Category Archives: Psihologija

SUICID-SAMOUBISTVO

Suicid potiče od latinskih reči sui, što znači sebe i cidi-um, što znači ubistvo. Samoubistvo je autoagresivni čin, sa fatalnim ishodom, pri čemu je težnja za usmrćenjem bila očigledna okolini. Kod parasuicida ili tentamena (pokušaja), takva težnja postoji, očigledna je, ali nije dovršena.
Samoubistvo je čin koji je planiran i sproveden na takav način da će sigurno biti smrtonosan. Samoubistvo je čin sa smrtnim ishodom, u kojoj osoba namerno radi bilo šta što je fatalno po nju. ,
Neke osobe su u posebnom riziku od samoubistva:
• ljudi koji su izgubili dete, supružnika, partnera ili bliskog prijatelja.
• zavisnici od tableta, alkohola ili droge
• duboko depresivne osobe
• oboleli od shizofrenije (šizofrenija je bolest koja, između ostalih stvari, može dovesti do zastrašujućih halucinacija i deluzija).
• bliski prijatelji ili rodjaci su počinili samoubistvo
• lica koja su prethodno pokušala samoubistvo
• pacijenti sa teškim fizičkim bolestima
• nezaposleni, siromašni, usamljena i stara lica bez bliskog kontakta sa porodicom
114
U Norveškoj izvrši samoubistvo 15 na 100.000 ljudi za godinu dana. To je više nego ikada ranije. U Srbiji je broj samoubistava porastao za 20% u odnosu na period od pre 20 godina. Samoubistva su tri puta češća kod muškaraca nego kod žena. Muškarci biraju više nasilne metode, kao što su upotreba vatrenog oružja, vešaflje i davljenje. Žene češće biraju uzimanje veće količine nekih lekova ili sebi nanose po-sekotine (uglavnom zglob). Žene imaju više pokušaja samoubistva nego muškarci, dok muškarci češće uspevaju u svom pokušaju da oduzmu sebi život.
Šta izaziva samoubistvo?
Osoba koja pokušava da se ubije, po prirodi je impulsiv-na više od drugih. Nepovoljni socijalni i psihološki faktori su naravno takodje nose, kao i mentalne bolesti, visok faktor rizika. Poseban rizik je period nakon otpusta pacijenta sa psihijatrijskog odeljenja. Ljudi koji su prethodno pokušali samoubistvo, takođe imaju povećan rizik od recidiva. Alkoholičari, narkomani, AIDS-pacijenati, zatvorenici ali i neke profesionalne kategorije imaju povećan rizik. Usamljene i socijalno izolo-vane osobe su najranjivije.
Kako dijagnostikovati rizik od suicida?
Dijagnoza se očigledno zasniva na pokušaju samoubistva od strane pacijenata jer to nam govori šta se dogodilo i šta može da se ponovi. Pretnja samoubistvom nikada ne može biti zanemarena.
Važan deo je lekarska praćena depresije. Neophodno je da se utvrdi da li postoji bilo kakva ozbiljna mentalna bolest, kroz intervju i iz informacija iz okoline. Često se sreću neobične ideje, deluzije halucinacije i konfuzija, to može da znači da pacijent ima mentalnu bolest. Ispitivanje fizičkih bolesti je takođe važna, jer ozbiljne i hronične bolesti predstavljaju veliki rizik.
Ljudi koji su imali pokušaj samoubistva ili suicidne planove bi trebalo da imaju kontakt sa svojim lekarom i psiho-jatrom kako bi prevenirali suicid.
Samoubistvo je kraj dugog i bolnog procesa. Bol je bila isuviše teška da se nosi. Ovo se obično prenosi na različite načine u porodici i sa bliskim prijateljima i kolegama. Ranija iskustva, gubitak, teške emocije i patnja leže u osnovi samoubistva.
Samoubistvo je posebno traumatski događaj za preživele. Psihijatri su sve više svesni važnosti psiholoških intervencija posle traumatskog događaja-tentamena. Događaji koji se dq-življavaju katastrofalno za pojedinca i porodicu, kao što je samoubistvo, može biti baš delom rezultat manje podrške i smanjene svesti zajednice. U nekim slučajevima, preživeli otkrivaju da osećaju da su izolovani i da ih drugi gledaju sa visine.
Znaci upozorenja kod odraslih koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija ili mentalno zdravstveno stanje, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično–depresivne bolesti), ili shizofrenija
116
• depresija nakon stabilnog stanja, što može da znači da je osoba donela odluku da okonča plan samoubistva
• prethodni pokušaj samoubistva
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• preokupiranost smrću u razgovorima
• poklanjaju ličnu imovinu
Faktori koji mogu povećati rizik od samoubistva:
• član porodice je počinio samoubistvo
• porodična istorija depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije
• istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja ■ dijagnoza ozbiljne bolesti
• nedostatak interpersonalnih odnosa
• razvod
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt bračnog druga ili drugog člana porodice, ulazak u brak, raspad braka, rođenje deteta, gubitak posla, napredovanje ili degradacija na poslu ili pravni problemi
Znaci upozorenja kod starijihosoba koje imaju sklonost ka samoubistvu:
Samoubistvo povećava stopu sa uzrastom i najviša je među muškarcima starosti 65 i više godina. Razvedeni udovac i muškaraci iz ove starosne grupe imaju najveću stopu samoubistva, i najčešći način samoubistva je vatrenim oružjem.
Znaci upozorenja koji mogu biti prisutni kod starijih osoba koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija-starije odrasle osobe imaju veću stopu depresije nego opšta populacija
• drugi mentalni problem, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti), ili shizofrenija
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• samoća za duži vremenski period (socijalna izolacija)
• zaokupljenost smrću u razgovorima ■ dijagnoza ozbiljne fizičke bolesti
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt ili hronična bolest supružnika ili deteta, penzionisanje, ili finansijske poteškoće
• invaliditet
Znaci upozorenja kod dece koja imaju sklonost ka samoubistvu
Gotovo 1 od 4 tinejdžera razmatra samoubistvo. Neuobičajeno je za mlađu decu da pokuša samoubistvo, osim ako su žrtve zlostavljanja.
Izuzetno je važno da se sve pretnje samoubistvom se ozbiljno shvate i ozbiljno potraži tretman za dete ili tinejdžera. Ako dete ili tinejdžer imaju ova osećanja, razgovarajte sa svojim roditeljima, prijateljima ili sa svojim lekarom.
Određeni problemi povećavaju sklonost za samoubilačke misli kod dece i tinejdžera, dok drugi mogu izazvati pokušaj samoubistva.
118
Problemi koji povećavaju šanse za samoubilačke misli su:
• depresija, mentalno zdravlje ili neki drugi problem, kao što su bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti) ili šizofrenija
• roditelja sa depresijom ili problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
• postoji već pokušaj samoubistva
• prijatelj, kolega, član porodice ili heroj (kao što su sportske figure ili muzičari), koji je nedavno pokušao ili izvršio samoubistvo
• poremećen ili uvredljiv porodični život
• istorija seksualnog zlostavljanja
Problemi koji mogu aktivirati pokušaj samoubistva kod dece i tinejdžera uključuju:
• posedovanje ili kupovinua oružja ili različitih lekova
• problemi sa drogom i alkoholom
• postojanje samoubistva u porodici
• problemi u školi, kao što su slabe ocene ili mobing u školi
• gubitak roditelja ili bliskog “člana porodice ili razvod roditelja
• pravni ili disciplinski problemi
• stres zbog fizičke promene koje se odnose na pubertet, hronične bolesti i polno prenosive bolesti
• neizvesnost oko seksualne orijentacije (kao što su homoseksualnost i biseksualnost)
Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:
• samoubilačke izjave
• preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
• poklanjanje ličnih stvari
• povlačenje od prijatelja i porodice
• agresivno ili neprijateljsko ponašanje
Drugi znaci upozorenja mogu biti:
• bežanje od kuće
• rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
• zanemarivanje ličnog izgleda
• promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
• gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
• promene u navikama ishrane i spavanja
• otežana koncentracija
• žale se na dosadu
• žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
• osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi
Depresija takođe može biti povezana sa samoubistvom. Staratelji treba da prate promene u raspoloženju, da li pacijent ispoljava negativnost i beznađe i da li razmišlja o samo-ubistvu ili da povredi sebe.

Pobedite nezadovoljstvo i budite srećni

Psihološke studije opisuju srećne ljude kao one sa samopoštovanjem, sa doživljajem kontrole nad životom, izraženom otvorenošću ka drugima, hrabrošću, sa veštinama rešavanja nesporazuma i konflikata, sa sposobnostima uspostavljanja i održavanja trajnih, stabilnih i zadovoljajućih odnosa sa drugima, i doživljajem osmišljenosti sopstvenog života.

Istraživanja su pokazala da ukoliko ljudi imaju dobre odnose, duže žive i srećniji su! Tako, srećni partneri sa sličnim temperamentima i dobrom međusobnom komunikacijom, sa obraćanjem bez kritike, koji koriste humor, zdraviji su i duže žive!

Sreća se možda ne može kupiti, ali to koliko ćete biti srećni može se izračunati! Tokom poslednjih nekoliko godina razvio se pravac u psihologji koji se naziva pozitivna psihologija, i koji se prevashodno bavi srećom, objašnjava dr Calovska Hercog. Da bi razumeli šta čoveka čini srećnim koristi se formula:

Sreća = nasleđe + životne okolnosti + mogućnosti

Nasledje učestvuje u sreći 40 do 50 odsto. Pod nasleđem se porazumevaju osobine sa kojima se čovek radja, temperament kao genetski predodređen emocionalni tempo koji prati tokom života. U tom smislu ljudi se dele na optimistične i pesimistične. Optimisti su otvoreni za kontakte s ljudima, sagledavaju situacije kao izazov i više su „skloni” sreći. Pesimisti su skloni strepnji, koja je često jedna od njihovih najizraženijih karakternih crta, i skloni su strahovima.

Okolnosti određuju 8-15 procenata sreće. Životne okolnosti su vezane za uzrast, pol, obrazovanje, religiju, klimu, novac i sve ono što predstavlja životni ambijent.

Mogućnosti čine čak 45 posto čovekove sreće. Mogućnosti su deo svesne namere, odnosno želje i akcije da se život oblikuje onako kako mi to želimo.
Ljudi mogu naučiti i koristiti mogućnosti i povećati ličnu sreću za 25 posto, kaže dr Calovska Hercog.
Sreća se gradi kroz tumačenje „grešaka” iz prošlosti kao putokaza u menjanju i uticanju na sopstveni život. Sreću čini i poznavanje i usvajanje ispunjavajućih ciljeva koji donose radost, smelost i istrajnost u njihovom dosezanju, kao i prisutnost u “sada i ovde“, oblikovanje i trajanje u otvorenim, nekritizerskim odnosima sa drugima.

PUT DO SREĆE JE UMEĆE

Smisao

Pokušajte da definišete smisao vašeg postojanja. To ne moraju biti neke civilizacijski bitni doprinosi, možda ste jednostavno potrebni nekome. Bez jasno definisane svrhe života, sedam od deset ljudi oseća da im je život neispunjen.

Strategija

Treba da znate šta želite. Napravite prioritetne ciljeve, odredite načine(po etapama) na koji ih možete ostvariti i odredite rok.

Očekivanja

Ljudi koji su srećni ne dobijaju sve što žele, ali žele većinu stvari koju su dobili. Ljudi koji su nezadovoljni u životu sebi često postavljaju nedostižne ciljeve i tako sami sebi “smeštaju” neuspeh.

Sedi i razmisli

Često zaboravimo da sednemo i razmislimo gde smo bili na početku, a dokle smo stigli sada. Prirodno je da čovek uvek traži više, ali bolji je pristup da se setite svog početka i cenite to koliko ste postigli.

Eee.. da sam..

Provoditi vreme u zamišljanju šta je moglo biti, da samo može da se promeni neka sitnica, neka mala odluka iz vašeg života, je kontraproduktivno i čini vas nesrećnima. Nemojte uzalud trošiti vreme razmšljajući kako da promenite prošlost.

Krivica

Kada nam stvari u životu ne idu najbolje, ponekad krenemo da pravimo spisak koliko smo puta doživeli neuspeh, sa postupcima kojima smo prouzrokovali problem. Ovakav način razmišljanja ne samo da nas može uznemiriti, nego čak može da nas blokira i oteža svakodnevno funkcionisanje. Istina je da je svaka situacija nastala kao rezultat stvari koje su nekada pod vašom kontrolom, a nekada nisu. Nemojte sebe obmanjivati tako što ćete misliti da ste lošu situaciju sami stvorili. Ima više smisla baviti se rezultatima rada, nego greškama u radu.

Više elemenata

Vaš život se sastoji iz više različitih ravni. Nemojte se fokusirati samo na jednu stvar u životu, pa da ne osetite zadovoljstvo ako vam je ta oblast nestabilna. To vam može postati sve o čemu razmišljate, i može da ubije zadovoljstva u svemu drugom – u onim stvarima koje biste inače voleli.

Popustljivost

Čak i kada ste u pravu ništa nećete postići time što ćete se stalno suprotstavljati onima koje volite. Samo se setite koliko su vam oni važniji od teme o kojoj raspravljate. Preterana kritika u vezama umanjuje osećanje sreće i do jedne trećine.

Zajedno

Zajednička interesovanja i aktvnosti učiniće da se osećate prijatnije sa porodicom i prijateljima. Ona će vam omogućiti da shvatite da je ono što vas veže mogo dublje nego samo slučaj.Svako zajedničko interesovanje između ljudi u vezi povećava verovatnoću trajanja veze i utiče na povećanje životnog zadovoljstva.

Prijateljstva

Obnovite stara prijateljstva, iskoristite mogućnosti da na poslu i među poznanicima stvarate nove, i učvršćujete postojeće veze.Ljudima je potreban osećaj da su deo nečeg većeg, da im je stalo do drugih i zauzvrat, da je drugima stalo do njih. Veze se grade na osnovama obostranog poštovanja, i ne postoji bolji način da se to poštovanje ispolji nego da ponekad pokažete koliko vam je do nekoga stalo.
Marijana Vasiljević

Kriza srednjih godina

Godine ne mogu da se vrate, kao kazaljke na satu, ma koliko bi to neki želeli. Uglavnom oko 50. rođendana, i muškarci i žene počinju da svode račune, šta su želeli a šta postigli, i mahom se suočavaju sa strahom od starosti. Uz to, priroda je tako udesila da se i telo u to vreme menja, počinju da se javljaju prvi simptomi meno i andropauze, muškog i ženskog klimaksa. Sve to predstavlja dobru podlogu za fenomen koji je poznat kao kriza srednjih godina.

Muškarci i žene koji su dobro si tuirani, profesionalno ostvareni imaju dovoljno novca, povlače neke konkretne poteze kojima žele da vrate mladost.Podvrgavaju se hirurškim intervencijama i koriste razna sredstva da bi uklonili vidljive znake starosti bore, salo, zatežu kožu. Uglavnom je to oružje žena, mada ni muškarci ne beže od estetike, ali su njima na prvom mestu neka druga sredstva -skupi automobili, mobilni telefoni, odela, cipele… I naravno, oboje imaju mlade ljubavnike.

Iako na početku planiraju da to bude samo avantura, paralelna veza, preljubnici, upadaju u zamku emocija, veza se otkrije i to neminovno ugrozi brak.
I oni koji ne odskaču u društvu, prosečni muškarci i žene, doživljavaju krizu srednjih godina, ali na malo drugačiji način. Znakovi klimaksa valunzi, nesanica, problemi sa metabolizmom, promene raspoloženja, sklonost depresiji – mogu da utiču da se žena oseća loše, i psihički i fizički, i ako se potpuno prepusti tom stanju, može da sklizne u depresiju.

Muževi su uglavnom približnih godina i takođe imaju svoj paket tegoba – nervozu, probleme sa metabolizmom, često prostatom što automatski povlači i problem sa potencijom.

Starenje treba prihvatiti kao normalni životni proces zato što svako doba ima svoje privilegije, prednosti nedostatke. Ako nedostaci idu u paketu sa menopauzom, prednosti su to što je već izgrađen životni stil, zacrtani ciljevi, preokupacije, sve je u životu postalo stabilnije i sigurnije. To je zrelo doba u kome još može da se voli i da se fizički uživa, da se neguje partnerski odnos. Do kasnih godina može čovek da bude efikasan u svemu, čak i da se zaljubi.

Zlatno doba ima prednosti, i ne treba od starosti stvarati bauka, jer zdravlje zavisi i od životne filozofije.
Optimisti, koji su skloni da svemu prilaze sa vedrije strane, imaju smisla za humor, aktivni su i mentalno i fizički, imaju prijatelje, promene koje neminovno nastaju podnose mnogo lakše i prolaze kroz taj period mnogo bezbolnije, nego pesimisti. To se odnosi i na zdravlje. Pesimisti su skloni svim mogućim oboljenjima, od mentalnih do fizičkih. Ta životna filozofija pesimizma prosto urušava imunitet. Zdravlje tela zavisi od toga da li zdravo mislimo. Svime komandujemo iz glave, pa tako pozitivnim mislima i kriza srednjih godina može da se svede na minimum. Zapravo, ta hormonska promena i ne treba da bude kriza, već period u razvoju individue, kao što su pubertet ili adolescencija.

Krizu srednjih godina lako mogu da odaju: nervoza, napetost, nezadovoljstvo sobom i životom, koje se reflektuje na sve ukućane. Tu su i razni neadekvatni načini kako da se iz krize izađe, pa tako neko beži u posao, neko u alkohol a neko u paralelne veze.

Znaci mogu da se vide i u ponašanju, može da se uoči nedostatak tolerancije, fitilj je kraći za mnoge stvari. Javlja se usmerenost na sebe, počinje doterivanje, odlazak u fitnes centre… To su jasne manifestacije da se dešava neka promena. Sve to može biti korisno, ukoliko nije preterano.

A ako se problem prepozna na vreme i postoji dobra volja da se kriza reši, sve može da se završi bez većih lomova. Često je neophodna pomoć terapeuta, jer on može da pospeši uspešan izlazak iz krize. Terapeut otvara pozitivne aspekte srednjeg doba i usmerava ka konstruktivnim mehanizmima odbrane od starenja.