Bipolarni afektivni poremećaj – manična depresija

Bipolarni afektivni poremećaj je ranije nazivan manična depresija. To je veliki afektivni poremećaj ili poremećaj raspoloženja, kojeg karakterišu dramatične promene raspoloženja.

Bipolarni afektivni poremećaj je ozbiljno stanje, kada manija izaziva nesanicu ponekad danima, uz halucinacije, ideje veličine i deluzije odnosa.

Bipolarni poremećaj je kompleksan poremećaj. Promene raspoloženja su velike, od depresije do manije ili ekstremnog ushićenja. Promene raspoloženja mogu da variraju od veoma blagih do ekstremnih, a mogu se dešavaju postepeno ili odjednom u roku od nekoliko minuta do nekoliko sati.

Uz dramatične promene raspoloženja, kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem mogu postojati i poremećaji u obasti mišljenja, poremećaj percepcije i socijalnog funkcionisanja.

Bipolarni poremećaj se obično pojavljuje između 15 i 24 godine starosti i traje čitav život. Retko se vidi novodijagnostikovana manija kod dece ili kod odraslih iznad 65 godina.

Ozbiljnost simptoma varira kod svakog pacijenta. Iako neki ljudi imaju samo nekoliko simptoma, drugima simptomi narušavaju mogućnost da rade i žive normalan život.

Stopa pogoršanja ili recidiva kod bipolarnog poremećaja je visoka, ako se ne leči. Pacijenti sa teškom manijom obično zahtevaju hospitalizaciju da bi se sprečilo rizično ponašanje. Oni koji su ozbiljno depresivni, takođe često mogu biti hospitalizovani da bi se sprečilo samoubistvo.

Oko 90% osoba sa bipolarnim poremećajem, imaju bar jednu psihijatrijsku hospitalizaciju. Dva od tri pacijenta će imati dve ili više hospitalizacija u životu.

Klinički simptomi depresije bipolarnog poremeća su:

smanjenje apetita i / ili gubitak težine ili prejedanje i debljanje
snižena koncentracija, zaboravnost, teško donošenje odluka
umor, smanjena energija, osećaj „usporenosti” « osećanje krivice,nesigurnosti i bespomoćnosti
osećanje beznađa, pesimizma
insomnija, buđenje rano ujutro ili duže spavanje
gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima u kojima su nekada uživali, uključujući seks
trajni fizički simptomi koji ne reaguju na lečenje, kao što su glavobolja,probavne smetnje i hronični bol
osećanje tuge, uznemirenosti ili osećanje „praznine”
nemir, razdražljivost
razmišljanja o smrti ili samoubistvu, pokušaji samoubistva

Znaci hipomanije kod bipolarnog poremećaja su:

smanjena potreba za spavanjem
ekstremno fokusiranje na projekte na poslu ili kod kuće
veselost i ushićeno raspoloženje
povećana sigurnost
povećana kreativnost i produktivnost
povećana energija i libido
rizično ponašanje

Klinički znaci manije bipolarnog poremećaja su:

prekinute i brze misli
grandiozne ideje
preterana ushićenost
preterana razdražljivost
upadljivo socijalno ponašanje
povećana seksualna želja
logoreja
osećaj viška energije
otežano prosudjivanje
nesanica

Kako se bipolarni poremećaj dijagnostikuje?

Kao i kod većine poremećaja raspoloženja, ne postoji laboratorijski test ili rendgen za dijagnozu bipolarnog poremećaja. Nakon obavljanja lekarskog pregleda, lekar će proceniti simptome. Lekar će takođe pitati o ličnoj i porodičnoj istoriji. Laboratorijski testovi se mogu uraditi da isključe druge ozbiljne bolesti koje mogu uticati na raspoloženje.

Pored toga, lekar će možda želeti da razgovara sa članovima porodice da li mogu da identifikuju kada se prvi put pojavila ushićenost. Manija često utiče na razmišljanje, rasuđivanje kao i socijalno ponašanje na način koji izazva ozbiljne probleme i neprijatnosti. Rano dijagnostikovanje i efikasno lečenje je veoma važno kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem.

Kako se bipolarni poremećaj leči?

Tretman bipolarnog poremećaja može uključiti korišćenje stabilizatora raspoloženja, kao što je litijum. Antikonvulzivi, antipsihotici i benzodiazepini takođe mogu koristiti da se stabilizuje raspoloženje. Ponekad se daju antidepresivi u kombinaciji sa stabilizatorima raspoloženja da ojačaju stabilnost raspoloženja u depresivnoj fazi.