Category Archives: Uncategorized

O depresiji

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) “Zdravlje nije odsustvo bolesti već sklad psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja”.Depresija je bolest, a ne slabost ličnosti.

Depresija je, u suštini, pojačano tugovanje i žalost, bez vidljivog razloga za ovakvo stanje. Bolesnik ima tužno lice, sedi, ćuti, ne raduje se, konfuzan je, pati od nesanice, oseća ogromno smanjenje energije, pesimista i budućnost vidi samo u najcrnjim nijansama. Kod tzv. bipolarne depresije, naglo postaje razdražljiv na najmanji povod ili čak i bez razloga postaje agresivan. Depresiju u 60 odsto slučajeva prati i osećaj straha – anksioznost. Događaji iz okruženja pacijenta snažno utiču na depresiju. Pomoć psihijatra je, u svakom slučaju, neophodna!

Postoje mnogi načini lečenja i veoma efikasni medikamenti. Cilj lečenja je suzbijanje bolesti, i održavanje u granicama normale, a ne samo smanjenje simptoma.

Prve rezultate lečenje daje tek nakon dve, tri ili četiri nedelje, a pacijenti koji počnu sa terapijom, ne smeju samoinicijativno da prekidaju lečenje. Po pravilu, uzimanje lekova se nastavlja još šest meseci nakon nestanka simptoma. Najvažnije je na vreme prepoznati znake bolesti i potražiti stručnu pomoć.

U našem narodu postoji odbojnost prema psihijatrijskim pregledima i psihološkim testiranjima, jer se ljudi plaše da će ih drugi odbaciti. Ne traže pomoć stručnjaka “da se ne bi pročulo”, zatvaraju se u sebe i na svojim plećima nose tugu, strah i nemoć, a bolest svakim danom uzima sve više maha. Na kraju, ipak, sve izađe na videlo.

Vremenske prilike utiču na mentalno nestabilne osobe, naročito velike i dugotrajne vrućine. Kod nekih se tada produbljuje depresije, pa neke dovodi i do ivice samoubistva. Kod drugih utiče na pojačanu razdražljivost, koja
može da pređe u agresivnost. Inače, još u srednjem veku zapaženo je da u Evropi, u danima kada duva topli vetar “fen”, raste broj ubistava. U Americi trećina ljudi ima problema sa depresijom, a u Evropi,svaka četvrta osoba boluje od ove bolesti. U zemljama u tranziciji i razvoju, depresija se javlja znatno češće, pa premašuje pomenuti procenat. Žene obolevaju dva puta više od muškaraca, a stručnjaci upozoravaju da se depresija javlja sve češće u dobi između 20. i 30. godine. Genetska predispozicija je značajna, i češće se javlja kod osoba čiji su roditelji bolovali od te bolesti.

Istraživanja su pokazala da deca koja žive sa depresivnom osobom u domaćinstvu, imaju psihičke poteškoće koje su prolaznog tipa, i uz pomoć porodice, vaspitača, školskog psihologa to mogu da prevazidju.