Šizofrenija simptomi i rani znaci, lečenje, uzroci

Shizofrenija ili šizofrenija je poremećaj kod koga pacijent teško može da razluči šta je stvarno, a šta ne; da jasno razmišlja, kontroliše emocije, održava veze sa drugim ljudima i normalno funkcioniše.

Sumnja da vi sami ili neko koga volite ima shizofreniju je zaista stresno. Naravno, to ne znači da nema nade. Šizofrenija se uspešno leči i kontroliše. Prvi korak je da se prepoznaju znaci i simptomi. Drugi korak je da bez odlaganja potražite pomoć. Uz pravi tretman i podršku možete naučiti kako da se nosite sa ovim poremećajem i vodite zadovoljavajuć i ispunjen život.

Šta možete da uradite ?

  1. Naučite šta je mit, a šta činjenica o šizofreniji
  2. Prepoznajte znakove i simptome šizofrenije
  3. Uzmite za ozbiljno suicidalne misli i odmah uradite nešto povodom toga
  4. Saznajte sve što možete o lečenju šizofrenije
  5. Saznajte koje su opcije samopomoći
  6. Naučite koji su uzroci šizofrenije i kako se dijagnostikuje
  7. Naučite što više o ovoj bolesti

Šta je šizofrenija ili paranoidna šizofrenija ?

Šizofrenija ili shizofrenija je moždani poremećaj koji utiče na to kako se pacijent ponaša, razmišlja i kako vidi svet oko sebe. Najpoznatiji oblik shizofrenije je paranoidna shizofrenija. Ljudi oboleli od shizofrenije imaju izmenjenu percepciju realnosti. Može se desiti da vide ili čuju stvari koje ne postoje, pričaju na čudan način, veruju da drugi pokušavaju da ih povrede ili umišljaju da ih neko neprestano posmatra. Ovo uzrokuje poteškoće u odnosima sa drugima i ugrožava im u normalnim dnevnim aktivnostima kao što su kupanje, jelo i obavljanje svakodnevnih stvari, i dovodi do alkoholizma i narkomanije u pokušaju da sami sebi olakšaju bolest. Mnogi shizofreničari povlače se iz sveta, uplašeni su i zbunjeni i postoji povećan rizik da će izvršiti samoubistvo, posebno kada se jave psihotične epizode, depresija i tokom prvih šest meseci lečenja.

shizofrenija simptomi

Šizofrenija je hronični poremećaj i mnogi strahovi vezani za šizofreniju uopšte nemaju realnu osnovu. Većini shizofreničara s vremenom postaje bolje, a ne gore. Lečenje se sve više poboljšava i postoji mnogo stvari koje vam mogu pomoći u lečenju ovog poremećaja. Šizofrenija se u velikom broju slučajeva svodi na „epizode“, tako da su periodi remisije najbolje vreme da naučite strategije samopomoći kako biste smanjili učestalost i trajanje budućih epizoda. Uz podršku, terapiju i lekove, većina ljudi sa ovim poremećajem može lako da pobedi simptome, funkcioniše normalno i vodi život bez problema.

Rani znaci upozorenja

Kod nekih ljudi, shizofrenija se javlja iznenada i bez ikakvog upozorenja. Međutim, kod većine pacijenata se ipak javlja polako, postoje rani simptomi i postepeno, pre prve teže epizode. U većini slučajeva prijatelji i članovi porodice obolelog već neko vreme pre napada znaju da nešto ne valja, iako ne znaju šta tačno.

U ranijim fazama shizofrenije pacijent može delovati ekscentrično, nemotivisano, bezosećajno i udaljava se od drugih. Pacijent se može izolovati od ljudi, zapostavljati svoj izgled, pričati čudne stvari i biti indiferentan prema životu. Zaboraviće na svoje hobije i omiljene aktivnosti i produktivnost na poslu ili u školi će dosta opasti.

Najčešći znaci upozorenja uključuju:

  1. Depresiju i osamljenost
  2. Neprijateljstvo prema drugima i sumnjičavost, kao i ekstremne reakcije na kritiku
  3. Neobraćanje pažnje na ličnu higijenu
  4. Bezizražajan i nezainteresovan izraz lica
  5. Nemogućnost da se izraze emocije, posebno tuga i radost, i neobične reakcije (npr. smejanje u neprikladnoj situaciji)
  6. Mnogo spavanja ili nesanica; zaboravnost i nemogućnost koncentracije
  7. Neobične i iracionalne izjave; neobična upotreba reči u govoru

Iako ovi rani znaci upozorenja mogu da se jave zbog mnogo stvari i uopšte ne moraju biti znak shizofrenije, ipak su razlog za brigu. Ako neobično ponašanje uzrokuje probleme u vašem životu ili životu nekog ko vam je drag, vreme je da potražite medicinski savet. Ako je uzrok shizofrenija ili neki drugi mentalni problem, terapija u začetku bolesti će biti od neprocenjivog značaja.

Simptomi šizofrenije

Postoji pet tipova simptoma koji su karakteristični za shizofreniju. To su: deluzije, halucinacije, dezorganizovan govor, dezorganizovano ponašanje i takozvani „negativni“ simptomi. Međutim, simptomi shizofrenije se drastično razlikuju od osobe do osobe, kako po izraženosti, tako i po tipovima. Nema svaka obolela osoba iste simptomi i simptomi se mogu menjati s vremenom.

Deluzije

Deluzija je ideja koje se osoba čvrsto drži, uprkos čvrstim dokazima da to nije tačno. Deluzije su vrlo česte kod shizofrenije i javljaju se kod 90% obolelih. Obično deluzije podrazumevaju sasvim bizarne i nelogične ideje ili fantazije, kao na primer:

Deluzije o progonu: ovo je uverenje da drugi, obično neodređeni „oni“ proganjaju pacijenta i dolaze kod njega. Ovakve deluzije često podrazumevaju sasvim bizarne ideje, kao npr. „Marsovci pokušavaju da me otruju radioaktivnim supstancama, koje se nalaze u vodi koju pijem“.

Deluzije o obraćanju: sasvim obični događaji pacijentu deluju kao da imaju posebno i lično značenje. Na primer, obolela osoba smatra da se osoba sa bilborda ili televizije obraća direktno njemu i šalje mu neku ličnu poruku.

Deluzije o veličini: u nekim slučajevima, oboleli smatra da je važna ličnost, recimo Isus Hrist ili Napoleon. Druga vrsta deluzija o veličini može podrazumevati uverenje da osoba ima neke posebne moći, npr. da leti.

Deluzije o kontroli: podrazumevaju uverenje da neko drugi kontroliše misli i postupke obolele osobe. Česte deluzije zvuče ovako: „Moje misli mogu da čuju drugi“, „Neko ubacuje ideje u moj mozak“ ili „Tajna služba mi krade moje misli“.

Halucinacije

Halucinacije su zvukovi ili druge senzacije koje se percipiraju kao stvarne, iako postoje samo u glavi šizofreničara. Iako halucinacije mogu biti percipirane kao bila koja vrsta nadražaja, najčešće halucinacije kod shizofreničara su zvučne i javljaju se kada pacijent svoje unutrašnje misli pogrešno interpretira kao da neko drugi to govori.

Halucinacije su veoma značajne shizofreničarima, jer ih doživljavaju kao sasvim realne. Često se ovi zvuci opažaju kao glas neke poznate osobe i najčešće je to kritika, vulgaran govor ili vređanje. Relativne česte su i vizuelne halucinacije. Sve halucinacije se pogoršavaju kada osoba ostane sama.

Dezorganizovani govor

Shizofrenija može izazvati probleme sa koncentracijom i praćenjem niti misli, što se manifestuje u načinu govora. Često se dešava da obolela osoba na pitanje daje sasvim nepovezan odgovor, počinje rečenicu sa jednom temom, a završava sa drugom ili govori nelogične stvari.

Dezorganizovan govor najčešće podrazumeva:

Nelogične asocijacije: brzo se skače sa temu na temu, bez ikakve jasne veze jedne teme sa drugom.

Neologizmi: oboleli koristi reči i fraze koje je sama izmislila i koje samo za nju imaju neki smisao.

Ponavljanje: ponavljanje reči i izjava iznova i iznova.

Besmislena upotreba reči koje se rimuju.

Dezorganizovano ponašanje

Shizofrenija je oboljenje koje ometa aktivnosti usmerene ka nekom cilju, što ugrožava sposobnost obolele osobe da se brine o sebi, da radi i da komunicira sa drugima. Ovo ponašanje se može javiti kao:

  • Nesposobnost da se obavlja svakodnevna rutina
  • Nepredvidivo ili neprikladno ponašanje u određenim situacijama
  • Ponašanje koje deluje besmisleno i nema nikakvu svrhu
  • Nedostatak inhibicija i kontrole

Negativni simptomi (odsustvo normalnog ponašanja)

Takozvani „negativni“ simptomi šizofrenije odnose se na odsustvo normalnog ponašanja koje se javlja kod mentalno zdravih osoba.

Neizražavanje emocija: bezizražajno lice i glas, izbegavanje kontakta očima i odsustvo facijalnih ekspresija.

Nemanje interesovanja i slab entuzijazam: problemi sa motivacijom i nebriga za sebe.

Manjak interesovanja za ostale ljude: osoba se čini sasvim nesvesnom svog okruženja; povlačenje iz društva.

Poteškoće i abnormalnosti u konverzaciji: nesposobnost da se učestvuje u razgovoru; kratki i ponekad nepovezani odgovori na pitanje; monoton govor.

Najčešći mitovi i činjenice o shizofreniji:

Mit Činjenica
Shizofrenija se odnosi na sindrom „podeljene ličnosti“ ili „višestruke ličnosti“ Poremećaj višestruke ličnosti je nešto sasvim drugo i mnogo je ređi nego shizofrenija. Ljudi sa shizofrenijom uopšte nisu „podeljene“ niti „višestruke“ ličnosti, već imaju pogrešnu predstavu o realnosti
Shizofrenija je redak poremećaj Shizofrenija nije tako retka. U proseku, kod jednog od 1.000 ljudi će se nekada u životu razviti shizofrenija
Shizofreničari su opasni Iako imaju deluzije i halucinacije zbog kojih se javlja i nasilno ponašanje, shizofreničari u najvećem broju slučajeva nisu ni nasilni niti opasni
Ljudima sa shizofrenijom se ne može pomoći Iako je u mnogim slučajevima potreban doživotan tretman, prognoze u slučajevima shizofrenije uopšte nisu beznadežne. Uz pravilnu terapiju, većina ljudi sa shizofrenijom može živeti sasvim normalno

Danijelova priča

Danijel ima 21 godinu. Do pre šest meseci je bio dobar student i radio studentski posao u prodavnici električnih aparata. Onda su stvari počele da se menjau. Postao je paranoičan i počeo je da se ponaša čudno. Prvo je postao uveren da su se profesori na fakultetu urotili protiv njega, pošto nisu obraćali pažnju na njegove nelogične odgovore koji često nisu imali veze sa predavanjem. Onda je rekao svom cimeru da su i drugi studenti skovali zaveru protiv njega. Uskoro je i napustio fakultet.

Tada su se stvari još više pogoršale. Danijel je prestao da se kupa, brije i da pere odeću. Na poslu je bio uveren da ga njegov šef posmatra i sluša kroz kamere i bubice ugrađene u ekrane televizora. Počeo je da čuje glasove koji su mu govorili da nađe kamere i deaktivira ih. Prelomni događaj je bio kada je poslušao te glasove, polomio nekoliko televizora vrišteći da neće više trpeti „protivzakonito špijuniranje“. Njegov preplašeni šef je zvao policiju i Danijel je smešten u bolnicu.

Lečenje šizofrenije

Iako je vrlo teško čuti ovakvu dijagnozu, ignorisanjem nećete rešiti problem. Početak tretmana sa iskusnim profesionalcem u oblasti mentalnog zdravlja je ključan za oporavak. Istovremeno, važno je da pacijent ne prihvati da bude obeležen, niti da poveruje mitu kako mu nikada neće biti bolje. Dijagnoza šizofrenije nije doživotna kazna koja se svodi na neprestano pogoršavanje simptoma i opetovane hospitalizacije. Uz pravi tretman i samo pomoć, mnogi ljudi oboleli od šizofrenije su nastavili normalan život i simptomi su im se povukli.

Osnovni tretman

Najefikasnija strategija u lečenju šizofrenije podrazumeva kombinaciju lekova, terapije, promene u životnim navikama i podrške.

Shizofrenija zahteva dugoročan tretman. Većina obolelih od shizofrenije mora da nastavi sa lečenjem čak i kada se oseća bolje kako bi se sprečile nove epizode i kako se ne bi vratili simptomi. Tretman se može promeniti nakon nekog vremena, tako da će lekar smanjiti dozu ili promeniti lekove ako se simptomi povuku.

Lekovi za shizofreniju funkcionišu tako što redukuju psihotične simptome kao što su halucinacije, deluzije, paranoja i dezorganizovano razmišljanje. Međutim, to nije lek za shizofreniju i ima mnogo manje efekta ako se ne radi na uklanjanju asocijalnosti, manjka motivacije i neizražavanje emocija. I pronalaženje pravog leka i prave doze je komplikovano. Iako lekove ne bi trebalo koristiti po cenu smanjenja kvaliteta života, treba biti strpljiv i popričati sa lekarom o svemu.

Terapija može pomoći u borbi sa shizofrenijom, u borbi protiv stresa, za rešavanje problema koji se javljaju u odnosima sa drugima i u komunikaciji. Grupna terapija služi za povezivanje sa drugima koji imaju sličan problem i pruža vrlo važan uvid u to kako su drugi pobedili svoje probleme.

Samopomoć

Može potrajati dok lekovi i terapija ne pokažu koliko su efikasni, a postoji dosta stvari koje obolela osoba može uraditi kako bi kontrolisala simptome, poboljšala svoje raspoloženje i povećala samopouzdanje. Što više pomaže sebi, to će se oboleli osećati manje beznadežno i bespomoćno i veća je šansa da lekar smanji lekove.

Šest načina da pomognete sebi ako ste šizofreničar

  1. Potražite podršku. Ovde nisu u pitanju samo vaši prijatelji i porodica, koji vam pomažu da održite simptome pod kontrolom. Redovna komunikacija sa drugima, oči u oči, je najbolji način da se smirite i oslobodite stresa. Nastavite komunikaciju sa drugima tako što ćete nataviti da radite ili idete u školu. Razmislite o volontiranju negde, uključivanju u grupu za podršku ili učlanjenju u neki klub kako biste provodili vreme sa ljudima koji imaju slična interesovanja kao i vi. Dok god ste okruženi ljudima, osećaćete se mnogo bolje.
  2. Izborite se sa stresom. Mnogo stresa može dovesti do shizofreničnih epizoda, jer se povećava lučenje hormona kortizola. Postoji mnogo načina da smanjite nivo stresa – na primer, pokušajte sa tehnikama opuštanja kao što su meditacija i joga.
  3. Vežbajte redovno. Vežbanje zaista može smanjiti pojavu simptoma šizofrenije, poboljšati vam koncentraciju i energiju i pomoći da se osećate smirenije. Potrudite se da svaki dan vežbate bar 30 minuta, a ako želite, podelite vežbe u tri dela od 10 minuta. Pokušajte sa ritmičkim vežbanjem koje uključuje i noge i ruke, a preporučljive su šetnje, trčanje, plivanje i ples.
  4. Spavajte dovoljno. Kada pijete lekove protiv šizofrenije, verovatno će vam biti potrebno više sna od standardnih 8 sati. Većina šizofreničara ima problema sa spavanjem, ali redovno vežbanje i izbegavanje kofeina vam može dosta pomoći.
  5. Izbegavajte alkohol, droge i nikotin. Zavisnost od raznih supstanci može iskomplikovati lečenje šizofrenije i pogoršati simptome. Čak i pušenje može smanjiti efikasnost nekih lekova za shizofreniju. Ako ste zavisni od bilo čega, potražite stručnu pomoć.
  6. Jedite redovno i hranite se zdravo kako biste izbegli simptome koji se mogu javiti zbog oscilacija šećera u krvi. Omega-3 masne kiseline iz masne ribe, ribljeg ulja, indijskog oraha i lanenog semena mogu vam poboljšati koncentraciju, smanjiti zamor i pomoći kod promena raspoloženja.

Uzroci šizofrenije

Iako uzroci šizofrenije nisu u potpunosti poznati, za sada se veruje da šizofrenija nastaje kao rezultat kompleksne interakcije genetskih i environmentalnih faktora.

Genetski faktori

Iako se shizofrenija prenosi genetski, oko 60% šizofreničara nisu imali u porodici osobe sa ovim oboljenjem. Takođe, mnogi ljudi koji su genetski predisponirani da dobiju shizofreniju nikada ne obole od ove bolesti.

Environmentalni faktori

Istraživanja su pokazali da nasleđeni geni čine osobu podložnijom šizofreniji i tada environmentalni faktori mogu biti ključni faktor za pojavu ovog poremećaja. Sve više istraživanja ukazuje na to da je stres glavni faktor, bilo tokom boravka u majčinoj materici ili kasnije. Ovi faktori mogu podrazumevati sledeće:

  • Prenatalno izlaganje virusnoj infekciji
  • Nizak nivo kiseonika tokom porođaja (zbog dugačkog porođaja ili prevremenog porođaja)
  • Virusna infekcija u najranijim godinama života
  • Ran gubitak jednog ili oba roditelja ili razdvajanje od njih
  • Fizičko, emotivno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Abnormalna moždana struktura

Osim abnormalnih biohemijskih procesa u mozgu, abnormalnosti u strukturi mozga mogu igrati značajnu ulogu u javljanju shizofrenije. Ipak, malo je verovatno da je shizofrenija rezultat samo jednog problema u samo jednom delu mozga.

Dijagnostikovanje shizofrenije

Dijatnoza shizofrenije se postavlja tek nakon kompletne psihološke evaluacije, na osnovu medicinske istorije, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova koji uključuju druge medicinske uzroke pokazanih simptoma.

Kriterijumi za dijagnostikovanje shizofrenije

Prvi kriterijum je javljanje dva ili više navedenih simptoma u trajanju od najmanje mesec dana:

  • Halucinacije
  • Deluzije
  • Dezorganizovan govor
  • Dezorganizovano ponašanje i katatonično stanje
  • Negativni simptomi (ravnodušnost, bezosećajnost, apatija, pacijent retko priča)

Drugi kriterijumi za dijagnozu

  • Značajni problemi u funkcionisanju na poslu ili u školi, u komunikaciji sa drugim ljudima i sa brigom o sebi
  • Neprestani znakovi šizofrenije koji traju najmanje šest meseci, sa aktivnim simptomima (halucinacije, deluzije) koji traju najmanje mesec dana

Nema drugog mentalnog poremećaja, zdravstvenog problema niti zavisnosti koja može uzrokovati ovakve simptome