SUICID-SAMOUBISTVO

Suicid potiče od latinskih reči sui, što znači sebe i cidi-um, što znači ubistvo. Samoubistvo je autoagresivni čin, sa fatalnim ishodom, pri čemu je težnja za usmrćenjem bila očigledna okolini. Kod parasuicida ili tentamena (pokušaja), takva težnja postoji, očigledna je, ali nije dovršena.
Samoubistvo je čin koji je planiran i sproveden na takav način da će sigurno biti smrtonosan. Samoubistvo je čin sa smrtnim ishodom, u kojoj osoba namerno radi bilo šta što je fatalno po nju. ,
Neke osobe su u posebnom riziku od samoubistva:
• ljudi koji su izgubili dete, supružnika, partnera ili bliskog prijatelja.
• zavisnici od tableta, alkohola ili droge
• duboko depresivne osobe
• oboleli od shizofrenije (šizofrenija je bolest koja, između ostalih stvari, može dovesti do zastrašujućih halucinacija i deluzija).
• bliski prijatelji ili rodjaci su počinili samoubistvo
• lica koja su prethodno pokušala samoubistvo
• pacijenti sa teškim fizičkim bolestima
• nezaposleni, siromašni, usamljena i stara lica bez bliskog kontakta sa porodicom
114
U Norveškoj izvrši samoubistvo 15 na 100.000 ljudi za godinu dana. To je više nego ikada ranije. U Srbiji je broj samoubistava porastao za 20% u odnosu na period od pre 20 godina. Samoubistva su tri puta češća kod muškaraca nego kod žena. Muškarci biraju više nasilne metode, kao što su upotreba vatrenog oružja, vešaflje i davljenje. Žene češće biraju uzimanje veće količine nekih lekova ili sebi nanose po-sekotine (uglavnom zglob). Žene imaju više pokušaja samoubistva nego muškarci, dok muškarci češće uspevaju u svom pokušaju da oduzmu sebi život.
Šta izaziva samoubistvo?
Osoba koja pokušava da se ubije, po prirodi je impulsiv-na više od drugih. Nepovoljni socijalni i psihološki faktori su naravno takodje nose, kao i mentalne bolesti, visok faktor rizika. Poseban rizik je period nakon otpusta pacijenta sa psihijatrijskog odeljenja. Ljudi koji su prethodno pokušali samoubistvo, takođe imaju povećan rizik od recidiva. Alkoholičari, narkomani, AIDS-pacijenati, zatvorenici ali i neke profesionalne kategorije imaju povećan rizik. Usamljene i socijalno izolo-vane osobe su najranjivije.
Kako dijagnostikovati rizik od suicida?
Dijagnoza se očigledno zasniva na pokušaju samoubistva od strane pacijenata jer to nam govori šta se dogodilo i šta može da se ponovi. Pretnja samoubistvom nikada ne može biti zanemarena.
Važan deo je lekarska praćena depresije. Neophodno je da se utvrdi da li postoji bilo kakva ozbiljna mentalna bolest, kroz intervju i iz informacija iz okoline. Često se sreću neobične ideje, deluzije halucinacije i konfuzija, to može da znači da pacijent ima mentalnu bolest. Ispitivanje fizičkih bolesti je takođe važna, jer ozbiljne i hronične bolesti predstavljaju veliki rizik.
Ljudi koji su imali pokušaj samoubistva ili suicidne planove bi trebalo da imaju kontakt sa svojim lekarom i psiho-jatrom kako bi prevenirali suicid.
Samoubistvo je kraj dugog i bolnog procesa. Bol je bila isuviše teška da se nosi. Ovo se obično prenosi na različite načine u porodici i sa bliskim prijateljima i kolegama. Ranija iskustva, gubitak, teške emocije i patnja leže u osnovi samoubistva.
Samoubistvo je posebno traumatski događaj za preživele. Psihijatri su sve više svesni važnosti psiholoških intervencija posle traumatskog događaja-tentamena. Događaji koji se dq-življavaju katastrofalno za pojedinca i porodicu, kao što je samoubistvo, može biti baš delom rezultat manje podrške i smanjene svesti zajednice. U nekim slučajevima, preživeli otkrivaju da osećaju da su izolovani i da ih drugi gledaju sa visine.
Znaci upozorenja kod odraslih koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija ili mentalno zdravstveno stanje, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično–depresivne bolesti), ili shizofrenija
116
• depresija nakon stabilnog stanja, što može da znači da je osoba donela odluku da okonča plan samoubistva
• prethodni pokušaj samoubistva
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• preokupiranost smrću u razgovorima
• poklanjaju ličnu imovinu
Faktori koji mogu povećati rizik od samoubistva:
• član porodice je počinio samoubistvo
• porodična istorija depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije
• istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja ■ dijagnoza ozbiljne bolesti
• nedostatak interpersonalnih odnosa
• razvod
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt bračnog druga ili drugog člana porodice, ulazak u brak, raspad braka, rođenje deteta, gubitak posla, napredovanje ili degradacija na poslu ili pravni problemi
Znaci upozorenja kod starijihosoba koje imaju sklonost ka samoubistvu:
Samoubistvo povećava stopu sa uzrastom i najviša je među muškarcima starosti 65 i više godina. Razvedeni udovac i muškaraci iz ove starosne grupe imaju najveću stopu samoubistva, i najčešći način samoubistva je vatrenim oružjem.
Znaci upozorenja koji mogu biti prisutni kod starijih osoba koji imaju visok rizik za samoubistvo:
• depresija-starije odrasle osobe imaju veću stopu depresije nego opšta populacija
• drugi mentalni problem, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti), ili shizofrenija
• alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
• samoća za duži vremenski period (socijalna izolacija)
• zaokupljenost smrću u razgovorima ■ dijagnoza ozbiljne fizičke bolesti
• nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt ili hronična bolest supružnika ili deteta, penzionisanje, ili finansijske poteškoće
• invaliditet
Znaci upozorenja kod dece koja imaju sklonost ka samoubistvu
Gotovo 1 od 4 tinejdžera razmatra samoubistvo. Neuobičajeno je za mlađu decu da pokuša samoubistvo, osim ako su žrtve zlostavljanja.
Izuzetno je važno da se sve pretnje samoubistvom se ozbiljno shvate i ozbiljno potraži tretman za dete ili tinejdžera. Ako dete ili tinejdžer imaju ova osećanja, razgovarajte sa svojim roditeljima, prijateljima ili sa svojim lekarom.
Određeni problemi povećavaju sklonost za samoubilačke misli kod dece i tinejdžera, dok drugi mogu izazvati pokušaj samoubistva.
118
Problemi koji povećavaju šanse za samoubilačke misli su:
• depresija, mentalno zdravlje ili neki drugi problem, kao što su bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti) ili šizofrenija
• roditelja sa depresijom ili problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
• postoji već pokušaj samoubistva
• prijatelj, kolega, član porodice ili heroj (kao što su sportske figure ili muzičari), koji je nedavno pokušao ili izvršio samoubistvo
• poremećen ili uvredljiv porodični život
• istorija seksualnog zlostavljanja
Problemi koji mogu aktivirati pokušaj samoubistva kod dece i tinejdžera uključuju:
• posedovanje ili kupovinua oružja ili različitih lekova
• problemi sa drogom i alkoholom
• postojanje samoubistva u porodici
• problemi u školi, kao što su slabe ocene ili mobing u školi
• gubitak roditelja ili bliskog “člana porodice ili razvod roditelja
• pravni ili disciplinski problemi
• stres zbog fizičke promene koje se odnose na pubertet, hronične bolesti i polno prenosive bolesti
• neizvesnost oko seksualne orijentacije (kao što su homoseksualnost i biseksualnost)
Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:
• samoubilačke izjave
• preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
• poklanjanje ličnih stvari
• povlačenje od prijatelja i porodice
• agresivno ili neprijateljsko ponašanje
Drugi znaci upozorenja mogu biti:
• bežanje od kuće
• rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
• zanemarivanje ličnog izgleda
• promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
• gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
• promene u navikama ishrane i spavanja
• otežana koncentracija
• žale se na dosadu
• žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
• osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi
Depresija takođe može biti povezana sa samoubistvom. Staratelji treba da prate promene u raspoloženju, da li pacijent ispoljava negativnost i beznađe i da li razmišlja o samo-ubistvu ili da povredi sebe.