Stres i depresija ishrana

Ono smo što jedemo – sve češće poručuju lekari, govoreći o značaju pravilne ishrane. Zdrava hrana u velikoj meri može da umanji rizik od telesnih tegoba, ali i psihičkih poremećaja poput depresije i stresa.

Kao i bilo koji drugi organ, mozak reaguje pozitivno ili negativno na ono što jedemo i pijemo. Stručnjaci zato smatraju da klasične metode lečenja depresije, treba dopunitio zdravom dijetom koja pozitivno deluje na mentalno zdravlje.

Optimalan nivo serotonina u mozgu veoma je važan za prevenciju depresije.Serotonin je ključni biohemijski prenosilac informacija u nervnom sistemu i on kontroliše, odnosno umanjuje simptome depresije i strahova. Ukoliko je njegov nivo niži, simptomi depresije se pojačavaju. Seratonin se sintetiše u organizmu putem triptofana, veoma važne esencijalne amino-kiseline koja se može pronaći i u nekim namirnicama.

Mleko, jogurt, sir, jaja, pileće i ćureće meso bez kožice i riba spadaju u hranu koja je veoma bogata triptofanom. Kao i spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam. Na tanjim bi trebalo svakodnevno da se nađe i nešto od hrane koja obezbeđuje dovoljnu količinu vitamina grupe B, posebno folne kiseline.

Kompleks vitamina B brine o zdravlju krvi, o koži, ali je neophodan i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Folna kiselina je jedan od dragocenih koenzima koji omogućavaju normalne procese u mozgu. Zelenišem se efikasno može povećati količina folne kiseline, pa dobar prilog uz obroke mogu da budu brokoli, peršun, prokelj i grašak.
Istraživanja povezanosti hrane i depresije pokazuju da i balans između omega 3 i omega 6 esencijalnih masti, može da utiče na smanjenje simptoma depresije. Ove masti su neophodni gradivni elementi mozga, a pošto organizam ne može sam da ih sintetiše, one se koriste iz hrane. Tunjevina i losos, bogat su izvor omega 3 i omega 6 masti.
Izuzetno vrednim elementima u ishrani smatraju se i minerali kao što su kalcijum, magnezijum i selen.Oni su moćni antioksidanti koji prečišćavaju organii zam i tako utiču na poboljšanje raspoloženja.

Toksini u organizmu uništavaju i nervne ćelije, a one ne mogu da se regenerišu. Zato je važna uloga minerala, koji vezuju štetne slobodne radikale i zaduženi su za detoksikaciju. Oni koji imaju simptome depresije, svakako bi trebalo da izbegavaju prete-rano konzumiranje alkohola, duvana i sve popularnije brze hrane.

Mlečni proizvodi puni su kalcijuma, u nešto manjoj količini i soja, magnezijuma ima u narandžama, jagodama, bananama, kikirikiju, bademima i orasima, suncokretu i semenu bundeve, kao i u zelenom povrću. Mogu se kupiti i mineralne vode koje su obogaćene selenom, a on se može naći i u pšeničnim klicama i junećoj džigerici.

Kofein budi nemir
Čak i neznatna dehitratacija može prouzrokovati nagle promene raspoloženja, nemir i razdražljivost. Oprezno s kafom, čajevima, koka-kolom i energetskim pićima koja sadrže kofein. U velikim količinama mogu da pojačaju anksiozna stanja i poremete spavanje.

Pomažu mleko, jogurt, sir, jaja, piletina, riba, spanać, kupus, orasi, soja, kikiriki, bademi ili susam, ali i sveže povrće, voće i dobro izbalansirane mineralne vode.

OBROCI
Redovni obroci važni su koliko i namirnice koje smo odabrali. Preskakanje obroka, posebno doručka, nikako nije dobro za mentalno zdravlje i borbu protiv depresije. To donosi smanjenje niva šećera u krvi, a kao posledicu i osećaj umora, nedostatka energije i lošije raspoloženje i često depresiju. Minimum tri obroka u toku dana, a ukoliko glad zakuca i između njih, pomoći će sveže i voće kao dobra užina protiv pojave depresije.

Kantarion umiruje
Kantarion se u narodnoj medicini dugo koristi zbog izuzetnog umirujućeg dejstva. Ovaj čaj preporučuje se kod simptoma depresije, ali samo uz konsultaciju sa lekarom, ukoliko već piju lekove.