostatak energije je sledeći kriterijum. Depresivna deca su umorna, pate od nedostatka energije i nedostatka sna, pa se često osećaju pospno. Neki mogu imati dobar san, ali u isto vreme imaju veoma veliki nedostatak energije. U školi će uglavnom teško da postignu da prate i savladaju gradivo.
Poremećaj spavanja je često drugačiji od onog koji vidimo kod odraslih bolesnika. Često je tipičan simptom i javlja se kao prvi.
Anksioznost i strah koji se javljaju u toku i posle buđenja se takodje često vide i kod dece. Takodje se javlja i poremećaj apetita ili potpuno odsustvo apetita. Želje i misli o samoubistvu se redje javljaju ali postoje i kod dece.

Kako deca ispoljavaju depresiju?
Deca žele da budu popularni među svojim vršnjacima i čine napor da izgledaju srećno. Nasuprot tome postaje očigledno kada dete počinje da gubi svoj hobi.
Koncentracija oslabi što je teško sakriti. Poremećaj spavanja takođe je jasan znak da nešto nije u redu.
Ravnodušanost, slabe ocene u školi i teškoće u donošenju odluke su takođe simptomi depresije.
Sto se tiče suicidalnih misli, to je nešto što roditelji često zastrašujuće doživljavaju. Studije pokazuju da ni polovina svih roditelja dece koji su pokušali samoubistvo nije znao kako su se deca osećala. Iako retko može da se govori o tome, suicidne misli postoje čak i kod male dece.
Lakše je videti emocionalni izraz mlađe dece, jer oni ne razumeju kako to da sakriju. Ove dece i ne mogu da se žale na raspoloženje. Roditelji izražavaju uglavnom optužujući ton da se dete razveseli. Roditelji tumače neraspoloženje kod dece kao nezahvalnost i nemogućnost da se raduju. To je zato jer roditelj jednostavno nema ideju da dete ima depresijskii poremećaj. Dete sa depresijom može biti i pasivno i povučno, nervozno, ispoljava nemir i razdražljivost. Uzimamo na primer, mali dečak, koji se osnovnoj školi stalno tuče u školskom dvorištu, tada se depresija teško može razlikovati od ADHD. Nemiran dečak, koji ništa nije naučio u školi može imati i depresiju.
Depresivno dete često manje želi smrt, kao što je to slučaj kod depresivne tinejdžerke. Sa druge strane, možemo primetiti takvo ponašanje da ta deca rade opasne, a ponekad i veoma opasne stvari. Oni takođe mogu da govore o smrti na drugačiji način od onoga kako deca obično ne čine. Drugi
važan element je negativno mišljenje, što remeti njigovo samopouzdanje. Mreže sa vršnjacima sve više se smanjuje.

Znaci depresije kod dece i tinejdžera
Ako vaše dete postane depresivno, malo je verovatno da će o tome da razgovara. Prvi upozoravajući znaci će biti promene u ponašanju koji mogu da sugerišu uznemirost i nezadovoljstvo. Deca koj su bila aktivna mogu iznenada postati tiha i povučena. Dobar djak počinje da dobija slabe ocene.
Neki od uobičajenih znakova depresije može da dođe kada škola, socijalne ili porodične obaveze počnu da predstavljaju prevelik pritisak za dete. Ne znači da je dete depresivno ako postoji samo jedan od ovih znakova. Dete može, međutim, biti depresivano i potrebna je stručna pomoć, ako postoje neobjašnjive promene u njegovom ponašanju ili ako prime-tite nekoliko sledećih znakova depresije:
Promene u osećanjima– dete može da pokazuje znake da je nesrećno, uplašeno, krivo, ljuto, plašljivo, bespomoćno, beznadežno, usamljeno ili odbačeno.
Fizičke promene – dete može početi da se žali na glavobolje, lokalne bolove ili bolove po ćelom telu. Primetan je nedostatak energije, spavanja ili problemim s ishranom ili osećanje umora.
Promene u razmišljanju – dete može govoriti o stvarima koje ukazuju na samooptuživanje ili nisko samopošto-vanje. Dete može imati problem sa koncentracijom ili iskustvo sa negativnim mislima, može čak i da razmišlja o samoubistvu.
Promene u ponašanju – dete može da se povlači od drugih, pokazuje manje interesovanja za sport, igre i druge zabavne aktivnosti koje dete inače voli, imaju iznenadne izlive besa ili suza na relativno male incidente.
Simptomi depresije kod dece.

Bebe
• prestanak dobijanja na težini
• dete često plače, vrišti
• izostanak psihomotornog razvoja
• nedostatak interesovanja za dešavanja u okolini
• odsustvo komunikacije
• problemi sa jelom i problemi sa spavanjem.

Predškolska deca
• emocionalni poremećaji
• povećanje agresije >
• pasivnost
• anksioznost
– nestabilnost i nemir
• hiperaktivnost
• izolacija
• različite telesne bolesti, kao što su abdominalni bol.

Školska deca
• ozbiljni problemi u ponašanju (krađa, bežanje iz škole)
• slab uspeh u školi / teškoće u učenju
• podcenjivanje sebe

Kako pomoći depresivnom detetu

Razgovarajte sa svojim detetom. Ako ste primetili neke od znakova koji su spomenuti ovde, uradite najbolje da pod-staknete dete da razgovara sa vama o tome kako se oseća i šta mu smeta.
Ako mislite da je vaše dete ozbiljno depresivano, ne paničite. Potražite profesionalnu pojjnoć koja je na raspolaganju. Depresija se leci.
Počnite tako što ćete se konsultovati sa vašim lekarom kako biste saznali da li bi neki fizički razlog mogao da izazove osećanja vašeg deteta, da oseća umor, bolove i pad raspoloženja.
Razgovarajte sa nastavnikom vašeg deteta da biste saznali da li su i drugi nastavnici takođe primetili promene u ponašanju i raspoloženju. Razgovarate sa nastavnikom kako može da pomogne detetu da poveća osećaj samopoštovanja i da se bolje oseća u školi. U tome posebno može pomoći školski psiholog.

Depresija utiče na celu porodicu

Važno je da prepoznate svoja osećanja u vezi depresije vašeg deteta. Pošto nije uvek lako prepoznati zašto je dete depresivno, možda ćete se osećate krivo ili frustrirano.
Nije lako nositi se sa potrebama depresivnog deteta. Možda je potrebna pomoć u učenju, kako da se vaše dete bori sa osećanjima nesreće i tuge kao i kako da se nosi sa sopstvenim osećanjima u vezi svoje depresije.
Roditelj treba da objasni drugim članovima porodice potrebe depresivnog deteta. Na taj način će imati više izvora podrške i razumevanja.

Lečenje depresije kod dece
Lečenje je važno, jer depresija može biti veoma teška i lečenje može biti kratkoročno ili dugoročno. Prepoznavanje problema je prvi korak.
• Razgovori sa decom, redovno i temeljno praćenje.
• Rad sa porodicom – bilo u formi porodične terapije ili roditeljskog savetovanja.
• Rad sa vrtićima i školama, kao saradnja za dobrobit deteta.
U principu, lekovi za depresiju izgleda kao da imaju slabije dejstvo kod dece i adolescenata nego kod odraslih. Najnovije studije koje se sprovode pokazuju, međutim, da se lekovi kdji sadrže fluoksetin mogu biti od koristi kod dece sa depresijom.
Hospitalizacija je preporučena kada je u pitanju duboka depresija, i kada postoji rizik od samoubistva ili manije. Kod disfunkcionalnih porodica, porodična terapija će biti od ključnog značaja. Psihoterapija može biti takodje bitna, razgovori između terapeuta i pacijenta u kojima se koriste različite tehnike za otkrivanje i lečenje depresivne patnje. Grupna terapija može biti prikladna za stariju decu.
Verovatno uticaj redovne fizičke aktivnosti imaju povoljan uticaj na dejstvo leka. Preporuka je oko 45 minuta fizičke aktivnosti 3 puta nedeljno.
Pacijenti i rođaci moraju biti informisani o toku, napretku i mogućnosti za lečenje, uključujući i način života psihosocijalne intervencije, smanjenje stresa i podršci.

Blaga depresija se ne leci medikamentima.
Osnovne informacije o terapiji lekovi ma
Triciklični antidepresivi i novi antidepresivi se ne smatraju kao potencijalni tretman depresije kod dece.
SSRI – antidepresiv ali isključivo fluoksetin se pokazao kao prvi lek izbora za lečenje depresije kod dece i jedini lek koji se pokazao pozitivan (efikasan i bezbedan). Doze davane u kliničkim studijama su 20 mg dnevno. Fluoksetin ima dug poluživot (4-6 dana). Terapijski odgovor se postiže tek posle nekoliko nedelja.
Tretman treba da traje najmanje 6 meseci. Kod recidiva terapija može trajati duže (1-2 godina) da bi bio relevantan.
Ne postoje dugoročni podaci o bezbednosti terapije u vezi sa mogućim efektima na rast, seksualno sazrevanje i ponašanje.

Uzroci depresije

Tačan uzrok depresije nije u potpunosti razumljiv u ovom trenutku. Depresija se može javiti kao posledica delovanja kombinacije trigera. Precizni razlozi za razvoj depresije verovatno su različiti za svaku osobu.
Verovatnoću da postanete depresivni može povećati:
• Iskustvo stresnih faktora, kao što su gubitak člana porodice, razvoda ili gubitka posla.
• Dugoročne i ozbiljne bolesti, poput dijabetesa, karcinoma i artritisa.
• Pesimistička ličnost.
• Konzumiranje previše alkohola (ovo može biti ili uzrok ili posledica depresije).
• Depresija u porodici (ako je jedan od vaših roditelja bolovao od ozbiljne depresije, tada je osam puta veća verovatnoća da imate i vi depresiju).
Šta uzrokuje depresiju ili depresivno raspoloženje?
Ponekad depresije ili depresivno raspoloženje mogu nastati bez očiglednog razloga, a ponekad može biti izazvana brojnim faktorima (sami ili u kombinaciji), kao što su:
Genetika ili postojanje depresije u okviru porodice
Biohemijski faktori – Jedan od osnovnih faktora odgovornih za genezu depresivnih poremećaja sniženje koncentracije monoamina u mozgu (pre svega,noradrenalina i serotonina). U normalnom funkcionisanju mozga, neurotransmiteri (koji reguliše raspoloženje) uspostavljaju kontakt moždanih ćelija tako što signal sa jedne nervne ćelije prelazi na drugu nervnu ćeliju. Za ljude koji su oboleli od depresije, neurotransmiteri koji regulišu raspoloženje ne funkcionišu normalno, što znači da se signal ili potroši ili je prekinut pre nego što predje na sledeću ćeliju u mozgu, što za rezultat ima smanjenje raspoloženja.
Stresni događaji ili lanac događaja, kao što su raspad porodice, zlostavljanje, maltretiranje u školi, mobing, silovanja, smrt, bliske osobe, sukob u porodici.
Odredjeni tip ličnost – određeni tipovi ličnosti poseduju veći rizik da obole od depresije od drugih. Ovo uključuje osobe koje imaju tendenciju da budu zabrinuti, imaju nisko samopoštovanje, ili su perfekcionisti ili su stidljivi.
Postpartalni period (postpartalne depresije).
• Druge duševne bolesti kao što je šizofrenija.

Organski uzročnici depresije:
Medikamenti
Reserpin Propanolol
Oralna kontraceptivna sredstva
Kortikosteroidi Metildopa
Obustavljanje psihostimilstivnih sredstava
Endokrinološki poremećaji
Hipotireoidizam Cushingov sindrom Addisonov sindrom Diabetes mellitus Imunološki poremećaji Sistemski lupus ervthematosus
Neurološki poremećaji
Multipla skleroza Tumor frontalnog režnja Encefalitis Encefalopathia Parkinsonova bolest Huntingtonova horea Cerebrovaskularni akcidenti
Infekcije
Mononukleoza
Hepatitis
Influenca
Nedostatak vitamina
Nedostatak vitamina B12 Nedostatak folata.

SUICID-SAMOUBISTVO

Suicid potiče od latinskih reči sui, što znači sebe i cidi-um, što znači ubistvo. Samoubistvo je autoagresivni čin, sa fatalnim ishodom, pri čemu je težnja za usmrćenjem bila očigledna okolini. Kod parasuicida ili tentamena (pokušaja), takva težnja postoji, očigledna je, ali nije dovršena.
Samoubistvo je čin koji je planiran i sproveden na takav način da će sigurno biti smrtonosan. Samoubistvo je čin sa smrtnim ishodom, u kojoj osoba namerno radi bilo šta što je fatalno po nju. ,
Neke osobe su u posebnom riziku od samoubistva:
• ljudi koji su izgubili dete, supružnika, partnera ili bliskog prijatelja.
• zavisnici od tableta, alkohola ili droge
• duboko depresivne osobe
• oboleli od shizofrenije (šizofrenija je bolest koja, između ostalih stvari, može dovesti do zastrašujućih halucinacija i deluzija).
• bliski prijatelji ili rodjaci su počinili samoubistvo
• lica koja su prethodno pokušala samoubistvo
• pacijenti sa teškim fizičkim bolestima
• nezaposleni, siromašni, usamljena i stara lica bez bliskog kontakta sa porodicom
114
U Norveškoj izvrši samoubistvo 15 na 100.000 ljudi za godinu dana. To je više nego ikada ranije. U Srbiji je broj samoubistava porastao za 20% u odnosu na period od pre 20 godina. Samoubistva su tri puta češća kod muškaraca nego kod žena. Muškarci biraju više nasilne metode, kao što su upotreba vatrenog oružja, vešaflje i davljenje. Žene češće biraju uzimanje veće količine nekih lekova ili sebi nanose po-sekotine (uglavnom zglob). Žene imaju više pokušaja samoubistva nego muškarci, dok muškarci češće uspevaju u svom pokušaju da oduzmu sebi život.
Šta izaziva samoubistvo?
Osoba koja pokušava da se ubije, po prirodi je impulsiv-na više od drugih. Nepovoljni socijalni i psihološki faktori su naravno takodje nose, kao i mentalne bolesti, visok faktor rizika. Poseban rizik je period nakon otpusta pacijenta sa psihijatrijskog odeljenja. Ljudi koji su prethodno pokušali samoubistvo, takođe imaju povećan rizik od recidiva. Alkoholičari, narkomani, AIDS-pacijenati, zatvorenici ali i neke profesionalne kategorije imaju povećan rizik. Usamljene i socijalno izolo-vane osobe su najranjivije.
Kako dijagnostikovati rizik od suicida?
Dijagnoza se očigledno zasniva na pokušaju samoubistva od strane pacijenata jer to nam govori šta se dogodilo i šta može da se ponovi. Pretnja samoubistvom nikada ne može biti zanemarena.
Važan deo je lekarska praćena depresije. Neophodno je da se utvrdi da li postoji bilo kakva ozbiljna mentalna bolest, kroz intervju i iz informacija iz okoline. Često se sreću neobične ideje, deluzije halucinacije i konfuzija, to može da znači da pacijent ima mentalnu bolest. Ispitivanje fizičkih bolesti je takođe važna, jer ozbiljne i hronične bolesti predstavljaju veliki rizik.
Ljudi koji su imali pokušaj samoubistva ili suicidne planove bi trebalo da imaju kontakt sa svojim lekarom i psiho-jatrom kako bi prevenirali suicid.
Samoubistvo je kraj dugog i bolnog procesa. Bol je bila isuviše teška da se nosi. Ovo se obično prenosi na različite načine u porodici i sa bliskim prijateljima i kolegama. Ranija iskustva, gubitak, teške emocije i patnja leže u osnovi samoubistva.
Samoubistvo je posebno traumatski događaj za preživele. Psihijatri su sve više svesni važnosti psiholoških intervencija posle traumatskog događaja-tentamena. Događaji koji se dq-življavaju katastrofalno za pojedinca i porodicu, kao što je samoubistvo, može biti baš delom rezultat manje podrške i smanjene svesti zajednice. U nekim slučajevima, preživeli otkrivaju da osećaju da su izolovani i da ih drugi gledaju sa visine.
Znaci upozorenja kod odraslih koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija ili mentalno zdravstveno stanje, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično–depresivne bolesti), ili shizofrenija
116
• depresija nakon stabilnog stanja, što može da znači da je osoba donela odluku da okonča plan samoubistva
• prethodni pokušaj samoubistva
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• preokupiranost smrću u razgovorima
• poklanjaju ličnu imovinu
Faktori koji mogu povećati rizik od samoubistva:
• član porodice je počinio samoubistvo
• porodična istorija depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije
• istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja ■ dijagnoza ozbiljne bolesti
• nedostatak interpersonalnih odnosa
• razvod
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt bračnog druga ili drugog člana porodice, ulazak u brak, raspad braka, rođenje deteta, gubitak posla, napredovanje ili degradacija na poslu ili pravni problemi
Znaci upozorenja kod starijihosoba koje imaju sklonost ka samoubistvu:
Samoubistvo povećava stopu sa uzrastom i najviša je među muškarcima starosti 65 i više godina. Razvedeni udovac i muškaraci iz ove starosne grupe imaju najveću stopu samoubistva, i najčešći način samoubistva je vatrenim oružjem.
Znaci upozorenja koji mogu biti prisutni kod starijih osoba koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija-starije odrasle osobe imaju veću stopu depresije nego opšta populacija
• drugi mentalni problem, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti), ili shizofrenija
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• samoća za duži vremenski period (socijalna izolacija)
• zaokupljenost smrću u razgovorima ■ dijagnoza ozbiljne fizičke bolesti
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt ili hronična bolest supružnika ili deteta, penzionisanje, ili finansijske poteškoće
• invaliditet
Znaci upozorenja kod dece koja imaju sklonost ka samoubistvu
Gotovo 1 od 4 tinejdžera razmatra samoubistvo. Neuobičajeno je za mlađu decu da pokuša samoubistvo, osim ako su žrtve zlostavljanja.
Izuzetno je važno da se sve pretnje samoubistvom se ozbiljno shvate i ozbiljno potraži tretman za dete ili tinejdžera. Ako dete ili tinejdžer imaju ova osećanja, razgovarajte sa svojim roditeljima, prijateljima ili sa svojim lekarom.
Određeni problemi povećavaju sklonost za samoubilačke misli kod dece i tinejdžera, dok drugi mogu izazvati pokušaj samoubistva.
118
Problemi koji povećavaju šanse za samoubilačke misli su:
• depresija, mentalno zdravlje ili neki drugi problem, kao što su bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti) ili šizofrenija
• roditelja sa depresijom ili problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
• postoji već pokušaj samoubistva
• prijatelj, kolega, član porodice ili heroj (kao što su sportske figure ili muzičari), koji je nedavno pokušao ili izvršio samoubistvo
• poremećen ili uvredljiv porodični život
• istorija seksualnog zlostavljanja
Problemi koji mogu aktivirati pokušaj samoubistva kod dece i tinejdžera uključuju:
• posedovanje ili kupovinua oružja ili različitih lekova
• problemi sa drogom i alkoholom
• postojanje samoubistva u porodici
• problemi u školi, kao što su slabe ocene ili mobing u školi
• gubitak roditelja ili bliskog “člana porodice ili razvod roditelja
• pravni ili disciplinski problemi
• stres zbog fizičke promene koje se odnose na pubertet, hronične bolesti i polno prenosive bolesti
• neizvesnost oko seksualne orijentacije (kao što su homoseksualnost i biseksualnost)
Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:
• samoubilačke izjave
• preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
• poklanjanje ličnih stvari
• povlačenje od prijatelja i porodice
• agresivno ili neprijateljsko ponašanje
Drugi znaci upozorenja mogu biti:
• bežanje od kuće
• rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
• zanemarivanje ličnog izgleda
• promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
• gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
• promene u navikama ishrane i spavanja
• otežana koncentracija
• žale se na dosadu
• žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
• osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi
Depresija takođe može biti povezana sa samoubistvom. Staratelji treba da prate promene u raspoloženju, da li pacijent ispoljava negativnost i beznađe i da li razmišlja o samo-ubistvu ili da povredi sebe.

Depresija kod žena

Ranije se smatralo da žene duplo više obolevaju od depresije nego muškarci. Danas se zna da su šanse, da obole od depresije, kod oba pola, iste. Kod žena, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik za nastanak depresija kod žena:
• jedinstvena biologija žene
• specifična životna situacija
• specifični kulturni obrasci vezani za položaj žene u društvu
Biološki faktori utiču na depresija kod žena.
Žensko telo može da utiče na razvoj depresije. To je zato što hormoni jajnika mogu da utiču na vaše raspoloženje kroz razne faze svog života.

Pubertet
Pre nego devojčica i dečak dodju do puberteta, imaju slične stope depresije. Nakon puberteta, polne razlike za depresiju i srodne bolesti postaju naglašene. Devojke dostižu zrelost pre nego dečaci, pa su veće šanse da tako i razviju depresiju u ranijem uzrastu nego dečaci.
Neki istraživači kažu da hormonski faktori povećavaju rizik razvoja depresija kod žena. S druge strane, pubertet je često povezan sa drugim promenama koje bi mogle igrati ulogu u depresiji, uključujući:
• pitanja seksualnosti i identiteta
• sukobe sa roditeljima
• ispunjenje društvenih očekivanja
Ovi faktori mogu u interakciji sa hormonalnim promenama tokom puberteta i rezultirati povećanim rizikom od depresija kod žena.

Predmenstrualni problemi
Fizičke i emocionalne promene koje se mogu javiti pre menstruacije, kao što su nadimanje u stomaku, osetljivost grudi, glavobolja, anksioznost, razdražljivost i tužno raspoloženje su znaci predmenstrualnog sindroma (PMS). Za većinu žena sa PMS, simptomi su niskog inteziteta i kratkotrajni.
Međutim, mali procenat žena ima tako ozbiljne simptome koji remete njihove živote, poslove i odnose. U tom trenutku, PMS prelazi liniju u predmenstrualni disforični poremećaj (PM-DP), koji može da zahteva psihijatrijski tretman i evaluaciju.
Iako je interakcija izmedju depresije i predmenstrualnog sindroma nepoznata, neki istraživači kažu da ciklične promene u estrogena, progesterona i drugih hormona mogu poremetiti funkciju moždanih neurotransmitera, poput serotonina. Ipak, hormonalne promene javljaju se kod većine žena, ali ne razvija se kod svih depresija kod žena, s toga moramo reći da hormonalne promene ne mogu biti jedini uzrok depresija kod žena. Genetske predispozicije, ili drugi faktori takođe mogu značajno da utiču na razvoj depresije.

Trudnoća
Muškarci mogu da razviju depresiju kada je njihova partnerka u drugom stanju. Ali generalno gledano, žene češće nego muškarci mogu da razvije depresiju tokom trudnoće.
Dramatične hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogue da utiču na raspoloženje. Drugi činioci koji takođe mogu povećati rizik od razvoja depresije tokom trudnoće su:
– postojanje problema
• prethodni epizode depresije, postpartalna depresija ili predmenstrualni disforični poremećaj
• nedostatak društvene podrške
• pomešana osećanja u vezi sa drugim stanjem
• pobačaj
• neplodnost
• neželjene trudnoće
• zaustavljanje upotrebe lekova antidepresiva.

Postpartalna depresija
Oko pola novih majki-porodilja osećaju tugu, ljutnji, razdražljivost i sklonost suzama i samo nekoliko dana nakon porođaja. Ova osećanja – ponekad se zove beby bluz – su normalna i uglavnom se povlače u roku od nedelju ili dve.
U težim slučajevima mogu da ukazuju na depresiju tkz. Postpartalnu depresiju, naročito ako simptomi uključuju:
• nemogućnost majke da se stara za bebu
• misli da će sebi ili bebi naneti štetu
• strah
• nisko samopoštovanje
• agitaciju
• misli o samoubistvu
Postpartalna depresija je ozbiljna bolest koja zahteva hitan tretman. Misli se da je povezana sa glavnim hormonalnim promenama koje nastaju posle porodjaja i koje utiču na raspoloženje kao i predispozicija za depresiju.

Perimenopausa i menopauza
Rizik od depresije može biti uvećan u toku menopauze. Naziv perimenopauza je stanje koje se javlja kada nivo hormona varira neuobičajeno. Rizik od depresije takođe može biti uvećan u ranoj menopauzi ili posle menopauze, oba puta kada je nivo estrogena značajno smanjen. Takođe, histerektomija sa uklanjanjem jajnika može dovesti do naglog početka menopauze sa težim simptomima, uključujući i promene raspoloženja, a ponekad i depresiju. Većina žena koje imaju neprijatno iskustvo menopauze ne razvijaju depresiju.
Nejednačenost moći i statusa izmedju žene i muškarca
U principu, žene zarađuju manje novca nego muškarci. Samohrane majke sa decom su jedna od ekonomski najugroženijih kategorija u društvu. Nizak socioekonomski status sa sobom nosi mnoge brige i stiesore, uključujući i neizvesnost za buduće stvaranje nove bračne zajednice. Ova pitanja mogu učiniti da se žena oseća kao da nema kontrolu nad svojim životom. To zauzvrat, može da doprinese javljanju osećanja pasivnosti, negativnosti i nedostatak samopoštovanja, što sve povećava rizik od depresija kod žena.

Opterećujući rad
Često žene rade van kuće ali i domaće poslove. Mnoge žene pronalaze rešenje problema koji prate samohrane majke, tako što rade na više radnih mesta kako bi popunile kućni budžet. Takođe, žena može da se nađe u sendviču između generacija – briga za decu, sa jedne strane i briga za bolesne i stare roditelje s druge strane.

Seksualno i fizičko zlostavljanje
Ženama koje su emotivno, fizički ili seksualno zlostavljane kao deca imaju veću verovatnoću da dozive depresiju u nekom trenutku u svom životu. Žene koje su seksualno zlostavljane u tinejdžerskom dobu, kao i odrasle žene koje imaju slična iskustva, podležu većoj sklonosti da obole od depresije.

Lečenje depresija kod žena
Iako možda izgleda da ženska biologija, životne situacije, kultura i socijalna sredina, psihološki problemi mogu biti otežavajući faktori u lečenju depresije. Ipak lečenje depresije je efikasno. Čak i teške depresije često se mogu uspešno lečiti.

Depresija i nesanica

Poremećaji spavanja kod depresije

Kod kliničke depresije skoro uvek se javljaju problemi sa spavanjem. Postoji definitivna veza između nedostatka sna i depresije. U stvari, jedan od glavnih znakova depresije je nesanica ili nesposobnost da spavate.

To ne znači da su nesanica ili problemi sa spavanjem retki. Nesanica je najčešći poremećaj spavanja u zapadnom društvu, koja zahvata jednu od tri odrasle osobe. Više žena pati od nesanice nego muškaraca, kao i stariji u odnosu na mladje osobe.

Većina stručnjaka se slažu da obraslima treba sedam do devet sati sna noću. Medjutim danas prosečno vreme koje čovek provede u spavanju je šest sati. Kada je san poremećen ili neadekvatan, to može dovesti do povećanja napetosti, budnosti, i razdražljivosti.

Fizičke ili emocionalne traume i metabolički ili drugi zdravstveni problemi mogu izazvati poremećaj spavanja. Loše spavanje može da dovede do zamora i pada fizičke kondicije dok se na kraju, osoba ne nađe u začaranom krugu neaktivnosti i nesanice.

Šta je nesanica?

Insomnija je teško iniciranje ili održavanje normalnog spavanja. To može da dovede do neokrepljujućeg sna i otežanog funkcionisanja u toku dana..Nesanica je karakteristika depresije i drugih mentalnih poremećaja. Sa nesanicom, ljudi spavaju premalo, imaju teškoće u toku spavanja, bude se često tokom noći i nisu u stanju da nastave spavanje.
Kod depresije postoji osećanje tuge, beznađa, bezvrednosti ili krivice. Ova osećanja mogu da dovedu do prekida sna. Uz to postoji takodje i visok nivo anksioznosti, straha od nesanice.

Evo nekoliko saveta koji koji mogu popraviti kvalitet spavanja:
• meditacija, slušanje lagane muzike ili čitanje knjiga pre spavanja može pomoći opuštanju
• fokusirati misli na neutralne ili prijatne teme
• pisanje liste aktivnosti koje treba da budu završene narednog dana „kažete sebi da ćete razmišljati o tome sutra”
• započnite redovno vežbanje – ali ne duže od nekoliko sati pre spavanja. Svakodnevno vežbanje, uključujući i istezanja, može pomoći da se olakša spavanje i u oslobodjanju od anksioznosti.
• visok nivo uzbuđenja u vezi sa neprijatnim mislima, brige ili razmišljanje o problemima mogu da odlože početak spavanja. Opuštanje kao što su joga i duboko* disanje može biti korisno u započinjanju spavanja.
• smanjite količinu kafe, posebno u popodnevnim i večernjim satima
• ne koristite duvan ili alkohol pre spavanja
• izbegavajte velike obroke pre spavanja
• izbegavajte teške fizičke vežbe 3 sata pre spavanja
• ustaljen ritam života i rada, legati i ustajati u isto vreme bez obzira na vreme koje ste spavali
• izbegavajte spavanje u toku dana
• osigurati prijatne niske temperature u spavaćoj sobi, i izbegavajte svetio ili buku u prostoriji gde spavate
• iznesite televizor iz spavaće sobe
• ne koristite krevet za druge stvari osim za spavanje i seks
• ustanite iz kreveta, ako ste budni nemojte da ležite više od 30 minuta
• nemojte ujutru da doručkujute u krevetu
• noć bez sna je bezopasna, ali je veoma naporana

Hronoterapija
Ovo je originalna terapija za lečenje nesanice. Cilj je da se uspostavi dnevni ritam. Metoda je efikasna i u velikoj meri zamenjuje svetlosnu terapiju i / ili terapiju melatoninom. Predlog za promene režima spavanja je sledeće:
• 1 noć: odlazak na spavanje u 04,00, ustati u 12:00
• 2 noć: odlazak na spavanje u 07,00, ustati u 15.00
• 3 noć: odlazak na spavanje u 10:00, ustati u 18.00
• 4 noć: odlazak na spavanje u 13:00, ustati u 21,00
• 5 noć: odlazak na spavanje u 16.00, ustati u 00,00
• 6 noć: odlazak na spavanje u 19.00, ustati u 03,00
• 7 noć: odlazak na spavanje u 22:00, ustati u 06,00
• dalje nastaviti sa poslednjim uspostavljenim terminom

Melatonin
Melatonin se korisni kod ljudi sa sindromom kasne faze sna. On se proizvodi u pinealnoj žlezdi i luči se kao odgovor na tamu i smanjenu količinu dnevne svetlosti, a dovoljna količina svetlosti inhibira lučenje hormona. Melatonin utiče na biološki sat tela. Farmakološki preparat melatonina je još uvek u fazi istraživanja jer još uvek nije u potpunosti dokazan i ne postoji uspostavljen konsenzus o tome šta je ispravna doza.

Doza je obično 3,5 mg dnevno prilagođena poremećaju ritma sna. Najbolje je da se uzima oko 20 do 21 časova uveče. Neželjeni efekti još nisu dobro istraženi, ali izgledju skromno.

Komplikacije kod depresije

Oko polovine, ljudi koji imaju jednu epizodu depresije u istoriji imaće bar još jednu epizodu u svom životu.

Komplikacije kod depresije
Kod ljudi koji pate od blažih oblika depresije, ovaj poremećaj raspoloženja može da utiče na mnoge aspekte života. Klinička depresija može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su srčane bolesti ili karcinom. Depresija može biti udružena sa pojavom različitih bolnih sindroma, smanjenja ili gubitka seksualne želje i potencije, kao i sa poremećajem spavanja i migrenom.Depresija nije uzrok ovih problema ali svakako utiče na njihov tok. Što više su vam poznate komplikacije kod depresije više ćete razumeti zašto je lečenje depresije važno započeti na vreme.

Osobe sa hroničnom bolešću imaju teškoće prilagođavanja zahtevima bolesti. Istovremeno, oni se fokusiraju na lečenje tih oboljenja.Takodje depresivna osoba može promeniti način na koji vidi sebe, tako da nije iznenađujuće da istraživanja pokazuju da čak jedna od svake tri osobe sa ozbiljnim medicinskim problemima doživljava stanje depresije.

Klinička depresija je jedan od najčešćih komplikacija hroničnih bolesti. U nekim slučajevima, hronična bolest može da izazove depresiju.Depresija uzrokovana hroničnom bolešću često komplikuje osnovnu bolest. To je naročito tačno ako hronična bolest izaziva određeni stepen bola i ometanja u svakodnevnom životu osobe. Depresija pojačava bol. To izaziva zamor i pad energije koji mogu da rastu tokom vremena. Depresija ima tendenciju da natera ljude da se povuku u društvenu izolaciju.

Stopa depresije koja se javlja sa drugim bolestima je prilično visoka. Evo nekih primera:
• oko 40% do 65% bolesnika sa infarktom srca, ima iskustvo depresije
• stopa depresije je 40% za Parkinsonovu bolest i multiplu sklerozu
• stopa depresije je čak 25% kod obolelih od karcinoma i kod pacijenata sa dijabetesom
• kod bolesnika sa oboljenjem koronarnih arterija koji nisu imali srčani udar, stopa depresije se kreće od 18% do 20%.
• za pacijente moždanog udara, iznosi od 10% do 27%

Bolni sindrom kod depresije

Klinička depresija uzrokuje mnoge fizičke simptome, uključujući i fizički bol. Um kontroliše telo ali takodje i emocije mogu imati veliki uticaj na telesne funkcije. Bol povezan sa depresijom može da varira od neobjašnjive glavobolje, bola u vratu i u trbuhu, zatim bola u grudima, bola u mišićima i zglobovima ruku i nogu kao i bola u krstima.

Istraživači iz Sijetla istraživali su više od 25.000 pacijenata na pet kontinenata. Oni su utvrdili da je 50% pacijenata, koji su patili od depresije, doživelo više neobjašnjivih fizičkih simptoma kao i da su fizički simptomi jezgro depresivnih sindroma.

Seksualni problemi i depresija

Seksualni problemi, kao što je erektilna disfunkcija (ED) ili nemogućnosti doživljavanja orgazma (anorgazmia), često koegzistira sa depresijom.
Mozak je organ visoko osetljiv na seks. Seksualna želja počinje upravo u mozgu. To je zbog posebnih hemikalija mozga o kojima je već bilo reči – neurotransmitera. Oni omogućavaju komunikaciju između ćelija mozga i aktiviraju protok krvi do polnih organa.
Mnogi muškarci i žene sa depresijom reći da im je seksualna želja niska ili su bez seksualne želje, ali takodje i da postoji nerazumevanje partnera koji stvaraju ogroman pritisak da imaju intimne odnose.

Da li su antidepresivi uzrok seksualnih problema?

Kao što postoji koristno delovanje antidepresiva da popravljaju raspoloženje, neke vrste antidepresiva – na primer, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) – mogu imati i neželjene, sporedne efekte. Ovi neželjeni efekti mogu rezultirati seksualnim problemima.

Antidepresivi pomažu pojačavaju raspoloženje kod ljudi sa depresijom menjanjem hemijske ravnoteže u mozgu. Ali isto tako te hemikalije su uključene u seksualni odgovor. Antidepresivi često izazivaju seksualnu disfunkciju i to onda kako se povećava njihova doza.

Seksualni problemi sa antidepresivima:
• nesposobnost da se pokrenu ili da uživaju u seksu
• erektilna disfunkcija (ED) za muškarce
• smanjena seksualna želja kod oba pola
• nemogućnost postizanja orgazma kod oba pola

Kako se leče seksualni problemi kod depresije?

Na primer, neki noviji antidepresivi rade drugačije, oni ne mogu uticati na seksualnu funkciju. Dakle, lekar može da zameni antidepresiv, koji će imati manje uticaja na seksualnu sposobnost. Nekada nije moguće zameniti antidepresiv ako je pacijent već dobro reagovao na njega i izgubio simptome depresije.Tada se ordiniraju i drugi lekovi koji mogu da se uzimaju zajedno sa antidepresivima da poboljšaju seksualnu funkciju. Kada pacijenti shvate da su seksualni problemi povezani sa lekovima mogu da prekinu lečenje, ali ipak većina ljudi koji uzimaju antidepresive odlučuje da nastavi terapiju antidepresivima.