Category Archives: Depresija

Depresija kod žena

Ranije se smatralo da žene duplo više obolevaju od depresije nego muškarci. Danas se zna da su šanse, da obole od depresije, kod oba pola, iste. Kod žena, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik za nastanak depresija kod žena:
• jedinstvena biologija žene
• specifična životna situacija
• specifični kulturni obrasci vezani za položaj žene u društvu
Biološki faktori utiču na depresija kod žena.
Žensko telo može da utiče na razvoj depresije. To je zato što hormoni jajnika mogu da utiču na vaše raspoloženje kroz razne faze svog života.

Pubertet
Pre nego devojčica i dečak dodju do puberteta, imaju slične stope depresije. Nakon puberteta, polne razlike za depresiju i srodne bolesti postaju naglašene. Devojke dostižu zrelost pre nego dečaci, pa su veće šanse da tako i razviju depresiju u ranijem uzrastu nego dečaci.
Neki istraživači kažu da hormonski faktori povećavaju rizik razvoja depresija kod žena. S druge strane, pubertet je često povezan sa drugim promenama koje bi mogle igrati ulogu u depresiji, uključujući:
• pitanja seksualnosti i identiteta
• sukobe sa roditeljima
• ispunjenje društvenih očekivanja
Ovi faktori mogu u interakciji sa hormonalnim promenama tokom puberteta i rezultirati povećanim rizikom od depresija kod žena.

Predmenstrualni problemi
Fizičke i emocionalne promene koje se mogu javiti pre menstruacije, kao što su nadimanje u stomaku, osetljivost grudi, glavobolja, anksioznost, razdražljivost i tužno raspoloženje su znaci predmenstrualnog sindroma (PMS). Za većinu žena sa PMS, simptomi su niskog inteziteta i kratkotrajni.
Međutim, mali procenat žena ima tako ozbiljne simptome koji remete njihove živote, poslove i odnose. U tom trenutku, PMS prelazi liniju u predmenstrualni disforični poremećaj (PM-DP), koji može da zahteva psihijatrijski tretman i evaluaciju.
Iako je interakcija izmedju depresije i predmenstrualnog sindroma nepoznata, neki istraživači kažu da ciklične promene u estrogena, progesterona i drugih hormona mogu poremetiti funkciju moždanih neurotransmitera, poput serotonina. Ipak, hormonalne promene javljaju se kod većine žena, ali ne razvija se kod svih depresija kod žena, s toga moramo reći da hormonalne promene ne mogu biti jedini uzrok depresija kod žena. Genetske predispozicije, ili drugi faktori takođe mogu značajno da utiču na razvoj depresije.

Trudnoća
Muškarci mogu da razviju depresiju kada je njihova partnerka u drugom stanju. Ali generalno gledano, žene češće nego muškarci mogu da razvije depresiju tokom trudnoće.
Dramatične hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogue da utiču na raspoloženje. Drugi činioci koji takođe mogu povećati rizik od razvoja depresije tokom trudnoće su:
– postojanje problema
• prethodni epizode depresije, postpartalna depresija ili predmenstrualni disforični poremećaj
• nedostatak društvene podrške
• pomešana osećanja u vezi sa drugim stanjem
• pobačaj
• neplodnost
• neželjene trudnoće
• zaustavljanje upotrebe lekova antidepresiva.

Postpartalna depresija
Oko pola novih majki-porodilja osećaju tugu, ljutnji, razdražljivost i sklonost suzama i samo nekoliko dana nakon porođaja. Ova osećanja – ponekad se zove beby bluz – su normalna i uglavnom se povlače u roku od nedelju ili dve.
U težim slučajevima mogu da ukazuju na depresiju tkz. Postpartalnu depresiju, naročito ako simptomi uključuju:
• nemogućnost majke da se stara za bebu
• misli da će sebi ili bebi naneti štetu
• strah
• nisko samopoštovanje
• agitaciju
• misli o samoubistvu
Postpartalna depresija je ozbiljna bolest koja zahteva hitan tretman. Misli se da je povezana sa glavnim hormonalnim promenama koje nastaju posle porodjaja i koje utiču na raspoloženje kao i predispozicija za depresiju.

Perimenopausa i menopauza
Rizik od depresije može biti uvećan u toku menopauze. Naziv perimenopauza je stanje koje se javlja kada nivo hormona varira neuobičajeno. Rizik od depresije takođe može biti uvećan u ranoj menopauzi ili posle menopauze, oba puta kada je nivo estrogena značajno smanjen. Takođe, histerektomija sa uklanjanjem jajnika može dovesti do naglog početka menopauze sa težim simptomima, uključujući i promene raspoloženja, a ponekad i depresiju. Većina žena koje imaju neprijatno iskustvo menopauze ne razvijaju depresiju.
Nejednačenost moći i statusa izmedju žene i muškarca
U principu, žene zarađuju manje novca nego muškarci. Samohrane majke sa decom su jedna od ekonomski najugroženijih kategorija u društvu. Nizak socioekonomski status sa sobom nosi mnoge brige i stiesore, uključujući i neizvesnost za buduće stvaranje nove bračne zajednice. Ova pitanja mogu učiniti da se žena oseća kao da nema kontrolu nad svojim životom. To zauzvrat, može da doprinese javljanju osećanja pasivnosti, negativnosti i nedostatak samopoštovanja, što sve povećava rizik od depresija kod žena.

Opterećujući rad
Često žene rade van kuće ali i domaće poslove. Mnoge žene pronalaze rešenje problema koji prate samohrane majke, tako što rade na više radnih mesta kako bi popunile kućni budžet. Takođe, žena može da se nađe u sendviču između generacija – briga za decu, sa jedne strane i briga za bolesne i stare roditelje s druge strane.

Seksualno i fizičko zlostavljanje
Ženama koje su emotivno, fizički ili seksualno zlostavljane kao deca imaju veću verovatnoću da dozive depresiju u nekom trenutku u svom životu. Žene koje su seksualno zlostavljane u tinejdžerskom dobu, kao i odrasle žene koje imaju slična iskustva, podležu većoj sklonosti da obole od depresije.

Lečenje depresija kod žena
Iako možda izgleda da ženska biologija, životne situacije, kultura i socijalna sredina, psihološki problemi mogu biti otežavajući faktori u lečenju depresije. Ipak lečenje depresije je efikasno. Čak i teške depresije često se mogu uspešno lečiti.

Depresija i nesanica

Poremećaji spavanja kod depresije

Kod kliničke depresije skoro uvek se javljaju problemi sa spavanjem. Postoji definitivna veza između nedostatka sna i depresije. U stvari, jedan od glavnih znakova depresije je nesanica ili nesposobnost da spavate.

To ne znači da su nesanica ili problemi sa spavanjem retki. Nesanica je najčešći poremećaj spavanja u zapadnom društvu, koja zahvata jednu od tri odrasle osobe. Više žena pati od nesanice nego muškaraca, kao i stariji u odnosu na mladje osobe.

Većina stručnjaka se slažu da obraslima treba sedam do devet sati sna noću. Medjutim danas prosečno vreme koje čovek provede u spavanju je šest sati. Kada je san poremećen ili neadekvatan, to može dovesti do povećanja napetosti, budnosti, i razdražljivosti.

Fizičke ili emocionalne traume i metabolički ili drugi zdravstveni problemi mogu izazvati poremećaj spavanja. Loše spavanje može da dovede do zamora i pada fizičke kondicije dok se na kraju, osoba ne nađe u začaranom krugu neaktivnosti i nesanice.

Šta je nesanica?

Insomnija je teško iniciranje ili održavanje normalnog spavanja. To može da dovede do neokrepljujućeg sna i otežanog funkcionisanja u toku dana..Nesanica je karakteristika depresije i drugih mentalnih poremećaja. Sa nesanicom, ljudi spavaju premalo, imaju teškoće u toku spavanja, bude se često tokom noći i nisu u stanju da nastave spavanje.
Kod depresije postoji osećanje tuge, beznađa, bezvrednosti ili krivice. Ova osećanja mogu da dovedu do prekida sna. Uz to postoji takodje i visok nivo anksioznosti, straha od nesanice.

Evo nekoliko saveta koji koji mogu popraviti kvalitet spavanja:
• meditacija, slušanje lagane muzike ili čitanje knjiga pre spavanja može pomoći opuštanju
• fokusirati misli na neutralne ili prijatne teme
• pisanje liste aktivnosti koje treba da budu završene narednog dana „kažete sebi da ćete razmišljati o tome sutra”
• započnite redovno vežbanje – ali ne duže od nekoliko sati pre spavanja. Svakodnevno vežbanje, uključujući i istezanja, može pomoći da se olakša spavanje i u oslobodjanju od anksioznosti.
• visok nivo uzbuđenja u vezi sa neprijatnim mislima, brige ili razmišljanje o problemima mogu da odlože početak spavanja. Opuštanje kao što su joga i duboko* disanje može biti korisno u započinjanju spavanja.
• smanjite količinu kafe, posebno u popodnevnim i večernjim satima
• ne koristite duvan ili alkohol pre spavanja
• izbegavajte velike obroke pre spavanja
• izbegavajte teške fizičke vežbe 3 sata pre spavanja
• ustaljen ritam života i rada, legati i ustajati u isto vreme bez obzira na vreme koje ste spavali
• izbegavajte spavanje u toku dana
• osigurati prijatne niske temperature u spavaćoj sobi, i izbegavajte svetio ili buku u prostoriji gde spavate
• iznesite televizor iz spavaće sobe
• ne koristite krevet za druge stvari osim za spavanje i seks
• ustanite iz kreveta, ako ste budni nemojte da ležite više od 30 minuta
• nemojte ujutru da doručkujute u krevetu
• noć bez sna je bezopasna, ali je veoma naporana

Hronoterapija
Ovo je originalna terapija za lečenje nesanice. Cilj je da se uspostavi dnevni ritam. Metoda je efikasna i u velikoj meri zamenjuje svetlosnu terapiju i / ili terapiju melatoninom. Predlog za promene režima spavanja je sledeće:
• 1 noć: odlazak na spavanje u 04,00, ustati u 12:00
• 2 noć: odlazak na spavanje u 07,00, ustati u 15.00
• 3 noć: odlazak na spavanje u 10:00, ustati u 18.00
• 4 noć: odlazak na spavanje u 13:00, ustati u 21,00
• 5 noć: odlazak na spavanje u 16.00, ustati u 00,00
• 6 noć: odlazak na spavanje u 19.00, ustati u 03,00
• 7 noć: odlazak na spavanje u 22:00, ustati u 06,00
• dalje nastaviti sa poslednjim uspostavljenim terminom

Melatonin
Melatonin se korisni kod ljudi sa sindromom kasne faze sna. On se proizvodi u pinealnoj žlezdi i luči se kao odgovor na tamu i smanjenu količinu dnevne svetlosti, a dovoljna količina svetlosti inhibira lučenje hormona. Melatonin utiče na biološki sat tela. Farmakološki preparat melatonina je još uvek u fazi istraživanja jer još uvek nije u potpunosti dokazan i ne postoji uspostavljen konsenzus o tome šta je ispravna doza.

Doza je obično 3,5 mg dnevno prilagođena poremećaju ritma sna. Najbolje je da se uzima oko 20 do 21 časova uveče. Neželjeni efekti još nisu dobro istraženi, ali izgledju skromno.

Komplikacije kod depresije

Oko polovine, ljudi koji imaju jednu epizodu depresije u istoriji imaće bar još jednu epizodu u svom životu.

Komplikacije kod depresije
Kod ljudi koji pate od blažih oblika depresije, ovaj poremećaj raspoloženja može da utiče na mnoge aspekte života. Klinička depresija može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su srčane bolesti ili karcinom. Depresija može biti udružena sa pojavom različitih bolnih sindroma, smanjenja ili gubitka seksualne želje i potencije, kao i sa poremećajem spavanja i migrenom.Depresija nije uzrok ovih problema ali svakako utiče na njihov tok. Što više su vam poznate komplikacije kod depresije više ćete razumeti zašto je lečenje depresije važno započeti na vreme.

Osobe sa hroničnom bolešću imaju teškoće prilagođavanja zahtevima bolesti. Istovremeno, oni se fokusiraju na lečenje tih oboljenja.Takodje depresivna osoba može promeniti način na koji vidi sebe, tako da nije iznenađujuće da istraživanja pokazuju da čak jedna od svake tri osobe sa ozbiljnim medicinskim problemima doživljava stanje depresije.

Klinička depresija je jedan od najčešćih komplikacija hroničnih bolesti. U nekim slučajevima, hronična bolest može da izazove depresiju.Depresija uzrokovana hroničnom bolešću često komplikuje osnovnu bolest. To je naročito tačno ako hronična bolest izaziva određeni stepen bola i ometanja u svakodnevnom životu osobe. Depresija pojačava bol. To izaziva zamor i pad energije koji mogu da rastu tokom vremena. Depresija ima tendenciju da natera ljude da se povuku u društvenu izolaciju.

Stopa depresije koja se javlja sa drugim bolestima je prilično visoka. Evo nekih primera:
• oko 40% do 65% bolesnika sa infarktom srca, ima iskustvo depresije
• stopa depresije je 40% za Parkinsonovu bolest i multiplu sklerozu
• stopa depresije je čak 25% kod obolelih od karcinoma i kod pacijenata sa dijabetesom
• kod bolesnika sa oboljenjem koronarnih arterija koji nisu imali srčani udar, stopa depresije se kreće od 18% do 20%.
• za pacijente moždanog udara, iznosi od 10% do 27%

Bolni sindrom kod depresije

Klinička depresija uzrokuje mnoge fizičke simptome, uključujući i fizički bol. Um kontroliše telo ali takodje i emocije mogu imati veliki uticaj na telesne funkcije. Bol povezan sa depresijom može da varira od neobjašnjive glavobolje, bola u vratu i u trbuhu, zatim bola u grudima, bola u mišićima i zglobovima ruku i nogu kao i bola u krstima.

Istraživači iz Sijetla istraživali su više od 25.000 pacijenata na pet kontinenata. Oni su utvrdili da je 50% pacijenata, koji su patili od depresije, doživelo više neobjašnjivih fizičkih simptoma kao i da su fizički simptomi jezgro depresivnih sindroma.

Seksualni problemi i depresija

Seksualni problemi, kao što je erektilna disfunkcija (ED) ili nemogućnosti doživljavanja orgazma (anorgazmia), često koegzistira sa depresijom.
Mozak je organ visoko osetljiv na seks. Seksualna želja počinje upravo u mozgu. To je zbog posebnih hemikalija mozga o kojima je već bilo reči – neurotransmitera. Oni omogućavaju komunikaciju između ćelija mozga i aktiviraju protok krvi do polnih organa.
Mnogi muškarci i žene sa depresijom reći da im je seksualna želja niska ili su bez seksualne želje, ali takodje i da postoji nerazumevanje partnera koji stvaraju ogroman pritisak da imaju intimne odnose.

Da li su antidepresivi uzrok seksualnih problema?

Kao što postoji koristno delovanje antidepresiva da popravljaju raspoloženje, neke vrste antidepresiva – na primer, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) – mogu imati i neželjene, sporedne efekte. Ovi neželjeni efekti mogu rezultirati seksualnim problemima.

Antidepresivi pomažu pojačavaju raspoloženje kod ljudi sa depresijom menjanjem hemijske ravnoteže u mozgu. Ali isto tako te hemikalije su uključene u seksualni odgovor. Antidepresivi često izazivaju seksualnu disfunkciju i to onda kako se povećava njihova doza.

Seksualni problemi sa antidepresivima:
• nesposobnost da se pokrenu ili da uživaju u seksu
• erektilna disfunkcija (ED) za muškarce
• smanjena seksualna želja kod oba pola
• nemogućnost postizanja orgazma kod oba pola

Kako se leče seksualni problemi kod depresije?

Na primer, neki noviji antidepresivi rade drugačije, oni ne mogu uticati na seksualnu funkciju. Dakle, lekar može da zameni antidepresiv, koji će imati manje uticaja na seksualnu sposobnost. Nekada nije moguće zameniti antidepresiv ako je pacijent već dobro reagovao na njega i izgubio simptome depresije.Tada se ordiniraju i drugi lekovi koji mogu da se uzimaju zajedno sa antidepresivima da poboljšaju seksualnu funkciju. Kada pacijenti shvate da su seksualni problemi povezani sa lekovima mogu da prekinu lečenje, ali ipak većina ljudi koji uzimaju antidepresive odlučuje da nastavi terapiju antidepresivima.

Zašto su žene podložne depresiji

Žene više boluju od depresije nego muškarci! Prema zaključcima iz psihijatrijske prakse, depresivne epizode i psihička oboljenja ima 20 odsto žena, dakle dvostruko više nego što imaju pripadnici jačeg pola. Jedan od razloga je genetika, stresni događaji i razni sociološki faktori koje žene teže podnose.

Depresija se javlja i kao posledica promena u nivou hormona u toku mesečnog ciklusa, u trudnoći i menopauzi. Žensko telo luči više hormona stresa, a hormon progesteron blokira brzo isključivanje hormona stresa.
Evo u kojim periodima su žene najviše sklone depresiji…

Trudnoća
Iako je progesteron, hormon sreće, izražen u vreme trudnoće istraživanja su pokazala da dve trećine žena u trudnoći pokazuje blaže psihološke simptome, posebno u prvom i trećem tromesečju. Manifestuju se kao napetost, razdražljivost i sklonost depresiji zbog zabrinutosti mogućim malformacijama ploda, bolnog i komplikovanog porođaja. Od kompletne depresija prisutna je u čak 10 odsto trudnica, posebno u prvom tromesečju trudnoće.

Faktori rizika u trudnoći: / oko 40 odsto
-ranije depresivne epizode i žena, a punu
prethodni abortusi
neželjena trudnoća
bračne nesuglasice i porodični sukobi odsto
porodična sklonost depresiji u trudnoći

U adolescentnim trudnoćama zbog spleta sociorazvojnih okolnosti postoji povećan rizik za depresiju i suicidno ponašanje. Taj rizik se pripisuje stresu koji opterećuje mladu majku koja je u razvoju i nije sposobna da se nosi sa teretom majčinstva.

Posleporodjajna depresija
U ovom razdoblju je rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja, medju kojima su posleporodjajna tuga, depresija i psihoza, povećan čak 18 puta. Posleporodajna depresija je psihički poremećaj koja se manifestuje poremećajem sna, apetita, psihomotornim nemirom, zamorom, osećajem krivice i suicidnim idejama. Učestalost javljanja je između osam i 15 odsto.

Prekid trudnoće
Posle odluke o namernom prekidu trudnoće polovina žena oseća napetost, a petina je vrlo depresivna. Psihički stres smanjuje se posle pobačaja, ali trećina žena ima emocionalne probleme i posle mesec dana, a mah broj suočava se sa psihičkim problemima jednu do dve godine kasnije. Pobačaj je nesumnjivo traumatski događaj zbog neplanirane trudnoće i iščekivanja da se to desi.

Menstruacija
Pre pojave menstruacije žene često imaju predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) ili predmenstrualni sindrom (PMS). Karakteristike PMS su depresivno raspoloženje, anksioznost, emocionalna nestabilnost i smanjeno zanimanje za uobičajene aktivnosti koje su javljaju nekoliko dana uoči ciklusa (u luteinskoj fazi). Može se pojaviti osećaj tuge, beznađa i samosažaljenja, napetost i zabrinutost, primetna labilnost raspoloženja praćena čestim plačem, razdražljivost, bes, pojačani međuljudski konflikti, teškoće koncentracije, umor, promene apetita, poremećaj uobičajenog ritma sna, fizički simptomi kao što su osedjive i natečene grudi, glavobolja, osećaj „bubrenja” ili debljanja. Osim ovih simptoma može da se javi i bol u zglobovima i mišićima.
U blažem obliku PMS ima blizu 40 odsto žena, a punu kliničku sliku poremećaja pokazuje dva do deset odsto. U lečenju se primenjuje hormonska terapija progesteronom, zatim antidepresivi. Nijedan od navedenih lekova nije specifičan, ali mnogim olakšavaju simptome.

Klimakterijum
Menopauza (klimaks) se javlja uglavnom između 40. i 55. godine, pri čemu menstruacija postepeno izostaje. Prirodni pratilac proređivanja mesečnog ciklusa je smanjenje proizvodnje ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona. Promena nivoa hormona često je praćena neprijatnim simptomima: toplotni valunzi, znojenje i depresija, razdražljivost, nesanica i osećaj zamora. U vreme ovih promena žene su podložne većem broju hroničnih oboljenja kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i proređenja gustine kostiju (osteoporoza). Ako je već ranije postojala neka od ovih bolesti, za vreme menopauze obično dolazi do pogoršanja.
Sve to može da rezultira intenziviranjem depresivnih stanja u menopauzi, pa ako poprime kliničku sliku i psihičke poremećaje, potrebno je obratiti se psihijatru.

Stres i depresija ishrana

Ono smo što jedemo – sve češće poručuju lekari, govoreći o značaju pravilne ishrane. Zdrava hrana u velikoj meri može da umanji rizik od telesnih tegoba, ali i psihičkih poremećaja poput depresije i stresa.

Kao i bilo koji drugi organ, mozak reaguje pozitivno ili negativno na ono što jedemo i pijemo. Stručnjaci zato smatraju da klasične metode lečenja depresije, treba dopunitio zdravom dijetom koja pozitivno deluje na mentalno zdravlje.

Optimalan nivo serotonina u mozgu veoma je važan za prevenciju depresije.Serotonin je ključni biohemijski prenosilac informacija u nervnom sistemu i on kontroliše, odnosno umanjuje simptome depresije i strahova. Ukoliko je njegov nivo niži, simptomi depresije se pojačavaju. Seratonin se sintetiše u organizmu putem triptofana, veoma važne esencijalne amino-kiseline koja se može pronaći i u nekim namirnicama.

Mleko, jogurt, sir, jaja, pileće i ćureće meso bez kožice i riba spadaju u hranu koja je veoma bogata triptofanom. Kao i spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam. Na tanjim bi trebalo svakodnevno da se nađe i nešto od hrane koja obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina grupe B, posebno folne kiseline.

Kompleks vitamina B brine o zdravlju krvi, o koži, ali je neophodan i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Folna kiselina je jedan od dragocenih koenzima koji omogućavaju normalne procese u mozgu. Zelenišem se efikasno može povećati količina folne kiseline, pa dobar prilog uz obroke mogu da budu brokoli, peršun, prokelj i grašak.
Istraživanja povezanosti hrane i depresije pokazuju da i balans između omega 3 i omega 6 esencijalnih masti, može da utiče na smanjenje simptoma depresije. Ove masti su neophodni gradivni elementi mozga, a pošto organizam ne može sam da ih sintetiše, one se koriste iz hrane. Tunjevina i losos, bogat su izvor omega 3 i omega 6 masti.
Izuzetno vrednim elementima u ishrani smatraju se i minerali kao što su kalcijum, magnezijum i selen.Oni su moćni antioksidanti koji prečišćavaju organii zam i tako utiču na poboljšanje raspoloženja.

Toksini u organizmu uništavaju i nervne ćelije, a one ne mogu da se regenerišu. Zato je važna uloga minerala, koji vezuju štetne slobodne radikale i zaduženi su za detoksikaciju. Oni koji imaju simptome depresije, svakako bi trebalo da izbegavaju prete-rano konzumiranje alkohola, duvana i sve popularnije brze hrane.

Mlečni proizvodi puni su kalcijuma, u nešto manjoj količini i soja, magnezijuma ima u narandžama, jagodama, bananama, kikirikiju, bademima i orasima, suncokretu i semenu bundeve, kao i u zelenom povrću. Mogu se kupiti i mineralne vode koje su obogaćene selenom, a on se može naći i u pšeničnim klicama i junećoj džigerici.

Kofein budi nemir
Čak i neznatna dehitratacija može prouzrokovati nagle promene raspoloženja, nemir i razdražljivost. Oprezno s kafom, čajevima, koka-kolom i energetskim pićima koja sadrže kofein. U velikim količinama mogu da pojačaju anksiozna stanja i poremete spavanje.

Pomažu mleko, jogurt, sir, jaja, piletina, riba, spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam, ali i sveže povrće, voće i dobro izbalansirane mineralne vode.

OBROCI
Redovni obroci važni su koliko i namirnice koje smo odabrali. Preskakanje obroka, posebno doručka, nikako nije dobro za mentalno zdravlje i borbu protiv depresije. To donosi smanjenje niva šećera u krvi, a kao posledicu i osećaj umora, nedostatka energije i lošije raspoloženje i često depresiju. Minimum tri obroka u toku dana, a ukoliko glad zakuca i između njih, pomoći će sveže i voće kao dobra užina protiv pojave depresije.

Kantarion umiruje
Kantarion se u narodnoj medicini dugo koristi zbog izuzetnog umirujućeg dejstva. Ovaj čaj preporučuje se kod simptoma depresije, ali samo uz konsultaciju sa lekarom, ukoliko već piju lekove.