Distimija – hronična depresija

Hronični depresivni poremećaj (Dysthymia)

Šta je Hronični depresivni poremećaj (distimija)?

Hronični depresivni poremećaj  (HDP) je oblik hronične depresije. To je relativno nova dijagnoza koja kombinuje dve ranije dijagnoze distimiju i hroničnu veliki depresivni poremećaj. Kao i druge vrste depresije, hronični depresivni poremećaj uzrokuje kontinuirani osećaj duboke tuge i beznađa. Ta osećanja mogu uticati na raspoloženje i ponašanje, kao i fizičke funkcije, uključujući apetit i san. Kao rezultat toga, ljudi sa distimijom često gube interes za sprovođenje aktivnosti u kojima su nekada uživali i imaju problema da završe svakodnevne zadatke.

Ovi simptomi se vide u svim oblicima depresije.Distimija, međutim, ima simptome koji su blaži i dugotrajniji.Simptomi distimije mogu da traju godinama i mogu da ometju u školi, na poslu i ličnim odnosima. Hronična priroda HDP može biti veći izazov da se nosi sa simptomima. Međutim, distimija se uspešno leči kombinacijom lekova i terapije razgovorom.

Simptomi

Simptomi distimije

Simptomi HDP su slični simptomima depresije. Međutim, ključna razlika je u tome što je distimija hronična, sa simptomima koji se javljaju u većini dana u trajanju od najmanje dve godine. Ovi simptomi uključuju:

  • trajna osećanja tuge i beznadja
  • problem spavanja
  • niska energija
  • promena u apetitu
  • teškoće u koncentraciji
  • neodlučnost
  • manjak interesovanja u dnevnim aktivnostima
  • smanjena produktivnost
  • nisko samopoštovanje
  • negativan stav
  • izbegavanje društvenih dogadjaja

Simptomi distimije često počinju da se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji. Deca i tinejdžeri sa distimijom mogu izgledati razdražljivi, namćorasti ili pesimisti tokom dužeg perioda. Oni takođe mogu prikazati probleme u ponašanju, loše uspehe u školi, i tešku interakciju sa drugom decom u društvenim situacijama. Njihovi simptomi dolaze i odlaze tokom nekoliko godina, a njihova težina može da varira tokom vremena.

Uzroci

Uzroci hronične depresije

Uzrok distimije nije poznat. Određeni faktori mogu doprineti razvoju stanja. Oni uključuju:

  • hemijski disbalans u mozgu
  • porodična istorija ovog stanja
  • istorija drugih mentalnih poremećaja, kao npr anksioznost ili bipolarni poremećaj
  • stresni ili traumatični životni dogadjaji, npr gubitak voljene osobe ili finansijski problemi
  • hronična fizička bolest, npr srčano oboljenje ili dijabetes
  • fizička povreda mozga, npr potres mozga

Dijagnoza

Dijagnostifikovanje hroničnog depresivnog poremećaja

Da bi dao tačnu dijagnozu, vaš lekar će prvo izvršiti fizički pregled. Vaš lekar će takodje obaviti testove krvi ili druge laboratorijske testove kako bi se isključila moguća medicinska stanja koja mogu biti uzrok simptoma. Ako nema fizičkog objašnjenja za vaše simptome, onda lekar može početi da sumnja da je to stanje mentalnog zdravlja.

Lekar će vam postaviti neka pitanja za procenu vašeg trenutnog mentalnogi emocionalnog stanja. Važno je biti iskren sa svojim lekarom o svojim simptomima. Vaši odgovori će im pomoći da utvrde da li je vaš problem distimija ili druga vrsta bolesti.

Mnogi lekari koriste simptome navedene u dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) za dijagnozu hronične depresije. Ovaj priručnik je objavljen od strane Američkog udruženja psihijatara. HDP simptomi navedeni u DSM-5 uključuju:

  • depresivno raspoloženje skoro svakog dana i većinu tog dana
  • smanjeni apetit ili prežderavanje
  • poteškoće sa uspavljivanjem ili ostajanjem u budnom stanju
  • niska energija ili iscrpljenost
  • nisko samopoštovanje
  • loša koncentracija ili teškoće u donošenju odluka
  • osećanja beznadja

Da se dijagnostikuje distimija kod odraslih  oni moraju da imaju depresivno raspoloženje najveći deo dana, skoro svaki dan, u toku dve ili više godina.

Za decu ili tinejdžere za ovu  dijagnozu poremećaja  oni moraju da dožive depresivno raspoloženje ili razdražljivost tokom celog dana, skoro svaki dan, najmanje jednu godinu.

Ako vaš lekar smatra da imate HDP, on će vas verovatno uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje za dalju procenu i lečenje.

Lečenje

Lečenje hroničnog depresivnog poremećaja

Distimija se leči lekovima i terapijom razgovorom. Za lekove se veruje da su efikasniji oblik lečenja nego terapija razgovorom  kada se koriste samo oni. Međutim, kombinacija lekova i terapije  razgovorom je često najbolji način lečenja.

Lekovi

Distimija može da se leči raznim antidepresivima, uključujući:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin (Prozac) i sertralin (Zoloft)
  •  triciklični antidepresivi (TCA), kao što je amitriptilin (Elavil) i amoksapin (Asendin)
  • serotonin i inhibitori ponovnog preuzimanja norepinefrina (SNRIs), kao što su desvenlafaksin (Pristik) i duloksetin (Cimbalta)

Možda ćete morati da isprobate različite lekove i doze da se pronađe efikasno rešenje za vas. Ovo zahteva strpljenje, jer mnogim lekovima je potrebno nekoliko nedelja za puni efekat.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako i dalje imate pitanja u vezi vaših lekova. Vaš lekar može predložiti donošenje promene u dozi ili leku. Nikad ne prestajte da uzimate lekove prema uputstvu bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.Prekid lečenja iznenada ili izostanak više doza može izazvati simptome odvikavanja i da se pogoršaju simptomi depresije još više.

Terapija

Terapija razgovorom je korisna opcija lečenja za mnoge ljude koji imaju distimiju. Poseta psihoterapeutu vam može pomoći da naučite kako da:

  • izrazite svoje misli i osećanja na zdrav način
  • se izborite sa vašim emocijama
  • se prilagodite životnoj promeni ili krizi
  • identifikujete misli, ponašanja i emocije koje izazivaju ili pogoršavaju simptome
  • zamenite negativna verovanja sa pozitivnima
  • povratite osećaj zadovoljstva i kontrole u vašem životu
  • postavite realne ciljeve za sebe

Terapija razgovorom može da se radi pojedinačno ili u grupi. Grupe za podršku su idealne za one koji žele da podele svoja osećanja sa drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima.

Promene načina života

Distimija je dugotrajno stanje, tako da je važno da aktivno učestvujete u vašem planu lečenja. Činjenje određenih promena načina života može da dopuni medicinske tretmane i da olakša simptome. Ove mere uključuju:

  • vežbanje maker tri puta nedeljno
  • ishrana koja podrazumeva prirodnu hranu, kao što je voće i povrće
  • izbegavanje droge i alkohola
  • poseta akupunkturisti
  • uzimanje odredjenih suplemenata, uključujući kantarion i riblje ulje
  • praktikovanje joge, tai čija ili meditacije
  • pisanje dnevnika

Prognoza

Dugoročna prognoza za ljude sa hroničnim depresivnim poremećajem

Pošto je distimija hronično stanje, neki ljudi se nikad ne oporave u potpunosti. Tretman može da pomogne mnogim ljudima da upravljaju svojim simptomima, ali nije uspešan za svakoga. Neki ljudi mogu i dalje da doživljavaju ozbiljne simptome, koji ih ometaju u njihovim ličnim ili profesionalnim životima.

Kad god da vam je teško suočavanje sa vašim simptomima, pozovite Nacionalnu liniju za prevenciju suicida na 800-273-8255. Postoje ljudi na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji koji će razgovarati sa vama o bilo kom problemu koji možete da imate. Takođe možete posetiti njihov sajt za dodatnu pomoć i resurse.Od pomoći Vam može biti i “Centar Srce” sa sedištem u Novom Sadu. To je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Njihov broj je 021 66 23 393 kao i 0800 300 303 (besplatan broj)