Category Archives: Psihosomatska oboljenja

Serotoninski sindrom simptomi, uzroci, lečenje

Šta je serotoninski sindrom?

Serotoninski sindrom je potencijalno opasno trovanje lekovima. Javlja se kada se previše serotonina nakupi u organizmu. Nervne ćelije normalno luče serotonin – neurotransmiter koji pomaže u regulaciji varenja, krvotoka, temperatura i disanja. Serotonin je važan i za funkcionisanje nervnih i moždanih ćelija.

Ako pijete lekove za depresiju, migrenu i bolove, u vašem telu se može nakupiti previše serotonina. To može izazvati neke blaže, ali i ozbiljnije probleme. Ovi problemi mogu pogoditi mozak, mišiće i druge delove tela.

Serotoninski sindrom se obično javlja kada počnete sa novim lekovima. Može se javiti i ako povećate dozu lekova koju trenutnu pijete. Serotoninski sindrom se najčešće javlja kada odjednom pijete više leova i, ako se ne leči na vreme, može biti i fatalan.

serotonin sindrom

Serotoninski sindrom simptomi

Nakon nekoliko minuta, ili nekoliko sati nakon što ste popili određene lekove, mogu se javiti sledeći simptomi serotoninskog sindroma:

  • Zbunjenost
  • Dezorijentacija
  • Iritabilnost
  • Anksioznost
  • Grčevi u mišićima
  • Ukočenost mišića
  • Drhtavica
  • Dijareja
  • Ubrzan rad srca (tahikardija)
  • Visok pritisak
  • Mučnina
  • Halucinacija
  • Preterani refleksi (hiperrefleksija)
  • Proširene zenice

U težim slučajevima, mogu se javiti i sledeći simptomi serotoninskog sindroma:

  • Koma
  • Napadi
  • Nepravilan rad srca

Serotoninski sindrom uzroci

U najvećem broju slučajeva, serotoninski sindrom se javlja kada pacijent pije dva ili više lekova ili suplemenata, koji povećavaju nivo serotonina. Na primer, možete uzeti lek protiv glavobolje, a već pijete antidepresive i to dovede do serotoninskog sindroma. Još neki lekovi prepisanih lekova – antibiotici, antivirusni lekovi za lečenje HIV-a i AIDS-a i neki lekovi protiv bolova mogu takođe dovesti do povećanog nivoa serotonina.

Lekovi i suplementi koji najčešće izazivaju serotoninski sindrom su:

Antidepresivi

Antidepresivi koji mogu izazvati serotoninski sindrom su:

  • Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (npr. Zoloft)
  • Inhibitori preuzimanja norepinefrina
  • Triciklični antidepresivi
  • Inhibitori monoaminske oksidaze
  • Ostali antidepresivi

Lekovi za migrenu

Lekovi za migrenu spadaju u kategoriju triptana i često se povezuju sa serotoninskim sindromom.

Droge

Neke vrste droga su takođe povezane sa serotoninskim sindromom (LSD, ekstazi, kokain i amfetamini).

Biljni suplementi

Smatra se da i neki biljni suplementi mogu izazvati serotoninski sindrom, posebno kantarion i žen šen.

Lekovi protiv prehlade i kašlja

Smatra se da i lekovi protiv prehlade i kašlja koji sadrže dekstrometorfan mogu dovesti do serotoninskog sindroma.

Serotoninski sindrom dijagnoza

Nema posebnih laboratorijskih testova za serotoninski sindrom. Lekari obično počinju sa pregledom anamneze i simptoma. Obavezno recite lekaru ako pijete bilo koje lekove ili ste nedavno koristili neku drogu. Te informacije će pomoći lekaru da lakše postavi dijagnozu.

Lekar obično radi nekoliko drugih testova kako bi se utvrdilo koji su sve organi pogođeni, a i kako bi se isključila mogućnost drugih oboljenja.

Neki drugi zdravstveni problemi su slični serotoninskom sindromu. Tu spadaju infekcije, predoziranje lekovima i hormonalni problemi. Neuroleptički maligni sindrom ima slične simptome kao i serotoninski sindrom. Reč je o lošoj reakciji organizma na neke antipsihotike.

Testovi koji se obično rade su rutinski test krvi, kultura krvi, testovi za određivanje tiroidne funkcije, testovi bubrežne funkcije i funkcije jetre.

Serotoninski sindrom lečenje

Ako se razviju veoma blagi simptomi serotoninskog sindroma, lekar će vam savetovati da prestanete sa lekovima koji izazivaju problem. U slučajevima težih simptoma, možda ćete morati u bolnicu.Lečenje obično uključuje:

  • Isključivanje iz terapije svih lekova koji mogu da izazovu serotoninski sindrom
  • Infuziju, kojom se ublažavaju dehidratacija i temperatura
  • Lekovi kojima se ublažava ukočenost mišića
  • Lekovi koji blokiraju serotonin

Serotoninski sindrom komplikacije

Teži grčevi mišića mogu dovesti do razlaganja mišićnog tkiva. Razlaganje ovog tkiva može izazvati teže oštećenje bubrega. U bolnici će vam možda dati lekove koji privremeno parališu mišiće kako bi se srečilo teže oštećenje. Respiratorom se olakšavaju poteškoće sa disanjem.

Serotoninski sindrom  prognoza

Uz tretman, prognoza je veoma dobra. Kada se nivo serotonina vrati u normalu, svi simptomi prolaze i ne stvaraju probleme. Ipak, ako se ne leči na vreme, serotoninski sindrom može biti fatalan.

Serotoninski sindrom prevencija

Serotoninski sindrom se ne može uvek sprečiti. Ako vam lekar prepisuje neke lekove, recite mu koje lekove već pijate. Ako uzimate kombinaciju koja može dovesti do povišenih nivoa serotonina, verovatno ćete morati na češće kontrole. Ovo je posebno važno ako tek počinjete da pijete neki lek ili ako vam lekar povećava dozu.

Zašto nastaju psihosomatska oboljenja

Prema savremenim shvatanjima, postoje tri osnovna uzroka u psihičkoj sferi čovekovog života, koji dovode do nastanka psihosomatskih oboljenja. Prvo, vrsta emocije koja je učestala, drugo tip konflikta koji prevladava u ličnosti i konačno tip ličnosti…

Bes i strah, nezavisno od toga čime su izazvani,mogu da budu uzrok za pojavu psihosomatskih oboljenja mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska i različitih poremećaja u radu srca; osećanje dugotrajne strepnje, prigušenog straha, s vremenom može da dovede do jačeg lučenja želudačne kiseline, a ovo do čira na želucu.

Kao primer u kojem tipu konflikta igra osnovnu ulogu u nastajanju psihosomatskih oboljenja, može da posluži situacija u kojoj dominantni i agresivni šef kinji potčinjenog službenika, a ovaj nema hrabrosti da izrazi svoje neslaganje. Dugotrajno potiskivanje ovog sukoba izaziva osećanje niže vrednosti, napetost i trajnu zebnju, a ovo – psihosomatsku bolest.

Pojedini tipovi ličnosti su više od ostalih osetjivi na određena psihosomatska oboljenja. Savremen tip poslovnog čoveka – ambicioznog, disciplinovanog, sposobnog za samosavladivanje i odricanje radi ostvarivanja ciljeva svog preduzeća, sklon je oboljenjima srca i krvotoka. Ove bolesti predstavljaju glavni uzrok smrtnosti u visokorazvijenim zemljama. Pojedine profesije izložene su stresu više nego druge, čime se povećava i faktor rizika za nastanak psihosomatskih oboljenja.

Neuroza hrani bolest
Medicinari veruju da postoji i četvrti faktor sa značajnim udelom u razvoju psihosomatske bolesti – slabost određenog organa. Takodje određuje gde će se bolest manifestovati. Organizam “popušta” tamo gde je najmanje otporan. Da li će čovek oboleti od bronhijalne astme ili čira na dvanaestopalačnom crevu, delimično je određeno relativnom snagom ovih organa, njihovom predispozicijom za određenu bolest.
Ipak se čini da je psihički faktor dominantan.To dokazuju primeri gotovo pravih epidemija psihosomatskih oboljenja, kao što je čir na dvanaestopalačnom crevu. Život u strahu od realne opasnosti, kroz duži period dovodi do psihosomatske reakcije.

Ne reaguju, međutim, svi ljudi na nerešene emocionalne konflikte smetnjama u funkciji unutrašnjih organa. Kod izvesnog broja dolazi do strukturiranja neuroza, koje takođe mogu da imaju za posledicu promene u telesnim funkcijama. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih bolesti nastaju u unutrašnjim organima, kod neuroza u ekstremnim slučajevima može da dođe do smetnji u oblasti voljne muskulature. Emocionalni konflikt se ispoljava u području voljne delatnosti čoveka, kao što su: oduzetost govora usled pretrpljenog straha (zanemeo od straha), oduzetost zdrave ruke i slično. U medicinskoj praksi poznati su slučajevi privremenog slepila usled snažnog emocionalnog uzbuđenja!

Jedan od najvažnijih faktora koji će uticati na tip reakcije, u slučaju unutrašnjih emocionalnih sukoba, odnosno hoće li se razviti neurotska reakcija ili psihosomatska bolest, je individualna konstitucija. Mnogi neurotični su ujedno i psihosomatičari, i obrnuto.

Ne sekirajte se!
Medju emocijama i duševnim stanjima koja najviše pogoduju razvoju psihosomatskih oboljenja, svakako su dugotrajna anksioznost, neuslišena potreba za ljubavlju i poštovanjem, agresivnost, osećanje krivice, preterana ambicioznost ali i osećanje manje vrednosti, stalno prisutna stanja u kojima se čovek oseća “razapet” između dve osobe, dve stvari ili situacije. Isto tako, razne potrebe koje čovek ne može iz objektivnih ili subjektivnih razloga da zadovolji, stresne situacije i iskušenja koja od čoveka neprekidno zahtevaju samodokazivanje, mogu da dovedu do nastanka psihosomatske bolesti.

Anksioznost je stanje od kojeg pati sve veći procenat ljudi, a koje je karakterisano neodređenim strahom, napetošću bez vidljivog razloga, stalno prisutnom neizvesnošću i neprijatnim predosećanjem. Ona ima svoj fiziološki supstrat, karakterisan prekomernom stimulacijom određenih organa i čitavih telesnih sistema. Upravo ova prekomema stimulacija, dovodi prvo do promena, a zatim i do stvarnih i vidljivih oštećenja u organizmu.

Ispitivanja pokazuju da većinu psihosomatskih bolesnika muči čitav kompleks ranije navedenih osećanja. Neprijatna osećanja se ne isključuju, već se najčešće javljaju zajedno. Stoga su i razumljivi saveti lekara, koji po otkrivanju psihosomatski indiciranog oboljenja, uz obaveznu terapiju lekovima, savetuju odmor, bolovanje, odlazak u banju i savet pacijentu da se ne sekira.

Do otkrića psihorelaksacionih tehnika, bilo je veliki problem kako da se spreči sekiracija. Jedna je stvar uočiti potrebu za smirenjem psihičke napetosti, a sasvim druga to praktično i izvesti. Da bi pacijenta opustili, lekari su koristili brojna sredstva za smirenje, koja se i danas primenjuju. Međutim, efekti lekova su kratkotrajni. Deluju na simptome, ali ne i na uzroke bolesti. Kada se prestane sa njihovim uzimanjem tegobe se ponovo javljaju. A nisu zanemarljivi ni propratni štetni efekti, kao što su toksički uticaji leka, usporene reakcije i slično.

Opuštajući postupci
Uvidevši da je kod psihosomatskih bolesnika potrebno prvenstveno delovati na psihu (ne zanemarujući, naravno, ni telo), psihosomatski orijentisani lekari počeli su da koriste različite psihoterapeutske postupke u cilju rešavanja unutrašnjih konflikata i poremećaja u ličnosti pacijenta. Ograničen uspeh klasične psihoterapije u uklanjanju stresa, doveo je do potrage za novim pristupcima u lečenju. Primena autogenog treninga, biofidbeka, joge, sistematske desenzitivizacije i tehnike transcendentalne meditacije, označila je nov pravac u tretmanu psihosomatskih oboljenja. Kada je reč o stresu, istraživanja pokazuju da je tehnika meditacije najefikasnija u prevenciji i redukciji stresa, pre svega u terapiji psihosomatskih bolesti. Ova prirodna i jednostavna relaksaciona tehnika redukuje visoki krvni pritisak, jednako efikasno kao i najmoćnija farmakološka sredstva, bez štetnih propratnih efekata. Ona je četiri puta efikasnija u redukovanju anksioznosti, od prvog sledećeg psihorlaksacionog postupka.Klinička ispitivanja su pokazala blagotvorno delovanje kod depresija i neuroza, baš kao i kod glavnih psihosomatskih bolesti – angine pektoris, diabetesa, gojaznosti, bronhijalne astme i drugih.