Category Archives: Depresija

Fizički simptomi depresije

Postoje neki očigledni znaci depresije – osećaj tuge, beznađa i anksioznosti – ali depresija može izazvati i neobjašnjive fizičke simptome. Fizički bolovi i depresija su tesno povezano. Najjednostavnije rečeno, bolovi mogu biti deprimirajući, a depresija uzrokuje i pojačava bol. Neka istraživanja pokazuju da bol i depresija dele iste neurološke puteve u limbičkom sistemu (emotivnom delu mozga). Isti hemijski „glasnici“ kontrolišu i bol i rapoloženje. Ljudi sa hroničnim bolovima imaju tri puta više šanse da razviju simptome depresije, promena raspoloženja i anksioznosti, a kod depresivnih pacijenata se javlja tri puta veći rizik od dobijanja nekih hroničnih bolova.

Mnogi ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže pomoć, jer ne znaju da su bolovi fizički simptomi depresije. Veoma je važno razumeti i koji su fizički simptomi depresije i da se lečenjem depresije može izlečiti i bol, kao i obrnuto.

simptomi depresije fizicki

Glavobolje. Glavobolje i migrene su veoma česte kod depresivnih ljudi. Ako patite od migrena, one će se pogoršati ako ste depresivni. Veza između depresije i migrena je veoma bliska i javlja se kod više od 10 posto ljudi. Ljudi koji su imali teže oblike depresije su imali triput veće šanse da dobiju migrenu ako je ranije nisu imali, a ako su imali migrene – bilo je pet puta više šanse da se javi i depresija.glavobolje su najšešći fizički simptomi depresije.

Problemi sa varenjem. Gađenje, mučnina, dijareja i hronična opstipacija se mogu pojaviti kao fizički simptomi depresije. I do 60 posto ljudi koji imaju iritabilni sindrom creva imaju neki psihološki poremećaj, a najčešće je to depresija ili anksioznost. Kod ljudi koji imaju hroničnu mučninu, mnogo su veće šanse da se javi anksioznost, a još je veća šansa da se razvije depresija. Depresija je moguć uzrok digestivnih problema i to bi svakako treba ispitati pre nego što se počne sa nekim tretmanom.

Promene u apetitu i telesnoj težini. Nekoliko ispitivanja je pokazalo da je prekomerna telesna težina povezana sa simptomima depresije, istorijom depresije i drugim sličnim problemima (posebno anksioznošću). Starija istraživanja su ukazala na to da je ova pojava češća kod žena nego kod muškaraca, mada se ovaj trend menja. Istraživanje sprovedeno 2006. godine je pokazalo da je veza između gojaznosti i depresije ista i kod muškaraca i kod žena. Kod nekih depresivnih ljudi stvar je suprotna – gube apetit i tako mršave.

Bolovi u grudima. Ako ste ikada imali bolove u grudima, jako je važno da potražite lekarsku pomoć. To može biti znak ozbiljnih problema sa srcem, mada se ovi bolovi ponekad povezuju sa depresijom. Postoji nekoliko uobičajenih faktora kod ljudi koji imaju bolove u grudima, koji nisu povezani sa biomedicinskim faktorima poput srčanih ili drugih bolesti. Depresija je jedan od najčešćih faktora.

Poremećaj spavanja. Ljudi koji imaju depresiju, imaju poteškoća da zaspu ili se bude rano ujutru i ne mogu da se ponovo uspavaju. Oko 15 posto ljudi koji imaju depresiju previše spava. Manjak sna sam po sebi ne izaziva depresiju, ali može biti faktor rizika. Manjak sna uzrokovan nekom drugom bolešću ili anksioznošću može značajno pogoršati depresiju.

Iscrpljenost i zamor. Da li se osećate iscrpljeno i popano, bez obzira na to što mnogo spavate? Depresija i iscrpljenost nisu iznenađujuća pojava.Umor i malaksalost su često fizički simptomi depresije.Depresija i zamor se „hrane“ jedno drugim i to je začarani krug kome se ne znaju ni početak ni kraj. Depresivni ljudi imaju mnogo veće šanse da razviju hroničan umor, a kod ljudi koji su hronično umorni, velik je rizik od pojave depresije.

Bolovi u leđima. Ako već patite od bolova u leđima, oni se mogu pogoršati ako postanete depresivni. Jedno univerzitetsko ispitivanje je utvrdilo da ljudi koji nisu imali problema sa bolovima u vratu i leđima, a imaju depresiju, imaju i četiri puta veće šanse da se kod njih jave bolovi u vratu i donjem delu leđa, u poređenju sa ljudima koji nisu depresivni.

Bolovi u mišićima i zglobovima. Depresija može pogoršati sve vrste hroničnih bolova. Jedno istraživanje je pokazalo da se simptomi artritisa mogu ublažiti ako se depresija leči.

Anksioznost i depresija – simptomi, lečenje, razlika

Anksioznost je često povezana sa depresijom. Zato je važno da se oba poremećaja leče istovremeno.Gotovo polovina ljudi koji pate od depresije je istovremeno i anksiozna. Stručnjaci još uvek nisu utvrdili razlog.

I depresija i anksioznost se lako mogu izlečiti uz pomoć lekova, terapije i promene životnih navika.

Ljudi koji imaju neki anksiozni poremećaj – društvenu anksioznost, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili fobiju – veći deo života provode u stanju panike. Kroz neko vreme dolazi i do depresije. Nema nikakvog zvaničnog objašnjenja zašto se anksioznost i depresija često javljaju zajedno. Ono što je važno jeste da se i jedno i drugo lako leči.

anksioznost i depresija

Zašto anksioznost dovodi do depresije ?

Anksiozni poremećaji su mnogo više od brige i nervoze. Anksiozni poremećaji izazivaju neverovatan strah vezan za stvari o kojima mnogi ljudi uopšte ne bi ni razmišljali. Mnogi ljudi koji imaju neki poremećaj anksioznosti u potpunosti shvataju koliko su njihove misli iracionalne, ali ne mogu da se izbore sa njima.

Terapeut Sara Konoli kaže: Reč je o ciklusu. Kada postanete anksiozni, imate opsesivne misli o nekom problemu ili brizi i osećate se loše zbog toga. Tada se osećate kao da ste omanuli i javljaja se depresija.

Depresija i anksioznost imaju komplikovanu povezanost.

Pojava depresije kod ljudi koji već imaju neki anksiozni poremećaj je vrlo česta. Gotovo polovina ljudi koji imaju težu depresiju ima i anksioznost. Ljudi koji su depresivni često se osećaju anksiozno i zabrinuto, tako da jedno lako „vuče“ drugo. Anksioznost je često prethodnica depresije.

Postoji teorija i da i depresija i anksioznost mogu biti i biološki predisponirani.

Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja ili nekog anksioznog poremećaja imaju mnogo veće šanse da obole od depresije.

Češće kod anksioznosti nego kod depresije, postoji i porodična anamneza, tako da se smatra da postoje i genetske predispozicije za ove poremećaje. Neki ljudi svoju anksioznost prenose na svoju decu.

Simptomi anksioznosti i depresije

Postoje neki znakovi da osoba pati i od anksioznog poremećaja i od depresije:

  • Konstantan, iracionalni strah ili briga.
  • Fizički simptomi: ubrzan rad srca, zamor, glavobolje, toplotni napadi, znojenje, bol u stomaku, poteškoće sa disanjem.
  • Promene u ishrani – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Poteškoće sa pamćenjem, koncentracijom i donošenjem odluka.
  • Neprekidan osećaj tuge i bezvrednosti.
  • Gubitak interesovanja za hobije i razne aktivnosti.
  • Umor i razdražljivost.
  • Osoba je stalno u grču i ne može da se opusti.
  • Napadi panike.

Lečenje

I anksioznost i depresija bi trebalo da se leče istovremeno. Efikasne strategije lečenja uključuju:

Kognitivno-bihejvioralnu terapiju, koja se često koristi za lečenje anksioznog poremećaja, koji prati depresija. Ovakva terapija uči ljude da se izbore sa svojim strahovima, anksioznošću i simptomima depresije tako što će shvatiti šta ih zaista izaziva. Ljudi uče i kako da preuzmu kontrolu nad svojim emocijama.

Antidepresivi, koji se mogu prepisati i kao lek za oba problema. Ovi lekovi se često koriste uz terapiju.

Vežbanje, koje pomaže i kod depresije i anksioznosti. Vežbanjem se u organizmu oslobađaju biohemijske supstance, koje nam pomažu da se osećamo bolje i pomažu da se opustimo. Samo sa 10 minuta šetnje se mogu olakšati simptomi anksioznosti i depresije u narednih nekoliko sati.

Tehnike opuštanja, koje uključuju meditaciju i slične tehnike. Ove tehnike olakšavaju i anksioznost i depresiju i poboljšavaju kvalitet života.

Organizacije koje nude lečenje mentalnih problema, što mogu biti i bolnice i grupe za podršku.

Znaci upozorenja koje ne bi trebalo ignorisati

Ljudi bliski osobama koji imaju anksioznost i depresiju bi trebalo da razmisle da li su zapazili sledeće znake upozorenja:

  • Loša svakodnevna briga o sebi – npr. osoba neće da održava ličnu higijenu, neće da ustane iz kreveta ili neće da jede.
  • Iznenadne i ekstremne promene raspoloženja.
  • Nasilje, pretnje i agresivnost.
  • Zavisnost od alkohola ili droga.
  • Zbunjenost i halucinacije.
  • Pričanje o samoubistvu i nedostatku razloga za život.

Lečenje anksioznosti i depresije mora se poveriti stručnjaku. Od vitalne je važnosti da ljudi koji imaju i anksioznost i depresiju prvo odu kod psihijatra, kako bi se isključio bipolarni poremećaj ličnosti. Bipolarni poremećaj je stanje kada emocije variraju od potpune letargije do potpune euforije, od manije do depresije, i ovaj poremećaj se leči sasvim drugačije nego anksioznost i depresija.

Niko ne mora da pati od anksioznosti i depresije, a posebno ne od oba istovremeno. Prvo bi trebalo pričati sa psihijatrom ili terapeutom o simptomima, posebno ako imate samo anksiozni poremećaj, ali ne i depresiju.

Teška depresija, uzroci, lečenje, simptomi i znaci

Šta je teška depresija?

Teška depresija je poznata i kao unipolarni depresivni poremećaj ličnosti i za nju je karakterističan konstantan osećaj tuge i manjak interesovanja za spoljne stimulanse. Reč „unipolaran“ stavlja naglasak na to da postoji velika razlika između teške depresije i bipolarne depresije, koja podrazumeva promene raspoloženja, od depresije do manije. Unipolarna ili teška depresija podrazumeva samo depresiju, negativne emocije i simptome.

Srećom, teška depresija je dosta izučavano stanje i obično se lako leči kombinacijom antidepresiva i terapije. Ovde ćemo detaljnije opisati simptome, uzroke i lečenje teške depresije.

Uzroci teške depresije

Iako je teška depresija vrlo raširen poremećaj, uzroci depresije su brojni. U medicinskom žurnalu Neuron navodi se da je genetika glavni uzrok depresije i da tri puta povećava rizik od depresije kod najbližih rođaka (roditelja, dece, braće i sestara)“. To znači da se najznačajniji faktor nastanka depresije nalazi možda i u vašem porodičnom stablu, ali tu je, svakako, i psihološki faktor.

Još neke bolesti i zdravstveni problemi mogu biti ogroman faktor rizika za epizodu teške depresije. Simptomi ovog poremećaja mogu sami po sebi izazvati depresiju, na primer:

  • Promene u apetitu – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Neredovno spavanje i promene u bioritmu.

Ako uspete da se vratite u normalu što se tiče ovih navika, verovatno neće to samo po sebi izlečiti depresiju, ali će biti ogroman korak da se olakšaju drugi simptomi, a još je bolje ako se uz to i lečite kod profesionalca.

Još uvek nije poznato koji sve tačno anatomski i psihološki faktori mogu izazvati depresiju, ali se smatra da mogu biti značajni. Uz socioekonomske faktore (na primer, gubitak posla, manjak novca), ovi navedeni faktori mogu biti razlog zašto patite od depresije.

teska depresija

Tipovi depresije

Možda ćete biti iznenađeni kada čujete da postoji više različitih tipova unipolarnog depresivnog poremećaja koji vam mogu otežati život. Svaki od ovih tipova ima različite uzroke, ali je za svaki tipičan isti osećaj nezainteresovanosti za stvari u kojima ste nekada uživali i osećaj melanholije. Ovi tipovi su podeljeni u podvrste, koje određuju koliko će depresija potrajati i kako bi se lakše odredile karakteristike.

Sezonska depresija (sezonski depresivni poremećaj) je poremećaj koji direktno izaziva određeno doba godine. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kada ima malo sunca. Neki stručnjaci smatraju da se ovaj poremećaj uspešno leči terapijom svetlošću, mada gotovo polovina pacijenata tvrdi da im se stanje nije uopšte poboljšalo nakon ovog tretmana. Zato se preporučuje savetovanje sa stručnjakom, a ponekad i antidepresivi.

Psihotična depresija podrazumeva stanje kada se javljaju halucinacije ili deluzije koje nemaju veze sa realnošću. Psihotična depresija je obično uzrokovana nekim traumatičnim događajem ili istorijom depresije.

Postporođajna depresija je česta pojava među ženama koje su se tek porodile i uzrokovana je hormonalnm promenama koje se javljaju nakon porođaj. Stres zbog odgajanja novorođene bebe i promene u organizmu direktno utiču na raspoloženje. Čak i ljudi koji su usvojili bebu često imaju simptome karakteristične za postporođajnu depresiju.

Kod melanholične depresije obično se javljaju simptomi na koje pomislimo kad kažemo „depresije“ – gubitak telesne težine i gubitak interesovanja za aktivnosti koje smo nekada voleli. Moguće je da se javi i depresivno raspoloženje slično onome kada izgubimo nekoga koga volimo, tj. jaka tuga. Atipična depresija je obično direktno povezana sa raspoloženjem i komunikacijom sa drugim ljudima. Simptomi uključuju hipersomniju, otežalost u udovima i društvenu anksioznost.

Kada je reč o katatoničnoj depresiji, obično se javljaju motorički problemi i poremećaji ponašanja. Javljaju se oduzetost i nevoljni pokreti. Reč je o psihotičnom poremećaju koji predstavlja opasnost za pacijenta i dodatnu barijeru u lečenju uzročnog poremećaja. Znaci i simptomi katatonije jako loše utiču na osnovne svakodnevne aktivnosti.

Znaci i simptomi

Postoji mnogo faktora koji mogu pojačati uzrok depresije. Oni se uglavnom ogledaju u načinu kako reagujete povodom toga kako se osećate. U zavisnosti od toga koju vrstu depresije imate, mogu se javiti različiti simptomi.

  • Negativno razmišljanje i nemogućnost da se vidi pozitivno rešenje
  • Uznemirenost
  • Nemir
  • Nemogućnost koncentracije
  • Agresija prema bliskim osobama
  • Iritabilnost
  • Udaljavanje od bliskih ljudi i redovnih aktivnosti
  • Hipersomnija
  • Iscrpljenost i letargija
  • Morbidne i suicidalne misli
  • Naglo gojenje ili naglo mršavljenje

Lečenje

Postoji nekoliko metoda lečenja teške depresije. To podrazumeva psihoterapiju, antidepresive, elektrokonvulzivni tretman i druge somatske vrste terapije. Elektrokonvulzivni tretman se obično izbegava, osim u ekstremnim slučajevima, a preporučuju se psihoterapija i antidepresivi. Psihijatar će vam prepisati lekove i razgovarati sa vama, a terapija lekovima će biti različita za svakog u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.

Ako imate bilo kakve simptome teške depresije, trebalo bi da potražite profesionalnu pomoć. Srećom, depresija se odavno ne smatra nikakvom „sramotom“. Ljudi su znatno bolje informisani o depresiji, i vaš lekar će proći kroz sve to sa vama, tako da će lako odabrati tretman koji vama lično najviše odgovara.

Treba da znate da imate opcije. Ne morate biti ograničeni ovim oboljenjem i negativnošću koja obično dolazi sa simptomima depresije. Pričajte sa savetnikom i lekarom – to je prvi korak ka srećnijem i ispunjenijem životu.

Distimija – hronična depresija

Hronični depresivni poremećaj (Dysthymia)

Šta je Hronični depresivni poremećaj (distimija)?

Hronični depresivni poremećaj  (HDP) je oblik hronične depresije. To je relativno nova dijagnoza koja kombinuje dve ranije dijagnoze distimiju i hroničnu veliki depresivni poremećaj. Kao i druge vrste depresije, hronični depresivni poremećaj uzrokuje kontinuirani osećaj duboke tuge i beznađa. Ta osećanja mogu uticati na raspoloženje i ponašanje, kao i fizičke funkcije, uključujući apetit i san. Kao rezultat toga, ljudi sa distimijom često gube interes za sprovođenje aktivnosti u kojima su nekada uživali i imaju problema da završe svakodnevne zadatke.

Ovi simptomi se vide u svim oblicima depresije.Distimija, međutim, ima simptome koji su blaži i dugotrajniji.Simptomi distimije mogu da traju godinama i mogu da ometju u školi, na poslu i ličnim odnosima. Hronična priroda HDP može biti veći izazov da se nosi sa simptomima. Međutim, distimija se uspešno leči kombinacijom lekova i terapije razgovorom.

Simptomi

Simptomi distimije

Simptomi HDP su slični simptomima depresije. Međutim, ključna razlika je u tome što je distimija hronična, sa simptomima koji se javljaju u većini dana u trajanju od najmanje dve godine. Ovi simptomi uključuju:

  • trajna osećanja tuge i beznadja
  • problem spavanja
  • niska energija
  • promena u apetitu
  • teškoće u koncentraciji
  • neodlučnost
  • manjak interesovanja u dnevnim aktivnostima
  • smanjena produktivnost
  • nisko samopoštovanje
  • negativan stav
  • izbegavanje društvenih dogadjaja

Simptomi distimije često počinju da se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji. Deca i tinejdžeri sa distimijom mogu izgledati razdražljivi, namćorasti ili pesimisti tokom dužeg perioda. Oni takođe mogu prikazati probleme u ponašanju, loše uspehe u školi, i tešku interakciju sa drugom decom u društvenim situacijama. Njihovi simptomi dolaze i odlaze tokom nekoliko godina, a njihova težina može da varira tokom vremena.

Uzroci

Uzroci hronične depresije

Uzrok distimije nije poznat. Određeni faktori mogu doprineti razvoju stanja. Oni uključuju:

  • hemijski disbalans u mozgu
  • porodična istorija ovog stanja
  • istorija drugih mentalnih poremećaja, kao npr anksioznost ili bipolarni poremećaj
  • stresni ili traumatični životni dogadjaji, npr gubitak voljene osobe ili finansijski problemi
  • hronična fizička bolest, npr srčano oboljenje ili dijabetes
  • fizička povreda mozga, npr potres mozga

Dijagnoza

Dijagnostifikovanje hroničnog depresivnog poremećaja

Da bi dao tačnu dijagnozu, vaš lekar će prvo izvršiti fizički pregled. Vaš lekar će takodje obaviti testove krvi ili druge laboratorijske testove kako bi se isključila moguća medicinska stanja koja mogu biti uzrok simptoma. Ako nema fizičkog objašnjenja za vaše simptome, onda lekar može početi da sumnja da je to stanje mentalnog zdravlja.

Lekar će vam postaviti neka pitanja za procenu vašeg trenutnog mentalnogi emocionalnog stanja. Važno je biti iskren sa svojim lekarom o svojim simptomima. Vaši odgovori će im pomoći da utvrde da li je vaš problem distimija ili druga vrsta bolesti.

Mnogi lekari koriste simptome navedene u dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) za dijagnozu hronične depresije. Ovaj priručnik je objavljen od strane Američkog udruženja psihijatara. HDP simptomi navedeni u DSM-5 uključuju:

  • depresivno raspoloženje skoro svakog dana i većinu tog dana
  • smanjeni apetit ili prežderavanje
  • poteškoće sa uspavljivanjem ili ostajanjem u budnom stanju
  • niska energija ili iscrpljenost
  • nisko samopoštovanje
  • loša koncentracija ili teškoće u donošenju odluka
  • osećanja beznadja

Da se dijagnostikuje distimija kod odraslih  oni moraju da imaju depresivno raspoloženje najveći deo dana, skoro svaki dan, u toku dve ili više godina.

Za decu ili tinejdžere za ovu  dijagnozu poremećaja  oni moraju da dožive depresivno raspoloženje ili razdražljivost tokom celog dana, skoro svaki dan, najmanje jednu godinu.

Ako vaš lekar smatra da imate HDP, on će vas verovatno uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje za dalju procenu i lečenje.

Lečenje

Lečenje hroničnog depresivnog poremećaja

Distimija se leči lekovima i terapijom razgovorom. Za lekove se veruje da su efikasniji oblik lečenja nego terapija razgovorom  kada se koriste samo oni. Međutim, kombinacija lekova i terapije  razgovorom je često najbolji način lečenja.

Lekovi

Distimija može da se leči raznim antidepresivima, uključujući:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin (Prozac) i sertralin (Zoloft)
  •  triciklični antidepresivi (TCA), kao što je amitriptilin (Elavil) i amoksapin (Asendin)
  • serotonin i inhibitori ponovnog preuzimanja norepinefrina (SNRIs), kao što su desvenlafaksin (Pristik) i duloksetin (Cimbalta)

Možda ćete morati da isprobate različite lekove i doze da se pronađe efikasno rešenje za vas. Ovo zahteva strpljenje, jer mnogim lekovima je potrebno nekoliko nedelja za puni efekat.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako i dalje imate pitanja u vezi vaših lekova. Vaš lekar može predložiti donošenje promene u dozi ili leku. Nikad ne prestajte da uzimate lekove prema uputstvu bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.Prekid lečenja iznenada ili izostanak više doza može izazvati simptome odvikavanja i da se pogoršaju simptomi depresije još više.

Terapija

Terapija razgovorom je korisna opcija lečenja za mnoge ljude koji imaju distimiju. Poseta psihoterapeutu vam može pomoći da naučite kako da:

  • izrazite svoje misli i osećanja na zdrav način
  • se izborite sa vašim emocijama
  • se prilagodite životnoj promeni ili krizi
  • identifikujete misli, ponašanja i emocije koje izazivaju ili pogoršavaju simptome
  • zamenite negativna verovanja sa pozitivnima
  • povratite osećaj zadovoljstva i kontrole u vašem životu
  • postavite realne ciljeve za sebe

Terapija razgovorom može da se radi pojedinačno ili u grupi. Grupe za podršku su idealne za one koji žele da podele svoja osećanja sa drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima.

Promene načina života

Distimija je dugotrajno stanje, tako da je važno da aktivno učestvujete u vašem planu lečenja. Činjenje određenih promena načina života može da dopuni medicinske tretmane i da olakša simptome. Ove mere uključuju:

  • vežbanje maker tri puta nedeljno
  • ishrana koja podrazumeva prirodnu hranu, kao što je voće i povrće
  • izbegavanje droge i alkohola
  • poseta akupunkturisti
  • uzimanje odredjenih suplemenata, uključujući kantarion i riblje ulje
  • praktikovanje joge, tai čija ili meditacije
  • pisanje dnevnika

Prognoza

Dugoročna prognoza za ljude sa hroničnim depresivnim poremećajem

Pošto je distimija hronično stanje, neki ljudi se nikad ne oporave u potpunosti. Tretman može da pomogne mnogim ljudima da upravljaju svojim simptomima, ali nije uspešan za svakoga. Neki ljudi mogu i dalje da doživljavaju ozbiljne simptome, koji ih ometaju u njihovim ličnim ili profesionalnim životima.

Kad god da vam je teško suočavanje sa vašim simptomima, pozovite Nacionalnu liniju za prevenciju suicida na 800-273-8255. Postoje ljudi na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji koji će razgovarati sa vama o bilo kom problemu koji možete da imate. Takođe možete posetiti njihov sajt za dodatnu pomoć i resurse.Od pomoći Vam može biti i “Centar Srce” sa sedištem u Novom Sadu. To je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Njihov broj je 021 66 23 393 kao i 0800 300 303 (besplatan broj)

Zimska i praznična depresija

Čovek je, iako to često zaboravlja, deo prirode i pojedine promene u životnoj okolini oseća veoma snažno. Svako od nas iskusio je telesnu reakciju na neku naglu klimatsku promenu. Ipak, što se osećanja i raspoloženja tiče, nema dokaza da klimatski uslovi zaista mogu uticati na to. Rezultati istraživanja ovih pojava uglavnom su korelativne prirode. To znači da, na primer, tmurno vreme ima veze s tmurnijim raspoloženjem, ali ga ne proizvodi. Dakle, nije potvrđeno da su klimatske promene jedini uzrok emocionalnih poteškoća. S ponašanjem je slična stvar. Na primer, tokom leta, kad je temperatura visoka, ljudi su skloniji konfliktima, čak je i komunikacija na društvenim mrežama agresivnijeg sadržaja. Deluje kao da je uzrok ovakvog ponašanja visoka temperatura, međutim, to ne bi bio ispravan zaključak. Moglo bi se protumačiti ovako: kad su temperature visoke, ljudi (iz hladnijih krajeva) to doživljavaju kao veoma neprijatno, znojavi su, ‘lepljivi’ i, ako vrelina potraje, osećaju iscrpljenost i pospanost. Napetost i nervoza rastu, pa samim tim i nestrpljivost za razne socijalne situacije, a posledica toga su lakši ulasci u konflikte.

Sezonski afektivni poremećaj

Poremećaj koji se ispoljava snažnom depresivnom epizodom a ima sezonski obrazac naziva se sezonskim afektivnim poremećajem. Češće je povezan s kasnom jeseni i zimom, no ima ljudi kod kojih je depresivna epizoda najsnažnija tokom proletnjih i letnjih dana. Simptomi specifični za zimsku depresiju, jesu osećaj iscrpljenosti, umora, manjka energije, tromosti, veća potreba za snom i ležanjem u krevetu, razdražljivost, uznemirenost, svadljivost, melanholija, apatičnost, promena apetita, pad koncentracije…

Ne zna se tačan uzrok zimske depresije. Naučnici su je povezali s promenom cirkadijalnog ritma i manjkom sunčeve svetlosti u zimskom periodu  s obzirom na to da je najučestalija u nordijskim zemljama, na severu Kanade i Rusije, gde je zimi noć znatno duža od dana, a dnevna svetlost vrlo slaba. Shodno tome, u lečenje je uključeno redovno izlaganje svetlosti (fototerapija ili lighttherapv).

Zimska depresija češća kod žena

Učestalost zimske depresije zavisi od geografske pozicije i raste s udaljavanjem od ekvatora. Mogu je imati osobe svih uzrasta, iako je češća kod starijih od 20 godina i kod žena. Više se javlja kod osoba koje su sklone depresivnim i anksioznim poremećajima. Osim klimatskih uslova, koji, iako to nije dokazano, imaju uticaja na javljanje depresivne epizode, na depresivnost znatno utiče i stav prema svemu što kasna jesen i zima donose kao promenu.

Darvin kaže da ne opstaju ni najsnažniji ni najpametniji predstavnici vrste nego oni koji se najbolje adaptiraju. Ljudi koji imaju averziju prema kraćim, tmurnim, kišnim i maglovitim danima, teškim oblacima, hladnoći, tamnim jutrima i uličnoj rasveti koja se pali već nakon ručka češće će ovu promenu procenjivati kao pretešku ili nepodnošljivu. U skladu s takvim stavom, dolazi do promene njihovih osećanja i ponašanja. Postaju neraspoloženi, turobni, slabije se kreću, sve češće se druže s krevetom i televizorom, sve ređe izlaze iz kuće.

Kad izađu napolje i izlože se vremenskim prilikama (ili neprilikama), stisnuti su, napeti i nastoje da se ‘suprotstave’ hladnoći, kako mentalno tako i fizički, žudeći za radijatorom ili prolećem. Tokom najmračnijih i najhladnijih meseci već su fizički znatno slabiji, socijalno izolovani i češće se razbolevaju, što dovodi do još većeg pada kondicije i otpornosti.

Nedostatak optimalne fizičke angažovanosti često uzrokuje nesanicu ili nemiran san, pa počinju da se bude umorni i iscrpljeni. Veoma često imaju potrebu za unosom veće količine hrane kako bi nadoknadili nedostatak energije i neretko potežu za ugljenim hidratima, što utiče na porast telesne težine i još veću tromost. Javlja se nezadovoljstvo sobom i novo pogoršanje raspoloženja, i tako se krug zatvara… Pored predisponiranosti ili sklonosti, postoji i visok stepen lične odgovornosti za zimsku depresiju.

Nesklad želja i mogućnosti

Većina ljudi raduje se praznicima, svodi račune iz prethodne godine i pravi planove za narednu. No, sam kraj godine može biti veoma stresan, pre svega zbog nagomilavanja poslovnih obaveza oko “zaključivanja godine”. “Ljudi rade prekovremeno, “vijaju” rokove na poslu istovremeno nastojeći da se što bolje pripreme za predstojeća slavlja, kupovina poklona, uređivanje domova, odlasci na dečje priredbe… Iscrpljenost i procena da nema vremena za sve što žele da obave mnoge ‘gurnu’ u preteranu brigu i anksioznost, pa postignu suprotno, odnosno pokvare sebi veselje.

Nažalost, ima i onih kojima je ovaj momenat sve samo ne radostan. Praznici su podsetnik na sve ono što nemaju a voleli bi da imaju. Podsećanje na , godine koje su prošle a bile su ispunjene ljubavlju, radošću, uspesima, zatim na drage ljude kojih više nema, razne gubitke tokom prethodnih godina. Na muku im staju i mediji ‘servirajući’ sliku bogato okićenih domova, složnih nasmejanih porodica…

Upoređujući sopstvenu situaciju s iluzijom savršenstva, neki postaju tužni, razočarani i potpuno preplavljeni osećajem usamljenosti. Osobe koje su socijalno izolovane ili nemaju “nikog svog” postaju svesnije svoje pozicije u društvu, te se kod njih javlja osećaj usamljenosti i napuštenosti, tuga i depresivnost, pa posledično još veća zatvorenost i udaljavanje od ljudi. U ovakvom kontekstu neki poveruju da je to stanje nepodnošljivo i nepromenljivo pa odaberu samoubistvo kao izlaz.

Kako se adaptirati

Osim pomenute fototerapije, popularne na severu Evrope, u tretmanu ovih stanja koriste se medikamenti kao i za klasičnu depresiju i, naravno, psihoterapija. Mislim daje najvažnije raditi pre svega na prevenciji i povećanju ‘odbrambenih’ ili bolje reći adaptivnih snaga. Ispitivanja su pokazala da je veoma važno prilagoditi se godišnjem dobu i umanjiti ‘dramu’ koju stvaramo zbog vremenskih prilika. Normalno je da svima nama ne prijaju svi klimatski uslovi, a kako bismo se zaštitili, korisno je povećati toleranciju na diskomfor koji zima donosi. Umesto da se iz sve snage bunimo zbog onoga što ne možemo promeniti, energiju treba da preusmerimo na osmišljavanje strategija življenja dok zima traje, kako bismo ‘zimskom bluzu’ dodali vesele tonove. Dakle, u jesen treba obezbediti udobnu odeću i obuću i izlaziti na vazduh što češće, dozvoljavajući tako organizmu da stvara endorfin, proizvodi vitamin D, razvija adaptivne snage… Pokazalo se da je tridesetak minuta brzog hoda kroz šumu ili park, po opalom lišću, u jutarnjim ili prepodnevnim satima, sasvim dovoljno za održavanje ne samo kondicije i otpornosti na viruse nego i dobrog raspoloženja.
Ona podseća da loše vreme nije razlog za odustajanje od šetnje, ali i ne samo to. Preporučljivo je družiti se, kontaktirati s ljudima, negovati ili stvarati nova poznanstva i prijateljstva, otvoreno razgovarati o tome kako se osećamo. Dobro je i baviti se delatnošću koja nas ispunjava zadovoljstvom – vratite se starim hobijima ili otkrijte nove. U zavisnosti od težine simptoma i uticaja na svakodnevno funkcionisanje, najbolje posavetovati se s psihoterapeutom.

Depresija kod muškaraca

Muškarci svih uzrasta mogu biti pogođeni depresijom, ali rizik se povećava kod starijih muškarca. Procenjuje se da oko 40% muškaraca između 40 i 60 godine, trpe određeni stepen depresije. Depresivni muškarci ponekad imaju problema da priznaju da su depresivni, jer su naučeni da „budu jaki” a depresija može biti odraz slabosti. Međutim, depresija kod muškaraca nije slabost, to je realna bolest, i treba da se leci.
Ranije se smatralo da su žene depresivnije od muškaraca medjutim najnovija istraživanja govore da su se oba pola izjednačila i u broju obilelih od depresije. Na to sigurno utiče izjednačavanje uloge muškarca i žene u društvu tako da je i distribucija depresije među polovima, posebno u starosnoj grupi 18-34 godina, sada ravnomernije rasporedjena. Ženska situacija se promenila. Odgovornost za dom, odgovornost za vaspitanje dece i prilika za zaposlenje je postalo još distribuirano ravnomernija među polovima, pa tako i potencijalni stres faktori koji mogu dovesti do depresije postali su ravnomerno raspoređeni.
Ipak postoje neke razlike medju polovima i u odnosu prema depresiji i u načinu kako doživljavaju simptome depresije.

Na primer, muškarci pokazuju spremnost da priznaju samo telesne smetnje:
• Umor
• Razdražljivost
• Gubitak interesovanja za posao ili hobi
• Poremećaj spavanja, ali ne i osećanja:
• tuge
• beznadja
• krivice
Mnogi muškarci nisu svesni da „fizički” simptomi – uključujući glavobolju, hronični bol i digestivne poremećaje kao što su opstipacija i diareja – mogu biti povezani sa depresijom.
Muškarci će češće nego žene da prijave upotrebu alkohola i droga.Sva dosadašnja istraživanja pokazivala su da su žene više depresivne nego muškarci. Zato je doktorska disertacija lekara Eistein Stordal, na psihijatrijskoj klinici u bolnici u Namsos, probudila međunarodnu pažnju. Rezultat istraživanja jasno ukazuje da su muškarci i žene podjednako depresivni.
Stordalovo istraživanje je zasnovano na anketi retko velikog brojnog uzorka, u većim zdravstvenim centrima u Sever-nom-Trondelagu u Norveškoj. Istraživanje obuhvata širok pregled opšteg zdravstvenog stanja stanovništva i uključuje odgovore od 60.000 ljudi.
Ja sam pronašala da oko 10 odsto stanovništva ima simptome depresije i da su oni definišu kao depresivni, kao i da ima malo razlike između muškaraca i žena kada je u pitanju učestalost depresije”, kaže Stordal.
Istraživači su takođe otkrili da muškarci i žene imaju različite simptome depresije. Muškarci ne prepoznaju simptome depresije kao žene. Oni imaju više somatskih simptoma i druge pritužbe nego žene, kao što su agresivnost. Oni ne traže zdravstvenu pomoć onoliko često koliko žene. Doktor Eistein Stordal veruje da muškarci teže kontaktiraju lekara i to čine tek kada se depresija potpuno razvila.
„Zanimljivo je, kada muškarci i sami procene da su depresivni, nisu svesni da se radi o ozbiljnom oboljenju. Žene priznaju depresiju, dok muškarci smatraju da su se radi o fizičkoj bolesti jer imaju samo fizičke tegobe kao što su glavobolja, malaksalost, bolovi u vratu i leđima”, rekao je Stordal.Ukupan broj ljudi je depresivniji u 2001 nego u 1990. Oko 1,5 odsto muškaraca, depresivniji je svake godine u odnosu na predhodnu. Istraživanja pokazuju da je u isto vreme manje žena depresivno. Za oba pola je jasno da se depresija najčešće javlja starosnoj grupi 18-34 godina.
Učestalost depresije kod muškaraca povećan je od 1990, a značajan porast je među mladim ljudima od 18 do 34 godina. U 1990, kod 1,4% muškaraca iz ove starosne grupe je dijagnostikovana depresija, dok u 2001 je bilo 10,3% muškaraca koji su bili depresivni. Istraživanja pokazuju da su u isto vreme žene manje depresivne i to posebno u uzrastu od 18-34 godina.
U istom periodu, bilo je malih promena učestalosti depresije u populaciji u celini. Istraživanje je sprovedeno od strane lekara Jana F. Niga°rda i Toma Sorensena, Univerzitetske bolnice u Akershus, Univerziteta u Oslu i Štefena Dalgarda na NIPH.
Prethodna istraživanja su pokazala da dečaci koji odrastaju bez oba roditelja, najčešće bez oca, veća je verovatnoća da budu depresivni nego devojčice. Kod mladi odraslih muškaraca koji su odrasli u atmosferi gde nije bilo dovoljno muškog uzora u životu, to može biti faktor rizika za depresiju u kasnijim godinama života.
Muškarci tradicionalno sebe vide kao lidera u svojim porodičnim životima. Muškaraca koji su se razveli često razmatraju ideju da se ubiju, verovatno zato što je depresija češća i ozbiljnija kod muškaraca u procesu razvoda braka. Ovo može biti zbog toga što osim gubitka njihove veze, oni često gube i kontakt sa svojom decom.
Depresivni ljudi se telesno ne osećaju dobro i imaju niži libido nego kada nisu depresivni. Nasuprot tome nekada neki muškarci koji su depresivni govore o povećanom seksualnom nagonu.Svi se ponekad osećaju tužno, razočarano ili žalosno posle gubitka voljene osobe. Depresija je, ipak, drugačija. Depresija nije samo slučaj tužnog Bspoloženja, to je ozbiljna bolest. Slično kao dijabetes, astma ili bolesti srca, depresija je bolest koja zahteva lečenje. U suprotnom, depresija može trajati mesecima ili u nekim slučajevima, godinama.Ako se ne leci, depresija može da pogorša simptome drugih bolesti, dovede do invaliditeta ili poveća rizik od samoubistva.U poređenju sa ženama, muškarci su depresivni češće i najčešći ispoljava kao stid i strah od prizna “slabost”, nestrpljivost, razdražljivost i nemir, bes i neprijateljstvo prema porodici, prijateljima i drugima, zloupotreba alkohola i droga i nedostatak sna.

Znaci i simptomi depresije kod muškarca
Postoji nekoliko znakova i simptoma koji mogu da pomognu lekaru da odredi da li muškaeac ima depresiju. Ako imaju bar 5 od navedenih simptoma, skoro svaki dan, duže od 2 nedelje, postavlja se dijagnoza depresije:
• osećanje tuge, depresivno raspoloženje, i / ili razdražljivost
• gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima kao što su hobiji ili provodjenje vreme sa porodicom i prijateljima
• promene u apetitu ili težini
• promene u obrascu spavanja-hvpersomnia ili nesanica
• osećanje krivice, beznađa, ili propasti
• nemogućnost koncentrisanja, sećanja ili donošenja odluke
• konstantni umor i gubitak energije
• nemir ili smanjena aktivnost
• česte misli o samoubistvu ili smrti.

Neki faktori rizika za depresiju kod muškaraca
• porodična istorija poremećaja raspoloženja
• zloupotreba droga i / ili alkohola
• lična istorija poremećaja raspoloženja *
• hronični zdravstveni problemi kao što su karcinom, bolesti srca ili HIV-a
• razdvajanje ili razvod
• smanjenje seksualne potencije
• profesionalni stres
Kad muškarac ulazi u srednje godine, postoji više stresnih faktora koji potencijalno mogu da dovedu do pojave većeg rizika za razvoj depresije.
Odgovarajućim lečenjem, više od 80% mukškaraca sa depresijom mogu poboljšati svoje psihičko stanje. Postoje dva glavna načina lečenja depresije, lekovi i psihoterapija. Za neke
muškarce, jedan od ova dva tretmana može biti dovoljan. Za druge, najefikasnija terapija je kombinacija oba tretmana. Psihoterapija ima za cilj da pomogne osobi da razvije nove veš-tine koje im pomažu nose sa problemima i da identifikuju i razumeju depresiju i kako da je izbegne u budućnosti. Psihoterapija se može održavati u individualnim i grupnim sesijama, a nekada i kao porodična psihoterapija. Antidepresivi delujuju tako što pomažu da se ispravi disbalans pojedinih moždanih transmitera.

Depresija kod muškarca i samoubistvo
Iako su žene češće pokušavaju samoubistvo od muškaraca, muškarci češće uspevaju da izvrše samoubistvo. Stariji muškarci imaju najveću sklonost ka samoubistvu jer:
• oni koriste metode koje imaju veću verovatnoću da budu smrtonosne, kao što su vatreno oružlje
• njihove samoubilačke misli su brže
• oni pokazuju manje znake upozorenja, kao što je razgovor o samoubistvu.

Kada postoje suicidne misli najbolje je što pre:
• kontaktirati člana porodice ili prijatelja
• kontakti lekara, psihijatra ili nekog drugog zdravstvenog radnika
• kontaktirati sveštenika ili nekog u verskoj zajednici
• otići u lokalnu bolnicu i javite se hitnoj službi
• pozvati neki centar za krizna stanja



Depresija kod mladih

Gde da nacrtate liniju između normalnih tinejdžerskih problema i depresije? Oko 2% svih tinejdžera su depresivni.
Adolescenati koji su depresivni često imaju brojne probleme. Unutra nose buru emocija a spoljni svet to vidi samo kao da imaju uobičajene tinejdžerske probleme.
To čini dodatne teškoće da se otkrije depresija. Promene u ponašanju su prvi znaci koji ukazuju da je tinejdžer depresivan.
Depresija koja nije otkrivena može dovesti do velikih problema sa porodicom, prijateljima, i obrazovanjem. Kada ovi problemi postanu veliki tinejdžer vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

Kako primetiti da adolecent ima depresiju?
Ako adolescent nije u stanju da opiše stanje svojih emocija, svog uma i tela to može biti znak depresije. Ako se tako oseća povremeno to onda nije depresija, već ako se oseća tako duže vreme bar nekoliko nedelja. Kod adolescenta depresija započinje promenama na tri, za adolescenta, najvažnija segmenta života:

1. Osećanja: Osećaje tuge, lako zaplaču i ne mogu da se izbore sa najmanjom nevoljom, osećanje anksioznosti, zabrinutosti. Ne mogu osetiti radost niti da im nešto bude zabavno. Neki postaju osetljivi i ljuti su na sve i svakoga.
2. Misli: Pošto je sposobnost koncentracije loša, teško rade domać zadatke i prate nastavu u školi. Teško im je da misle razumno i logično. Uglavnom vide i razmišljaju samo o onom što je tužno i loše i ne mogu da vide stvari za koje drugi misle da su dobre. Vide sebe kao potpuno bezvredne. Konačno, misle da sve izgleda beznadežno i tada obično počnu da razmišljaju o tome kako bi bilo da oduzmu sebi život.
3. Telo: Apetit može biti izgubljen ili smanjen sve vreme. Teškoće sa spavanjem takodje su vrlo česte, bude se ili ustaju rano ujutro i ne mogu da nastave da spavaju. Umor i nedostatak energije je redovan znak. Adolescent oseća da je spor i težak, govori tiho i manje nego obično a nekada se oseća potpuno suprotno i postaje uznemiren.

Simptomi depresije kod mladih

1. Nedostatak energije: Osećanje umora, iscrpljenosti, osećanje „prazne” ili „izgaranja”.
2. Očaj: Nema osećanja radosti i zadovoljstva. Raspoloženje može biti poljuljano ili stalno depresivno. Mnogi veru-ju kada su tužni da su oboleli od depresije. To važi i za mnoge, ali ne za sve.
3. Problemi sa spavanjem: Problemi sa spavanjem ili pramena obrasca spavanja. Ustaju rano ujutro i osećaju ju-‘ tarnji umor, što je uobičajeno za ljude koji su depresivni.
4. Promena apetita: Smanjen apetit može da dovede do gubitka telesne težine.
5. Misli o samoubistvu: Gubitak volje za životom i osećanje da je život besmislen može dovesti do razmišljanja o samoubistvu.

Uzroci depresije
Aktivirajući faktori mogu biti gubitak voljene osobe, finansijski problemi, dugoročna bolest, slabost ili druge teške bolesti.Događaji mogu iznenada doći ili mogu biti bolna epizoda u detinjstvu koja je na kraju pokrenula depresiju.
Istraživanja pokazuju da depresija može biti nasledna. Deca koja imaju roditelje sa dijagnozom depresije su više ugrožena. Postoje porodice u kojima se depresija javlja u nekoliko generacija.
Depresija takođe može biti izazvana od strane drugih bioloških faktora kao što su snižen metabolizam ili smanjenje proizvodnje neurotransmitera serotonina u mozgu.
Depresija je često prerušena zloupotreba alkohola idroga.
Nekada je depresija povezana sa neadekvatnim (neželjenim) uslovima života tinejdžera, siromaštvom, neodgovarajućom životnom sredinom, nižim socijalnim statusom, okruženjem koje je problematično, kriminogeno, kulturnim obrascima sredine u kojoj mladi čovek živi ili je povezana sa napornim i slabo plaćenim poslom.
Svi ljudi mogu da imaju depresiju, ali neki će je lakše dobiti od drugih. Možemo reći da je oko 3-5% svih tinejdžera imalo neku vrstu depresije. Za devojke ponekad počinje u vreme menarhe (prve menstruacije). Pubertet dečaka nema isti rizik za depresiju.
Tipična depresija je češća kod devojčica nego kod dečaka. Dečaci često pokušavaju da sakriju svoja osećanja i više reaguju bučno i agresivno u najgorem slučaju počnu da rade ilegalne stvari. I dečaci i devojčice će verovatno početi da konzumiraju alkoholna pića ili će početi da uzimaju različite droge. U nekim porodicama, neki članovi su imali depresiju, pa izgleda kao da se radi o naslednoj komponenti. Neki tinejdžeri su bili izloženi dugotrajnom teškom stresu. Poremećaj hormona u telu, kao što su poremećaja štitaste žlezde, može takođe započeti stanje depresije.

Šta roditelji mogu da urade
Neki saveti kako da pomognete detetu:
• Uradite nešto zajedno par puta nedeljno: napravite zajedno večeru ili idite zajedno na pešačenje.
• Razgovorajte više sa svojim detetom.
• Potrudite se da razumete vaše dete. Pokušajte da saznate šta može biti razlog depresije i kako vaše dete može da reši taj problem.
• Ako depresija ne popusti ili se pogoršava, obratite se lekaru.
• Da li je vaše dete neobično tužno ili nesrećno više od ‘ tri nedelje? Savet je da konsultujte lekara.

Lečenje depresije kod mladih
Prva stvar koju treba da uradite je da razgovarate sa psihijatrom da zajedno odlučite šta je najbolje da se uradi. Redovni razgovori mogu adekvatno pomoći u olakšavanju simptoma depresije. Oblik psihoterapije koje su se pokazale korisnim je tzv kognitivna terapija.
Kada je u pitanju dublja depresij* lečenje zahteva lekove.
Ako je depresija ozbiljna onda postoje sledeći znaci:
• razmišljanje o smrti
• sve izgleda uzaludno i beznadežno
• nesanica
• slab uspeh u školi
• nedolazak na razgovore kod psihijatra
Koji lekovi mogu biti od pomoći?
Noviji lekovi za lečenje depresije, SSRI (Selektivni sero-tonin Reuptake Inhibitori), deluju podjednako dobro kod adolescenata kao i kod odraslih i jednostavni su za upotrebu.
Svi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte, ali SSRI retko daju bilo kakve probleme. U početku to može biti da se nekoliko dana oseća glavobolja ili umerene gastrične smetnje. Neki mogu imati neželjene efekte, kao što su smanjena seksualna želja ili nesposobnost da postignu orgazam. U takvoj situaciji ne treba prestati sa uzimanjem leka jer neželjeni efekti prolaze posle nekoliko dana a seksualnost se može regulisati drugim prepratom koji poništava ovo neželjeno dejstvo antidepresiva. Kada se ukine lek sve funkcije se ubrzo vraćaju na normalan nivo.
Adolecenti ova neželjena dejstva upravo koriste da izbegnu uzimanje leka. Medjutim to često čine i bez toga jer korišćenje lekova nekada čine da se adolescenti osećaju manje vrednim.
Lekari preporučuju da se i dalje uzimaju lekovi šest meseci nakon što je postalo prilično dobro. Količina serotonina u mozgu se ponovo stabilizuje i telo je u stanju da zadrži nivo serotonina na normalan nivo.
Svako ko je ikada imao depresiju može se razboleti ponovo. Važno je da ljudi znaju šta je depresija i potraže pomoć brzo kao i to da se depresija uspešno leci.

Depresija kod starih

Depresija kod starijih osoba javlja se kod ljudi preko 65 godina. U starosti depresija dolazi do ljudi sa hroničnim bolestima, različitim drugim telesnim i psihičkim oboljenjima.
Depresija u starih nije prirodni deo starosti. U okviru starije populacije 1,4% pati od teške depresije. U poređenju sa ostatkom populacije učestalost teške depresije duplo je veći u starosnoj grupi od 70-85 godina. Manje ozbiljne depresije imaju instance 4-13%. Dvostruko više žena nego muškarci imaju depresiju. U Norveškoj su ustanovili da je incidencija depresije u 32% pacijenata u staračkim domovima. Učestalost depresije posebno je visoka kod starih sa demencijom.

Šta uzrokuje depresiju kod starijih osoba?
Promene u mozgu su predisponirajući faktori za depresiju; smanjen dotok krvi, disbalans neurotransmitera u mozgu. Psihosocijalni faktori kao što su sniženje ili čak gubitak nekih funkcija, gubitak bliskih osoba i sužena socijalna mreža tako-đe imaju značajan uticaj u nastajanju depresije u starosti. Depresija i fizičke (somatske) bolesti često se javljaju zajedno. Broj somatskih bolesti kod starih raste sa godinama a one zatim utiču na veću učestalost depresije. Depresija može da bude deo somatskih bolesti ili dolazi kao reakcija na njih.

Faktori rizika:
• ženski pol
• samac/ica ili udovac/ica
• loše socijalna mreža
• somatske bolesti
• biološki uzroci-somatske bolesti, Parkinsonova bolest, apopleksia, hipotiroidizam, kardiovaskularne bolesti, karcinom, nedostatak folata
• lekovi-beta-blokatori, antipsihotici, steroidi, thiazid-diuretici, benzodiazepini
• biološke promene-osećanje povećane ugroženosti
• gubitak

Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se zasniva na nalazima i medicinskoj istoriji bolesti. Često se koriste standardizovani testovi, odnosno upitnici.

Oblici depresije koji se javljaju kod starih:
1. Velika depresija
Moraju biti prisutni pet od sledećih simptoma i da traju najmanje dve nedelje a da nisu posledica nekog drugog zdravstvenog problema:
• neraspoloženje
• bezvoljnost
• gubitak uživanje u svim ili skoro svim aktivnostima
• gubitak apetita i telesne težine ili debljanje
• poremećaj spavanja ili hvpersomnia
• psihomotorna uznemirenost ili inhibicija
• slabost
• osećanje beznadja
• osećanje krivice
• smanjena sposobnost koncentracije
• česta razmišljanja o smrti i samoubistvu
2. Lakša depresija
Najmanje dva ali manje od pet od simptoma teške depresije mora biti prisutano. Stanje treba da traje najmanje dve nedelje da dovede do poremećaja i smanjene funkcija, a ne bi trebalo da bude direktna posledica neke druge bolesti.
3. Atipična depresija
Kod starih se vide češće atipične depresije nego kod mlađih.
Oblici atipičnih depresija kod starih:
sezonske depresije nedostatak dnevne svetlosti snižava raspoloženje, sposobnost za rad može biti znatno smanjena
agitirane depresije
pacijent je nemiran, uznemiren, ljut, lepljiv, zahtevan, zabrinut i uplašen
hipokondrijske depresije
pacijenti često veruju da boluju od neke somatske bolesti, na primer plaše da će oboleti od karcinoma
maskirana depresija
najpre se javljaju telesne žalbe, neraspoloženje
astenične depresije
pacijenti su zapušteni i ne staraju se o sebi, ali nisu intelektualno oštećeni
depresija slična demenciji
pacijent ima problema sa koncentracijom, ima smanjen uvid, lako je dezorijentisan i ima oštećenje kratkoročne memorije, stanje se naziva pseudodemencija
originalne atipične depresije
skoro suprotni simptomi u odnosu na ono što je uobičajeno u depresiji: povećanje težine, povećana potreba za spavanjem

Lečenje depresije kod starih
Cilj lečenja je smanjivanje simptoma depresije, sprečavanje samoubistva, sprečavanje recidiva, intelektualne i funkcionalno poboljšanje.
Pre nego što doktor donese odluku u vezi lečenja, važno je utvrditi da li depresija može biti posledica osnovne bolesti. Ako je depresija posledica toga, terapija je usmerena protiv fizičkih bolesti.
Najčešća strategija za lečenje depresije kod starijih osoba su: psihoterapija, antidepresivi i elektro-terapije. To je i normalno u terapijskom smislu da se kombinuju različite strategije.
Psihoterapija se preporučuje naročito kada je depresija izazvana određenim događajem. Takav tretman se preporučuje kod manje ozbiljne depresije i ima za cilj da se starija osoba odnosno pacijent ohrabruje da pamti lepe uspomene iz svog života i zaustavi se na tome.
Antidepresivi su dominantan oblik lečenja, ali uvek treba da se radi u kombinaciji sa drugim tretmanima. Povećan rizik od neželjenih efekata kod starijih osoba čini da je važno da počnete sa malom dozom i polako je povećavate. Doza je jednako visoka kao doza koja sa koristi kod mlađih osoba. Noviji antidepresivi (SSPJ) se preporučuju za depresiju kod starijih osoba. U bolesnika koji je imao ozbiljne epizode depresije, tretman antidepresivima treba da traje najmanje 1 godinu. Prestanak lečenja treba da se obavi postepeno tokom 2-3 nedelje.
Elektro-terapija se sve više koristi u zapadnim zemljama. Ovo je vrlo efikasan način lečenja kod starijih pacijenata sa velikom depresijom, posebno tamo gde farmakoterapija ima malo efekta.
Prognoza depresije kod starih
Depresija u starih se često ponavljanja. U jednoj studiji su imali 90% recidiva u roku od 3 godine. Pošto se stanje ponavlja, može biti potrebno i mnogo godina održavanja lečenja. Depresije kod starijih često se javlja zbog nepovoljnih psihosocijalnih uslova, hroničnih bolesti i invaliditeta, što pogoršava prognozu. Međutim, efekat lečenja je dobar.

Samoubistvo kod starih
Faktori rizika
• psihijatrijske bolesti
• hronične, bolne, onemogućavajuće bolesti
• partnerska smrt
• socijalna izolacija
• zavisnost od brige
• zavisnost od alkohola
Veoma je visok procenat uspešnosti kod pokušaja suicida – 3:1. Povećana je je frekfencija pokušaja i to posebno kod starijih muškaraca.
Neki načini za suzbijanje i sprečavanje depresije kod starih:
Krećite se – Pokušajte da ne ostanete kod kuće po ceo dan. Idite u park, u frizerski salon ili na ručak sa prijateljima.
Povezivanje sa drugima – Ograničite vreme koje ste sami. Ako ne možete iza« da se družite, pozovite voljene osobe u posetu ili budite u kontaktu preko telefona ili e-maila.
Učestvovanje u aktivnostima koje volite – bez obzira da li će ta aktivnost da vam donese korist ili ne važno je da vam donese radost.
Volonterizam – Pomaganje drugima je jedan od najboljih načina da se osećate bolje i popravite mišljenje o sebi.
Briniti za kućne ljubimce – Nabavite kućnog ljubimca.
Učenje novih veština – Odaberite nešto što ste oduvek želeli da saznate ili što podstiče vašu maštu i kreativnost.
Uživanje u šalama – Smeti obezbeđuje poboljšanje raspoloženja, tako da je dobro razmenjivati humorističke priče i viceve sa svojim najbližima, gledajte komedije ili čitajte knjigu.
Održavanje zdrave ishrane – Izbegavajte previše šećera i brze hrane. Odaberite zdravu hranu koja može da obezbedi dovoljno energije.
Fizičke vežbe – čak i ako ste bolestni, slabi ili nemoćni, postoje mnoge vežbe koje možete da uradite da poboljšate svoju fizičku i mentalnu snagu i pojačate svoje raspoloženje. Vežbajte čak i kada ste u stolici ili kolicima.
Nekoliko saveta za rodjake i prijatelje kako mogu pomoći?
• Možda će neko od vas biti prva osoba koja će primetiti depresiju. Ohrabrite ih i reci te im da je depresija sasvim uobičajena bolest, ona može da se leci i da će biti bolje.
• Stariji ljudi sa depresijom su obično dosadni. Pokušajte da ponudite neku praktičnu pomoć, poput kupovine ili čišćenja. Oni će tada imati puno primedbi i saveta ili da podsećaju, na primer kako je pre tih poslova potrebno da se jede. Insistirajte na razgovoru. Nemojte ih zastrašivati.
Stariji depresivni ljudi mogu stalno da zapitkuju ili su ubeđeni da nešto fizički nije u redu sa njima. Često je to zato što su uplašeni ili ne razdfmeju šta se dešava sa njima. Obezbedite ih koliko možete i pokušajte da provodite vreme slušajući ih. Ljudi koji su imali depresiju imaju veće šanse da dobiju i demenciju nego drugi.
Nemojte da vam je neprijatno da ih pitate da li su
osetili suicidalnu želju. Govoreći o tome, to će vam
pomoći da sprečite suicid.
Samoubilačke misli su znak da je potrebna pomoć.
Većina ljudi koji se osećaju ovako se oslobađa da
priča, kada ih neko pita o tome.
Briga za nekoga sa depresijom može biti iscrpljujuća.
Ako ste se postali iscrpljeni, tražite pomoć za sebe.
Stručnjaka za mentalno zdravlje. Oni su tu za vas da
razgovarate.
Na kraju, pokušajte da ne donosite odluke o smeštaju vašeg rodjaka ili prijatelja u starački dom, dok je on depresivan.

Depresija kod dece

Osnovni dijagnostički kriterijumi za depresiju su sada isti za decu i za odrasle. Deca, međutim, izražavaju simptome drugačije nego odrasli.” objašnjava dr Gunilla Olson, (Upsala, Švedska). Dete predškolskog uzrasta ne može sastaviti reči da opiše takve stvari kao što je depresija. Malo dete pokazuje uglavnom somatske simptome svoje depresije. Kod školskog deteta vidi se depresija bilo kao agresivnost, razdražljivost ili usporenost i pasivnost učenika. Iako su kriterijumi za depresiju kod dece isti kao za odrasle, prvi kriterijum depresije kod dece je razdražljivost. Tako nije kod odraslih. Ako roditelji opisuju svoje dete kao razdražljivo onda je to signal da treba dete ispitivati u pravcu depresije.
Anljedonija (nedostatak osećanja zadovoljstva i radosti) je drugii dijagnostički kriterijum za depresiju. Prethodno je nešto bilo prijatno i zabavno za dete a sada više nije, to je signal da mislimo na depresiju. Hobiji kao što su sport i muzika, koja je prethodno bila utočište i uteha, kada se potpuno zapostavljaju, već je ozbiljan znak koji upućuje na depresiju.
Poremećaj koncentracije, je sledeći kriterijum, trebalo bi da bude značajniji znak nego kod odraslih. To je simptom koji se skoro uvek pojavljuje kod dece sa depresijom. Četvrti kriterijum je sniženo samopoštovanje i osećanje krivice. Umor i nedostatak energije je sledeći kriterijum. Depresivna deca su umorna, pate od nedostatka energije i nedostatka sna, pa se često osećaju pospno. Neki mogu imati dobar san, ali u isto vreme imaju veoma veliki nedostatak energije. U školi će uglavnom teško da postignu da prate i savladaju gradivo.
Poremećaj spavanja je često drugačiji od onog koji vidimo kod odraslih bolesnika. Često je tipičan simptom i javlja se kao prvi.
Anksioznost i strah koji se javljaju u toku i posle buđenja se takodje često vide i kod dece. Takodje se javlja i poremećaj apetita ili potpuno odsustvo apetita. Želje i misli o samoubistvu se redje javljaju ali postoje i kod dece.

Kako deca ispoljavaju depresiju?
Deca žele da budu popularni među svojim vršnjacima i čine napor da izgledaju srećno. Nasuprot tome postaje očigledno kada dete počinje da gubi svoj hobi.
Koncentracija oslabi što je teško sakriti. Poremećaj spavanja takođe je jasan znak da nešto nije u redu.
Ravnodušanost, slabe ocene u školi i teškoće u donošenju odluke su takođe simptomi depresije.
Sto se tiče suicidalnih misli, to je nešto što roditelji često zastrašujuće doživljavaju. Studije pokazuju da ni polovina svih roditelja dece koji su pokušali samoubistvo nije znao kako su se deca osećala. Iako retko može da se govori o tome, suicidne misli postoje čak i kod male dece.
Lakše je videti emocionalni izraz mlađe dece, jer oni ne razumeju kako to da sakriju. Ove dece i ne mogu da se žale na raspoloženje. Roditelji izražavaju uglavnom optužujući ton da se dete razveseli. Roditelji tumače neraspoloženje kod dece kao nezahvalnost i nemogućnost da se raduju. To je zato jer roditelj jednostavno nema ideju da dete ima depresijskii poremećaj. Dete sa depresijom može biti i pasivno i povučno, nervozno, ispoljava nemir i razdražljivost. Uzimamo na primer, mali dečak, koji se osnovnoj školi stalno tuče u školskom dvorištu, tada se depresija teško može razlikovati od ADHD. Nemiran dečak, koji ništa nije naučio u školi može imati i depresiju.
Depresivno dete često manje želi smrt, kao što je to slučaj kod depresivne tinejdžerke. Sa druge strane, možemo primetiti takvo ponašanje da ta deca rade opasne, a ponekad i veoma opasne stvari. Oni takođe mogu da govore o smrti na drugačiji način od onoga kako deca obično ne čine. Drugi
važan element je negativno mišljenje, što remeti njigovo samopouzdanje. Mreže sa vršnjacima sve više se smanjuje.

Znaci depresije kod dece i tinejdžera
Ako vaše dete postane depresivno, malo je verovatno da će o tome da razgovara. Prvi upozoravajući znaci će biti promene u ponašanju koji mogu da sugerišu uznemirost i nezadovoljstvo. Deca koj su bila aktivna mogu iznenada postati tiha i povučena. Dobar djak počinje da dobija slabe ocene.
Neki od uobičajenih znakova depresije može da dođe kada škola, socijalne ili porodične obaveze počnu da predstavljaju prevelik pritisak za dete. Ne znači da je dete depresivno ako postoji samo jedan od ovih znakova. Dete može, međutim, biti depresivano i potrebna je stručna pomoć, ako postoje neobjašnjive promene u njegovom ponašanju ili ako prime-tite nekoliko sledećih znakova depresije:
Promene u osećanjima– dete može da pokazuje znake da je nesrećno, uplašeno, krivo, ljuto, plašljivo, bespomoćno, beznadežno, usamljeno ili odbačeno.
Fizičke promene – dete može početi da se žali na glavobolje, lokalne bolove ili bolove po ćelom telu. Primetan je nedostatak energije, spavanja ili problemim s ishranom ili osećanje umora.
Promene u razmišljanju – dete može govoriti o stvarima koje ukazuju na samooptuživanje ili nisko samopošto-vanje. Dete može imati problem sa koncentracijom ili iskustvo sa negativnim mislima, može čak i da razmišlja o samoubistvu.
Promene u ponašanju – dete može da se povlači od drugih, pokazuje manje interesovanja za sport, igre i druge zabavne aktivnosti koje dete inače voli, imaju iznenadne izlive besa ili suza na relativno male incidente.
Simptomi depresije kod dece.

Bebe
• prestanak dobijanja na težini
• dete često plače, vrišti
• izostanak psihomotornog razvoja
• nedostatak interesovanja za dešavanja u okolini
• odsustvo komunikacije
• problemi sa jelom i problemi sa spavanjem.

Predškolska deca
• emocionalni poremećaji
• povećanje agresije >
• pasivnost
• anksioznost
– nestabilnost i nemir
• hiperaktivnost
• izolacija
• različite telesne bolesti, kao što su abdominalni bol.

Školska deca
• ozbiljni problemi u ponašanju (krađa, bežanje iz škole)
• slab uspeh u školi / teškoće u učenju
• podcenjivanje sebe

Kako pomoći depresivnom detetu

Razgovarajte sa svojim detetom. Ako ste primetili neke od znakova koji su spomenuti ovde, uradite najbolje da pod-staknete dete da razgovara sa vama o tome kako se oseća i šta mu smeta.
Ako mislite da je vaše dete ozbiljno depresivano, ne paničite. Potražite profesionalnu pojjnoć koja je na raspolaganju. Depresija se leci.
Počnite tako što ćete se konsultovati sa vašim lekarom kako biste saznali da li bi neki fizički razlog mogao da izazove osećanja vašeg deteta, da oseća umor, bolove i pad raspoloženja.
Razgovarajte sa nastavnikom vašeg deteta da biste saznali da li su i drugi nastavnici takođe primetili promene u ponašanju i raspoloženju. Razgovarate sa nastavnikom kako može da pomogne detetu da poveća osećaj samopoštovanja i da se bolje oseća u školi. U tome posebno može pomoći školski psiholog.

Depresija utiče na celu porodicu

Važno je da prepoznate svoja osećanja u vezi depresije vašeg deteta. Pošto nije uvek lako prepoznati zašto je dete depresivno, možda ćete se osećate krivo ili frustrirano.
Nije lako nositi se sa potrebama depresivnog deteta. Možda je potrebna pomoć u učenju, kako da se vaše dete bori sa osećanjima nesreće i tuge kao i kako da se nosi sa sopstvenim osećanjima u vezi svoje depresije.
Roditelj treba da objasni drugim članovima porodice potrebe depresivnog deteta. Na taj način će imati više izvora podrške i razumevanja.

Lečenje depresije kod dece
Lečenje je važno, jer depresija može biti veoma teška i lečenje može biti kratkoročno ili dugoročno. Prepoznavanje problema je prvi korak.
• Razgovori sa decom, redovno i temeljno praćenje.
• Rad sa porodicom – bilo u formi porodične terapije ili roditeljskog savetovanja.
• Rad sa vrtićima i školama, kao saradnja za dobrobit deteta.
U principu, lekovi za depresiju izgleda kao da imaju slabije dejstvo kod dece i adolescenata nego kod odraslih. Najnovije studije koje se sprovode pokazuju, međutim, da se lekovi kdji sadrže fluoksetin mogu biti od koristi kod dece sa depresijom.
Hospitalizacija je preporučena kada je u pitanju duboka depresija, i kada postoji rizik od samoubistva ili manije. Kod disfunkcionalnih porodica, porodična terapija će biti od ključnog značaja. Psihoterapija može biti takodje bitna, razgovori između terapeuta i pacijenta u kojima se koriste različite tehnike za otkrivanje i lečenje depresivne patnje. Grupna terapija može biti prikladna za stariju decu.
Verovatno uticaj redovne fizičke aktivnosti imaju povoljan uticaj na dejstvo leka. Preporuka je oko 45 minuta fizičke aktivnosti 3 puta nedeljno.
Pacijenti i rođaci moraju biti informisani o toku, napretku i mogućnosti za lečenje, uključujući i način života psihosocijalne intervencije, smanjenje stresa i podršci.

Blaga depresija se ne leci medikamentima.
Osnovne informacije o terapiji lekovi ma
Triciklični antidepresivi i novi antidepresivi se ne smatraju kao potencijalni tretman depresije kod dece.
SSRI – antidepresiv ali isključivo fluoksetin se pokazao kao prvi lek izbora za lečenje depresije kod dece i jedini lek koji se pokazao pozitivan (efikasan i bezbedan). Doze davane u kliničkim studijama su 20 mg dnevno. Fluoksetin ima dug poluživot (4-6 dana). Terapijski odgovor se postiže tek posle nekoliko nedelja.
Tretman treba da traje najmanje 6 meseci. Kod recidiva terapija može trajati duže (1-2 godina) da bi bio relevantan.
Ne postoje dugoročni podaci o bezbednosti terapije u vezi sa mogućim efektima na rast, seksualno sazrevanje i ponašanje.

Uzroci depresije

Tačan uzrok depresije nije u potpunosti razumljiv u ovom trenutku. Depresija se može javiti kao posledica delovanja kombinacije trigera. Precizni razlozi za razvoj depresije verovatno su različiti za svaku osobu.
Verovatnoću da postanete depresivni može povećati:
• Iskustvo stresnih faktora, kao što su gubitak člana porodice, razvoda ili gubitka posla.
• Dugoročne i ozbiljne bolesti, poput dijabetesa, karcinoma i artritisa.
• Pesimistička ličnost.
• Konzumiranje previše alkohola (ovo može biti ili uzrok ili posledica depresije).
• Depresija u porodici (ako je jedan od vaših roditelja bolovao od ozbiljne depresije, tada je osam puta veća verovatnoća da imate i vi depresiju).
Šta uzrokuje depresiju ili depresivno raspoloženje?
Ponekad depresije ili depresivno raspoloženje mogu nastati bez očiglednog razloga, a ponekad može biti izazvana brojnim faktorima (sami ili u kombinaciji), kao što su:
Genetika ili postojanje depresije u okviru porodice
Biohemijski faktori – Jedan od osnovnih faktora odgovornih za genezu depresivnih poremećaja sniženje koncentracije monoamina u mozgu (pre svega,noradrenalina i serotonina). U normalnom funkcionisanju mozga, neurotransmiteri (koji reguliše raspoloženje) uspostavljaju kontakt moždanih ćelija tako što signal sa jedne nervne ćelije prelazi na drugu nervnu ćeliju. Za ljude koji su oboleli od depresije, neurotransmiteri koji regulišu raspoloženje ne funkcionišu normalno, što znači da se signal ili potroši ili je prekinut pre nego što predje na sledeću ćeliju u mozgu, što za rezultat ima smanjenje raspoloženja.
Stresni događaji ili lanac događaja, kao što su raspad porodice, zlostavljanje, maltretiranje u školi, mobing, silovanja, smrt, bliske osobe, sukob u porodici.
Odredjeni tip ličnost – određeni tipovi ličnosti poseduju veći rizik da obole od depresije od drugih. Ovo uključuje osobe koje imaju tendenciju da budu zabrinuti, imaju nisko samopoštovanje, ili su perfekcionisti ili su stidljivi.
Postpartalni period (postpartalne depresije).
• Druge duševne bolesti kao što je šizofrenija.

Organski uzročnici depresije:
Medikamenti
Reserpin Propanolol
Oralna kontraceptivna sredstva
Kortikosteroidi Metildopa
Obustavljanje psihostimilstivnih sredstava
Endokrinološki poremećaji
Hipotireoidizam Cushingov sindrom Addisonov sindrom Diabetes mellitus Imunološki poremećaji Sistemski lupus ervthematosus
Neurološki poremećaji
Multipla skleroza Tumor frontalnog režnja Encefalitis Encefalopathia Parkinsonova bolest Huntingtonova horea Cerebrovaskularni akcidenti
Infekcije
Mononukleoza
Hepatitis
Influenca
Nedostatak vitamina
Nedostatak vitamina B12 Nedostatak folata.