Monthly Archives: January 2018

Panični napad: 18 jasnih simptoma, uzrok, lečenje

Šta je panični napad?

Panični napad je iznenadan osećaj straha i anksioznosti, kao da će se nešto strašno desiti.

Panični napadi i njihovi znaci i simptomi mogu trajati od par minuta, pa i do nekoliko sati. Trajanje napada panike zavisi od toga koliko je osoba uplašena i kako reaguje na to čega se plaši, uključujući i sam panični napad. Što je reakcija jača, to će napad duže trajati.

Napadi panike su jaki i zastrašujući, jer osobe koje ih doživljavaju obično imaju utisak da su stvari izmakle kontroli. Ljudi koji su imali panične napade znaju koliko je ovo iskustvo neprijatno.

Međutim, panični napadi se mogu uspešno sprečiti i lečiti. Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari.

napadi panike

Termin “panični poremećaj” se koristi da opiše napade koji se dešavaju često i stvaraju problem u normalnom funkcionisanju osobe.

Simtomi i znaci paničnog poremećaja

Panični poremećaj podrazumeva mnoštvo zankova i simptoma, a najčešći su:

  • osećaj preplavljenosti strahom
  • osećaj gubljenja kontrole
  • strah od ludila, smrti ili nesvestice
  • osećaj smrtne opasnosti
  • osećaj da se umire
  • osećaj da će se osoba onesvestiti
  • osećaj beznađa i panike
  • užas i strah
  • osećaj gubljenja dodira sa realnošću
  • jaka potreba da se pobegde
  • vrtoglavica
  • lupanje srca
  • drhtavica
  • preznojavanje
  • poteškoće sa disanjem
  • bol ili pritisak u grudima
  • bledilo
  • slabost u kolenima

panicni poremecaj

Ove simptomi napada panike ponekad su praćeni i sledećim pojavama:

  • osećaj gušenja, stezanja u grlu ili kao da se nešto zaglavilo u grlu
  • zbunjenost
  • depersonalizacija (osećaj odvajanja od realnosti)
  • derealizacija (osećaj da je sve nerealno, kao u snu)
  • vrtoglavica, nesvestica
  • uznemiranost
  • nemogućnost da se osoba smiri
  • jaka nervoza u stomaku
  • mučnina
  • jako lupanje srca
  • “leptirići” u stomaku
  • jaka i iznenadna potreba za mokrenjem ili defekacijom
  • povraćanje
  • plakanje

Ovaj spisak nije čak ni kompletan!

Kao što i sami vidite, postoje mnogi fizički, psihički i emotivni znakovi i simptomi paničnog napada.

panicni napad

Da li su ovi simptomi ozbiljni?

Ne. Mada su zaista čudni, jaki i naizgled van kontrole, nisu ozbiljni niti štetni.Napad panike je isto što i napad anksioznosti. Dakle, i simptomi su isti.

Napad panike kod muškaraca

Mada neki ljudi smatraju da se simptomi i znaci paničnog napada razlikuju kod muškaraca i žena, to nije tačno. Međutim, svaka osoba je drugačija, te znaci i simptomi variraju od osobe do osobe, ali ne postoji ništa što je karakteristično samo za muškarce ili samo za žene.

Napad panike kod žena

Kao što je već pomenuto, simptomi paničnog napada su slični kod muškaraca i kod žena.

Međutim, kod žena su napadi češći, jači i generalno žene imaju više paničnih napada nego muškarci, pogotovo pred menstruaciju, ako uzimaju neku hormonsku terapiju, tokom trudnoće, nakon porođaja ili u menopauzi.

Panični napad kod dece i tinejdžera

panicni napad kod dece

Panični napad se može desiti svakome, bez obzira na godine, tako da se može javiti i kod dece i tinejdžera. Zapravo, neki ljudi smatraju da svaka osoba doživi bar dva napada panike u životu, ali panični poremećaj je nešto drugo.

Da li se panični napad može javiti noću?

Da, panični napad se može javiti u bilo koje doba dana i noći, čak i noću u snu. Mnoge osobe koje pate od paničnog poremećaja se često bude noću zbog simptoma paničnog napada.

Uzrok

Šta izaziva simptome paničnog poremećaja?

Česta zabrinutost dovodi do fizioloških, psiholoških i emotivnih posledica, najčešće do klasične anksioznosti.

Uzroci paničnog napada su povezani sa stresom.Kad god smo zabrinuti ili uplašeni, naše telo je pod stresom i luči hormone stresa koji kroz krvotok odlaze do određenih delova u telu kako bi se javile određene fiziološke promene, koje omogućuju organizmu da se nosi sa nekom konkretnom opasnošću.

Taj odgovor organizma se obično naziva “bori se ili beži” odgovor jer on omogućuje da pobegnemo od opasnosti ili da se izborimo sa njom.

stres i napad panike

Kada nismo previše zabrinuti ili uplašeni, i reakcija je blaža. Kada smo mnogo zabrinuti ili uplašeni, odgovor organizma na tu emociju je mnogo jači. Pošto je odgovor na stres direktno proporcionalan samom stresu, napadi panike i simptomi su rezultat naših briga i strahova.

Dakle, neki konkretan strah ili zabrinutost često su uzroci paničnih napada. Ove vrste napada se zovu “voljni” napadi panike, kada je napad izazvan nekim dramatičnim odgovorom organizma na neku situaciju.

Štaviše, i hroničan stres može izazvati napad panike. Međutim, tada je reč o “nevoljnim” napadima panike, što znači da je organizam došao do tačke kada više ne može da podnese takav stres, i tada nastupa panični napad.

Najčešće se javljaju “voljni” panični napadi.

“Nevoljni” panični napadi se obično javljaju iznenada, naizgled bez ikakvog razloga. “Voljni” se javljaju nakon dužeg razmišljanja i brige “šta bi moglo da se desi”, iako ljudi često nisu svesni da razmišljaju o takvim stvarima.

panicni napad nocu

Simptomi paničnog poremećaja i srčani udar

Simptomi paničnog napada i simptomi srčanog udara deluju slično. Međutim, većina lekara, pa čak i medicinskih sestara, lako primeti razliku između simptoma, jer srčani udar izaziva neke simptome koje panični napad ne izaziva. Ako niste sigurni da li je reč o paničnom napadu ili srčanom udaru, potražite lekarsku pomoć. Ako vaš lekar smatra da je reč o paničnom napadu, možete mu verovati. Dakle, nema razloga da se zabrinete za svoje zdravlje.

Šta je panični poremećaj?

Većina ljudi doživi bar jedan ili dva panična napada u životu i to je sasvim normalno. Panični poremećaj se javlja kada panični napadi počnu da se javljaju češće, u tolikoj meri da počinju da ometaju normalno funkcionisanje osobe. Drugim rečima, panični poremećaj se smatra situacijom kada osoba ne može normalno da živi i radi zbog paničnih napada.

Na sajtu https://www.statcan.gc.ca/ navodi se sledeća definicija:

Panični poremećaj se javlja ako osoba ima česte napade panike (najmanje četiri tokom četiri nedelje) i ako je bar jedan od tih napada propraćen jednim ili više fizičkih simptoma, kao i strahom od sledećeg napada, brigom i posledicama napada (npr. strahom da će se javiti i srčani udar) ili značajnom promenom u ponašanju zbog napada (npr. davanjem otkaza na poslu). Osim toga, panični napadi nisu posledica psiholoških dejstava bilo koje supstance ili nekog drugog oboljenja.

Imajte na umu da se panični poremećaj ne izjednačava sa nekim medicinskim, biološkim, hemijskim ili genetskim oboljenjem. Panični poremećaj prosto znači da često imate panične napade. Panični poremećaj je samo termin kojim psihijatri i psiholozi označavaju taj problem.

panicni poremecaj simptomi

Panični napad nije medicinski termin, već termin kojim se označava mentalni problem.

Mada vam je možda lekar rekao da patite od paničnog poremećaja, to prosto znači da ste previše anksiozni, što dovodi do epizoda jakog straha. To nikako ne znači da imate neki mentalni poremećaj ili oboljenje.

Čest uzrok paničnog poremećaja je strah od osećaja tokom paničnog napada. Pošto se panični napadi i javljaju zbog straha i brige, dalji strah i briga samo pogoršavaju stanje.

Panični poremećaj se javlja kada se plašimo jakih osećanja koja se javljaju tokom paničnog napada.

Saznajte više> Prirodna sredstva kao pomoć za napade panike

Kako da znam da li imam panični poremećaj?

Smatra se da panični poremećaj imaju ljudi koji često imaju panične napade.

Kako sprečiti panični napad i njegove simptome?

Pošto se panični napadi javljaju ili zbog neprestanog razmišljanja o negativnim stvarima i stvarima koje nas brinu ili zbog jakog stresa (hiperstimulacija kao odgovor na stres), možemo ih sprečiti tako što ćemo se opustiti, ublažiti stres i manje razmišljati o uznemirujućim stvarima.

Na primer, kad god primetite da ste obuzeti nekom brigom ili strahom, potrudite se da razmišljate o nečemu lepšem, što će sprečiti stresni odgovor organizma i njegove fiziološke, psihološke i emotivne posledice. Kada se smirite, vaš organizam će prestati da luči hormone stresa. Kada se nivo hormona stresa smanji, simptomi i osećaj panike će se povući.

Ponekad je potrebno pola sata ili čak i duže da panični napad prestane, pa je potrebno da budete strpljivi, pokušate da se smirite i sačekate da napad prođe.

Postoje i drugi načini da se spreči panični napad.

  • Smanjite stres i dajte svom telu vremena da odgovori na taj stres.
  • Dišite opušteno. Pokušajte da dišete opušteno (iz stomaka) – to će možda zaustaviti napad. Ako je napad u toku, brzo će se povući.
  • Smirite se. Kao što smo već pomenuli, ako pokušate da se smirite, napad će mnogo brže proći.
  • Opustite telo koliko god možete. Opuštanje zaustavlja stresni odgovor.
  • Izađite u šetnju. Opuštena šetnja će vam pomoći da se smirite.
  • Fokusirajte se na nešto u blizini. Promenom fokusa će anksiozne misli prestati. Ublažavanjem anksioznosti ćete ublažiti i odgovor organizma na stres.
  • Ublažavanjem hroničnog stresa ćete smanjiti učestalost i intenzitet paničnih napada.
  • Upaptite da panični napadi nisu opasni. Reč je samo o jakim reakcijama na strah i brigu.
  • Ne zaboravite: panični napadi se na kraju završe. Što ste smireniji, to će se napad pre završiti.
  • Najvažnija stvar: naučite kako da prestanete da razmišljate o stvarima koje vas nerviraju i izazivaju napade. Briga je jedan od glavnih uzroka napada. Racionalizacijom brige i straha ćete eliminisati sam strah i sprečiti panične napade.
  • Panični napadi su stravični i jaki. Međutim, oni prolaze kada se smirimo. Kod svakoga se mogu razlikovati po broju, intenzitetu i učestalosti, kao i po simptomima. Međutim, panične napade možemo lako prevazići uz prave informacije, pomoć i podršku.

Kako sprečiti panične napade?

Kao što smo već rekli, panične napade možemo sprečiti tako što ćemo biti smireniji, prestati da sebe mučimo brigama na koje ne možemo da utičemo i tako što ćemo dati sve od sebe da ublažimo stres.

Kada prestanemo sa anksioznim mislima, i kada držimo stres pod kontrolom, sprečićemo pojavu paničnih napada.

Najbolje je izbegavati i stimulanse, jer oni aktiviraju odgovor organizma na stres, što pogoršava panični poremećaj.

Lečenje paničnog poremećaja

Pošto se panični napadi javljaju kao odgovor na jak strah ili hroničan stres, uvek se radi na ublažavanju stresa i strahova kako bi se sprečila pojava paničnih napada. Na kraju oni prestaju, a sa njima i panični poremećaj. Kombinacija dobre informisanosti i terapije je najefikasniji način da se spreči ponašanje i razmišljanje koje izaziva anksioznost i stres.

Panični poremećaj se može izlečiti

Mada i sami možete mnogo učiniti informisanjem (o samom poremećaju, uzrocima i simptomima), nije na odmet da posetite iskusnog, specijalizovanog terapeuta ako često imate ovakve napade.

Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari. Ako se borite sa paničnim poremećajem, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka.

Tu su i lekovi uz pomoć kojih možete smanjiti simptome paničnog poremećaja, ali lekove nikad ne smemo smatrati primarnim načinom izlečenja. Pošto se panični napadi javljaju zbog našeg ponašanja i razmišljanja, u njima i leži rešenje ovog problema.

Svako može sprečiti panične napade uz dobru informisanost, pomoć i podršku.

8 saveta kako pobediti depresiju

Ako ste depresivni, sigurno imate osećaj da ništa na ovom svetu ne može učiniti da se osećate bolje. 

Depresija je podmukao poremećaj. Simptomi depresije su, između ostalog, i mrzovoljnost i nedovoljno hrabrosti da se pokrenete i potražite pomoć. Malo energije, manjak samopouzdanje i apatija su još neke od stvari koje izlazak iz depresije dodatno otežavaju.

Ako imate ovakav problem, imajte na umu i da je depresija veoma česta i da možete veoma lako pobediti depresiju.

Kad ste se zapitali kako se boriti sa depresijom vi ste zapravo započeli borbu.

Kao kada je reč o bilo kojoj drugoj bolesti, postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako bi vam bilo bolje. Evo i šta možete da učinite sami protiv depresije…

kako pobediti depresiju

  1. Prepoznajte “napade” i samokritičnost i prevaziđite ih

Depresija je najčešće povezana sa kritičkim, samodestruktivnim razmišljanjem koje ide do te mere da ometa osobu u svakodnevnim aktivnostima. Depresivni ljudi brzo prihvataju taj negativni identitet kao pravu predstavu sebe.

Mnogi ne shvataju da je takav pogled na stvari gotovo mazohistički i da je reč o dobro skrivenom neprijatelju, “glasiću u glavi” koji nam govori da nismo dovoljno dobri. Ovaj glas je poput strogog roditelja koji nam neprestano nešto brani. 

Ovaj destruktivni proces samo pothranjuje depresiju i zato je važno da ga na vreme prepoznate i prekinete taj začarani krug.

Da bi taj proces počeo, počnite da razmišljate o tim negativnim mislima kao o virusu koji vas napadne, pa dobijete grip i ne možete da ustanete iz kreveta nekoliko dana.

Nemojte uzimati za ozbiljno takve misli: kada vam padne na pamet da ne treba da idete prema svojim ciljevima, da treba da se izolujete, da treba da prestanete sa nečim u čemu uživate. Ne dozvolite da takve misli preuzmu moć nad vama.

Umesto toga, kada se takve misli jave, potrudite se da se okrenete realističnim, ali pozitivnim mislima i da se identifikujete sa njima jer ćete se na ovaj način uspešno boriti sa depresijom.

Zapitajte se da li biste nekada tako nešto rekli nekome koga volite. Saosećanje prema sebi i prepoznavanje ovakvih negativnih obrazaca će vam pomoći da bolje spoznate ko ste i da budete realistični.

  1. Razmislite o tome na koga ili na šta ste zapravo besni

Dok neke osobe doživljavaju kao hronično stanje tuge i bola, drugi depresiju osećaju kao stanje obamrlosti – nedostatak osećanja, što znači da osoba ne može da doživi ni sreću ni uzbuđenje.

Potiskivanje emocija je odbrambeni mehanizam protiv osećanja koja doživljavamo kao neugodna.

Većina ljudi koja pati od depresije zapravo time maskira bes prema nekome ili nečemu. Bes i ljutnju je teško prihvatiti.

Svakog od nas od malih nogu uče da nije lepo biti besan, da moramo lepo da se ponašamo i da ne možemo tek tako da vičemo na nekog ili da se bijemo. Naravno, nasilje i agresija su neprihvatljivi, ali su ljutnja i bes prirodni deo našeg svakodnevnog života.

Prepoznavanjem, prihvatanjem i razmišljanjem o stvarima koje nas čine besnim činimo veliki korak ka lečenju, jer je tako mnogo manja verovatnoća da ćemo ta osećanja potisnuti i da će se ona pretvoriti u depresiju.

  1. Budite aktivni

Ako samo ležite teško da ćete pobediti depresiju.Kada smo depresivni, bezvoljni smo i nemamo energije, ali poslednje što treba uraditi je zaključati se u sobu i ne izlaziti iz kreveta. Fizička aktivnost je odličan lek za depresiju. Po dvadeset minuta vežbanja dnevno, pet dana nedeljno, će učiniti čuda. Vežbanje poboljšava oslobađanje endorfina, biohemijskih supstanci koje poboljšavaju raspoloženje. Kako mnogi nisu raspoloženi za bilo šta komplikovano čak i obična šetnja će dosta poboljšati raspoloženje.

Jednostavno boriti se protiv depresije znači biti fizički aktivan!

  1. Nemojte se izolovati

Kada smo depresivni, sve što želimo jeste da budemo sami, da ćutimo i da ne slušamo nikog niti da pričamo o svojim porblemima.

Ovde važi isto pravilo kao i kod prve stavke za borbu protiv depresije. Posmatrajte ovakve negativne misli kao parazite koji slabe naše telo. Ne obazirite se na njih. Kada se osećate loše, razgovor sa prijateljem će vam pomoći, makar i tako što ćete naglas reći šta vas muči. To je prvi korak u rešavanju problema. Pričanje o problemima ili brigama nije sebičnost niti samosažaljenje. Prijatelji i članovi porodice kojima je stalo do vas se sigurno interesuju za ono šta vam se dešava uz njihovu pomoć ćete lakoše pobediti depresiju.

I sam boravak u društvu će vas oraspoložiti. Pronađite neku grupu koja ima slična interesovanja kao i vi.

U krajnjoj liniji, idite na neko mesto gde ima mnogo ljudi – muzej, park, tržni centar – i videćete kako će vam se raspoloženje popraviti. Ne dozvolite da vas preplavi misao da ste drugačiji ili lošiji od drugih. Svako ima svoje unutrašnje borbe. Ne dozvolite da vas depresija definiše ili izoluje.

  1. Radite stvari koje ste voleli da radite, čak i ako trenutno niste raspoloženi za to

Depresija je izuzetno teško stanje, jer simptomi mogu uništiti svu volju i energiju da radite stvari u kojima ste nekada uživali. Prepuštanje letargiji je samo korak dalje u depresiju ako se ne pokrenete nikad je nećete pobediti. Međutim, fizička aktivnost ili bavljenje stvarima kojima ste se nekada bavili sa zadovoljstvom će vas verovatno “vratiti u život”.

Mada je ovo lakše reći nego uraditi, kad god želite samo da pobegnete ispod pokrivača, umesto toga idite u šetnju, skuvajte svoje omiljeno jelo ili pozovite nekog prijatelja.

Ako ste i ranije bili depresivni, radite ono što vam je tada pomoglo. To je najbolje što možete učiniti protiv depresije.

Aktivnosti koje vas smiruju i koje vas “dižu” su veoma važne. To mogu biti i sasvim jednostavne stvari: pravljenje kolača, opuštajuća kupka, slušanje omiljene muzike. Nemojte se prepustiti tmurnim mislima jer što duže one traju teže ćete pobediti depresiju.Pokrenite se odmah i mnogo laše ćete se izboriti.

  1. Pogledajte neki smešan film ili seriju

Ovo možda zvuči smešno i prejednostavno, ali sve što vam može izmamiti osmeh na lice će vam pomoći da pobedite depresiju. Ovo je trik koji uvek upali. Pustite svoj omiljeni sitkom ili gledajte neku komediju. Ovo nije samo način za skretanje pažnje, već i veoma efikasna stvar da kažete svom organizmu da ste još uvek u stanju da se iskreno nasmejete.A smeh je najboji lek protiv depresije.

  1. Nemojte kažnjavati sebe zato što se osećate loše

Osećaj postiđenosti zbog depresije će samo pogoršati simptome i obeshrabriti vas da potražite pomoć. Kritičko razmišljanje samo pogoršava raspoloženje. Veoma je važno da potražite pomoć i saosećanje. Potrudite se da budete otvoreni i ljubazni prema sebe i da prihvatite sebe. Uzmite svoje mentalno stanje za ozbiljno. Upamtite, depresija je čest poremećaj, ali se prilično lako može pobediti. Potrebno je samo da je prepoznate i da uvidite sami kako da izađete iz ovog stanja.

  1. Posetite terapeuta

Priča je najbolji način da se izborite sa svojom depresijom. Ako se osećate loše, nemojte slušati ljude koji vam govore da “to nije ništa strašno” i da ćete “prevazići to”.

Priznavanje problema nije razlog za stid, i ako ne možete sami da se izborite sa depresijom, potražite stručnu pomoć.

Traženje pomoći je hrabar potez i razgovor sa terapeutom je zdrav i produktivan način lečenja depresije. Tako ćete uvideti šta je uzrok vaše depresije i kako da umanjite njegov uticaj na svoj život.

Imate samo jedan život morate se trgnuti i pobediti depresiju.Mnogi ljudi imaju probleme i u mnogo goroj su situaciji ali će se oni boriti s verom da će pobediti i nikad neće biti depresivni.

Samo Vi sami možete pobediti depresiju ostali vam samo mogu pomoći!

9 načina kako pomoći depresivnoj osobi

Ako neko vama blizak pati od depresije, sigurno ste zbunjeni i besni jer ne možete da mu pomognete i nije vam jasno kako uopšte razgovarati s depresivnom osobom.

Verovatno ste suzdržani, jer ne znate šta da kažete i kako da se ponašate da ne biste tu osobu još više uznemirili.  Sa druge strane, možda se uporno trudite da im date neki savet koji oni kao da ne čuju.

Ovde ćete saznati kako pomoći ljudima u depresiji a da ne stvorite još veći problem.

kako pomoci osobi u depresiji

Depresija je podmukao poremećaj koji često dovodi do zahlađenja odnosa sa drugim ljudima. Ako ne znate kako da pomognete voljenoj osobi u depresiji, sigurno ste veoma frustrirani i na kraju dižete ruke.

Međutim, vaša podrška jeste bitna. Ovde ćemo vam opisati 9 načina da pomognete osobi koja pati od depresije.

  1. Budite tu

Najbolje što možete učiniti za depresivnu osobu jeste da budete tu za nju. Depresivnim osobama je zapravo jako važno da neko bude tu, da naprosto sedi i sluša je, drži je za ruku i kaže da je ta osoba ipak važna, da želite da joj pomognete i da je uverite da ćete zajedno naći način da joj bude bolje.

  1. Mali gestovi

Ako ne umete da iskažete svoja osećanja verbalno i direktno, pokušajte da uradite to na neki drugi način.Mogućnosti su mnogobrojne: od slanja razglednice ili zanimljive poruke do kuvanja omiljenog jela. Uradite nešto što će toj osobi pokazati da vam je stalo do nje i da želite da je oraspoložite.Ovo pomaže ljudima u depresiji mnogo više nego što mislite.

  1. Nemojte suditi niti kritikovati

Mnogi se pitaju kako razgovarati s depresivnom osobom a osnovno je da razumete da ono što govorite ima velik uticaj na osobe koje volimo. Izbegavajte da govorite stvari tipa: za tebe je čaša uvek poluprazna, a ne polupuna i sve je to samo u tvojoj glavi. Kad bi ustao/la iz tog kreveta i krenuo/la nešto da radiš, sve bi bilo bolje

Ovakvim rečenicama govorite toj osobi (verovatno nenamerno) da smatrate da ona ima izbor kako da se oseća i da je odabrala da bude depresivna, što sigurno nije tačno. Ovakve izjave nisu samo grube i uvredljive, već ćete tako samo još više udaljiti od sebe tu osobu i baciti je u još težu depresiju.

Mnogi bliski prijatelji i roditelji prave još veću štetu jer se nikad ne zapitaju kako postupati sa depresivnom osobom.

  1. Izbegavajte grub pristup

Mnogi ljudi misle da će “trgnuti” voljenu osobu iz depresije ovakvim ponašanjem. Zato su često namerno nestrpljivi prema takvim osobama, ignorišu ih, nepopustljivi su ili  neprestano “podbadaju”. Međutim, ovakve tehnike su beskorisne i mogu naneti samo više štete nego koristi. Na ovakav način nećete postići ništa konstruktivno i to sigurno neće pomoći nijednoj depresivnoj osobi.

  1. Nemojte nipodaštavati njihova osećanja

Izjave kao što su ti si previše osetljiv/a ili tebe sve pogađa nisu najbolji način da pomognete osobi sa depresijom i nikad nemojte razgovarati na ovaj način.

Na taj način kao da želite da kažete da su njihova iskustva beskorisna i smešna, a oni se zapravo suočavaju sa teškim poremećajem – a to nije slabost ili neka mana već bolest.

  1. Nemojte deliti savete

Sasvim je prirodno da posavetujemo drage ljude kada smatramo da nešto ne rade dobro. Ako neko koga volimo ima težak period, trudićemo se da im to olakšamo.

Međutim, depresija je složenija pojava i sa depresivnom osobom se mora pažljivo razgovarati. Mada depresivnim osobama ponekad treba neko na koga se mogu osloniti, neprestano ponašanje u stilu drage Savetovanje može biti uvredljivo, naporno i može na kraju samo gurnuti tu osobu od vas.

Umesto toga, pitajte je šta možete učiniti da se ona oseća bolje. Tako ćete staviti do znanja da je volite i da želite da joj pomognete, ali da joj ništa ne namećete.

  1. Izbegavajte da pravite poređenja

Osim ako niste i sami bili depresivni, neprestano ponavljanje fraze znam kako se osećaš ne samo da ne pomaže, već je u neku ruku i uvredljivo. Nemojte nikad razgovarati sa depresivnom osobm na ovaj način mada vam je sigurno jedina namera da pomognete voljenoj osobi i da joj kažete da nije sama u svom očaju, to može imati kontraefekat.

  1. Potrudite se da saznate što više o depresiji

Učenjem i informisanjem o depresiji ćete sigurno izbeći mnoge greške i nesuglasice. Kada shvatite koji su simptomi, manifestacija i posledice depresije, mnogo bolje ćete razumeti voljenu osobu i biti u stanju da joj pružite podršku na pravi način.

Mnogi ljudi pogrešno pretpostave da je depresivna osoba izlečena ako ima dan bez trzavica. Međutim, depresija nije statična bolest. Depresija se javlja i povlači, što mnogi ljudi koji se nisu borili sa ovim problemom ne razumeju. Osobe koje se osećaju depresivno se mogu smejati nekoj šali, depresivno dete će bez problema ići u školu, dobijati dobre ocene, pa čak i izgledati veselo.

Međutim, simptomi depresije su obično skriveni i teško ih je zapaziti, tako da je važno da se informišete o njima i uvidite kako se sve mogu ispoljiti.

  1. Budite strpljivi

Strpljenje je najvažnije kod podrške depresivnoj osobi. Ako ste strpljivi sa njom, bukvalno joj dajete do znanja da, koliko god dugo depresija trajala i koliko god bila teška, sve ćete to zajedno prevazići.

Strpljenje uvek daje rezultata, jer sa strpljenjem dolazi i nada. A depresivne osobe nemaju nadu.

Ponekad je podrška depresivnoj osobi kao hod po žici. Šta da kažem? Šta da ne kažem? Šta da uradim? Šta ne smem da uradim? To su samo neka od pitanja koja se nameću gotovo svakog dana. Međutim, setite se da je samo vaše prisustvo i volja da pomognete velika stvar i podrška za depresivnu osobu.