Zimska i praznična depresija

Čovek je, iako to često zaboravlja, deo prirode i pojedine promene u životnoj okolini oseća veoma snažno. Svako od nas iskusio je telesnu reakciju na neku naglu klimatsku promenu. Ipak, što se osećanja i raspoloženja tiče, nema dokaza da klimatski uslovi zaista mogu uticati na to. Rezultati istraživanja ovih pojava uglavnom su korelativne prirode. To znači da, na primer, tmurno vreme ima veze s tmurnijim raspoloženjem, ali ga ne proizvodi. Dakle, nije potvrđeno da su klimatske promene jedini uzrok emocionalnih poteškoća. S ponašanjem je slična stvar. Na primer, tokom leta, kad je temperatura visoka, ljudi su skloniji konfliktima, čak je i komunikacija na društvenim mrežama agresivnijeg sadržaja. Deluje kao da je uzrok ovakvog ponašanja visoka temperatura, međutim, to ne bi bio ispravan zaključak. Moglo bi se protumačiti ovako: kad su temperature visoke, ljudi (iz hladnijih krajeva) to doživljavaju kao veoma neprijatno, znojavi su, ‘lepljivi’ i, ako vrelina potraje, osećaju iscrpljenost i pospanost. Napetost i nervoza rastu, pa samim tim i nestrpljivost za razne socijalne situacije, a posledica toga su lakši ulasci u konflikte.

Sezonski afektivni poremećaj

Poremećaj koji se ispoljava snažnom depresivnom epizodom a ima sezonski obrazac naziva se sezonskim afektivnim poremećajem. Češće je povezan s kasnom jeseni i zimom, no ima ljudi kod kojih je depresivna epizoda najsnažnija tokom proletnjih i letnjih dana. Simptomi specifični za zimsku depresiju, jesu osećaj iscrpljenosti, umora, manjka energije, tromosti, veća potreba za snom i ležanjem u krevetu, razdražljivost, uznemirenost, svadljivost, melanholija, apatičnost, promena apetita, pad koncentracije…

Ne zna se tačan uzrok zimske depresije. Naučnici su je povezali s promenom cirkadijalnog ritma i manjkom sunčeve svetlosti u zimskom periodu  s obzirom na to da je najučestalija u nordijskim zemljama, na severu Kanade i Rusije, gde je zimi noć znatno duža od dana, a dnevna svetlost vrlo slaba. Shodno tome, u lečenje je uključeno redovno izlaganje svetlosti (fototerapija ili lighttherapv).

Zimska depresija češća kod žena

Učestalost zimske depresije zavisi od geografske pozicije i raste s udaljavanjem od ekvatora. Mogu je imati osobe svih uzrasta, iako je češća kod starijih od 20 godina i kod žena. Više se javlja kod osoba koje su sklone depresivnim i anksioznim poremećajima. Osim klimatskih uslova, koji, iako to nije dokazano, imaju uticaja na javljanje depresivne epizode, na depresivnost znatno utiče i stav prema svemu što kasna jesen i zima donose kao promenu.

Darvin kaže da ne opstaju ni najsnažniji ni najpametniji predstavnici vrste nego oni koji se najbolje adaptiraju. Ljudi koji imaju averziju prema kraćim, tmurnim, kišnim i maglovitim danima, teškim oblacima, hladnoći, tamnim jutrima i uličnoj rasveti koja se pali već nakon ručka češće će ovu promenu procenjivati kao pretešku ili nepodnošljivu. U skladu s takvim stavom, dolazi do promene njihovih osećanja i ponašanja. Postaju neraspoloženi, turobni, slabije se kreću, sve češće se druže s krevetom i televizorom, sve ređe izlaze iz kuće.

Kad izađu napolje i izlože se vremenskim prilikama (ili neprilikama), stisnuti su, napeti i nastoje da se ‘suprotstave’ hladnoći, kako mentalno tako i fizički, žudeći za radijatorom ili prolećem. Tokom najmračnijih i najhladnijih meseci već su fizički znatno slabiji, socijalno izolovani i češće se razbolevaju, što dovodi do još većeg pada kondicije i otpornosti.

Nedostatak optimalne fizičke angažovanosti često uzrokuje nesanicu ili nemiran san, pa počinju da se bude umorni i iscrpljeni. Veoma često imaju potrebu za unosom veće količine hrane kako bi nadoknadili nedostatak energije i neretko potežu za ugljenim hidratima, što utiče na porast telesne težine i još veću tromost. Javlja se nezadovoljstvo sobom i novo pogoršanje raspoloženja, i tako se krug zatvara… Pored predisponiranosti ili sklonosti, postoji i visok stepen lične odgovornosti za zimsku depresiju.

Nesklad želja i mogućnosti

Većina ljudi raduje se praznicima, svodi račune iz prethodne godine i pravi planove za narednu. No, sam kraj godine može biti veoma stresan, pre svega zbog nagomilavanja poslovnih obaveza oko “zaključivanja godine”. “Ljudi rade prekovremeno, “vijaju” rokove na poslu istovremeno nastojeći da se što bolje pripreme za predstojeća slavlja, kupovina poklona, uređivanje domova, odlasci na dečje priredbe… Iscrpljenost i procena da nema vremena za sve što žele da obave mnoge ‘gurnu’ u preteranu brigu i anksioznost, pa postignu suprotno, odnosno pokvare sebi veselje.

Nažalost, ima i onih kojima je ovaj momenat sve samo ne radostan. Praznici su podsetnik na sve ono što nemaju a voleli bi da imaju. Podsećanje na , godine koje su prošle a bile su ispunjene ljubavlju, radošću, uspesima, zatim na drage ljude kojih više nema, razne gubitke tokom prethodnih godina. Na muku im staju i mediji ‘servirajući’ sliku bogato okićenih domova, složnih nasmejanih porodica…

Upoređujući sopstvenu situaciju s iluzijom savršenstva, neki postaju tužni, razočarani i potpuno preplavljeni osećajem usamljenosti. Osobe koje su socijalno izolovane ili nemaju “nikog svog” postaju svesnije svoje pozicije u društvu, te se kod njih javlja osećaj usamljenosti i napuštenosti, tuga i depresivnost, pa posledično još veća zatvorenost i udaljavanje od ljudi. U ovakvom kontekstu neki poveruju da je to stanje nepodnošljivo i nepromenljivo pa odaberu samoubistvo kao izlaz.

Kako se adaptirati

Osim pomenute fototerapije, popularne na severu Evrope, u tretmanu ovih stanja koriste se medikamenti kao i za klasičnu depresiju i, naravno, psihoterapija. Mislim daje najvažnije raditi pre svega na prevenciji i povećanju ‘odbrambenih’ ili bolje reći adaptivnih snaga. Ispitivanja su pokazala da je veoma važno prilagoditi se godišnjem dobu i umanjiti ‘dramu’ koju stvaramo zbog vremenskih prilika. Normalno je da svima nama ne prijaju svi klimatski uslovi, a kako bismo se zaštitili, korisno je povećati toleranciju na diskomfor koji zima donosi. Umesto da se iz sve snage bunimo zbog onoga što ne možemo promeniti, energiju treba da preusmerimo na osmišljavanje strategija življenja dok zima traje, kako bismo ‘zimskom bluzu’ dodali vesele tonove. Dakle, u jesen treba obezbediti udobnu odeću i obuću i izlaziti na vazduh što češće, dozvoljavajući tako organizmu da stvara endorfin, proizvodi vitamin D, razvija adaptivne snage… Pokazalo se da je tridesetak minuta brzog hoda kroz šumu ili park, po opalom lišću, u jutarnjim ili prepodnevnim satima, sasvim dovoljno za održavanje ne samo kondicije i otpornosti na viruse nego i dobrog raspoloženja.
Ona podseća da loše vreme nije razlog za odustajanje od šetnje, ali i ne samo to. Preporučljivo je družiti se, kontaktirati s ljudima, negovati ili stvarati nova poznanstva i prijateljstva, otvoreno razgovarati o tome kako se osećamo. Dobro je i baviti se delatnošću koja nas ispunjava zadovoljstvom – vratite se starim hobijima ili otkrijte nove. U zavisnosti od težine simptoma i uticaja na svakodnevno funkcionisanje, najbolje posavetovati se s psihoterapeutom.