Depresija kod muškaraca

Muškarci svih uzrasta mogu biti pogođeni depresijom, ali rizik se povećava kod starijih muškarca. Procenjuje se da oko 40% muškaraca između 40 i 60 godine, trpe određeni stepen depresije. Depresivni muškarci ponekad imaju problema da priznaju da su depresivni, jer su naučeni da „budu jaki” a depresija može biti odraz slabosti. Međutim, depresija kod muškaraca nije slabost, to je realna bolest, i treba da se leci.
Ranije se smatralo da su žene depresivnije od muškaraca medjutim najnovija istraživanja govore da su se oba pola izjednačila i u broju obilelih od depresije. Na to sigurno utiče izjednačavanje uloge muškarca i žene u društvu tako da je i distribucija depresije među polovima, posebno u starosnoj grupi 18-34 godina, sada ravnomernije rasporedjena. Ženska situacija se promenila. Odgovornost za dom, odgovornost za vaspitanje dece i prilika za zaposlenje je postalo još distribuirano ravnomernija među polovima, pa tako i potencijalni stres faktori koji mogu dovesti do depresije postali su ravnomerno raspoređeni.
Ipak postoje neke razlike medju polovima i u odnosu prema depresiji i u načinu kako doživljavaju simptome depresije.

Na primer, muškarci pokazuju spremnost da priznaju samo telesne smetnje:
• Umor
• Razdražljivost
• Gubitak interesovanja za posao ili hobi
• Poremećaj spavanja, ali ne i osećanja:
• tuge
• beznadja
• krivice
Mnogi muškarci nisu svesni da „fizički” simptomi – uključujući glavobolju, hronični bol i digestivne poremećaje kao što su opstipacija i diareja – mogu biti povezani sa depresijom.
Muškarci će češće nego žene da prijave upotrebu alkohola i droga.Sva dosadašnja istraživanja pokazivala su da su žene više depresivne nego muškarci. Zato je doktorska disertacija lekara Eistein Stordal, na psihijatrijskoj klinici u bolnici u Namsos, probudila međunarodnu pažnju. Rezultat istraživanja jasno ukazuje da su muškarci i žene podjednako depresivni.
Stordalovo istraživanje je zasnovano na anketi retko velikog brojnog uzorka, u većim zdravstvenim centrima u Sever-nom-Trondelagu u Norveškoj. Istraživanje obuhvata širok pregled opšteg zdravstvenog stanja stanovništva i uključuje odgovore od 60.000 ljudi.
Ja sam pronašala da oko 10 odsto stanovništva ima simptome depresije i da su oni definišu kao depresivni, kao i da ima malo razlike između muškaraca i žena kada je u pitanju učestalost depresije”, kaže Stordal.
Istraživači su takođe otkrili da muškarci i žene imaju različite simptome depresije. Muškarci ne prepoznaju simptome depresije kao žene. Oni imaju više somatskih simptoma i druge pritužbe nego žene, kao što su agresivnost. Oni ne traže zdravstvenu pomoć onoliko često koliko žene. Doktor Eistein Stordal veruje da muškarci teže kontaktiraju lekara i to čine tek kada se depresija potpuno razvila.
„Zanimljivo je, kada muškarci i sami procene da su depresivni, nisu svesni da se radi o ozbiljnom oboljenju. Žene priznaju depresiju, dok muškarci smatraju da su se radi o fizičkoj bolesti jer imaju samo fizičke tegobe kao što su glavobolja, malaksalost, bolovi u vratu i leđima”, rekao je Stordal.Ukupan broj ljudi je depresivniji u 2001 nego u 1990. Oko 1,5 odsto muškaraca, depresivniji je svake godine u odnosu na predhodnu. Istraživanja pokazuju da je u isto vreme manje žena depresivno. Za oba pola je jasno da se depresija najčešće javlja starosnoj grupi 18-34 godina.
Učestalost depresije kod muškaraca povećan je od 1990, a značajan porast je među mladim ljudima od 18 do 34 godina. U 1990, kod 1,4% muškaraca iz ove starosne grupe je dijagnostikovana depresija, dok u 2001 je bilo 10,3% muškaraca koji su bili depresivni. Istraživanja pokazuju da su u isto vreme žene manje depresivne i to posebno u uzrastu od 18-34 godina.
U istom periodu, bilo je malih promena učestalosti depresije u populaciji u celini. Istraživanje je sprovedeno od strane lekara Jana F. Niga°rda i Toma Sorensena, Univerzitetske bolnice u Akershus, Univerziteta u Oslu i Štefena Dalgarda na NIPH.
Prethodna istraživanja su pokazala da dečaci koji odrastaju bez oba roditelja, najčešće bez oca, veća je verovatnoća da budu depresivni nego devojčice. Kod mladi odraslih muškaraca koji su odrasli u atmosferi gde nije bilo dovoljno muškog uzora u životu, to može biti faktor rizika za depresiju u kasnijim godinama života.
Muškarci tradicionalno sebe vide kao lidera u svojim porodičnim životima. Muškaraca koji su se razveli često razmatraju ideju da se ubiju, verovatno zato što je depresija češća i ozbiljnija kod muškaraca u procesu razvoda braka. Ovo može biti zbog toga što osim gubitka njihove veze, oni često gube i kontakt sa svojom decom.
Depresivni ljudi se telesno ne osećaju dobro i imaju niži libido nego kada nisu depresivni. Nasuprot tome nekada neki muškarci koji su depresivni govore o povećanom seksualnom nagonu.Svi se ponekad osećaju tužno, razočarano ili žalosno posle gubitka voljene osobe. Depresija je, ipak, drugačija. Depresija nije samo slučaj tužnog Bspoloženja, to je ozbiljna bolest. Slično kao dijabetes, astma ili bolesti srca, depresija je bolest koja zahteva lečenje. U suprotnom, depresija može trajati mesecima ili u nekim slučajevima, godinama.Ako se ne leci, depresija može da pogorša simptome drugih bolesti, dovede do invaliditeta ili poveća rizik od samoubistva.U poređenju sa ženama, muškarci su depresivni češće i najčešći ispoljava kao stid i strah od prizna “slabost”, nestrpljivost, razdražljivost i nemir, bes i neprijateljstvo prema porodici, prijateljima i drugima, zloupotreba alkohola i droga i nedostatak sna.

Znaci i simptomi depresije kod muškarca
Postoji nekoliko znakova i simptoma koji mogu da pomognu lekaru da odredi da li muškaeac ima depresiju. Ako imaju bar 5 od navedenih simptoma, skoro svaki dan, duže od 2 nedelje, postavlja se dijagnoza depresije:
• osećanje tuge, depresivno raspoloženje, i / ili razdražljivost
• gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima kao što su hobiji ili provodjenje vreme sa porodicom i prijateljima
• promene u apetitu ili težini
• promene u obrascu spavanja-hvpersomnia ili nesanica
• osećanje krivice, beznađa, ili propasti
• nemogućnost koncentrisanja, sećanja ili donošenja odluke
• konstantni umor i gubitak energije
• nemir ili smanjena aktivnost
• česte misli o samoubistvu ili smrti.

Neki faktori rizika za depresiju kod muškaraca
• porodična istorija poremećaja raspoloženja
• zloupotreba droga i / ili alkohola
• lična istorija poremećaja raspoloženja *
• hronični zdravstveni problemi kao što su karcinom, bolesti srca ili HIV-a
• razdvajanje ili razvod
• smanjenje seksualne potencije
• profesionalni stres
Kad muškarac ulazi u srednje godine, postoji više stresnih faktora koji potencijalno mogu da dovedu do pojave većeg rizika za razvoj depresije.
Odgovarajućim lečenjem, više od 80% mukškaraca sa depresijom mogu poboljšati svoje psihičko stanje. Postoje dva glavna načina lečenja depresije, lekovi i psihoterapija. Za neke
muškarce, jedan od ova dva tretmana može biti dovoljan. Za druge, najefikasnija terapija je kombinacija oba tretmana. Psihoterapija ima za cilj da pomogne osobi da razvije nove veš-tine koje im pomažu nose sa problemima i da identifikuju i razumeju depresiju i kako da je izbegne u budućnosti. Psihoterapija se može održavati u individualnim i grupnim sesijama, a nekada i kao porodična psihoterapija. Antidepresivi delujuju tako što pomažu da se ispravi disbalans pojedinih moždanih transmitera.

Depresija kod muškarca i samoubistvo
Iako su žene češće pokušavaju samoubistvo od muškaraca, muškarci češće uspevaju da izvrše samoubistvo. Stariji muškarci imaju najveću sklonost ka samoubistvu jer:
• oni koriste metode koje imaju veću verovatnoću da budu smrtonosne, kao što su vatreno oružlje
• njihove samoubilačke misli su brže
• oni pokazuju manje znake upozorenja, kao što je razgovor o samoubistvu.

Kada postoje suicidne misli najbolje je što pre:
• kontaktirati člana porodice ili prijatelja
• kontakti lekara, psihijatra ili nekog drugog zdravstvenog radnika
• kontaktirati sveštenika ili nekog u verskoj zajednici
• otići u lokalnu bolnicu i javite se hitnoj službi
• pozvati neki centar za krizna stanja