Monthly Archives: June 2017

Nervni slom simptomi, lečenje, saveti

Šta je nervni slom?

Nervni slom je izraz kojim se opisuje period intenzivnog mentalnog stresa. Tokom tog perioda, osoba ne može da funkcioniše normalno i da obavlja svoje svakodnevne dužnosti. Nekada se ovaj termin koristio da opiše širok spektar mentalnih oboljenja i poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost i akutni stresni poremećaj.

Mada se izraz „nervni slom“ više ne smatra medicinskim terminom, još uvek se naširoko koristi da se opišu intenzivni simptomi stresa i nemogućnosti da se osoba nosi sa svojim svakodnevnim obavezama. Ono što ljudi smatraju nervnim slomom, u nekim slučajevima može biti nedijagnostikovana mentalna bolest.

Ne postoji slaganje oko toga šta je zapravo nervni slom. Ovaj termin generalno obuhvata duži period kada fizički i emotivni stres postane nepodnošljiv i utiče na sposobnost osobe da živi normalnim životom.

nervni slom simptomi

Nervni slom simptomi

Simptomi nervnog sloma

Pacijenti obično ispoljavaju fizičke, psihičke i simptome u ponašanju kada prolaze kroz ovu fazu. Znaci nervnog sloma variraju od osobe do osobe. Uzrok nervnog sloma dosta utiče na simptome koji se javljaju. Najčešći znaci nervnog sloma su:

  • Simptomi karakteristični za depresiju: gubitak nade, misli o samopovređivanju i samoubistvu.
  • Anksioznost, visok pritisak, napeti mišići, trešenje ruku, vrtoglavica, nervozan stomak, drhtavica.
  • Ekstremne promene raspoloženja.
  • Panični napadi, koji uključuju bol u grudima, užasan strah i poteškoće sa disanjem.
  • Paranoja, što obično podrazumeva i uverenje da pacijenta neko posmatra ili uhodi.
  • Takozvane flešbekove, sećanja na traumatični događaj, što obično ukazuje na nedijagnostikovani posttraumatski stresni poremećaj.

Ljudi koji su doživeli nervni slom obično izbegavaju porodicu, prijatelje i kolege. Znaci tog povlačenja su:

  • Izbegavanje društvenih obaveza.
  • Loš san i poremećaji ishrane.
  • Nedovoljna i neredovna higijena.
  • Nedolaženje na posao.
  • Izolacija u kući.

Faktori rizika koji mogu izazvati nervni slom

Kada je osoba pod prevelikim stresom i ne zna kako da se nosi sa njim, obično dolazi do nervnog sloma. Taj stres je obično izazvan nekim spoljnim faktorima i ti faktori rizika mogu biti:

  • Konstantan stres na poslu.
  • Neki traumatičan događaj (npr. smrt bliske osobe).
  • Ozbiljni finansijski problemi.
  • Velike životne promene (npr. razvod).
  • Loš san i nedovoljno odmora.
  • Istorija anksioznih poremećaja.
  • Porodična istorija anksioznih poremećaja.
  • Povreda ili bolest, koja je unela značajne promene u život pacijenta.

Tretman: kako se izboriti sa simptomima ?

Lečenje

Neprekidan i jak stres se može prekinuti uz nešto od sledećeg:

  • Terapija kod sertifikovanog terapeuta.
  • Lekovi koji se dobijaju na recept (antidepresivi i sl.), kako bi se lečio hemijski disbalans u organizmu.
  • Alternativni tretmani (masaža, joga, meditacija).

Ako smatrate da ste pod jakim stresom koji ne možete da kontrolišete, pokušajte da ga ublažite na sledeći način:

  • Duboko udahnite i izbrojte do 10 kada se osećate anksiozno i pod stresom.
  • Izbacite kofen i alkohol iz svoje svakodnevnice.
  • Spavajte redovno i pokušajte da spavate što bolje. Uživajte u toploj kupki pred spavanje, isključite telefon i računar i čitajte nešto opuštajuće pre nego što pođete u krevet.

Kada posetiti lekara i početi lečenje ?

Verovatno se svakome bar jednom dogodilo da oseća da ne može više da se bori sa svakodnevnim stresom. Ako imate poteškoća da zbog stresa obavljate svoje svakodnevne obaveze, onda se ne borite sa tim stresom na pravi način. Nervni slom može biti znak nekog mentalnog poremećaja. Zato, čim primetite simptome nervnog sloma, idite kod lekara.

Lekar će vam pomoći u lečenju fizičkih simptoma. Verovatno će vas poslati kod psihologa ili psihijatra. Ovi profesionalci će vam pomoći u lečenju emotivnih i mentalnih simptoma. I članovi vaše porodice bi trebalo da popričaju sa vašim lekarom.

Saveti za brigu o sebi

Neke promene u načinu života vam mogu pomoći da sprečite nervni slom:

  • Redovno vežbajte najmanje tri puta nedeljno. Makar šetajte po pola sata.
  • Idite kod terapeuta kako biste se lakše izborili sa stresom.
  • Izbegavajte lekove, drogu, alkohol, kofein i druge supstance koje izazivaju stres u organizmu.
  • Spavajte redovno i potrudite se da spavate bar po šest sati svake noći.
  • Praktikujte neku tehniku opuštanja (duboko disanje, meditaciju).
  • Smanjite nivo stresa tako što ćete se bolje organizovati, praviti manje pauze tokom dana i držati se isplaniranih obaveza.

Potrudite se da sami napravite ove promene, ali je ipak najbolje da se posavetujete sa stručnim licem i napravite plan lečenja jer nervni slom može dovesti do veoma ozbiljnih posledica.

Logoreja simptomi, dijagnoza, lečenje

Šta je logoreja ?

Logoreja je termin kojim se označava konstantna i nezaustavljiva brbljivost. Protok govora je izuzetno povećan, a osoba ima potrebu za dugim periodima verbalnog izražavanja.Logoreja je često povezana sa brzanjem u govoru (tahifemijom), koje je slično, a karakterišu ga velika brzina govora i verbalnog toka.

Logoreja može da bude simptom psihijatrijskog poremećaja – maničnog stanja, shizofrenije… Često odražava tahipsihiju, odnosno ubrzani tok misli.

U većini slučajeva se logoreja manifestuje kod osoba sa bipolarnim poremećajem – noviji termin za maničnu depresiju – stanjem kod koga dolazi do naizmeničnih faza depresije i tuge, gubitka volje, nedostatka motivacije, povlačenja u sebe i samokritike i maničnih faza sa tahipsihijom, logorejom, tahifemijom, dezinhibiranim ponašanjem i hiperaktivnošću.

Povezano>>>  Bipolarni poremećaj

Simptomi

Simptomi logoreje su lako prepoznatljivi.

  • Pacijenti govore mnogo i dugo.
  • Njihov govor može da bude nepovezan; ponekad se opisuje kao protok praznih ili nedovoljno smislenih misli i ideja.
  • Tahifemija se u psihijatrijskog patologiji razlikuje, mada je veoma slična jer predstavlja ubrzanje toka govora.

Dijagnostikovanje

Dijagnostikovanje logoreje se zasniva na prostom posmatranju, koje najčešće obavljaju srodnici. Porodice sa istorijom  maničnih ili bipolarnih poremećaja mogu lako da prepoznaju prelaske svojih rođaka u manične faze.

Lečenje

Da bi se logoreja „lečila“, simptomatologija mora da se smesti u kontekst. Lečenje se razlikuje u zavisnosti od toga da li pacijent pati od bipolarnog poremećaja, maničnih kriza ili čak izolovanog shizofrenog stanja.

U kontekstu psihijatrijskih poremećaja, biće primenjeno lečenje antipsihoticima, kao i redovni nadzor psihijatra.

Kod maničnih pacijenata, često se koristi molekul koji se zove litijum i čiji novo u krvi mora da se nadzire.

Kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, lečenje koje reguliše raspoloženje i pri kome se koriste soli litijuma, često je hronično. U slučaju maničnih faza, ovaj tretman se optimizuje, dok se kod depresivnih faza dodaju i antidepresivi.