Anksioznost ili depresija razlike

Napetost, osećaj ukočenosti mišića, drhtanje, preplavljenost utiscima da će se desiti nešto strašno, preznojavanje, ubrzano disanje i lupanje srca najčešći su simptomi anksioznosti. To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa, samo od stepena intenziteta ovih poremećaja zavisi da li se osoba može bezlekova izlečiti od anksioznosti.

Kako se ispoljavaju anksiozni poremećaji i u čemu se oni razlikuje od depresije?

Grupa anksioznih poremećaja pripada takozvanim neurotskim, stresogenim poremećajima s telesnim manifestacijama. U njih se ubrajaju i fobije, generalizovane anksioznosti, opsesivno prisilni poremećaji, reakcije na stres, konverzivni (histrionični) poremećaji, telesni psihogeni poremećaji, hipohondrijski, kao i stalni somatoforni bol kao poremećaj. Sve ove entitete karakteriše osećanje bezrazložnog straha, a te različite kliničke slike razvijaju se zbog različitih mehanizama EGO zaštite (zaštite ličnosti). Osnovna karakeristika anksioznosti jeste bezrazložna napetost, strah, iščekivanje neugodnosti… a sve je to obično praćeno telesnim simptomima. Depresija je, s druge strane, bezrazložna tuga.

Strah od smrti i ludila

Koji su telesni simptomi anksioznosti?

Kao simptomi anksioznosti mogu se javiti vrtoglavica, osećaj lebdenja, nesvestica koja vodi ka panici, pritisak u grlu i grudima, kratko i ubrzano disanje, ubrzani rad srca sa senzacijama aritmije, talasi vrućine praćeni osećajem straha, opsesivna briga i neželjene misli, preznojavanje, osećaj nepovezanosti s onim što se oko vas dešava, kao i druge slične neprijatne manifestacije.

Kako strah i strepnja uz nervozu mogu prerasti u ozbiljan poremećaj?

Strah i strepnja bez realnog osnova bitne su karakteristike paničnih poremećaja. To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa. U suštini, najčešći je zapravo strah za sopstveni život ili strah od ludila, što je bitna karakteristika paničnih poremećaja.

Zašto smo anksiozni?

Sadržaji iz našeg nesvesnog, koji su proizvod snažnih trauma ili kumuliranih nezadovoljstava, transformišu se u različite simptome od kojih je iracionalni strah (anksioznost) jedan od najčešćih.

Kako anksiozni poremećaji utiču na svakodnevni život?

Osobe s anksioznim poremećajem su napete, osećaju ukočenost mišića, podrhtavaju, preplavljene su utiscima da će im se desiti nešto strašno, nekad su zbog svega toga tužne, pa se taj tip poremećaja, ako su ravnomerno zastupljeni anksioznost i depresivnost, naziva anksiozno-depresivnim poremećajima. Ovakve osobe otežano funkcionišu i kompromitovane su im svakodnevne aktivnosti i životne radosti.

Može li se boriti protiv anksioznosti bez lekova?

То zavisi od intenziteta anksioznosti. Stepen anksioznosti može biti različit, od blage do vrlo izražene. Vežbe opuštanja mišića, pravilnog disanja i vezivanja misli za neutralne sadržaje mogu ublažiti anksioznost, ili je čak potpuno eliminisati. Za snažne anksiozne poremećaje potrebno je koristiti lekove na način i u dozi kako to tarapeut odredi.

Koje sve vrste terapije anksioznosti postoje?

U terapiji anksioznosti koriste se površinske metode psihoterapije, bihevioralne metode i medikamentozna terapija – lekovi.

Kada je neophodno bolničko lečenje?

Bolničko lečenje samo u slučaju psihotičnih strahova

Bolnička lečenja se obično određuju u slučaju psihotičnih anksioznosti. Na primer, ako pacijent čuje zastrašujući nepostojeći glas, ili pogrešno zaključuje da mu neko može naneti neko zlo, te je zbog toga anksiozan. Klasični anksiozni poremećaj najčešće ne iziskuju bolnički tretman.

Koje su ostale vrste ovih poremećaja?

Fobije su stanja anksioznosti u jasno definisanim uslovima, koji nisu realna opasnost. Osoba je preplavljena telesnim simptomima kao što je lupanje srca, osećaj nesvestice, podrhtavanja, gušenja, a što je često zapravo sekundarni strah od smrti. Fobijski strah se često prepliće s depresijom. Najčešće fobije su agorafobija (strah od otvorenog prostora), socijalne fobije (strah od crvenjenja, drhtanje ruku, mučnina…). Specifične fobije su strahovi od pojedinih životinja, visine, grmaljavine… Panični napadi su telesni simptomi koji se iznenada jave, obično im prethodi takozvani anticipatorni strah i prožeti su uverenjem da će osoba umreti ili poludeti. Panični napadi su ograničenog trajanja.

Kakva je uloga pravilne ishrane i načina života u borbi protiv anksioznosti?

Zdravi stilovi života ublažavaju anksioznost

Zdravi stilovi života podrazumevaju pravilnu ishranu (preferira se mediteranska hrana, više kretanja, adekvatno bavljenje sportom, eliminisanje nepotrebnih lekova i zdrava socijalna komunikacija). Zdravi stilovi života potrebni su svakoj osobi i preveniraju mnoge telesne poremećaje koje prate anksioznost, odnosno sama anksioznost, ublažava se upražnjavanjem zdravih stilova života.