Monthly Archives: May 2017

Fizički simptomi depresije

Postoje neki očigledni znaci depresije – osećaj tuge, beznađa i anksioznosti – ali depresija može izazvati i neobjašnjive fizičke simptome. Fizički bolovi i depresija su tesno povezano. Najjednostavnije rečeno, bolovi mogu biti deprimirajući, a depresija uzrokuje i pojačava bol. Neka istraživanja pokazuju da bol i depresija dele iste neurološke puteve u limbičkom sistemu (emotivnom delu mozga). Isti hemijski „glasnici“ kontrolišu i bol i rapoloženje. Ljudi sa hroničnim bolovima imaju tri puta više šanse da razviju simptome depresije, promena raspoloženja i anksioznosti, a kod depresivnih pacijenata se javlja tri puta veći rizik od dobijanja nekih hroničnih bolova.

Mnogi ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže pomoć, jer ne znaju da su bolovi fizički simptomi depresije. Veoma je važno razumeti i koji su fizički simptomi depresije i da se lečenjem depresije može izlečiti i bol, kao i obrnuto.

simptomi depresije fizicki

Glavobolje. Glavobolje i migrene su veoma česte kod depresivnih ljudi. Ako patite od migrena, one će se pogoršati ako ste depresivni. Veza između depresije i migrena je veoma bliska i javlja se kod više od 10 posto ljudi. Ljudi koji su imali teže oblike depresije su imali triput veće šanse da dobiju migrenu ako je ranije nisu imali, a ako su imali migrene – bilo je pet puta više šanse da se javi i depresija.glavobolje su najšešći fizički simptomi depresije.

Problemi sa varenjem. Gađenje, mučnina, dijareja i hronična opstipacija se mogu pojaviti kao fizički simptomi depresije. I do 60 posto ljudi koji imaju iritabilni sindrom creva imaju neki psihološki poremećaj, a najčešće je to depresija ili anksioznost. Kod ljudi koji imaju hroničnu mučninu, mnogo su veće šanse da se javi anksioznost, a još je veća šansa da se razvije depresija. Depresija je moguć uzrok digestivnih problema i to bi svakako treba ispitati pre nego što se počne sa nekim tretmanom.

Promene u apetitu i telesnoj težini. Nekoliko ispitivanja je pokazalo da je prekomerna telesna težina povezana sa simptomima depresije, istorijom depresije i drugim sličnim problemima (posebno anksioznošću). Starija istraživanja su ukazala na to da je ova pojava češća kod žena nego kod muškaraca, mada se ovaj trend menja. Istraživanje sprovedeno 2006. godine je pokazalo da je veza između gojaznosti i depresije ista i kod muškaraca i kod žena. Kod nekih depresivnih ljudi stvar je suprotna – gube apetit i tako mršave.

Bolovi u grudima. Ako ste ikada imali bolove u grudima, jako je važno da potražite lekarsku pomoć. To može biti znak ozbiljnih problema sa srcem, mada se ovi bolovi ponekad povezuju sa depresijom. Postoji nekoliko uobičajenih faktora kod ljudi koji imaju bolove u grudima, koji nisu povezani sa biomedicinskim faktorima poput srčanih ili drugih bolesti. Depresija je jedan od najčešćih faktora.

Poremećaj spavanja. Ljudi koji imaju depresiju, imaju poteškoća da zaspu ili se bude rano ujutru i ne mogu da se ponovo uspavaju. Oko 15 posto ljudi koji imaju depresiju previše spava. Manjak sna sam po sebi ne izaziva depresiju, ali može biti faktor rizika. Manjak sna uzrokovan nekom drugom bolešću ili anksioznošću može značajno pogoršati depresiju.

Iscrpljenost i zamor. Da li se osećate iscrpljeno i popano, bez obzira na to što mnogo spavate? Depresija i iscrpljenost nisu iznenađujuća pojava.Umor i malaksalost su često fizički simptomi depresije.Depresija i zamor se „hrane“ jedno drugim i to je začarani krug kome se ne znaju ni početak ni kraj. Depresivni ljudi imaju mnogo veće šanse da razviju hroničan umor, a kod ljudi koji su hronično umorni, velik je rizik od pojave depresije.

Bolovi u leđima. Ako već patite od bolova u leđima, oni se mogu pogoršati ako postanete depresivni. Jedno univerzitetsko ispitivanje je utvrdilo da ljudi koji nisu imali problema sa bolovima u vratu i leđima, a imaju depresiju, imaju i četiri puta veće šanse da se kod njih jave bolovi u vratu i donjem delu leđa, u poređenju sa ljudima koji nisu depresivni.

Bolovi u mišićima i zglobovima. Depresija može pogoršati sve vrste hroničnih bolova. Jedno istraživanje je pokazalo da se simptomi artritisa mogu ublažiti ako se depresija leči.

Anksioznost i depresija – simptomi, lečenje, razlika

Anksioznost je često povezana sa depresijom. Zato je važno da se oba poremećaja leče istovremeno.Gotovo polovina ljudi koji pate od depresije je istovremeno i anksiozna. Stručnjaci još uvek nisu utvrdili razlog.

I depresija i anksioznost se lako mogu izlečiti uz pomoć lekova, terapije i promene životnih navika.

Ljudi koji imaju neki anksiozni poremećaj – društvenu anksioznost, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili fobiju – veći deo života provode u stanju panike. Kroz neko vreme dolazi i do depresije. Nema nikakvog zvaničnog objašnjenja zašto se anksioznost i depresija često javljaju zajedno. Ono što je važno jeste da se i jedno i drugo lako leči.

anksioznost i depresija

Zašto anksioznost dovodi do depresije ?

Anksiozni poremećaji su mnogo više od brige i nervoze. Anksiozni poremećaji izazivaju neverovatan strah vezan za stvari o kojima mnogi ljudi uopšte ne bi ni razmišljali. Mnogi ljudi koji imaju neki poremećaj anksioznosti u potpunosti shvataju koliko su njihove misli iracionalne, ali ne mogu da se izbore sa njima.

Terapeut Sara Konoli kaže: Reč je o ciklusu. Kada postanete anksiozni, imate opsesivne misli o nekom problemu ili brizi i osećate se loše zbog toga. Tada se osećate kao da ste omanuli i javljaja se depresija.

Depresija i anksioznost imaju komplikovanu povezanost.

Pojava depresije kod ljudi koji već imaju neki anksiozni poremećaj je vrlo česta. Gotovo polovina ljudi koji imaju težu depresiju ima i anksioznost. Ljudi koji su depresivni često se osećaju anksiozno i zabrinuto, tako da jedno lako „vuče“ drugo. Anksioznost je često prethodnica depresije.

Postoji teorija i da i depresija i anksioznost mogu biti i biološki predisponirani.

Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja ili nekog anksioznog poremećaja imaju mnogo veće šanse da obole od depresije.

Češće kod anksioznosti nego kod depresije, postoji i porodična anamneza, tako da se smatra da postoje i genetske predispozicije za ove poremećaje. Neki ljudi svoju anksioznost prenose na svoju decu.

Simptomi anksioznosti i depresije

Postoje neki znakovi da osoba pati i od anksioznog poremećaja i od depresije:

  • Konstantan, iracionalni strah ili briga.
  • Fizički simptomi: ubrzan rad srca, zamor, glavobolje, toplotni napadi, znojenje, bol u stomaku, poteškoće sa disanjem.
  • Promene u ishrani – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Poteškoće sa pamćenjem, koncentracijom i donošenjem odluka.
  • Neprekidan osećaj tuge i bezvrednosti.
  • Gubitak interesovanja za hobije i razne aktivnosti.
  • Umor i razdražljivost.
  • Osoba je stalno u grču i ne može da se opusti.
  • Napadi panike.

Lečenje

I anksioznost i depresija bi trebalo da se leče istovremeno. Efikasne strategije lečenja uključuju:

Kognitivno-bihejvioralnu terapiju, koja se često koristi za lečenje anksioznog poremećaja, koji prati depresija. Ovakva terapija uči ljude da se izbore sa svojim strahovima, anksioznošću i simptomima depresije tako što će shvatiti šta ih zaista izaziva. Ljudi uče i kako da preuzmu kontrolu nad svojim emocijama.

Antidepresivi, koji se mogu prepisati i kao lek za oba problema. Ovi lekovi se često koriste uz terapiju.

Vežbanje, koje pomaže i kod depresije i anksioznosti. Vežbanjem se u organizmu oslobađaju biohemijske supstance, koje nam pomažu da se osećamo bolje i pomažu da se opustimo. Samo sa 10 minuta šetnje se mogu olakšati simptomi anksioznosti i depresije u narednih nekoliko sati.

Tehnike opuštanja, koje uključuju meditaciju i slične tehnike. Ove tehnike olakšavaju i anksioznost i depresiju i poboljšavaju kvalitet života.

Organizacije koje nude lečenje mentalnih problema, što mogu biti i bolnice i grupe za podršku.

Znaci upozorenja koje ne bi trebalo ignorisati

Ljudi bliski osobama koji imaju anksioznost i depresiju bi trebalo da razmisle da li su zapazili sledeće znake upozorenja:

  • Loša svakodnevna briga o sebi – npr. osoba neće da održava ličnu higijenu, neće da ustane iz kreveta ili neće da jede.
  • Iznenadne i ekstremne promene raspoloženja.
  • Nasilje, pretnje i agresivnost.
  • Zavisnost od alkohola ili droga.
  • Zbunjenost i halucinacije.
  • Pričanje o samoubistvu i nedostatku razloga za život.

Lečenje anksioznosti i depresije mora se poveriti stručnjaku. Od vitalne je važnosti da ljudi koji imaju i anksioznost i depresiju prvo odu kod psihijatra, kako bi se isključio bipolarni poremećaj ličnosti. Bipolarni poremećaj je stanje kada emocije variraju od potpune letargije do potpune euforije, od manije do depresije, i ovaj poremećaj se leči sasvim drugačije nego anksioznost i depresija.

Niko ne mora da pati od anksioznosti i depresije, a posebno ne od oba istovremeno. Prvo bi trebalo pričati sa psihijatrom ili terapeutom o simptomima, posebno ako imate samo anksiozni poremećaj, ali ne i depresiju.

Teška depresija, uzroci, lečenje, simptomi i znaci

Šta je teška depresija?

Teška depresija je poznata i kao unipolarni depresivni poremećaj ličnosti i za nju je karakterističan konstantan osećaj tuge i manjak interesovanja za spoljne stimulanse. Reč „unipolaran“ stavlja naglasak na to da postoji velika razlika između teške depresije i bipolarne depresije, koja podrazumeva promene raspoloženja, od depresije do manije. Unipolarna ili teška depresija podrazumeva samo depresiju, negativne emocije i simptome.

Srećom, teška depresija je dosta izučavano stanje i obično se lako leči kombinacijom antidepresiva i terapije. Ovde ćemo detaljnije opisati simptome, uzroke i lečenje teške depresije.

Uzroci teške depresije

Iako je teška depresija vrlo raširen poremećaj, uzroci depresije su brojni. U medicinskom žurnalu Neuron navodi se da je genetika glavni uzrok depresije i da tri puta povećava rizik od depresije kod najbližih rođaka (roditelja, dece, braće i sestara)“. To znači da se najznačajniji faktor nastanka depresije nalazi možda i u vašem porodičnom stablu, ali tu je, svakako, i psihološki faktor.

Još neke bolesti i zdravstveni problemi mogu biti ogroman faktor rizika za epizodu teške depresije. Simptomi ovog poremećaja mogu sami po sebi izazvati depresiju, na primer:

  • Promene u apetitu – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Neredovno spavanje i promene u bioritmu.

Ako uspete da se vratite u normalu što se tiče ovih navika, verovatno neće to samo po sebi izlečiti depresiju, ali će biti ogroman korak da se olakšaju drugi simptomi, a još je bolje ako se uz to i lečite kod profesionalca.

Još uvek nije poznato koji sve tačno anatomski i psihološki faktori mogu izazvati depresiju, ali se smatra da mogu biti značajni. Uz socioekonomske faktore (na primer, gubitak posla, manjak novca), ovi navedeni faktori mogu biti razlog zašto patite od depresije.

teska depresija

Tipovi depresije

Možda ćete biti iznenađeni kada čujete da postoji više različitih tipova unipolarnog depresivnog poremećaja koji vam mogu otežati život. Svaki od ovih tipova ima različite uzroke, ali je za svaki tipičan isti osećaj nezainteresovanosti za stvari u kojima ste nekada uživali i osećaj melanholije. Ovi tipovi su podeljeni u podvrste, koje određuju koliko će depresija potrajati i kako bi se lakše odredile karakteristike.

Sezonska depresija (sezonski depresivni poremećaj) je poremećaj koji direktno izaziva određeno doba godine. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kada ima malo sunca. Neki stručnjaci smatraju da se ovaj poremećaj uspešno leči terapijom svetlošću, mada gotovo polovina pacijenata tvrdi da im se stanje nije uopšte poboljšalo nakon ovog tretmana. Zato se preporučuje savetovanje sa stručnjakom, a ponekad i antidepresivi.

Psihotična depresija podrazumeva stanje kada se javljaju halucinacije ili deluzije koje nemaju veze sa realnošću. Psihotična depresija je obično uzrokovana nekim traumatičnim događajem ili istorijom depresije.

Postporođajna depresija je česta pojava među ženama koje su se tek porodile i uzrokovana je hormonalnm promenama koje se javljaju nakon porođaj. Stres zbog odgajanja novorođene bebe i promene u organizmu direktno utiču na raspoloženje. Čak i ljudi koji su usvojili bebu često imaju simptome karakteristične za postporođajnu depresiju.

Kod melanholične depresije obično se javljaju simptomi na koje pomislimo kad kažemo „depresije“ – gubitak telesne težine i gubitak interesovanja za aktivnosti koje smo nekada voleli. Moguće je da se javi i depresivno raspoloženje slično onome kada izgubimo nekoga koga volimo, tj. jaka tuga. Atipična depresija je obično direktno povezana sa raspoloženjem i komunikacijom sa drugim ljudima. Simptomi uključuju hipersomniju, otežalost u udovima i društvenu anksioznost.

Kada je reč o katatoničnoj depresiji, obično se javljaju motorički problemi i poremećaji ponašanja. Javljaju se oduzetost i nevoljni pokreti. Reč je o psihotičnom poremećaju koji predstavlja opasnost za pacijenta i dodatnu barijeru u lečenju uzročnog poremećaja. Znaci i simptomi katatonije jako loše utiču na osnovne svakodnevne aktivnosti.

Znaci i simptomi

Postoji mnogo faktora koji mogu pojačati uzrok depresije. Oni se uglavnom ogledaju u načinu kako reagujete povodom toga kako se osećate. U zavisnosti od toga koju vrstu depresije imate, mogu se javiti različiti simptomi.

  • Negativno razmišljanje i nemogućnost da se vidi pozitivno rešenje
  • Uznemirenost
  • Nemir
  • Nemogućnost koncentracije
  • Agresija prema bliskim osobama
  • Iritabilnost
  • Udaljavanje od bliskih ljudi i redovnih aktivnosti
  • Hipersomnija
  • Iscrpljenost i letargija
  • Morbidne i suicidalne misli
  • Naglo gojenje ili naglo mršavljenje

Lečenje

Postoji nekoliko metoda lečenja teške depresije. To podrazumeva psihoterapiju, antidepresive, elektrokonvulzivni tretman i druge somatske vrste terapije. Elektrokonvulzivni tretman se obično izbegava, osim u ekstremnim slučajevima, a preporučuju se psihoterapija i antidepresivi. Psihijatar će vam prepisati lekove i razgovarati sa vama, a terapija lekovima će biti različita za svakog u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.

Ako imate bilo kakve simptome teške depresije, trebalo bi da potražite profesionalnu pomoć. Srećom, depresija se odavno ne smatra nikakvom „sramotom“. Ljudi su znatno bolje informisani o depresiji, i vaš lekar će proći kroz sve to sa vama, tako da će lako odabrati tretman koji vama lično najviše odgovara.

Treba da znate da imate opcije. Ne morate biti ograničeni ovim oboljenjem i negativnošću koja obično dolazi sa simptomima depresije. Pričajte sa savetnikom i lekarom – to je prvi korak ka srećnijem i ispunjenijem životu.