Monthly Archives: February 2018

Agorafobija (strah od otvorenog prostora) uzroci, simptomi i lečenje

Agorafobija doslovno znači strah od otvorenog prostora. Klinička definicija agorofobije kaže da je reč o strahu od otvorenih prostora, posebno onih odakle je teško naći izlaz, što dovodi do izbegavanja da se ide na takva mesta. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvim mestima, obično usledi panični napad.agorofobija

Ovde imamo tri glavna elementa:

  • fobiju
  • izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati anksioznost
  • tešku anksioznost

 

Tu postoji i mnoštvo drugih fobija koje se mogu uklapati u ovu, npr. strah od mase ljudi ili putovanje bez pratnje. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvom mestu, javlja se iznenadna i teška anksioznost, te osoba izbegava ovakve situacije.

Neke osobe, uz poteškoće, mogu da vode normalan žeivot, dok u težim slučajevima osoba uglavnom odbija da izlazi iz kuće.

Epideomiologija

Jedno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da je agorafobija najmanje zastupljen anksiozni poremećaj.

Češće se javlja kod žena nego ko muškaraca. Statistički gledano, anksiozni poremećaji se duplo češće javljaju kod žena.

agorofobijaOva fobija se najčešće javlja kod osoba starih između 25 i 35 godina.

Agorafobija se javlja kod otprilike trećine osoba sa paničnim poremećajem i najčešće se strah javlja pre paničnog napada.

Uzroci agorofobije

Uzrocima se smatraju određena oboljenja, zatim temperament, stres i iskustva. Obično u razvoju agorafobije deluje više faktora.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalna dijagnoza uključuje:

  • socijalnu anksioznost
  • generalni anksiozni poremećaj
  • depresiju i/ili posttraumatski stresni poremećaj
  • fizička oboljenja koja dovode do toga da se osoba boji da izađe iz kuće bez pratnje

Faktori rizika

Agorafobija se ponekad javi i u detinjstvu, ali se najčešće javlja tokom tinejdžerskih godina ili u mladosti, najčešće pre trideset i pete godine, mada se ponekad javi i kod starijih osoba.

Faktori rizika za agorafobiju uključuju:

  • panični poremećaj ili druge fobije
  • odgovor na panični napad je preteran strah i izbegavanje
  • stresni događaji (zlostavljanje, smrt bliske osobe, napad…)
  • anksioznost i nervoza
  • porodična anamneza (neko u porodici takođe ima agorafobiju)

Simptomi agorafobije

Ljudi sa simtomima agorafobije se najčešće plaše da budu sami, da budu na mestima sa kojih ne mogu lako da odu ili da će izgubiti kontrolu na javnom mestu.

Tu je i osećaj izolovanosti od drugih ljudi i bespomoćnost. Agorafobija može izazvati i panične napade, koji uključuju:

  • mučninu i druge probleme sa varenjem (dijareju)
  • ubrzan rad srca
  • bol i neprijatan osećaj u grudima
  • vrtoglavicu i nesvesticu
  • probleme sa disanjem
  • preznojavanje i drhtavicu
  • crvenilo u licu
  • osećaj gušenja
  • obamrlost i trnce

Postavljanje dijagnoze

Panični napadi i agorafobija često prolaze nezapaženo, jer mnogi ljudi ne žele da se obrate lekaru.

DSM-5 klasifikacija definiše agorafobiju kao strah i/ili anksioznost vezane za najmanje dve od sledećih pet situacija:

  • putovanje javnim prevozom (automobilom, autobusom, vozom…)
  • strah od otvorenih mesta: parkinga, pijaca, mostova, ulica…
  • strah ili anksioznost u prodavnicama, bioskopu, pozorištu
  • strah ili anksioznost dok se stoji u redu ili se boravi u nekoj većoj masi ljudi
  • strah ili anksioznost zbog izlaska iz kuće bez pratnje

Osoba se plaši ili izbegava ovakve situacije zbog pomisli da ne bi mogla da pobegne iz takve situacije ili da neće imati nikoga uz sebe u slučaju paničnog napada.

Ovakve situacije gotovo uvek izazivaju strah ili anksioznost. Zato takve osobe izbegavaju da idu bilo gde ili obično traže da neko ide sa njima, a ako izlaze same, to je propraćeno strahom.

Strah ili anksioznost su sasvim neprimereni datoj situaciju. Ovi simptomi traju šest meseci ili duže. Agorafobija se dijagnostikuje ako strah ili anksioznost uzrokuju jak stres ili ometaju normalan život.

Lečenje agorafobije

Postoji dosta različitih tretmana za agorafobiju i oni se najčešće kombinuju.

agorofobijaTerapija

Psihoterapija

Psihoterapija podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom. To pacijentu omogućuje da pričao svojim strahovima i svemu što oni vuku sa sobom.

Psihoterapija se obično kombinuje sa medikamentima da bi efekat bio maksimalan. Obično je reč o kratkoročnom tretmanu i on se okončava čim osoba postane sposobna da se izbori sa strahovima i anksioznošću.

Kognitivna bihejvioralna terapija kod agorofobije

Ova vrsta terapije se najčešće koristi za lečenje agorafobije. Ona pomaže u razumevanju različitih osećanja vezanih za agorafobiju.

Tako pacijent uči da se izbori sa stresnom situacijom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganjem kod agorofobije

Terapija izlaganjem takođe pomaže u prevazilaženju strahova. Tokom ove terapije, osoba se polako izlaže stvarima kojih se plaši i strah se postepeno smanjuje.

Lekovi za agorofobiju

Neki lekovi mogu ublažiti agorafobiju i panične napade. To su:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina
  • triciklični antidepresivi
  • lekovi protiv anksioznosti

Šta možete sami da učinite?

Sitne promene u navikama vam možda neće pomoći da potpuno izlečite agorafobiju, ali vam mogu ublažiti svakodnevnu anksioznost.

  • Vežbajte redovno kako biste stimulisali lučenje hormona sreće i ostalih stupstanci koje pomažu da se osećate opušteno.
  • Hranite se zdravo kako biste se generalno bolje osećali.
  • Pokušajte sa meditacijom ili vežbama dubokog disanja kako biste ublažili anksioznost i paniku.

Ako vam lekar prepiše neke lekove, nemojte piti suplemente. Ni za jedan suplement nije dokazano da ublažava anksioznost, a mnogi od njih mogu imati interakcije sa lekovima koje pijete.

Komplikacije agorafobije

Agorafobija može u velikoj meri uticati na svakodnevni život. U težim slučajevima, ljudi sa agorafobijom uopšte ne napuštaju svoj dom.

Bez tretmana, ti ljudi su u stanju da godinama uopšte ne izađu iz kuće. To znači da ne mogu da posećuju prijatelje i porodicu, idu u školu ili na posao, plate račune i sve ostalo što podrazumeva izlazak iz kuće, te su često zavisni od tuđe pomoći.

Moguće komplikacije agorafobije su:

  • depresija
  • korišćenje alkohola ili droga
  • druga mentalna oboljenja, posebno poremećaje ličnosti ili druge poremećaje vezane za anksioznost

Prognoza

Agorafobiju nije uvek moguće sprečiti, ali ako se panični poremećaj ili anksioznost prepoznaju na vreme, manje su šanse da će se razviti neka fobija.

Uz tretman će vam sigurno biti bolje. Što se pre počne sa tretmanom, veće su šanse za potpuni oporavak, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da zatražite stručnu pomoć.

Pošto sam ova fobija može dosta ometati život, potrudite se da je se rešite. Za fobije nema klasičnog leka, ali vam tretman može znatno ublažiti simptome i učiniti vam život mnogo boljim.

Knedla u grlu zbog stresa i anksioznosti

Šta je knedla u grlu?

U nekim situacijama, mnogi ljudi osećaju kao da imaju “knedlu u grlu”, mada nema nikakvog fizičkog razloga za to.

Osećaj knedleu grlu se obično javlja u stresnim situacijama. Obično je to znak uplašenosti i zabrinutosti.

Ovaj problem se medicinski zobe globus hystericus, a poznat je i kao globus pharyngis ili samo globus.

knedla u grlu

Šta izaziva osećaj knedle u grlu?

Stručnjaci još uvek nemaju odgovor na ovo pitanje. Smatra se da se osećaj knedle u grlu javlja zbog pojačane napetosti mišića u grlu. Ponekad se knedla u grlu javlja zbog GERB-a, ali se ipak najčešće javlja zbog anksioznosti, paničnog napada ili stresnih situacija koje se javljaju i bez nekog očitog emocionalnog stresora.

Knedla u grlu je benigno stanje i ne izaziva nikakve komplikacije, mada postoje i neka oboljenja koja imaju slične simptome, te se lako mogu prevideti. Neka od tih oboljenja su grčevi jednjaka, GERB, miotona mišićna distrofija ili tumor u vratu ili grudima, mada kod ovih oboljenja pacijenti gotovo uvek imaju velikih problema sa gutanjem.

Koji su simptomi knedle u grlu?

Knedla u grlu je sasvim bezopasno stanje i nema nikakvih drugih simptoma, osim ako je u pitanju neko ozbiljnije oboljenje. U takvim situacijama je važno prepoznati znake upozorenja kako biste se obratili lekaru na vreme. Ako uz knedlu u grlu imate i neke od sledećih simptoma, potražite savet lekara:

  • bol u vratu
  • bol u grlu
  • neplanirano i naglo mršavljenje
  • disfagiju (probleme sa gutanjem)
  • gorušicu
  • slabost mišića
  • postepeno pogoršavanje ovih simptoma

Kako se dijagnostikuje knedla u grlu?

Da bi se dijagnostikovala knedla u grlu i započeo adekvatan tretman, potrebno je proučiti ličnu anamnezu pacijenta i utvrditi kada se ovaj problem javio prvi put. Lekar će vas pitati imate li još nekim simptoma, npr. bolove u grlu ili da li normalno gutate hranu.

Nakon toga će vas lekar pregledati kako bi utvrdio da li postoje neke anomalije u tkivima u grlu. Pregledaju se i gornji ekstremiteti kako bi se utvrdilo ima li slabosti u rukama, što bi ukazivalo na neku ozbiljniju bolest.

Uvek se pregleda i grlo, kako bi se proverilo da li je prisutan tumor. Test gutanja se radi da bi se videlo da li je prisutna disfagija. Ako se na pregledu utvrde bilo kakve abnormalnosti, lekar će vas poslati kod specijaliste. Ako je stanje sasvim normalno, onda je sigurno reč o emotivnim problemima i tada se postavlja dijagnoza globus hystericus.

Kako se leči knedla u grlu?

Pošto se knedla u grlu javlja zbog anksioznosti i napada panike, nema potrebe za nekim fizičkim tretmanom.

Ako je problem težak, radi se na lečenju anksioznosti i paničnih napada.

Za lečenje knedle u grlu se ne prepisuju lekovi, osim ako je potrebno lečiti depresiju i/ili anksioznost medikamentima, ali o tome odlučuje specijalista. Zato se osoba obično upućuje psihologu ili psihijatru, kako bi se ti problemi rešili.

Kako izaći iz depresije i anksioznosti: 10 proverenih načina

IZLAZAK IZ DEPRESIJE JE MOGUĆ I BEZ LEKOVA ! Svaki psihijatar će vam reći da jeste u mogućnosti da pacijentu prepiše gomilu lekova, ali da to radi samo onda kad mora. Zašto?

Lekovi jesu efikasni i brzo deluju, ali depresija i anksioznost se mogu uspešno izlečiti (ili makar dosta ublažiti) i bez hemije, nekim jednostavnim stvarima za koje vam ne treba mnogo truda, a rezultat je dugoročan.

Ovde ćemo navesti 10 saveta kako izaći iz depresije i anksioznost bez uzimanja lekova.

kako izaci iz depresije

  1. Smanjite vreme provedeno na društvenim mrežama

Možda vam ovo zvuči kao glup odgovor na pitanje kako izaći iz depresije ali dobro razmislite! Sve više stručnjaka smatra da društvene mreže loše utiču na naše raspoloženje i da nas čine usamljenim. Mada je Facebook odličan način da budete u kontaktu sa prijateljima, posebno sa onima koje dugo niste videli i koji žive daleko, postoji mnogo stvari i za koje uopšte nije tako dobar.

Koristeći društvene mreže, praktično smo primorani da pratimo živote drugih ljudi i nesvesno se poredimo sa njima, što često dovodi do razočarenja. Posmatrajući razne stvari, često osetimo zavist, nesigurnost, ljubomoru i inferiornost. Potrudite se da što manje vremena provodite na Facebook-u i drugim društvenim mrežama – to će vam koristiti.

  1. Prestanite da živite tuđ život

Depresija se često javlja kada se jednog dana probudimo i shvatimo da se u životu nismo trudili da ispunimo svoje snove, već da zadovoljimo roditelje, supružnika, decu, prijatelje ili rodbinu. Vaš život je samo vaš, i vi treba da ga učinite boljim za sebe, a ne za nekog drugog. Ako morate da postavite granice i smanjite tuđ negativan uticaj na svoj život, učinite to bez odlaganja. Ako smognete hrabrosti da vodite život kakav želite, uskoro ćete prestati da se osećate zarobljeno. Upravo ovakav osećaj je najčešći uzrok depresije i anksioznosti.Ako se ne pokrenete i ne preduzmete nešto odmah nikad nećete izaći iz depresije.

  1. Pišite dnevnik

Pišite dnevnik i u njemu izrazite sve svoje emocije. To je jedan od najefikasnijih načina da se nosite sa promenama raspoloženja. Sam čin pisanja misli i osećanja će vam pomoći da se malo sredite, posebno ako vam je neprijatno da pričate o svojim osećanjima sa bilo kim. Obično se osećamo mnogo bolje nakon što sistematski “prođemo” kroz svoje emocije i misli, a najbolji način za to jeste da ih zapišemo.

  1. Prestanite da se poredite sa drugima

Neprestana poređenja sa drugima su najbrži način da pogoršate depresiju i anksioznost. Ponekad je poređenje dobar podsticaj i motivacija, ali mnogo češće dovodi do osećanja inferiornosti. To je nepotrebno traćenje vremena i energije.

Osvrnite se oko sebe: možda vaš komšija, koji ima skupa kola, veliku kuću i savršeno telo ima isto toliko problema kao i vi, ili čak još više. Pokušajte da se fokusirate na sebe, svoj život i napredak. Nemojte biti opsednuti mislima o drugim ljudima jer na taj način nećete izaći iz depresije već će vremenom anksioznost i depresija biti sve jači.

  1. Uzmite vitamine

Depresivnim ljudima se preporučuju riblje ulje i kompleks B vitamina (uz odgovarajuću terapiju), i rezultati su obično pozitivni. Kvalitetni suplementi omega-3 masnih kiselina mogu dosta ublažiti simptome depresije, anksioznosti, pa čak i bipolarnog poremećaja. Osim toga, čitav kompleks B vitamina je odličan za regulaciju raspoloženja. Ako tražite neki dobar suplement koji će vam pomoći protiv depresije, obavezno pokušajte sa ribljim uljem i vitamini iz grupe B.

  1. Pričajte sa ljudima. Sa bilo kim.

Većina depresivnih ljudi se oseća usamljeno i isključeno iz društva. Mnogi od njih provode dane, ili čak i nedelje, a da ne razgovaraju sa drugim ljudskim bićem. Ovakva izolacija samo pogoršava depresiju i anksioznost. Sam čin razgovora sa nekim, otvaranje usta i izgovaranje reči, može momentalno podići raspoloženje i osloboditi vas depresije.Nekada se ovo ne čini kao način pomoću koga možete izaći iz depresije ali uz sve ostale sigurno ćete pobediti! Pozdravite kasirku u prodavnici ili se naprosto nasmešite nekome na ulici. Odmah će vam biti bolje.

  1. Odaberite neki cilj

Nema veze da li je reč o velikom cilju ili nečemu sasvim malom. Samo dajte sve od sebe da taj cilj postignete i radite na tome svakog dana. Život proveden bez postavljenog cilja i svrhe stvara frustraciju i nelagodnost, što izaziva ili pogoršava postojeću depresiju i anksioznost. Čak i ako je cilj sasvim lak, recimo da izgubite dva kilograma za dva meseca, to je dobar način da izađete iz depresije. Ako se posvetite nečemu što je za vas veoma važno, život će vam dobiti bolju svrhu. Odaberite neki cilj koji realno možete postići, trudite se i videćete kako će vam se raspoloženje poboljšati.

  1. Čitajte o duhovnosti i/ili astronomiji

Mada ovo sigurno izgleda kao neobičan predlog, čak i ako ste najokoreliji agnostik i ateista, iinformišite se o duhovnosti i/ili astronomiji kako biste videli koliko je univerzum zaista velik. Mada je to donekle ironično, to će vas možda podstaći na razmišljanje o svrsi na ovom svetu. Razmišljanje o velikim životnim pitanjima u skladu sa složenošću i veličanstvenošću univerzuma će vam pomoći da shvatate stvari koje su uzrok depresije manje ozbiljno.

  1. Uživajte u miru i tišini

Ljudi koji svakog dana, ili bar par puta sedmično, nađu vremena za sebe (da rade jogu, meditiraju, čitaju, ili se samo opuste u toploj kupci) su obično dosta smireniji. Ovakve male pauze od svakodnevnog stresa će vam pomoći da lakše prevaziđete svakodnevne poteškoće i probleme i olakšati izlazak iz depresije. Makar i samo petnaest minuta dnevno će vas smiriti i pomoći vam da se lakše borite protiv depresije.

  1. Morate poraditi na svojoj sreći – ona se neće naprosto desiti

Izlazak iz depresije zavisi samo od vas.Morate se boriti sa depresijom.Sreća je stanje uma i za nju je potrebna posvećenost, napor i vežba. Morate biti spremni da dobro razmislite o svom životu, odreknete se loših navika, prekinete kontakte sa lošim ljudima i napravite promene kada je reč o vašim očekivanjima, ali i ponašanju.  Imate sve vreme ovog sveta za to. Najbolje je da se opustite i ne radite sve odjednom, i da ne pravite dramu oko toga.