Depresija kod starih

Depresija kod starijih osoba javlja se kod ljudi preko 65 godina. U starosti depresija dolazi do ljudi sa hroničnim bolestima, različitim drugim telesnim i psihičkim oboljenjima.
Depresija u starih nije prirodni deo starosti. U okviru starije populacije 1,4% pati od teške depresije. U poređenju sa ostatkom populacije učestalost teške depresije duplo je veći u starosnoj grupi od 70-85 godina. Manje ozbiljne depresije imaju instance 4-13%. Dvostruko više žena nego muškarci imaju depresiju. U Norveškoj su ustanovili da je incidencija depresije u 32% pacijenata u staračkim domovima. Učestalost depresije posebno je visoka kod starih sa demencijom.

Šta uzrokuje depresiju kod starijih osoba?
Promene u mozgu su predisponirajući faktori za depresiju; smanjen dotok krvi, disbalans neurotransmitera u mozgu. Psihosocijalni faktori kao što su sniženje ili čak gubitak nekih funkcija, gubitak bliskih osoba i sužena socijalna mreža tako-đe imaju značajan uticaj u nastajanju depresije u starosti. Depresija i fizičke (somatske) bolesti često se javljaju zajedno. Broj somatskih bolesti kod starih raste sa godinama a one zatim utiču na veću učestalost depresije. Depresija može da bude deo somatskih bolesti ili dolazi kao reakcija na njih.

Faktori rizika:
• ženski pol
• samac/ica ili udovac/ica
• loše socijalna mreža
• somatske bolesti
• biološki uzroci-somatske bolesti, Parkinsonova bolest, apopleksia, hipotiroidizam, kardiovaskularne bolesti, karcinom, nedostatak folata
• lekovi-beta-blokatori, antipsihotici, steroidi, thiazid-diuretici, benzodiazepini
• biološke promene-osećanje povećane ugroženosti
• gubitak

Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se zasniva na nalazima i medicinskoj istoriji bolesti. Često se koriste standardizovani testovi, odnosno upitnici.

Oblici depresije koji se javljaju kod starih:
1. Velika depresija
Moraju biti prisutni pet od sledećih simptoma i da traju najmanje dve nedelje a da nisu posledica nekog drugog zdravstvenog problema:
• neraspoloženje
• bezvoljnost
• gubitak uživanje u svim ili skoro svim aktivnostima
• gubitak apetita i telesne težine ili debljanje
• poremećaj spavanja ili hvpersomnia
• psihomotorna uznemirenost ili inhibicija
• slabost
• osećanje beznadja
• osećanje krivice
• smanjena sposobnost koncentracije
• česta razmišljanja o smrti i samoubistvu
2. Lakša depresija
Najmanje dva ali manje od pet od simptoma teške depresije mora biti prisutano. Stanje treba da traje najmanje dve nedelje da dovede do poremećaja i smanjene funkcija, a ne bi trebalo da bude direktna posledica neke druge bolesti.
3. Atipična depresija
Kod starih se vide češće atipične depresije nego kod mlađih.
Oblici atipičnih depresija kod starih:
sezonske depresije nedostatak dnevne svetlosti snižava raspoloženje, sposobnost za rad može biti znatno smanjena
agitirane depresije
pacijent je nemiran, uznemiren, ljut, lepljiv, zahtevan, zabrinut i uplašen
hipokondrijske depresije
pacijenti često veruju da boluju od neke somatske bolesti, na primer plaše da će oboleti od karcinoma
maskirana depresija
najpre se javljaju telesne žalbe, neraspoloženje
astenične depresije
pacijenti su zapušteni i ne staraju se o sebi, ali nisu intelektualno oštećeni
depresija slična demenciji
pacijent ima problema sa koncentracijom, ima smanjen uvid, lako je dezorijentisan i ima oštećenje kratkoročne memorije, stanje se naziva pseudodemencija
originalne atipične depresije
skoro suprotni simptomi u odnosu na ono što je uobičajeno u depresiji: povećanje težine, povećana potreba za spavanjem

Lečenje depresije kod starih
Cilj lečenja je smanjivanje simptoma depresije, sprečavanje samoubistva, sprečavanje recidiva, intelektualne i funkcionalno poboljšanje.
Pre nego što doktor donese odluku u vezi lečenja, važno je utvrditi da li depresija može biti posledica osnovne bolesti. Ako je depresija posledica toga, terapija je usmerena protiv fizičkih bolesti.
Najčešća strategija za lečenje depresije kod starijih osoba su: psihoterapija, antidepresivi i elektro-terapije. To je i normalno u terapijskom smislu da se kombinuju različite strategije.
Psihoterapija se preporučuje naročito kada je depresija izazvana određenim događajem. Takav tretman se preporučuje kod manje ozbiljne depresije i ima za cilj da se starija osoba odnosno pacijent ohrabruje da pamti lepe uspomene iz svog života i zaustavi se na tome.
Antidepresivi su dominantan oblik lečenja, ali uvek treba da se radi u kombinaciji sa drugim tretmanima. Povećan rizik od neželjenih efekata kod starijih osoba čini da je važno da počnete sa malom dozom i polako je povećavate. Doza je jednako visoka kao doza koja sa koristi kod mlađih osoba. Noviji antidepresivi (SSPJ) se preporučuju za depresiju kod starijih osoba. U bolesnika koji je imao ozbiljne epizode depresije, tretman antidepresivima treba da traje najmanje 1 godinu. Prestanak lečenja treba da se obavi postepeno tokom 2-3 nedelje.
Elektro-terapija se sve više koristi u zapadnim zemljama. Ovo je vrlo efikasan način lečenja kod starijih pacijenata sa velikom depresijom, posebno tamo gde farmakoterapija ima malo efekta.
Prognoza depresije kod starih
Depresija u starih se često ponavljanja. U jednoj studiji su imali 90% recidiva u roku od 3 godine. Pošto se stanje ponavlja, može biti potrebno i mnogo godina održavanja lečenja. Depresije kod starijih često se javlja zbog nepovoljnih psihosocijalnih uslova, hroničnih bolesti i invaliditeta, što pogoršava prognozu. Međutim, efekat lečenja je dobar.

Samoubistvo kod starih
Faktori rizika
• psihijatrijske bolesti
• hronične, bolne, onemogućavajuće bolesti
• partnerska smrt
• socijalna izolacija
• zavisnost od brige
• zavisnost od alkohola
Veoma je visok procenat uspešnosti kod pokušaja suicida – 3:1. Povećana je je frekfencija pokušaja i to posebno kod starijih muškaraca.
Neki načini za suzbijanje i sprečavanje depresije kod starih:
Krećite se – Pokušajte da ne ostanete kod kuće po ceo dan. Idite u park, u frizerski salon ili na ručak sa prijateljima.
Povezivanje sa drugima – Ograničite vreme koje ste sami. Ako ne možete iza« da se družite, pozovite voljene osobe u posetu ili budite u kontaktu preko telefona ili e-maila.
Učestvovanje u aktivnostima koje volite – bez obzira da li će ta aktivnost da vam donese korist ili ne važno je da vam donese radost.
Volonterizam – Pomaganje drugima je jedan od najboljih načina da se osećate bolje i popravite mišljenje o sebi.
Briniti za kućne ljubimce – Nabavite kućnog ljubimca.
Učenje novih veština – Odaberite nešto što ste oduvek želeli da saznate ili što podstiče vašu maštu i kreativnost.
Uživanje u šalama – Smeti obezbeđuje poboljšanje raspoloženja, tako da je dobro razmenjivati humorističke priče i viceve sa svojim najbližima, gledajte komedije ili čitajte knjigu.
Održavanje zdrave ishrane – Izbegavajte previše šećera i brze hrane. Odaberite zdravu hranu koja može da obezbedi dovoljno energije.
Fizičke vežbe – čak i ako ste bolestni, slabi ili nemoćni, postoje mnoge vežbe koje možete da uradite da poboljšate svoju fizičku i mentalnu snagu i pojačate svoje raspoloženje. Vežbajte čak i kada ste u stolici ili kolicima.
Nekoliko saveta za rodjake i prijatelje kako mogu pomoći?
• Možda će neko od vas biti prva osoba koja će primetiti depresiju. Ohrabrite ih i reci te im da je depresija sasvim uobičajena bolest, ona može da se leci i da će biti bolje.
• Stariji ljudi sa depresijom su obično dosadni. Pokušajte da ponudite neku praktičnu pomoć, poput kupovine ili čišćenja. Oni će tada imati puno primedbi i saveta ili da podsećaju, na primer kako je pre tih poslova potrebno da se jede. Insistirajte na razgovoru. Nemojte ih zastrašivati.
Stariji depresivni ljudi mogu stalno da zapitkuju ili su ubeđeni da nešto fizički nije u redu sa njima. Često je to zato što su uplašeni ili ne razdfmeju šta se dešava sa njima. Obezbedite ih koliko možete i pokušajte da provodite vreme slušajući ih. Ljudi koji su imali depresiju imaju veće šanse da dobiju i demenciju nego drugi.
Nemojte da vam je neprijatno da ih pitate da li su
osetili suicidalnu želju. Govoreći o tome, to će vam
pomoći da sprečite suicid.
Samoubilačke misli su znak da je potrebna pomoć.
Većina ljudi koji se osećaju ovako se oslobađa da
priča, kada ih neko pita o tome.
Briga za nekoga sa depresijom može biti iscrpljujuća.
Ako ste se postali iscrpljeni, tražite pomoć za sebe.
Stručnjaka za mentalno zdravlje. Oni su tu za vas da
razgovarate.
Na kraju, pokušajte da ne donosite odluke o smeštaju vašeg rodjaka ili prijatelja u starački dom, dok je on depresivan.