Zašto nastaju psihosomatska oboljenja

Prema savremenim shvatanjima, postoje tri osnovna uzroka u psihičkoj sferi čovekovog života, koji dovode do nastanka psihosomatskih oboljenja. Prvo, vrsta emocije koja je učestala, drugo tip konflikta koji prevladava u ličnosti i konačno tip ličnosti…

Bes i strah, nezavisno od toga čime su izazvani,mogu da budu uzrok za pojavu psihosomatskih oboljenja mogu da dovedu do visokog krvnog pritiska i različitih poremećaja u radu srca; osećanje dugotrajne strepnje, prigušenog straha, s vremenom može da dovede do jačeg lučenja želudačne kiseline, a ovo do čira na želucu.

Kao primer u kojem tipu konflikta igra osnovnu ulogu u nastajanju psihosomatskih oboljenja, može da posluži situacija u kojoj dominantni i agresivni šef kinji potčinjenog službenika, a ovaj nema hrabrosti da izrazi svoje neslaganje. Dugotrajno potiskivanje ovog sukoba izaziva osećanje niže vrednosti, napetost i trajnu zebnju, a ovo – psihosomatsku bolest.

Pojedini tipovi ličnosti su više od ostalih osetjivi na određena psihosomatska oboljenja. Savremen tip poslovnog čoveka – ambicioznog, disciplinovanog, sposobnog za samosavladivanje i odricanje radi ostvarivanja ciljeva svog preduzeća, sklon je oboljenjima srca i krvotoka. Ove bolesti predstavljaju glavni uzrok smrtnosti u visokorazvijenim zemljama. Pojedine profesije izložene su stresu više nego druge, čime se povećava i faktor rizika za nastanak psihosomatskih oboljenja.

Neuroza hrani bolest
Medicinari veruju da postoji i četvrti faktor sa značajnim udelom u razvoju psihosomatske bolesti – slabost određenog organa. Takodje određuje gde će se bolest manifestovati. Organizam “popušta” tamo gde je najmanje otporan. Da li će čovek oboleti od bronhijalne astme ili čira na dvanaestopalačnom crevu, delimično je određeno relativnom snagom ovih organa, njihovom predispozicijom za određenu bolest.
Ipak se čini da je psihički faktor dominantan.To dokazuju primeri gotovo pravih epidemija psihosomatskih oboljenja, kao što je čir na dvanaestopalačnom crevu. Život u strahu od realne opasnosti, kroz duži period dovodi do psihosomatske reakcije.

Ne reaguju, međutim, svi ljudi na nerešene emocionalne konflikte smetnjama u funkciji unutrašnjih organa. Kod izvesnog broja dolazi do strukturiranja neuroza, koje takođe mogu da imaju za posledicu promene u telesnim funkcijama. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih bolesti nastaju u unutrašnjim organima, kod neuroza u ekstremnim slučajevima može da dođe do smetnji u oblasti voljne muskulature. Emocionalni konflikt se ispoljava u području voljne delatnosti čoveka, kao što su: oduzetost govora usled pretrpljenog straha (zanemeo od straha), oduzetost zdrave ruke i slično. U medicinskoj praksi poznati su slučajevi privremenog slepila usled snažnog emocionalnog uzbuđenja!

Jedan od najvažnijih faktora koji će uticati na tip reakcije, u slučaju unutrašnjih emocionalnih sukoba, odnosno hoće li se razviti neurotska reakcija ili psihosomatska bolest, je individualna konstitucija. Mnogi neurotični su ujedno i psihosomatičari, i obrnuto.

Ne sekirajte se!
Medju emocijama i duševnim stanjima koja najviše pogoduju razvoju psihosomatskih oboljenja, svakako su dugotrajna anksioznost, neuslišena potreba za ljubavlju i poštovanjem, agresivnost, osećanje krivice, preterana ambicioznost ali i osećanje manje vrednosti, stalno prisutna stanja u kojima se čovek oseća “razapet” između dve osobe, dve stvari ili situacije. Isto tako, razne potrebe koje čovek ne može iz objektivnih ili subjektivnih razloga da zadovolji, stresne situacije i iskušenja koja od čoveka neprekidno zahtevaju samodokazivanje, mogu da dovedu do nastanka psihosomatske bolesti.

Anksioznost je stanje od kojeg pati sve veći procenat ljudi, a koje je karakterisano neodređenim strahom, napetošću bez vidljivog razloga, stalno prisutnom neizvesnošću i neprijatnim predosećanjem. Ona ima svoj fiziološki supstrat, karakterisan prekomernom stimulacijom određenih organa i čitavih telesnih sistema. Upravo ova prekomema stimulacija, dovodi prvo do promena, a zatim i do stvarnih i vidljivih oštećenja u organizmu.

Ispitivanja pokazuju da većinu psihosomatskih bolesnika muči čitav kompleks ranije navedenih osećanja. Neprijatna osećanja se ne isključuju, već se najčešće javljaju zajedno. Stoga su i razumljivi saveti lekara, koji po otkrivanju psihosomatski indiciranog oboljenja, uz obaveznu terapiju lekovima, savetuju odmor, bolovanje, odlazak u banju i savet pacijentu da se ne sekira.

Do otkrića psihorelaksacionih tehnika, bilo je veliki problem kako da se spreči sekiracija. Jedna je stvar uočiti potrebu za smirenjem psihičke napetosti, a sasvim druga to praktično i izvesti. Da bi pacijenta opustili, lekari su koristili brojna sredstva za smirenje, koja se i danas primenjuju. Međutim, efekti lekova su kratkotrajni. Deluju na simptome, ali ne i na uzroke bolesti. Kada se prestane sa njihovim uzimanjem tegobe se ponovo javljaju. A nisu zanemarljivi ni propratni štetni efekti, kao što su toksički uticaji leka, usporene reakcije i slično.

Opuštajući postupci
Uvidevši da je kod psihosomatskih bolesnika potrebno prvenstveno delovati na psihu (ne zanemarujući, naravno, ni telo), psihosomatski orijentisani lekari počeli su da koriste različite psihoterapeutske postupke u cilju rešavanja unutrašnjih konflikata i poremećaja u ličnosti pacijenta. Ograničen uspeh klasične psihoterapije u uklanjanju stresa, doveo je do potrage za novim pristupcima u lečenju. Primena autogenog treninga, biofidbeka, joge, sistematske desenzitivizacije i tehnike transcendentalne meditacije, označila je nov pravac u tretmanu psihosomatskih oboljenja. Kada je reč o stresu, istraživanja pokazuju da je tehnika meditacije najefikasnija u prevenciji i redukciji stresa, pre svega u terapiji psihosomatskih bolesti. Ova prirodna i jednostavna relaksaciona tehnika redukuje visoki krvni pritisak, jednako efikasno kao i najmoćnija farmakološka sredstva, bez štetnih propratnih efekata. Ona je četiri puta efikasnija u redukovanju anksioznosti, od prvog sledećeg psihorlaksacionog postupka.Klinička ispitivanja su pokazala blagotvorno delovanje kod depresija i neuroza, baš kao i kod glavnih psihosomatskih bolesti – angine pektoris, diabetesa, gojaznosti, bronhijalne astme i drugih.