Agorafobija (strah od otvorenog prostora) uzroci, simptomi i lečenje

Agorafobija doslovno znači strah od otvorenog prostora. Klinička definicija agorofobije kaže da je reč o strahu od otvorenih prostora, posebno onih odakle je teško naći izlaz, što dovodi do izbegavanja da se ide na takva mesta. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvim mestima, obično usledi panični napad.agorofobija

Ovde imamo tri glavna elementa:

  • fobiju
  • izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati anksioznost
  • tešku anksioznost

 

Tu postoji i mnoštvo drugih fobija koje se mogu uklapati u ovu, npr. strah od mase ljudi ili putovanje bez pratnje. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvom mestu, javlja se iznenadna i teška anksioznost, te osoba izbegava ovakve situacije.

Neke osobe, uz poteškoće, mogu da vode normalan žeivot, dok u težim slučajevima osoba uglavnom odbija da izlazi iz kuće.

Epideomiologija

Jedno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da je agorafobija najmanje zastupljen anksiozni poremećaj.

Češće se javlja kod žena nego ko muškaraca. Statistički gledano, anksiozni poremećaji se duplo češće javljaju kod žena.

agorofobijaOva fobija se najčešće javlja kod osoba starih između 25 i 35 godina.

Agorafobija se javlja kod otprilike trećine osoba sa paničnim poremećajem i najčešće se strah javlja pre paničnog napada.

Uzroci agorofobije

Uzrocima se smatraju određena oboljenja, zatim temperament, stres i iskustva. Obično u razvoju agorafobije deluje više faktora.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalna dijagnoza uključuje:

  • socijalnu anksioznost
  • generalni anksiozni poremećaj
  • depresiju i/ili posttraumatski stresni poremećaj
  • fizička oboljenja koja dovode do toga da se osoba boji da izađe iz kuće bez pratnje

Faktori rizika

Agorafobija se ponekad javi i u detinjstvu, ali se najčešće javlja tokom tinejdžerskih godina ili u mladosti, najčešće pre trideset i pete godine, mada se ponekad javi i kod starijih osoba.

Faktori rizika za agorafobiju uključuju:

  • panični poremećaj ili druge fobije
  • odgovor na panični napad je preteran strah i izbegavanje
  • stresni događaji (zlostavljanje, smrt bliske osobe, napad…)
  • anksioznost i nervoza
  • porodična anamneza (neko u porodici takođe ima agorafobiju)

Simptomi agorafobije

Ljudi sa simtomima agorafobije se najčešće plaše da budu sami, da budu na mestima sa kojih ne mogu lako da odu ili da će izgubiti kontrolu na javnom mestu.

Tu je i osećaj izolovanosti od drugih ljudi i bespomoćnost. Agorafobija može izazvati i panične napade, koji uključuju:

  • mučninu i druge probleme sa varenjem (dijareju)
  • ubrzan rad srca
  • bol i neprijatan osećaj u grudima
  • vrtoglavicu i nesvesticu
  • probleme sa disanjem
  • preznojavanje i drhtavicu
  • crvenilo u licu
  • osećaj gušenja
  • obamrlost i trnce

Postavljanje dijagnoze

Panični napadi i agorafobija često prolaze nezapaženo, jer mnogi ljudi ne žele da se obrate lekaru.

DSM-5 klasifikacija definiše agorafobiju kao strah i/ili anksioznost vezane za najmanje dve od sledećih pet situacija:

  • putovanje javnim prevozom (automobilom, autobusom, vozom…)
  • strah od otvorenih mesta: parkinga, pijaca, mostova, ulica…
  • strah ili anksioznost u prodavnicama, bioskopu, pozorištu
  • strah ili anksioznost dok se stoji u redu ili se boravi u nekoj većoj masi ljudi
  • strah ili anksioznost zbog izlaska iz kuće bez pratnje

Osoba se plaši ili izbegava ovakve situacije zbog pomisli da ne bi mogla da pobegne iz takve situacije ili da neće imati nikoga uz sebe u slučaju paničnog napada.

Ovakve situacije gotovo uvek izazivaju strah ili anksioznost. Zato takve osobe izbegavaju da idu bilo gde ili obično traže da neko ide sa njima, a ako izlaze same, to je propraćeno strahom.

Strah ili anksioznost su sasvim neprimereni datoj situaciju. Ovi simptomi traju šest meseci ili duže. Agorafobija se dijagnostikuje ako strah ili anksioznost uzrokuju jak stres ili ometaju normalan život.

Lečenje agorafobije

Postoji dosta različitih tretmana za agorafobiju i oni se najčešće kombinuju.

agorofobijaTerapija

Psihoterapija

Psihoterapija podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom. To pacijentu omogućuje da pričao svojim strahovima i svemu što oni vuku sa sobom.

Psihoterapija se obično kombinuje sa medikamentima da bi efekat bio maksimalan. Obično je reč o kratkoročnom tretmanu i on se okončava čim osoba postane sposobna da se izbori sa strahovima i anksioznošću.

Kognitivna bihejvioralna terapija kod agorofobije

Ova vrsta terapije se najčešće koristi za lečenje agorafobije. Ona pomaže u razumevanju različitih osećanja vezanih za agorafobiju.

Tako pacijent uči da se izbori sa stresnom situacijom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganjem kod agorofobije

Terapija izlaganjem takođe pomaže u prevazilaženju strahova. Tokom ove terapije, osoba se polako izlaže stvarima kojih se plaši i strah se postepeno smanjuje.

Lekovi za agorofobiju

Neki lekovi mogu ublažiti agorafobiju i panične napade. To su:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina
  • triciklični antidepresivi
  • lekovi protiv anksioznosti

Šta možete sami da učinite?

Sitne promene u navikama vam možda neće pomoći da potpuno izlečite agorafobiju, ali vam mogu ublažiti svakodnevnu anksioznost.

  • Vežbajte redovno kako biste stimulisali lučenje hormona sreće i ostalih stupstanci koje pomažu da se osećate opušteno.
  • Hranite se zdravo kako biste se generalno bolje osećali.
  • Pokušajte sa meditacijom ili vežbama dubokog disanja kako biste ublažili anksioznost i paniku.

Ako vam lekar prepiše neke lekove, nemojte piti suplemente. Ni za jedan suplement nije dokazano da ublažava anksioznost, a mnogi od njih mogu imati interakcije sa lekovima koje pijete.

Komplikacije agorafobije

Agorafobija može u velikoj meri uticati na svakodnevni život. U težim slučajevima, ljudi sa agorafobijom uopšte ne napuštaju svoj dom.

Bez tretmana, ti ljudi su u stanju da godinama uopšte ne izađu iz kuće. To znači da ne mogu da posećuju prijatelje i porodicu, idu u školu ili na posao, plate račune i sve ostalo što podrazumeva izlazak iz kuće, te su često zavisni od tuđe pomoći.

Moguće komplikacije agorafobije su:

  • depresija
  • korišćenje alkohola ili droga
  • druga mentalna oboljenja, posebno poremećaje ličnosti ili druge poremećaje vezane za anksioznost

Prognoza

Agorafobiju nije uvek moguće sprečiti, ali ako se panični poremećaj ili anksioznost prepoznaju na vreme, manje su šanse da će se razviti neka fobija.

Uz tretman će vam sigurno biti bolje. Što se pre počne sa tretmanom, veće su šanse za potpuni oporavak, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da zatražite stručnu pomoć.

Pošto sam ova fobija može dosta ometati život, potrudite se da je se rešite. Za fobije nema klasičnog leka, ali vam tretman može znatno ublažiti simptome i učiniti vam život mnogo boljim.

Povezano

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *