Lečenje depresije

Ako ste se depresivni, priznajući problem je prvi ali najteži korak za lečenje depresije. Ako za taj korak, možete naći podršku i adekvatno lečenje možete da zaustavite depresiju i preuzimete svoj život u svoje ruke.

Lekar će vas pitati o simptomima i predložiti neke analize krvi ili urin testove da vidi da li bilo koja druga bolest izaziva simptome koje vi imate.

Većina ljudi sa depresijom su tretirani od svojih lekara opšte prakse. Međutim, nekada kada se radi o teškoj depresiji pacijenti će biti poslati kod psihijatra – doktora specijalizovanog za mentalno zdravlje.

LEČENJE DEPRESIJE
Kada se depresija dijagnostikuje, vaš lekar će razgovarati sa vama o različitim opcijama lečenja. Vrsta lečenja, koja je najbolja za vas zavisi od vrste degresije koju imate. Važno je shvatiti da ne postoje „laka” rešenja. Možda ćete morati da isprobate više antidepresiva dok se ne pronađete najefikasniji lek. Osim toga, potrebno je sačekati nekoliko nedelja da vidite da li lek odgovara. Strpljenje je veoma važno kao i pove-renje u lekara tako da lekar može da nađe najbolju opciju za tretman depresije.

Lekovi za lečenje depresije uključuju mnoge vrste antidepresiva i stabilizatora raspoloženja. Oni mogu pomoći da se podigne raspoloženje i olakša tuga i otkloni osećanje beznađa. Veoma je važna dobra saradnja pacijenta i psihijatra da zajedno pronađu lek koji je najefikasniji u terapiji i sa najmanje neželjenih efekata. To je nažalost tako jer ne postoje biohemijske analize koje mogu da pomognu da se odmah tačno odredi pravi lek. U odredjivanju leka psihijatru najviše pomaže predhodno stečeno znanje i iskustvo.

Brojni tretmani su dostupni za depresiju. Dva glavna pristupa su: suportativna psihoterapija i tretman antidepresivnim lekovima. Tretman će zavisiti od toga koliko je ozbiljna vaša depresija.



Samopomoć
Blage depresije mogu se povući potpomognuto redovnim vežbanjem. Redovne sportske akivnosti, pa čak i ubrzan hod mogu učiniti da se osećate bolje. Vaš lekar opšte prakse može vas savetovati da pratite program vežbanja. Takodje je veoma korisno da jedete zdravo i ne pušite ili pijete alkohol, što može učiniti da se osećate još bolje. Vodite računa o sebi ne dopuštajući da radite stvari koje čine da se ne osećate dobro.

Farmakoterapija

Kako antidepresivi deluju?
Misli se da su tri hemijska glasnika uključena u nastanku depresije. To su neurotransmiteri noradrenalin, serotonin i dopamin.Istraživači se slažu da ako se poremeti hemijska ravnoteža ovih hemikalija u mozgu dolazi do pojave depresije. Antidepresivi su lekovi koji deluju tako što povećavaju količinu neurotransmitera ili pojačavaju osetljivost receptora za ove hemijske glasnike.

Antidepresivi
Postoji nekoliko različitih tipova antidepresiva na raspolaganju. Svi imaju neka neželjena dejstva, tako da je važno pronaći lek koji vam najbolje odgovara. Uvek pitajte svog lekara za savet i pročitajte letak informacija za pacijenta koji dolazi uz lek.
Osnovni princip delovanja svih antidepresiva, zasniva se na potenciranju jednog ili više monoaminskih sistema neurotransmisije.

Vrste antidepresiva

1. Tricikličnih antidepresiva

  • Amitriptilin
  • Imipramin
  • Nortriptilin
  • Desipramin

2. Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina:

  • Fluoksetin
  • Fluvoksamin
  • Sertralin
  • Paroksetin
  • Citalopram
  • Esitalopram

3. 5-HT2 antagonisti:
• Nefazodon

4. Serotonin, noradrenalin reuptake inhibitori:
• Venlafaksine

5. Reverzibilni inhibitori monoamino oksidaze:
• Moclobemid

Triciklični antidepresivi (naziv se odnosi na strukture molekula leka) su efikasni kao SSRI ali mogu da imaju brojna neželjena dejstva. Amitriptili (Amvzol), maprotilin (Ludiomil) i clomipramine (Anafranil) su primeri triciklika. Oni rade na podizanju nivoa serotonina i noradrenalina u mozgu, koji imaju tendenciju da podignu raspoloženje. Triciklični i njima srodni antidepresivi predstavljaju neselektivne inhibitore preuzimanja monoamina (pojačavaju noradrenergičku i seroton-ergičku transmisiju).

SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) kao što su fluoksetin (Flunirin) i paroksetin (Seroxat), sertalin (Zoloft) i escitalopram (Cipralex) su najčešće propisivani antidepresivi. SSRI podižu nivo prirodnog serotonina u mozgu, što opet ima tendenciju da podigne raspoloženje. Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) povećavaju koncentraciju serotonina u sinaptičkim pukotinama.

MAOI (inhibitor monoamino-oksidaze) kao što je mok-lobemid (Auromid), koristi se manje od drugih antidepresiva, jer može da izazove ozbiljna neželjena dejstva, posebno ako konzumirate određene namirnice u isto vreme dok uzmate MAOI.
Namirnice koje treba izbćgavati kada se uzmu Inhibitori MAO.

Kada lekar prepiše antidepresive, pitajte da li je MAOI. Ako jeste, izbegavajte hranu sa visokim sadržajem tramina. Takve namirnice su:

  • Većina sireva, a posebno Plava, Boursault, kamember sir ementaler, mocarela, parmezan, Romano, rokfor i Stilton
  • Kavijar
  • Haringa
  • Kobasice, suvo meso, uključujući i salame
  • Ekstrakati kvasca, tj. hrana koja sadrži živi kvasac, takodje i kompresovani kvasac. (Kuvanje ubija ćelije kvasca, pa peciva neće izazvati negativne reakcije)
  • Čokolada

Za ljubitelje vina i piva, morate da se klonite vina i piva.

Novi antidepresivi, koji deluju drugačije od SSRI i triciklika. Ovo uključuje venlafaksine (Efexor), i mirtazapine (Re-meron). Oni mogu biti korisni za ljude koji su imali iskustvo sporednih efekata sa drugim letovima. Takodje imaju tendenciju da podignu raspoloženje. Noviji antidepresivi uključuju selektivne antagoniste presinaptičkih noradrenergičkih i serotonergičkih receptora (mirtazapin), inhibitore preuzimanja noradrenalina i serotonina (venlafaksin), selektivne inhibitore preuzimanja noradrenalina (reboksetin), kao i inhibitore preuzimanja serotonina i antagoniste presinaptičkih serotoninskih receptora (nefazodon).
Antidepresivi se obično uzimaju četiri do šest nedelja da bi ispoljili svoj puni efekat i da bi se pacijent osetio bolje a terapija treba da traje najmanje šest meseci. Pitajte svog lekara psihijatra za više informacija o svakom leku.

Kada se prestaje sa uzimanjem lekova-antidepresiva obično se doza smanjuje postepeno tokom četiri nedelje.

Registrovani lekovi
• klomipramin – ANAFRANIL (Novartis Pharma > Švajcarska),
• maprotilin – MAPROTILIN (Zdravlje Srbija),
• fluoksetin – FLUNISAN (Hemofarm Srbija), FLUOKSETIN (Srbolek Srbija), FLUXILAN (Aegis Kipar),
• citalopram – CITALEX (Zdravlje Srbija),
• paroksetin – SEROXAT (Glaxosmithkline Export Velika Britanija),
• sertralin – ASENTRA (Krka Slovenija), SERITVA (Novartis LTD Mađarska), SETALOFT (Actavis HF. Island), ZOLOFT (Pfizer Manufacturing Center USA),
• escitalopram – CIPRALEX (H.Lundbeck A/S Danska),
• moklobemid – AUROMID (Galenika Srbija),
• mianserin – TOLVON (N.V. Organon Holandija),
• trazodon – TRITTICO RETARD (CSC Pharmaceuticals Handels Austrija),
• mirtazapin – CALDCTA (Belupo Hrvatska), MIRZATEN (Krka Slovenija), REMERON (Organon Agencies Holandija), REMIRTA (Actavis HF. Island),
• tianeptin – COAXIL (Les Labftratories Servier Francuska),
• venlafaksin – EFECTIN ER (Wyeth Medica Irska), VELAFAX (Pliva Hrvatska)

Najčešći sporedni efekti antidepresiva.
• MAOI (monoamino oksidaze inhibitori): nesanica i uznemirenost
• TCA (triciklici) umor, suva usta, zamagljen vid
• SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina): mučnina, gastrointestinalne tegobe, uznemirenost, poremećaj spavanja, glavobolje
• RIMA (reverzibilni inhibitori monoamino oksidaze): nesanica, glavobolje, zatvor
• SNRI (serotonina-noradrenalin reuptake inhibitori): mučnina, uznemirenost, znojenje
• 5-HT2 antagonisti: zamor, mučnina, glavobolja
Ukoliko se antidepresivi uzimaju redovno i onako kako lekar preporuči, raspoloženje se popravlja u roku od jedne do šest nedelja.

Izbor antidepresiva:
Izbor preparata treba da bude prilagodjen svakom pacijentu vrsti i težini simptoma koje ispoljava, prisustvu konkomitantnih oboljenja, postojećoj terapiji, suicidalnom riziku kao i prethodnom odgovoru na antidepresivnu terapiju. Triciklici su visoko efikasni antidepresivi, ali u slučaju izraženih neželjenih dejstava , korisna je primena SSRI ili nekog od novijih antidepresivnih lekova. Inhibitori MAO ispoljavaju ozbiljne interakcije sa nekim vrstama hrane i lekova te su redje prisutni u kliničkoj praksi kao lekovi prvog izbora.

SSRI ispoljavaju manje antiholinergickih neželjenih dejstava od triciklika i manje su kardiotoksični kod predoziranja. Iako nisu efikasniji od tricikličnih antidepresiva, njihova primena je indikovana kada postoji rizik od namernog predoziranja letovima ili kada prisustvo konkomitantne bolesti isključuje upotrebu drugih antidepresiva. Triciklični antidepresivi su efikasniji u terapiji teške depresivne epizode od SSRI i inhibitora MAO. Venlafaksin u dozi od 150 mg/dan ili većoj, takodje pokazuje veću efikasnost od SSRI u terapiji umerene1 i teške major depresije. Inhibitori MAO mogu biti efikasniji od triciklika u terapiji ambulantnih pacijenata sa atipičnom depresijom. Ukoliko je kod depresivnog bolesnika prisutna visoka anksioznost, pribegavamo kombinovanoj antidepresivnoj i anksiolitičkoj terapiji dok kod agitacije daje se i antipsihotična terapija.
Antidepresive NE TREBA primenjivati zajedno sa alternativnom terapijom, preparatima KANTARIONA, zbog potencijalno ozbiljnih interakcija. Osnovna načela primene: zbog odloženog dejstva leka, ambulantni pacijenti, na početku antidepresivnog tretmana, treba pažljivo pratiti i kontrolisati na 1-2 nedelje. Potrebno je najmanje 4 nedelje terapije (6 nedelja kod starih), pre nego sto procenimo da je lek neefikasan i odlučimo se za pramenu leka.

U slučaju parcijalnog odgovora, terapiju treba produžiti za jos 2 nedelje (kod starijih pacijenata i duže zbog sporijeg metabolizma). Izostanak terapijskog odgovora zahteva povećanje doze (ukoliko je to moguće zbog neželjenih dejstava) ili pramenu leka. Ukoliko se ne uspostavi antidepresevni efekat ni pri promeni leka, potrebna je augmentacija (potencijacija efekta) litijumom, tiroidnim hormonima (ordinira samo specijalista), psihoterapijom ili elektrokonvulzivnom terapijom ili transkranijalnom magnetnom stimulacijom. Kombinovanje dva antidepresiva može biti opasno i retko je opravdano (sem pod specijalističkom supervizijom). Po uspostavljanju remisije antidepresivnu terapiju treba nastaviti u istim dozama najmanje 4-6 meseci (oko 12 meseci kod starih). U slučaju rekurentne depresivne epizode, terapija održvanja traje najmanje 5 godina, po nekim autorima i doživotno. Litijum može biti efikasna alternativa u terapiji održavanja i potrebno je redovno raditi analizu koncentracije leka u krvilitemiju, kako psihijatar bude preporučio.
Nagli prekid antidepresivne terapije (posebno inhibitora MAO) može dovesti do pojave mučnine, povraćanja, gubitka apetita, glavobolje i nesanice, retko hipomanije, paničnih napada i ekstremnog motornog nemira. Antidepresive treba postepeno ukidati, smanjivanjem doze u periodu od 4 nedelje do 6 meseci (kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji održavanja).

Psihoterapija
Postoje različiti tipovi psihoterapijskih tehnika koje mogu biti korisne u terapiji depresije, bilo samostalno ili u kombinaciji sa medikamentima. Jedna od najpristupačnijih i najčešće primenjivanih je suportativna psihoterapija koja obično ima takvu formu i pruža mogućnost da pacijent izrazi svoja osećanja i probleme. Tokom ovih sesija, depresivni pacijent se ne obaveštava o tome šta treba uraditi sa svojim osećanjima, ali ima mogućnost da reši svoje probleme.

Takodje postoje i više struktuirani tipovi psihoterapije. Ovo uključuje kognitivno bihejvior terapiju (CBT) i psihodinamsku psihoterapiju.

Interpersonalna terapija
Ovaj oblik psihoterapije ima za cilj da poboljša socijalni kontakt pacijenta. Koristi se kod blage ili umerene depresije.

Interpersonalna terapija – tip terapije koja fokus stavlja na interakciju pacijenta sa okolinom a naglasak u terapiji je stavljen na interpersonalne odnose sa familijom i prijateljima, kolegama i pretpostavljenma na poslu. Glavni cilj interpersonalne terapije je da popravi ili poboljša, komunikacijske veštine pacijenta. U toku terapije se naglašava uloga sadašnjeg bolesnikovog stanja i potreba za odgovarajuće socijalno funkcioniranje.

Terapija se zasniva na saznanju da je depresija često rezultat teških životnih dogadjanja a socijalna podrška ima zadatak da smanji rizik od ponovnog javljanja depresije. Tretman je namenjen da pomogne pacijentu da se brže oporavi. Obično se obavlja sa terapeutom jedan sat nedeljno u toku tri do četiri meseca, ali to može da varira u zavisnosti o procene terapeuta.

Tretman izgleda da nema neželjenih efekata. Najveća mana je da ovaj vid terapije nije baš pristupačan jer postoji malo terapeuta koji nude ovu vrstu lečenja.

Elektro terapiju (ECT)
Ovaj tretman je namenjen ljudima koji su ozbiljno depresivni i nisu reagovali na tretman sa lekovima, Izlaganje vrtložnim strujama se koristi samo ako je apsolutno neophodno. ECT se uvek daje u bolnici pod opštom anestezijom, što znači da pacijent spava u toku postupka i ne oseća bol. Ova terapija se radi polaganjem malih elektroda na glavu pacijenta i deluje se električnom strujom na mozak. Rezultat elektroterapije jeste da lako otklonja depresiju. To je veoma efiskasan vid terapije i može da se primenjuje kod svih pacijenata. Posebno je koristan kod starijih pacijenata, koji zbog brojnih udruženih somatskih bolesti moraju da uzimaju i drugu terapiju koja je često u kontradikciji sa antidepresivima. Kontra-indikacije za ovaj vid terapije je postojanje epilepsije i gra-viditet. Neželjena dejstva su retka i skromna kao što su kratke amnezije,gubitak pamćenja za kratak period pre aplikacije terapije. Elekro-terapija u našoj zemlji nije raširena pre svega zato što je aparat za aplikaciju veoma skup ali takodje postoje, nažalost i u stučnim krugovima, predrasude koje su vezane za rani period nastanka ovoe terapije. Otpor prema ovom vidu lečenja najčešće potiče od nedovoljne obaveštenosti.

Terapija svetlom
Tretman svetlom je prvi izbor sezonske ili zimske depresije. Terapija se obavlja tako što se pacijent, u za tu svrhu posebno opremljenim prostorijama, u prošeku 20 minuta dnevno izlaže svetlu inteziteta od 10.000 luksa u toku 1-2 nedelje. Većina ljudi treba započne tretman ujutro, to je naročito važno za one koji spavaju do kasno ujutru. Svetio se može kombinovati sa lekovima i psihoterapijom. Postoji neizvesnost u pogledu terapije održavanja, mada većina mora da koristite neki stepen svetlostne terapije tokom zimskog perioda.

Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) u lečenju depresije?

TMS se koristi za lečenje depresije odraslih kod kojih nijedan antidepresiv nije uspeo da dovede do poboljšanja. TMS stvara magnetno polje koje izaziva mnogo manje električne struje u određenom delu mozga bez gubitka svesti.

TMS se koristi za lečenje blaže depresije i najbolji rezultati se postižu u bolesnika koji nisu uspeli sa antidepresivima. Takođe, za razliku od ECTa, TMS ne zahteva sedaciju i sprovodi se u ambulantnim uslovima.

Pacijent koji prolazi TMS mora se tretirati četiri ili pet puta nedeljno u trajanju od 30min, četiri nedelje.

Psiho-pedagoški pristuop lečenju depresije
Omogućava sistematsku obuku pacijenta i rodbine, u sticanju znanja o depresiji. Svi pacijenti moraju biti obavešteni o toku, prognozi i efikasnosti tretmana. Mnogi će biti podvrgnuti dugotrajnoj terapiji i oni moraju da prihvate obrazloženje za takav vid obavljanja tretmana. Informacije treba dati i usmeno i pismeno.

Bolničko lečenje
Većina ljudi koji su u depresiji mogu uspešno da se tretiraju bez primanja u bolnicu. Međutim, ako se radi o ozbiljnoj depresiji i postoje suicidne misli, potrebno je hospitalizovati pacijenta. Pre prijema paicjent prolazi kroz procenu mentalnog zdravlja. Ovo uključuje razgovore sa lekarom i odgovaranje na neka pitanja.

Komplementarne terapije
Kantarion (Hypericum perforatum) je nelicencirani komplementarni lek za lečenje blage depresije. Možete kupiti ovaj lek kao tablete u prodavnicama zdrave hrane i apotekama. Trebalo bi da tražite savet od svog lekara opšte prakse ili farmaceuta pre nego što uzmete Kantarion. To je zato što Kantarion može biti štetan ako se uzima sa nekim drugim lekovima. Smatra se da kantarion vrši indukciju određenih izoenzima citohroma P450 jetre usled čega dolazi do smanjenja koncentracije istovremeno primenjivanog leka, a samim tim i do smanjenja njegovog dejstva. S druge strane, nagli prestanak uzimanja kantariona dovodi do povećanja koncentracije istovremeno primenjivanog leka i do ispoljavanja njegovog toksičnog dejstva, što je posebno opasno kod primene cik-losporina, digoksina, teofilina i varfarina.
Evropska agencija za procenu medicinskih proizvoda (EMEA) ukazala je na interakciju kantariona i sledećih lekova: ciklosporin, digoksin, oralni kontraceptivi, teofilin, varfarin, dekstrometorfan, amitriptilin, nortriptilin, fenprokoumon, sa psihotropnim lekovima koji uključuju selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina kao i sa triptanima koji se koriste u terapiji migrene, sa indinavirom i mogućnost interakcije i sa drugim anti-HIV lekovima i antikonvulzivima. Sve ove informacije, koje potiču iz zemalja sa visoko razvijenom farmakoterapijom, ukazuju da poznata efikasnost nekog leka može izostati ako se on upotrebljava zajedno sa kantarionom u komercijalno izrađenim oblicima apr. kapsule, tablete ili čaj. Posledice mogu biti i fatalne, usled smanjenja koncentracije u krvi npr. digoksina, ciklosporina ili varfarina, ili bilo kog drugog leka, navedenog u ovim izveštajima a koje nastaju zbog istovremenog uzimanja tih lekova i preparata kantariona.
Kantarion stimuliše jetrene enzime da brže metabolišu lekove i na taj način se smanjuju njihovu koncentraciju u krvi, pa tako može značajno da se smanji dejstvo primenjenog leka. Poznati su slučajevi žena koje su uprkos primeni kontraceptivnih pilula zatrudnele, jer su istovremeno koristile kantarion, to su tzv. „kantarionove bebe”. Zato je pri istovremenoj primeni kontraceptivnih pilula i kantariona, neophodan i dodatni vid zaštite u cilju regulacije rađanja. Može doći i do pojave tačkastih krvarenja i poremećaja menstrualnog ciklusa.
Kantarion ne treba primenjivati istovremeno sa antidepresivima, jer ima isti mehanizam dejstva tj. povećava nivo serotonina (neurotransmiter koji je povezan sa dobrim raspoloženjem) u mozgu. Ako se kantarion uzima istovremeno sa antidepresivima (Flunisan, Flusetin, Prozac, Flunirin, Palix, Seroxat, Zoloft…) može dovesti do prekomernog povećanja serotonina, a to predstavlja rizik za razvoj serotoninskog sindroma.
Kantarion smanjuje dejstvo simvastatina (lekovi za regulaciju holesterola – Cholipam, Vasilip,Simvor, Zocor, Hollesta…), tricikličnih antidepresiva, teofilina, varfarina, digoxina, levotiroxina, nekih antivirotika…Kod istovremene primene sa narkoticima, pojačava se njihovo sedativno dejstvo, pa se moraju korigovati doze narkotika. Kantarion smanjuje koncentraciju lekova koji sprečavaju odbacivanje transplantovanog organa, pa ga treba prestati koristiti izvestan period pre operacije.

Koja alternativna terapija postoji?
Zdravstveni tretman koji nije klasifikovan kao standardan u zapadnoj medicinskpj praksi se naziva „alternativni” ili „komplementarni” tretman. Alternativna terapija obuhvata različite pristupe. Oni uključuju sve, od ishrane i vežbe za mentalno kondicioniranje do promene načina života. Primeri alternativne terapije su:
• Akupunktura
• Aromaterapija
• Kiropraktika tretmani
• Biljni lekovi-preparati kantariona
• Hipnoza
• Terapijska masaža
• Meditacija
• Relaksacija
• Joga
• Muzikoterapija
• Aromaterapija

Profilaksa
Primarna profilaksa je teško realna, jer su uzroci tako složeni. Profilaktička mere moraju se stoga ograničiti na bolju prognozu za one koji već pate od depresije.
• Održavanje i nastavak efikasne farmakoterapije kada je već postignut odgovor. Terapija održavanja treba da traje onoliko dugo koliko je trajala depresija, ali najmanje šest meseci. Pacijent kod koga je prekinuta terapija pre ovog roka, ima veliku šansu da mu se vrati depresija.
• Dugoročni farmakoterapijiski preventivni tretman depresije je na neodređeno vreme, kod pacijenata koji su imali nove epizode pogoršanja. Kandidati za takav tretman bolesnika sa čestim depresijama, su na primer pacijenti koji su imali tri epizode u periodu od 5 godina, oni koji su oboleli od multiple epizode i niskog funkcionisanja između epizoda, kao i pacijenati sa neuobičajeno dugim ili teškim epizodama i pacijenti kod kojih je prisutna opasnost od samoubistva.

Prognoza
Više od 80% osoba obolelih od depresije će razviti nove epizode depresije. Neki ostaju zdravi decenijama, drugi imaju česte epizode. Srednja vrednost je četiri epizode u toku života. Kurs epizoda će zavisiti od tretmana. Jedna trećina pacijenta reaguje na prvi lek koji se ordinira. Druga trećina pacijenta samo delimično oseti efekat lekova. Rezidualni simptomi su moćni prediktor za rano ponavljanje, i zato je važno da se započne intenzivira lečenje depresije kako bi se uklonili svi simptomi. Kod poslednje trećine pacijenata nema efekta lečenja. Prognoza je posebno loša kod starijih osoba sa hro-ničnom ili rekurentnom depresijom.

Nelečena depresija
Bez tretmana, šanse da se pacijent oporavi su veoma male. Depresija često dovodi do stalnog pogoršanja stanja. Netretirana epizoda depresije traje 6-24 meseci. Dve trećine od depresivnih pacijenata su obično izmedju dve epizode. Approksimativno 1/4 će nastaviti da pati od dugotrajne depresije. Više od polovine onih koji su imali depresivne epizode, će dobiti novu. Svaki novi period depresije povećava rizik od druge epizode.

Komplikacije
Najozbiljnija komplikacija je samoubistvo. U nekim zemljama u razvoju u porastu su bolesti zavisnosti. Među pacijentima koji su počinili samoubistva, u različitim studijama otkrivena je zloupotreba alkohola na oko 20-50%. Među ljudima koji su doživeli epizode depresije, postoji često i komorbiditet neke fizičke bolesti.

Saveti za lečenje depresije:
• Saznati što više o depresiji. Važno je utvrditi da li su simptomi depresije nastali zbog osnovnog zdravstvenog stanja. Ako je tako, taj uslov treba da se tretira prvi. Koliko je teška depresija takođe ima veoma ulogu u odredjivanju tretmana.
• Potrebno je vreme da se pronađe pravi tretman. Na primer, to može uspeti tek iz nekoliko pokušaja dok se pronađe pravi terapeut i pravi lek.
• Ne treba se oslanjati samo na lekove. Takodje je potrebno usvojiti neke nove navike naročito one koje se odnose na zdrav način življenja.
• Misliti na socijalne podršku. Što se više neguju društvene veze obezbdjuje se veća zaštita od depresije. Tražeći pomoć nije znak slabosti nego snage.
• Lečenje zahteva vreme i posvećenost. Lečenje depresije zahteva neko veme vreme i ponekad može biti i frustritajuće sporo. To je normalno. Terapija takodje ima svoje uspone i padove.

Promene u načinu života
• Fizičke vežbe. Redovne vežbe pružaju prirodne hemijske promene u vašem telu, za podizanje raspoloženja. Ne morate da trenirate za maraton, čak i kratka šetnja svakog dana će pomoći.
• Zdrava ishrana. Uravnptežena ishrana je važna i za fizičko i mentalno zdravlje.
• Uredno spavanje. Slab san ima jak uticaj na raspoloženje.
• Socijalna podrška. Jaka socijalna mreža smanjuje izolaciju, ključni faktor rizika za depresiju. Redovan kontakt sa prijateljima i porodicom ili članstvo u nekim udruženjima ili grupama. Volontiranje je odličan način socijalne podrške i pomoći drugima. Pomažući dugima pomažete sebi.
• Smanjenje stresa. Napravite promene u svom životu da bolje upravljate dešavanjima i smanjite stres. Previše stresa pogoršava depresiju i stavlja vas u rizik za buduće depresijske epizode.