Depresija kod žena

Ranije se smatralo da žene duplo više obolevaju od depresije nego muškarci. Danas se zna da su šanse, da obole od depresije, kod oba pola, iste. Kod žena, postoji nekoliko faktora koji povećavaju rizik za nastanak depresija kod žena:
• jedinstvena biologija žene
• specifična životna situacija
• specifični kulturni obrasci vezani za položaj žene u društvu
Biološki faktori utiču na depresija kod žena.
Žensko telo može da utiče na razvoj depresije. To je zato što hormoni jajnika mogu da utiču na vaše raspoloženje kroz razne faze svog života.

Pubertet
Pre nego devojčica i dečak dodju do puberteta, imaju slične stope depresije. Nakon puberteta, polne razlike za depresiju i srodne bolesti postaju naglašene. Devojke dostižu zrelost pre nego dečaci, pa su veće šanse da tako i razviju depresiju u ranijem uzrastu nego dečaci.
Neki istraživači kažu da hormonski faktori povećavaju rizik razvoja depresija kod žena. S druge strane, pubertet je često povezan sa drugim promenama koje bi mogle igrati ulogu u depresiji, uključujući:
• pitanja seksualnosti i identiteta
• sukobe sa roditeljima
• ispunjenje društvenih očekivanja
Ovi faktori mogu u interakciji sa hormonalnim promenama tokom puberteta i rezultirati povećanim rizikom od depresija kod žena.

Predmenstrualni problemi
Fizičke i emocionalne promene koje se mogu javiti pre menstruacije, kao što su nadimanje u stomaku, osetljivost grudi, glavobolja, anksioznost, razdražljivost i tužno raspoloženje su znaci predmenstrualnog sindroma (PMS). Za većinu žena sa PMS, simptomi su niskog inteziteta i kratkotrajni.
Međutim, mali procenat žena ima tako ozbiljne simptome koji remete njihove živote, poslove i odnose. U tom trenutku, PMS prelazi liniju u predmenstrualni disforični poremećaj (PM-DP), koji može da zahteva psihijatrijski tretman i evaluaciju.
Iako je interakcija izmedju depresije i predmenstrualnog sindroma nepoznata, neki istraživači kažu da ciklične promene u estrogena, progesterona i drugih hormona mogu poremetiti funkciju moždanih neurotransmitera, poput serotonina. Ipak, hormonalne promene javljaju se kod većine žena, ali ne razvija se kod svih depresija kod žena, s toga moramo reći da hormonalne promene ne mogu biti jedini uzrok depresija kod žena. Genetske predispozicije, ili drugi faktori takođe mogu značajno da utiču na razvoj depresije.

Trudnoća
Muškarci mogu da razviju depresiju kada je njihova partnerka u drugom stanju. Ali generalno gledano, žene češće nego muškarci mogu da razvije depresiju tokom trudnoće.
Dramatične hormonske promene koje se dešavaju tokom trudnoće mogue da utiču na raspoloženje. Drugi činioci koji takođe mogu povećati rizik od razvoja depresije tokom trudnoće su:
– postojanje problema
• prethodni epizode depresije, postpartalna depresija ili predmenstrualni disforični poremećaj
• nedostatak društvene podrške
• pomešana osećanja u vezi sa drugim stanjem
• pobačaj
• neplodnost
• neželjene trudnoće
• zaustavljanje upotrebe lekova antidepresiva.

Postpartalna depresija
Oko pola novih majki-porodilja osećaju tugu, ljutnji, razdražljivost i sklonost suzama i samo nekoliko dana nakon porođaja. Ova osećanja – ponekad se zove beby bluz – su normalna i uglavnom se povlače u roku od nedelju ili dve.
U težim slučajevima mogu da ukazuju na depresiju tkz. Postpartalnu depresiju, naročito ako simptomi uključuju:
• nemogućnost majke da se stara za bebu
• misli da će sebi ili bebi naneti štetu
• strah
• nisko samopoštovanje
• agitaciju
• misli o samoubistvu
Postpartalna depresija je ozbiljna bolest koja zahteva hitan tretman. Misli se da je povezana sa glavnim hormonalnim promenama koje nastaju posle porodjaja i koje utiču na raspoloženje kao i predispozicija za depresiju.

Perimenopausa i menopauza
Rizik od depresije može biti uvećan u toku menopauze. Naziv perimenopauza je stanje koje se javlja kada nivo hormona varira neuobičajeno. Rizik od depresije takođe može biti uvećan u ranoj menopauzi ili posle menopauze, oba puta kada je nivo estrogena značajno smanjen. Takođe, histerektomija sa uklanjanjem jajnika može dovesti do naglog početka menopauze sa težim simptomima, uključujući i promene raspoloženja, a ponekad i depresiju. Većina žena koje imaju neprijatno iskustvo menopauze ne razvijaju depresiju.
Nejednačenost moći i statusa izmedju žene i muškarca
U principu, žene zarađuju manje novca nego muškarci. Samohrane majke sa decom su jedna od ekonomski najugroženijih kategorija u društvu. Nizak socioekonomski status sa sobom nosi mnoge brige i stiesore, uključujući i neizvesnost za buduće stvaranje nove bračne zajednice. Ova pitanja mogu učiniti da se žena oseća kao da nema kontrolu nad svojim životom. To zauzvrat, može da doprinese javljanju osećanja pasivnosti, negativnosti i nedostatak samopoštovanja, što sve povećava rizik od depresija kod žena.

Opterećujući rad
Često žene rade van kuće ali i domaće poslove. Mnoge žene pronalaze rešenje problema koji prate samohrane majke, tako što rade na više radnih mesta kako bi popunile kućni budžet. Takođe, žena može da se nađe u sendviču između generacija – briga za decu, sa jedne strane i briga za bolesne i stare roditelje s druge strane.

Seksualno i fizičko zlostavljanje
Ženama koje su emotivno, fizički ili seksualno zlostavljane kao deca imaju veću verovatnoću da dozive depresiju u nekom trenutku u svom životu. Žene koje su seksualno zlostavljane u tinejdžerskom dobu, kao i odrasle žene koje imaju slična iskustva, podležu većoj sklonosti da obole od depresije.

Lečenje depresija kod žena
Iako možda izgleda da ženska biologija, životne situacije, kultura i socijalna sredina, psihološki problemi mogu biti otežavajući faktori u lečenju depresije. Ipak lečenje depresije je efikasno. Čak i teške depresije često se mogu uspešno lečiti.