Depresija kod dece

Osnovni dijagnostički kriterijumi za depresiju su sada isti za decu i za odrasle. Deca, međutim, izražavaju simptome drugačije nego odrasli.” objašnjava dr Gunilla Olson, (Upsala, Švedska). Dete predškolskog uzrasta ne može sastaviti reči da opiše takve stvari kao što je depresija. Malo dete pokazuje uglavnom somatske simptome svoje depresije. Kod školskog deteta vidi se depresija bilo kao agresivnost, razdražljivost ili usporenost i pasivnost učenika. Iako su kriterijumi za depresiju kod dece isti kao za odrasle, prvi kriterijum depresije kod dece je razdražljivost. Tako nije kod odraslih. Ako roditelji opisuju svoje dete kao razdražljivo onda je to signal da treba dete ispitivati u pravcu depresije.
Anljedonija (nedostatak osećanja zadovoljstva i radosti) je drugii dijagnostički kriterijum za depresiju. Prethodno je nešto bilo prijatno i zabavno za dete a sada više nije, to je signal da mislimo na depresiju. Hobiji kao što su sport i muzika, koja je prethodno bila utočište i uteha, kada se potpuno zapostavljaju, već je ozbiljan znak koji upućuje na depresiju.
Poremećaj koncentracije, je sledeći kriterijum, trebalo bi da bude značajniji znak nego kod odraslih. To je simptom koji se skoro uvek pojavljuje kod dece sa depresijom. Četvrti kriterijum je sniženo samopoštovanje i osećanje krivice. Umor i nedostatak energije je sledeći kriterijum. Depresivna deca su umorna, pate od nedostatka energije i nedostatka sna, pa se često osećaju pospno. Neki mogu imati dobar san, ali u isto vreme imaju veoma veliki nedostatak energije. U školi će uglavnom teško da postignu da prate i savladaju gradivo.
Poremećaj spavanja je često drugačiji od onog koji vidimo kod odraslih bolesnika. Često je tipičan simptom i javlja se kao prvi.
Anksioznost i strah koji se javljaju u toku i posle buđenja se takodje često vide i kod dece. Takodje se javlja i poremećaj apetita ili potpuno odsustvo apetita. Želje i misli o samoubistvu se redje javljaju ali postoje i kod dece.

Kako deca ispoljavaju depresiju?
Deca žele da budu popularni među svojim vršnjacima i čine napor da izgledaju srećno. Nasuprot tome postaje očigledno kada dete počinje da gubi svoj hobi.
Koncentracija oslabi što je teško sakriti. Poremećaj spavanja takođe je jasan znak da nešto nije u redu.
Ravnodušanost, slabe ocene u školi i teškoće u donošenju odluke su takođe simptomi depresije.
Sto se tiče suicidalnih misli, to je nešto što roditelji često zastrašujuće doživljavaju. Studije pokazuju da ni polovina svih roditelja dece koji su pokušali samoubistvo nije znao kako su se deca osećala. Iako retko može da se govori o tome, suicidne misli postoje čak i kod male dece.
Lakše je videti emocionalni izraz mlađe dece, jer oni ne razumeju kako to da sakriju. Ove dece i ne mogu da se žale na raspoloženje. Roditelji izražavaju uglavnom optužujući ton da se dete razveseli. Roditelji tumače neraspoloženje kod dece kao nezahvalnost i nemogućnost da se raduju. To je zato jer roditelj jednostavno nema ideju da dete ima depresijskii poremećaj. Dete sa depresijom može biti i pasivno i povučno, nervozno, ispoljava nemir i razdražljivost. Uzimamo na primer, mali dečak, koji se osnovnoj školi stalno tuče u školskom dvorištu, tada se depresija teško može razlikovati od ADHD. Nemiran dečak, koji ništa nije naučio u školi može imati i depresiju.
Depresivno dete često manje želi smrt, kao što je to slučaj kod depresivne tinejdžerke. Sa druge strane, možemo primetiti takvo ponašanje da ta deca rade opasne, a ponekad i veoma opasne stvari. Oni takođe mogu da govore o smrti na drugačiji način od onoga kako deca obično ne čine. Drugi
važan element je negativno mišljenje, što remeti njigovo samopouzdanje. Mreže sa vršnjacima sve više se smanjuje.

Znaci depresije kod dece i tinejdžera
Ako vaše dete postane depresivno, malo je verovatno da će o tome da razgovara. Prvi upozoravajući znaci će biti promene u ponašanju koji mogu da sugerišu uznemirost i nezadovoljstvo. Deca koj su bila aktivna mogu iznenada postati tiha i povučena. Dobar djak počinje da dobija slabe ocene.
Neki od uobičajenih znakova depresije može da dođe kada škola, socijalne ili porodične obaveze počnu da predstavljaju prevelik pritisak za dete. Ne znači da je dete depresivno ako postoji samo jedan od ovih znakova. Dete može, međutim, biti depresivano i potrebna je stručna pomoć, ako postoje neobjašnjive promene u njegovom ponašanju ili ako prime-tite nekoliko sledećih znakova depresije:
Promene u osećanjima– dete može da pokazuje znake da je nesrećno, uplašeno, krivo, ljuto, plašljivo, bespomoćno, beznadežno, usamljeno ili odbačeno.
Fizičke promene – dete može početi da se žali na glavobolje, lokalne bolove ili bolove po ćelom telu. Primetan je nedostatak energije, spavanja ili problemim s ishranom ili osećanje umora.
Promene u razmišljanju – dete može govoriti o stvarima koje ukazuju na samooptuživanje ili nisko samopošto-vanje. Dete može imati problem sa koncentracijom ili iskustvo sa negativnim mislima, može čak i da razmišlja o samoubistvu.
Promene u ponašanju – dete može da se povlači od drugih, pokazuje manje interesovanja za sport, igre i druge zabavne aktivnosti koje dete inače voli, imaju iznenadne izlive besa ili suza na relativno male incidente.
Simptomi depresije kod dece.

Bebe
• prestanak dobijanja na težini
• dete često plače, vrišti
• izostanak psihomotornog razvoja
• nedostatak interesovanja za dešavanja u okolini
• odsustvo komunikacije
• problemi sa jelom i problemi sa spavanjem.

Predškolska deca
• emocionalni poremećaji
• povećanje agresije >
• pasivnost
• anksioznost
– nestabilnost i nemir
• hiperaktivnost
• izolacija
• različite telesne bolesti, kao što su abdominalni bol.

Školska deca
• ozbiljni problemi u ponašanju (krađa, bežanje iz škole)
• slab uspeh u školi / teškoće u učenju
• podcenjivanje sebe

Kako pomoći depresivnom detetu

Razgovarajte sa svojim detetom. Ako ste primetili neke od znakova koji su spomenuti ovde, uradite najbolje da pod-staknete dete da razgovara sa vama o tome kako se oseća i šta mu smeta.
Ako mislite da je vaše dete ozbiljno depresivano, ne paničite. Potražite profesionalnu pojjnoć koja je na raspolaganju. Depresija se leci.
Počnite tako što ćete se konsultovati sa vašim lekarom kako biste saznali da li bi neki fizički razlog mogao da izazove osećanja vašeg deteta, da oseća umor, bolove i pad raspoloženja.
Razgovarajte sa nastavnikom vašeg deteta da biste saznali da li su i drugi nastavnici takođe primetili promene u ponašanju i raspoloženju. Razgovarate sa nastavnikom kako može da pomogne detetu da poveća osećaj samopoštovanja i da se bolje oseća u školi. U tome posebno može pomoći školski psiholog.

Depresija utiče na celu porodicu

Važno je da prepoznate svoja osećanja u vezi depresije vašeg deteta. Pošto nije uvek lako prepoznati zašto je dete depresivno, možda ćete se osećate krivo ili frustrirano.
Nije lako nositi se sa potrebama depresivnog deteta. Možda je potrebna pomoć u učenju, kako da se vaše dete bori sa osećanjima nesreće i tuge kao i kako da se nosi sa sopstvenim osećanjima u vezi svoje depresije.
Roditelj treba da objasni drugim članovima porodice potrebe depresivnog deteta. Na taj način će imati više izvora podrške i razumevanja.

Lečenje depresije kod dece
Lečenje je važno, jer depresija može biti veoma teška i lečenje može biti kratkoročno ili dugoročno. Prepoznavanje problema je prvi korak.
• Razgovori sa decom, redovno i temeljno praćenje.
• Rad sa porodicom – bilo u formi porodične terapije ili roditeljskog savetovanja.
• Rad sa vrtićima i školama, kao saradnja za dobrobit deteta.
U principu, lekovi za depresiju izgleda kao da imaju slabije dejstvo kod dece i adolescenata nego kod odraslih. Najnovije studije koje se sprovode pokazuju, međutim, da se lekovi kdji sadrže fluoksetin mogu biti od koristi kod dece sa depresijom.
Hospitalizacija je preporučena kada je u pitanju duboka depresija, i kada postoji rizik od samoubistva ili manije. Kod disfunkcionalnih porodica, porodična terapija će biti od ključnog značaja. Psihoterapija može biti takodje bitna, razgovori između terapeuta i pacijenta u kojima se koriste različite tehnike za otkrivanje i lečenje depresivne patnje. Grupna terapija može biti prikladna za stariju decu.
Verovatno uticaj redovne fizičke aktivnosti imaju povoljan uticaj na dejstvo leka. Preporuka je oko 45 minuta fizičke aktivnosti 3 puta nedeljno.
Pacijenti i rođaci moraju biti informisani o toku, napretku i mogućnosti za lečenje, uključujući i način života psihosocijalne intervencije, smanjenje stresa i podršci.

Blaga depresija se ne leci medikamentima.
Osnovne informacije o terapiji lekovi ma
Triciklični antidepresivi i novi antidepresivi se ne smatraju kao potencijalni tretman depresije kod dece.
SSRI – antidepresiv ali isključivo fluoksetin se pokazao kao prvi lek izbora za lečenje depresije kod dece i jedini lek koji se pokazao pozitivan (efikasan i bezbedan). Doze davane u kliničkim studijama su 20 mg dnevno. Fluoksetin ima dug poluživot (4-6 dana). Terapijski odgovor se postiže tek posle nekoliko nedelja.
Tretman treba da traje najmanje 6 meseci. Kod recidiva terapija može trajati duže (1-2 godina) da bi bio relevantan.
Ne postoje dugoročni podaci o bezbednosti terapije u vezi sa mogućim efektima na rast, seksualno sazrevanje i ponašanje.