Author Archives: depresija.net

hrana za mozak

12 najboljih namirnica za zdravlje mozga

Većini ludi je dobro poznat osećaj koji imaju kada se pravilno hrane. Osećaju se bolje i imaju više energije. Ali, manje ljudi zna da hrana koju jedu ima direktan uticaj na njihov mozak i da štaviše, direktno utiče na pamćenje, učenje i memorisanje stvari.

Brojne studije su otkrile vezu između određenih nutrijenara i poboljšanja kogitivnih sposobnsti. Ne samo da vam ove namirnice pomažu da dajete najbolje od sebe, nego i štite moždane ćelije i sinapse od degradacije koja se često javlja kao posledica starenja. Naučnici veruju da ove namirnice čak mogu i usporiti ili odložiti pojavu simptoma koji se javljau sa demencijom i Alchamerovom bolešću.

ishrana za mozak

Pred vama se nalazi spisak od 12 najboljih namirnica za poboljšanje pamćenja i funkcionisanje mozga. Svaku od namirnica možete naći u većini prodavnica i lako se uklapaju u svačiju ishranu.

  1. Losos

Omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ovoj ribi iz velikih dubina, neophode su za pravilno funkcionisanje mozga. Upravo su omega-3 masne kiseline ono glavno jedinjenje koje izdvaja lososa od ostalih riba i čini ga ne samo jednom od njbolih namirnica za mozak, nego i za opšte zdravlje. Naučnici ističu anitiupalna svojstva koja ima losos i kažu da je to još jedan razlog zbog kog bi trebalo da jedete ovu ribu. Jedenje lososa dva do tri puta nedejno može poboljšati reflekse, svest i pamćenje.

  1. Lisnato zeleno povrće

Kelj, spanać, rimska salata i blitva su najbolje povrće za zdravlje mozga. Ove namirnice su pune moćnih antioksidanata koji štite naš mozak od propadanja. Jedna studija pokazala je da starije odrasle osobe, koje svakog dana jedu porciju-dve lisnatog zelenog povrća, imaju slabije simptome demencije.

  1. Borovnice

Naučnici smatraju da supstance poput glične kiseline, koja se nalazi u ovom voću štite mozak od oksidativnog stresa. Borovnice takođe mogu usporiti uticaj demencje i Alchajmerove bolesti. Istraživanja pokazuju da redovno konzumiranje borovnica može poboljšati motorne veštine i sposobnost učenja, zahvalujući velikim dozama C vitamina, K vitamina i vlaknima.

  1. Orasi

Pošto su puni vitamina E, naučnici smatraju da orah može pomoći ljudima da zadrže mentalnu oštrinu uprkos godinama. Vitamin E postiže ovaj efekat tako što zarobljava slobodne radikale koji bi u supotnom, naneli štetu dragocenim ćelijama mozga.

  1. Jaja

Osobe koje bi želele da zadrže dobro pamćenje u godinama koje dolaze, treba da pojedu jedno jaje svakog dana. To znači da pojedu ceo jaje, zajedno sa žumancetom, jer ono sadrži holin, supstancu koja je dobra za zdravlje neurotransmitera.

  1. Avokado

Ovo voće je puno mononezasićenih masti, koje postiču cirkulaciju u celom telu. To je dobro za sve organe, uključujući mozak, te je avokado jedna od najboljih namirnica za osobe svih uzrasta. A što je najbolje od svega, koristi avokada se ne zaustavljau tu. Avokado spušta pritisak, što je jako važno za funkcionisanje mozga, zbog visokog sadržaja kalijuma.

  1. Integralne žitarice

Hrana koja sadrži integralne žitarice daje gorivo mozgu za blje funkcionisanje. Imajte na umu da, iako je naš mozak mali organ u poređenju sa ostatkom tela, troši zaista mnogo energije. Integralne žitarice poput kinoe, integralnog hleba, i tamnog pirinča, poboljšavaju protok krvi i obezbeđuju mozgu vlakna, antioksidante i vitamin E koji su mu potrebni za optimalno funkcionisanje.

  1. Narandže

Ovo neverovatno zdravo voće može biti ključno za zadržavanje mentalne oštrine, kako godine prolaze. Jedna narandža srednje veličine ispunjava dnevne potrebe organizma za vitaminom C. Ovo je ključno pošto vitamin C štiti mozak od propadanja koje dolazi sa godinama. Pored toga, vitamin C je antioksidant, što znači da zarobljava slobodne radikale koji bi oštetili moždane ćelje.

  1. Crna čokolada

Svako ko voli slatko će biti zadovoljan činjenicom da se ova namirica nalazi na spisku. Antioksidanti, flavonoidi i kofein su prirodni sastojci crne čokolade, pa je jasno zbog čega je umereno konzumiranje ove namirnice dobro za mozak. Flavonoidi pomažu mozgu da bolje zapamti stvari, a druga jedinjenja koja se nalaze u crnoj čokoladi štite od kognitivnog propadanja.

  1. Semenke bundeve

Semenke bundeve se nalaze na ovom spisku zbog toga što sadrže razne supstance ao što su cink, magnezijum, bakar i gvožđe, a svi ovi minerali su neophodi za zdravlje mozga. Cink i bakar su važni za nervne impulse dok je magnezijum ključan za učenje i pamćenje. Manjak gvožđa doprinosi starenju mozga, pa će svaki miligram koji možete dobiti iz semenki bundeve, doprineti stanju budnosti.

  1. Puter od badema

Ovo je jedna od najboljih namirnica za zdravlje mozga pošto sadrži velike količine vitamina E. Pojedite kašikicu-dve putra od badema, bilo uz pače integralnog hleba, ovsenu kašu, namažite ga na celer ili krišku jabuke i poboljšajte kognitivne sposobnosti.

  1. Čeri paradajz

Poput drugog crvenog povrća i voća, čeri paradajz je pun karotenoida, nutrijenta koji poboljšava pamćenje i razmišljanje. Jedan karotenoid posebno, likopen, se nalazi u velikim koncentracijama u kožu čeri paradajza, pa pojedite par komada svakog dana ako želite da očuvate kognitivne sposobnosti.

Kako preživeti depresiju nakon prevare partnera ?

Šta se dešava nakon prevare?

Da li će osoba koja je prevarila partnera sve priznati i potruditi se da povrati poverenje? Šta ako prevareni partner to ne želi i umesto toga odabere da krene svojim putem?

Jedan od mogućih ishoda prevare u braku je depresija.

U ovom članku ćemo videti kako se javlja depresija i kako da se izborite sa takvim periodom svog života.

Šta je depresija i kako se javlja nakon prevare?

Kada otkrijete neverstvo svog partnera, verovatno ćete proći kroz četiri faze:

  1. Šok i neprihvatanje
  2. Osećaj krivice i besa
  3. Osećaj prezira i želja za osvetom
  4. Razmišljanje i depresija

Tek nakon ova četiri stadijuma možete zaista da ostavite čitav problem iza sebe.

Mnogi ljudi pate od depresije, ali šta je zapravo depresija i šta je izaziva?

Depresija se obično javlja zbog osećaja izdaje i neželjenosti. Ali kao što smo već videli, depresija je samo jedna od emocija koja se javlja nakon prevare.

Prvo ćete verovatno poricati ono što ste saznali jer ste u šoku. Neprestano ćete govoriti sebi da to što se desilo naprosto nije moguće.

Sledeća faza je osećaj krivice i besa. Možda ćete osećati krivicu zbog partnerovog neverstva i bićete besni na njega ili na osobu sa kojom vas je varao ili na oboje u isto vreme. Takođe, moguće je i da ćete biti i na sebe.

Sledeća faza je osećaj dubokog besa i prezira. Možda ćete i praskati na ljude oko sebe i imati izlive ljutnje.

Na kraju se stiže u fazu razmišljanja i depresije. Tokom ove faze ćete otkriti šta se zaista desilo i prihvatiti celu stvar. Baš zbog toga se javlja i depresija i ona može biti blaga, ali i veoma teška.

Kako preživeti depresiju nakon neverstva?

U ovom momentu ćete verovatno osetiti potrebu da nastavite sa svojim životom. Ali vam onda neka iznenadna saznanja uzdrmaju takvo uverenje. Ipak se niste potpuno sabrali. Nešto strašno vam se uporno desilo. Taj period obično dovodi do toga da se zaista zadubite u misli o sebi, svom partneru i vašim delima. To je potpuno normalno. Nemojte kriviti sebe za osećaj depresije i krivice. Potpuno je normalno da budete tužni i sve te emocije moraju pre ili kasnije da isplivaju.

Upravo je to period kada je potrebno da nađete vremena za sebe i da razmislite u kom pravcu želite da idete. Dobar savet ili podrška prijatelja i rodbine je zaista lep gest, ali obično ne pomaže previše. Vi sami morate proći kroz ovu fazu.

Četvrtu fazu obično prate osećanja očaja i praznine. Verovatno osećate gubitak. U suštini, na neki način ste i pretrpeli gubitak voljene osobe. Verovatno se osećate kao da je ta osoba – ona sa kojom ste delili intimnost, lična osećanja i tajne – nestala zauvek. Neki ljudi osećaju kao da njihov brak nikada nije ni postojao, jer deluje toliko dalek i nestvaran.

Sasvim je normalno da se osećate i usamljeno, moguće i zato što ste više zatvoreni u kući. Pošto ste na neki način izgubili partnera, verovatno nemate potrebu da se družite sa ljudima. Prijatelji vam sigurno žele dobro, ali neprekidno slušanje fraze „moraš da nastaviš sa svojim životom“ vam nikako neće pomoći niti učiniti da se osećate bolje. To može rezultirati izolacijom ili osećajem izolacije, jer ćete imati utisak da vas niko ne shvata. Ti ljudi verovatno nisu prošli ono što ste vi. Čak i ako jesu, iskustvo je uvek drugačije za svakoga. Svako ima svoj način da se izbori sa onim što ga muči.

Šta sada da radim?

Nemojte potiskivati svoje emocije. Dozvolite sebi da izrazite svoja osećanja. Prijatelji i članovi porodice će vam verovatno govoriti da jednostavno sve pustite da prođe, ali to nije uvek najbolja stvar. Ponekad je najbolje da se prosto „izduvate“ i proživite ono što stvarno osećate. Nađite način da se „istresete“ i onda možete početi da idete u određenom pravcu i da čitavu stvar ostavite iza sebe.

Ponekad se supružnici pomire nakon neverstva, ali nestaje onaj osećaj da ćete zauvek ostati zajedno. Vaš brak nikada neće biti isti. Kako ćete dalje ići, to zavisi samo od vas. Ako ste i vi i vaš supružnik voljni da uložite trud u svoju vezu, možete ovo negativno iskustvo pretvoriti u veoma vrednu lekciju. Svako iskustvo nas uči nečemu o tome kako svet funkcioniše. Mnogi parovi su svoju vezu ojačali nakon nečije prevare.

Partnerova prevara će vas sigurno boleti i teško će vam pasti, ali ako oboje imate dobru volju, iz čitavog iskustva možete izaći još jači.

granicni poremecaj

Granični poremećaj ličnosti

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti uključuju nestabilne odnose sa drugima, patološki strah od napuštanja, probleme sa identitetom, impulsivnost, emotivnu nestabilnost, hroničan osećaj praznine i još mnogo toga.

Glavne karakteristike graničnog poremećaja ličnosti (borderlajn poremećaj) su izražena nestabilnost u međuljudskim odnosima, nestabilna slika o sebi i nestabilne emocije. Osobe sa ovim poremećajem su obično veoma impulsivne i često ispoljavaju rizično ponašanje (npr. promiskuitet), samopovređuju se i/ili pokušavaju samoubistvo.

Graničan poremećaj ličnosti se obično javlja u ranom odraslom dobu. Nestabilni odnosi sa drugima obično traju godinama i najčešće su tesno povezani sa slikom o sebi i ranim socijalnim interakcijama. Ovo ponašanje je prisutno u većini situacija (dakle, ne samo kod kuće ili na poslu) i obično je propraćeno velikom nestabilnošću emocija.

granicni poremecaj

Photo credit: Perlinator

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su obično osetljivije na delovanja i uticaje iz okoline od drugih osoba. Percepcija razdvajanja i odbijanja ili gubitak strukture može dovesti do značajnih promena u slici o sebi, osećanjima, razmišljanjima i ponašanju.

Javlja se jak strah od napuštanja i neadekvatan bes, čak i kada je razdvajanje samo privremeno ili kada je promena neizbežna. Na primer, osobe sa ovim poremećajem će lako pasti u očajanje ako odu kod lekara, a ne stignu na red do kraja smene, ili ćese uspaničiti i pobesneti kada neko njima bitan kasni samo nekoliko minuta ili mora da otkaže sastanak. Takve osobe smatraju da ta vrsta “napuštanja” indirektno govori da su oni “loše osobe”. Strah od napuštanja se odnosi i na nepodnošenje samoće i neprestanu potrebu da se bude sa drugim ljudima. Lične veze i emocije ovakvih osoba drugi ljudi često vide kao plitke i površne.

Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji predstavja devijaciju u odnosu na norme koje važe u kulturi određene osobe. Da bi se postavila dijagnoza poremećaja ličnosti, obrazac ponašanja se mora ispoljiti u dva ili više od sledećih domena: kognicija (razmišljanje); afekat (osećanja); intrapersonalni odnosi i kontrola impulsa.

Kod poremećaja ličnosti, obrasci ponašanja su nefleksibilni i pervazivni, odnosno sveprožimajući kada je reč o ličnim i društvenim situacijama. To obično dovodi do značajnog stresa i problema u društvenim, poslovnim i drugim domenima funkcionisanja. Obrazac je stabilan i dugotrajan, i njegovi koreni se mogu naći u adolescenciji ili ranom zrelom dobu.

Glavni znaci i simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Iritabilnost i disproporcionalan bes.Kao što je već objašnjeno, iritabilnost i emotivna nestabilnost su glavni simptom graničnog poremećaja ličnosti. Naravno, neće svakome ko je ćudljiv i ima “kratak fitilj” biti postavljena dijagnoza ovog poremećaja. Mnogi ljudi koji pate od drugih poremećaja imaju ovaj simptom. Međutim, osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti uglavnom imaju velik problem da kontrolišu svoje emocije, prvenstveno bes. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ispoljavaju emocionalne odgovore koji su nesrazmerni onome što je izazvalo takav odgovor. Njima je obično teško da kontrolišu emocije kada je to veoma važno. Obično im je potrebno dosta vremena “da se saberu”. Takva impulsivnost može dovesti čak do otkaza, prekida ljubavnih ili drugih važnih veza. Ovakve osobe često ne mogu da kontrolišu svoje emocije u javnosti i preterano reaguju npr. u prodavnicama, na ulici i tako dalje. Lako se može desiti da neko pozove policiju zbog neprikladnog ponašanja, te su i problemi sa zakonom česti.

Rizično ponašanje i samopovređivanje.Rizično ponašanje uključuje promiskuitetan seks, upotrebu droga i traženje droge na mestima koja su opasna, prostituciju, preterivanje sa drogama ili alkoholom, nasilničku vožnju, kockanje i tako dalje. Samopovređivanje podrazumeva sečenje, pravljenje opekotina, lupanje glavom o zid ili pod i tako dalje. Takvo ponašanje se često javlja kada osoba smatra da će je neko napustiti, da je zlostavljana ili da joj neko čini nešto nažao. Koliko god neko bio ljubazan prema takvoj osobi, čim pacijent percipira da je ugrožen, dotična osoba postaje neprijatelj. Često se dešava da obožavaju nekoga da bi ga sledećeg momenta mrzeli. Samopovređivanje je autodestruktivno ponašanje, a tu spadaju i odbijanje tuđe pomoći i stručne pomoći.

Hronične suicidalne misli i/ili pokušaji samoubistva.Hronične suicidalne misli uključuju razmišljanje o smrti, umiranju i samoubistvu i podrazumevaju da se takve misli javljaju gotovo svakodnevno. Drugim ljudima bi to izgledalo kao opsesija. Stručnjaci preporučuju roditeljima da obrate više pažnje na svoju decu kada počnu da se zanimaju za muziku ili bilo koju drugu vrstu umetnosti koja idealizuje i promoviše smrt, umiranje i suicid. Osobe koje razmišljaju o samoubistvu često gledaju filmove i slušaju muziku koja na neki način “slavi” samoubistvo.

Nestabilni lični odnosi.Nestabilnost u ličnim odnosima podrazumeva izazove i probleme u gotovo svim ličnim vezama. Osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti imaju velik problem da steknu poverenje u kolege, šefove, komšije, prijatelje, pa čak i u članove porodice bez ikakvog razloga. Njihovi razlozi  drugim ljudima obično deluju iracionalno. To su strah da će ih ta osoba povrediti, napustiti, ili čak biti zavidna ili ljubomorna. Pošto osobe sa graničnim poremećajem ličnosti imaju jake emocije koje ih preplavljuju, obično im je teško da kontrolišu svoju ljubomoru ili zavist.

Sindrom uljeza (ili sindrom varalice). Mnoge osobe sa graničnim poremećajem ličnosti objašnjavaju da se osećaju “kao da glume na pozornici”. Obično se ne osećaju onako kako misle da treba da se osećaju i često se bore da pronađu svoje mesto u svetu. Neki psiholozi i psihijatri sumnjaju u važnost ovog termina, jer je medijski previše eksponiran i smatra se da mnogi ljudi, bez ikakvih psihičkih problema, takođe imaju ovaj simptom. Međutim, osobama koje imaju granični poremećaj ličnosti realnost obično deluje dosta daleko.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti obično imaju lošu sliku o sebi, manjak samopouzdanja, potrebu za potvrđivanjem (izraženija je kod muškaraca) i na njih dosta utiču osobe koje većina smatra atraktivnim i lepim. Mnoge osobe sa ovim poremećajem imaju problem da postave granice, često flertuju i ne biraju sa kim, lako postaju promiskuitetni i gube se u sopstvenoj zbunjenosti.

Loše i nezrelo vezivanje za druge ljude. Kod mlađih osoba sa graničnim poremećajem ličnosti se često dešava da su njihove komunikacione veštine u direktnoj vezi sa njihovim pravim potrebama. Osobe koje duboko u sebi žele da se osete poželjnim, voljenim i privlačnim često razvijaju ono za šta smatraju da je ljubav ili “povezanost” sa nasilnim osobama koje ih često degradiraju i ponižavaju. Ovakve osobe obično ostaju u vezama u kojima se javljaju nasilje, kontrola, dominacija, pa čak i seksualno zlostavljanje.

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Osobe sa ovim poremećajem se obično ponašaju impulsivno i pokazuju sledeće znake i simptome:

  • Ekstremni napori da se izbegne napuštanje, bez obzira da li je ono stvarno ili umišljeno.
  • Nestabilni i intenzivni lični odnosi, za koje je karakteristično da se druge osobe često naizmenično idealizuju i demonizuju.
  • Problemi sa identitetom, pogotovo nestabilna slika o sebi.
  • Impulsivnost u bar dva domena koja može biti štetna po tu osobu (neumereno trošenje novca, seks, zloupotreba droga i alkohola, nemarna i nasilnička vožnja, prejedanje).
  • Rekurentno suidicalno ili parasuicidalno ponašanje, pretnje samoubistvom i samopovređivanje.
  • Emocionalna nestabilnost i ekstremna raspoloženja (intenzivne epizode disforije, iritabilnost, anksioznost).
  • Hroničan osećaj praznine.
  • Neprikladan, intenzivan bes i poteškoće da se on kontroliše (česti izlivi besa, hroničan bes, često ulaženje u verbalne i fizičke sukobe).
  • Prolazne paranoične misli ili teži disocijativni simptomi.

Pošto granični poremećaj ličnosti podrazumeva dugoročne i trajne obrasce ponašanja, obično se dijagnostikuje tek u zrelom dobu. Retko kada se ovaj poremećaj dijagnostikuje tokom detinjstva ili adolescencije, jer se deca i mladi stalno razvijaju i zato se mogu javljati i promene u karakternim osobinama kako osoba sazreva. Međutim, kada se ova dijagnoza postavlja kod deteta ili tinejdžera, simptomi moraju biti prisutni makar godinu dana.

Granični poremećaj ličnosti je češći kod žena (čak 75% dijagnostikovanih slučajeva čine žene). Procenjuje se da ovaj poremećaj pogađa između 1,6 i 5,9 procenata svetske populacije.

Kao kod mnogih drugih poremećaja ličnosti, simptomi graničnog poremećaja se ublažavaju s vremenom. Retko ko sa ovim poremećajem ispoljava intenzivne simptome u četrdesetim ili pedesetim godinama.

Malo detaljnije o simptomima graničnog poremećaja ličnosti

granicni poremecaj licnosti

Ekstremni napori da se izbegne stvarno ili umišljeno napuštanje

Percepcija razdvajanja i odbijanja ili gubitak strukture može dovesti do značajnih promena u slici o sebi, osećanjima, razmišljanjima i ponašanju. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su veoma osetljive na sve što se dešava oko njih. Kod njih se javljaju jak strah od napuštanja i neadekvatan bes, čak i kada je razdvajanje samo privremeno ili kada je promena neizbežna. Na primer, one će biti veoma besne ako neko kasni na zakazani sastanak ili mora da otkaže ručak. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti to doživljavaju kao napuštanje i kao poruku da su oni loši. Strah od napuštanja se odnosi i na nepodnošenje samoće i neprestanu potrebu da se bude sa drugim ljudima. Napori da se takvo napuštanje izbegne mogu uključivati i impulsivne radnje, npr. samopovređivanje ili suicidalno ponašanje.

Nestabilni i intenzivni odnosi

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti često idealizuju osobe koje brinu o njima ili svoje ljubavne partnere tokom prvih nekoliko sastanaka, zahtevaju da provode mnogo vremena zajedno i da već na početku veze počnu da dele najintimnije stvari i detalje iz svog života. Međutim, ovakve osobe od idealizacije brzo prelaze na potcenjivanje drugih ljudi i demonizaciju. Oni obično osećaju da drugoj osobi nije dovoljno stalo, da nije tu kada je to potrebno i da se ne daje onoliko koliko oni smatraju da treba. Ove osobe lako saosećaju sa drugima i mogu im pružiti utehu, ali samo kada očekuju da će ta osoba “biti tu” za njih onda kada je njima to potrebno. Osobe sa graničnim poremećajem su sklone iznenadnim i dramatičnim promenama mišljenja o drugima, koje mogu jednog momenta posmatrati kao dobročinitelje, a sledećeg kao okrutne. Takve promene razmišljanja su često odraz razbijenih iluzija o roditelju ili staratelju čije su osobine bile idealizovane ili koji ih je napustio ili na drugi način povredio.

Problemi sa identitetom

Kod osoba sa graničnim poremećajem su prisutne nagle i dramatične promene slike o sebi, a to se često manifestuje i kroz promenu ciljeva, vrednosti i profesionalnih aspiracija. Često naglo menjaju razmišljanja i planove o karijeri, ličnim vrednostima, seksualnom identitetu i prijateljima. Ove osobe često naglo menjaju ulogu, npr. od osobe kojoj je potrebna pomoć do pravednog osvetnika zbog nečeg lošeg iz davne prošlosti. Mada je njihova slika o sebi često bazirana na uverenju da su loši ili zli, osobe sa ovim poremećajem ponekad imaju utisak da uopšte ne postoje. Do toga često dolazi u situacijama kada ove osobe osete da nemaju dovoljno podrške, razumevanja i da nemaju nikakvu značajnu vezu. Takvi ljudi se ne snalaze na nestrukturisanom radnom mestu ili u nepredvidivim situacijama.

Kako se postavlja dijagnoza graničnog poremećaja?

Poremećaje ličnosti, gde spada i granični poremećaj, može dijagnostikovati samo iskusan psiholog ili psihijatar. Lekari opšte prakse nisu dovoljno kvalifikovani da postave ovakvu vrstu dijagnoze. Ako se i obratite lekaru opšte prakse zbog ovakvih problema, on će vas poslati kod specijaliste. Nema laboratorijskih niti genetskih testova uz pomoć kojih se postavlja dijagnoza ovog poremećaja.

Mnoge osobe sa ovim poremećajem nikada ne potraže pomoć stručnjaka. Osobe sa poremećajima ličnosti generalno retko traže tretman. To čine tek ako poremećaj počne da im dosta utiče na život. To se obično dešava tek ako osoba ne može da se izbori sa stresom i nekim životnim događajima.

Dijagnozu postavlja stručno lice nakon temeljnog ispitivanja znakova, simpoma i lične istorije pacijenta. Kada psihijatar utvrdi da neko ispunjava sve potrebne kriterijume za postavljanje ove dijagnoze, tada se odlučuje o dijagnozi.

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju kod terapeuta koji je specijalizovan za ovakvu vrstu poremećaja. Za ublažavanje nekih simptoma se mogu prepisati i lekovi (antidepresivi, antipsihotici, stabilizatori).

Izvor: Blogs.psychcentral.com

Opsesivne misli – uzrok i kako ih se osloboditi

Stalne opsesivne negativne misli su jedan od najčešćih simptoma anksioznog poremećaja. Anksioznost gotovo onemogućuje skretanje misli sa stvari o kojima ne želimo da razmišljamo. Te misli su retko kad pozitivne i obično imaju veze sa strahovima ili emocijama, a u mnogim slučajevima takve misli izazivaju još jaču ankioznosti i opsesivni poremećaj.

Opsesivne misli su karakteristične i za opsesivno-kompulsivni poremećaj, ali neke vrste opsesivnih misli se javljaju i kod drugih anksioznih poremećaja i ne moraju nužno izazvati i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Sada ćemo pogledati kakve sve misli tu spadaju i kako utiču na osobu koja ih ima.

Zašto dolazi do opsesivnih misli ?

(1shifra1!)

Sve vrste anksioznosti mogu izazvati opsesivne misli

Ideja opsesije znači da osoba ne može da se fokusira ni na šta osim specifične misli koliko god se trudila. Mnogi ljudi imaju ovakve probleme mada nemaju anksiozni poremećaj. Na primer, prva simpatija u školi vam je sigurno neko vreme bila opsesivna misao jer ste razmišljali samo o njemu/njoj.

Opsesivne misli kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja

Da bi se postavila dijagnoza opsesivno-kompulsivnog poremećaja, neophodno je da su prisutne i opsesivne misli. Takve misli su obično nasilne, seksualne ili ispunjene strahom. Misao se može menjati u zavisnosti od situacije (više o tome u nastavku), ali kada se jave, nemoguće ih je izbaciti iz glave.

Neki primeri opsesivnih misli su:

  • strah od bolesti
  • opsesivne misli o ludilu
  • razmišljanje o povređivanju neke drage osobe ili potpunog stranca
  • fokusiranje na neki seksualni akt (sa poznatom ili nepoznatom osobom)
  • potreba za organizacijom i simetrijom
  • briga zbog sitnica (da li sam zaključao vrata?)

Neke od ovih misli su daleko negativnije od drugih. Neke od njih se odnose na neželjene fantazije o silovanju ili ubistvu, dok se druge svode na konstantnu brigu da nismo isključili ringlu ili peglu.Veoma su česte i opsesivne misli o ludilu Međutim, jedna stvar koja je zajednička svim tim mislima jeste značajan stres koji izazivaju i kada se jave nemoguće je skrenuti misli na nešto drugo dok se nešto ne uradi.

To izaziva kompulsivno ponašanje. Kompulsivno ponašanje se svodi na delovanje osobe koje ona preduzima kako bi uklonila opsesivne misli.

Kada se osoba plaši npr. patogenih mikroorganizama, javlja se neprestana potreba za pranjem ruku. Kada se osoba plaši da nije zaključala vrata, neprestano ustaje da ih proverava ili ih zaključava po nekoliko puta. Osobe koje se plaše nasilja ili seksa razvijaju navike koje im pomažu da se oslobode takvih misli.

Od krucijalnog je značaja da se zna da anksioznost izaziva takve misli. Način na koji anksioznost menja biohemiju u mozgu značajno otežava fokusiranje na pozitivne stvari i nije vaša krivica ako ne možete da zaboravite na takve misli.

Što više pokušavate da ih sprečite, to se češće javljaju

Mnogobrojna naučna ispitivanja su pokazala da previše truda oko toga da se na nešto ne misli zapravo dovodi do toga da može da se misli upravo samo na to. Razlog tome je to što ne prestano podsećamo svoj mozak na neku stvar. Neobičan način na koji mozak radi značajno otežava da se rešimo opsesivnih misli onda kada to želimo.

To je veoma ozbiljan problem za osobe koje moraju da se bore sa opsesivnim mislima i opsesivno-kompulsivnim poremećajem.

Ako opsesivne misli izazivaju strah ili stid, osoba će se truditi da ne razmišlja o tome, ali to će rezultirati preplaveljnošću tim mislima.

Opsesivne misli kod drugih anksioznih poremećaja

Opsesivne misli se mogu razviti i kod drugih anksioznih poremećaja. One uglavnom nisu toliko teške i opterećujuće kao kod opsesivno-kompulsivnog sindroma, tako da se kompulsivni momenat ne događa, ali postoje sličnosti i sa drugim anksioznim poremećajima. Psiholozi lako postavljaju dijagnozu poremećaja. Neki primeri ovakvih misli su:

  • Panični poremećaj: osobe sa paničnim poremećajem i paničnim napadima mogu razviti i hipohondriju ili fobije vezane za zdravlje. Takođe, ove osobe se ponekad toliko plaše paničnih napada da razmišljaju samo o tome.
  • Posttraumatski stresni poremećaj: osobe sa ovim poremećajem su ponekad opsednute traumom koju su doživele ili strahom od ponavljanja traume.
  • Fobije: osobe sa težim fobijama često ne mogu da prekinu da razmišljaju o stvari koje se plaše. Opsesivne misli i ponašanje se svode na npr. neprestano pregledanje odeće u strahu da se u njoj nalazi pauk i slično.
  • Socijalna fobija: osobe sa socijalnom fobijom se plaše da će izgledati smešno pred drugim ljudima. Ponekad razmišljaju o nečemu što im se desilo, ali mogu razmišljati i o najgorim stvarima koje im se mogu desiti u društvu.
  • Anksiozni poremećaj: ovakav poremećaj izaziva mnoštvo briga. Neke od njih su konstantno prisutne. Na primer, stalna briga o tome kako se dete snalazi i dali je u opasnosti je znak opsesivnih misli i anksioznog poremećaja.

Mada se opsesivne misli smatraju problemom osoba koje imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj, one su ipak prisutne kod gotovo svake vrste anksioznog poremećaja.


Kako se osloboditi opsesivnih misli ?

Nećete se osloboditi opsesivnih misli ako se ne rešite anksioznosti.Da bi se uklonila anksioznost, neophodan je holistički pristup. Nemoguće je ove misli “zbrisati” tako što nećete misliti o određenoj temi. Morate naći načina da se izborite sa anksioznošću kako biste se uspešno nosili sa svakom njenom manifestacijom.

Kako se rešiti opsesivnih misli ?

Možete pokušati nešto od sledećeg:

Prekinite da krivite sebe

Prvo i najvažnije, morate naučiti da prihvatite svoje misli i da jasno kažete šta su one: simptom vaše anksioznosti. Morate prestati da krivite sebe i da se osećate kao da morate da odbacite takve misli.

Prihvatanje je jako bitno. Te misli nisu pod vašom kontrolom i od vas se ne očekuje da ih kontrolišete. Ako naučite kako da ih prihvatite kao prirodan simptom poremećaja koji imate mnogo ćete se lakše izboriti sa njima.

To je veoma teško, ali morate sami naći način. Ove misli su to što jestu i mogu vas navesti da radite čudne stvari – ali šta s tim? Koga briga da li vi zaključavate vrata po tri puta ili perete ruke mnogo češće nego prosečna osoba? Koga zanima da li vi povremeno mislite na neobične stvari vezane za seks ili strahove?

To svakako jeste nešto čega morate da se rešite, ali dok se javljaju one su pandan fizičkoj prehladi. Sigurno se ne ljutite na sebe zato što kijate, zar ne? Zato ne treba da se ljutite na sebe zato što imate takve misli niti da ih vidite kao ružan deo sbe.

Zapišite misli

Ponekad problem nije u opsesivnosti misli već u tome što je ona stalno tu. U nekim slučajevima, one postaju toliko iritantne da počinjete da brinete da će postati opsesivne.

Zapišite te misli u svom dnevniku. Um ima tendenciju da se manje fokusira na misli kada zna da su one “zadržane” na nekom mestu.

Naviknite se na anksioznost

Jedna od najtežih stvari kod života sa opsesivnim mislima je sama ideja da treba naprosto da živimo sa anksioznošću. Međutim, učenje da se živi sa anksioznošću je zapravo efikasan tretman.

To delimično dolazi od prihvatanja, kao što je već opisano. Međutim, jedan deo se svodi na to na se naviknete da ste neprestano zabrinuti.

Kompulsivno ponašanje privremeno olakšava opsesivne misli i tako izbegavamo da se suočimo sa anksioznošću. Ako pokušate da se izborite sa kompulsivnim ponašanjem i nastavite da još neko vreme budete pod tenzijom, shvatićete da opsesivne misli izazivaju manji strah jer ćete konačno shvatiti da se ništa loše neće desiti.

To se obično radi u prisustvu terapeuta. Kvalifikovan terapeut će vas naučiti kako da se rešite opsesivnih misli.

Izazivanje anksioznosti

I na kraju, još jedna stvar koju možete isprobati (uz odobrenje terapeuta) jeste ideja da sami sebi izazivate anksioznost – drugim rečima, da namerno mislite na stvari koje vam izazivaju toliki stres.

Nisu sve opsesivne misli simptom anksioznog poremećaja

Jedan od razloga zbog kojih mnogi ljudi ne znaju mnogo toga o opsesivno-kompulsivnom i drugim anksioznim poremećajima je to što mnogi ljudi tvrde da ih imaju, iako je istina drugačija. Sigurno ste čuli mnogo zvezda kako tvrde da imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj jer koriste samo jednu vrstu viljušaka ili ne vole da se isprljaju.

Milioni ljudi širom sveta imaju takve “bubice” i nemaju anksiozni poremećaj.

Opsesivne misli i kompulsivno delovanje moraju biti sastavni deo anksioznog poremećaja i moraju se javljati često u tolikoj meri da utiču na svakodnevni život.

Ako povremeno imate opsesivne misli, ili čak i neku kompulsivnu radnju koja se javlja tu i tamo, to ne znači da imate opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Međutim, ako vam opsesivne misli izazivaju jak stres i utiču na svakodnevnu rutinu, veoma je verovatno da ste anksiozni.Samim tim što shvatate da imate opsesivne misli lakše ćete ih se osloboditi.

Kako pomoći osobi koja ima suicidne misli

Savet  i pomoć za osobe sa suicidalnim mislima tendencijama

Važno je znati kako da prepoznate da li neko ima suicidalne misli, kako biste mogli da pomognete na pravi način.

Suicidne misli se ne pojavljuju preko noći. One su posledica dugog procesa, koji često ni ne primećujemo. Depresija nije uvek očigledna.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na svakih 40 sekundi dogodi se jedno samoubistvo. Ovakvi smrtni slučajevi dešavaju se najčešće kod osoba između 15 i 40 godina starosti, i to uglavnom među muškom populacijom.

suicidne misli

Najvažnija stvar je prevencija. Da bismo primetili simptome depresije, moramo obratiti pažnju. Osim toga, važno je da prepoznamo znake koji ukazuju na to da neko ima suicidalne misli.

Pravovremena intervencija može biti ključna.

Znaci koji pokazuju da nešto nije u redu

Samoubistvo je češće među mlađom nego starijom populacijom. Generalno gledano, osobe sa suicidalnim mislima su najčešće same, nisu u vezi i nemaju puno prijatelja. Samoubilačke misli javljaju se i posle gubitka bliske osobe.

misli o samoubistvu

Da bismo mogli da prepoznamo suicidalne misli, moramo biti svesni znakova koji ukazuju na njih. Najčešći su:

  • Zanemarivanje ličnog izgleda
  • Predugo spavanje
  • Faze jake nesanice
  • Izolacija i odbijanje društva
  • Česta razdražljivost i tuga
  • Izgovaranje fraza kao što su „Hoću da umrem“ ili „Moj život nije dovoljno vredan“
  • Ravnodušnost na sve što se dešava
  • Često konzumiranje alkohola, lekova ili zloupotreba droge
  • Gubitak apetita, nezainteresovanost za hranu

Postoje i slučajevi tajne depresije, u kojima simptomi mogu biti vrlo suptilni i teško se otkrivaju.

U tim slučajevima, osobe mogu izbegavati pitanja, biti stalno zauzete ili se prečesto smejati, na silu.

Usamljenost izaziva suicidne misli

samoca

Kada osoba koju poznajete počne sve češće da govori kako bi „svima bilo bolje da je nema“, shvatite to ozbiljno. Ljudi ne govore te stvari bez razloga, pogotovo ako ih ponavljaju.

Ako se nađete u takvoj situaciji, uradite nešto.

Preventivne mere koje možete preduzeti sa osobom koja ima suicidalne misli su sledeće:

  • Pitajte je otvoreno i iskreno, kako se oseća. Zatim, pažljivo slušajte odgovor.
  • Nemojte osuđivati. Ovo je ključno za napredak. Ni jednu stvar koju izgovori osoba sa kojom razgovarate, ne treba da osuđujete, pošto tako možete izazvati kontraefekat i naterati je da se još više zatvori u sebe.
  • Budite iskreni i pitajte tačno ono što vas zanima, nemojte okolišati. Direktno pitajte osobu da li je razmišljala o samoubistvu i poštujte ono što će vam reći.
  • Nemojte paničiti. Osobi sa kojom pričate je potrebna podrška, ne dodatni problem. Ostanite mirni i uzdržani.
  • Pomozite joj da zamisli posledice samoubistva. Pitajte osobu šta misli, kako će reagovati njoj blisi ljudi na njeno samoubistvo.
  • Razgovarajte o problemu ili gubitku. Važno je da osoba izrazi sve što oseća.

Najbolje što možete uraditi jeste da pomognete osobi da sagleda problem koji je muči, iz drugačije perspektive.

  • Naglasite pozitivnu stranu. Pitajte je o svim pozitivnim stvarima u životu. Saznajte šta ju je do sada sprečavalo da izvrši samoubistvo.
  • Suicidalnu osobu ne treba ostavljati samu.
  • Ohrabrite je da zatraži pomoć. Pod tim mislimo na profesionalce, kao što su psiholozi ili psihijatri. Motivišite je da sama napravi ovaj korak, nemojte je pritiskati.

Ukoliko osoba koja ima suicidne misli uopšte ne prihvata pomoć i pokazuje znakove psihičke nestabilnosti, vreme je da se deluje.

Povezano> Šta izaziva samoubistvo

Obavestite porodicu i hitne službe, nemojte biti pasivni i čekati da vidite šta će se desiti. Gledajte na to ovako – jedan ljudski život je ugrožen.

Agorafobija (strah od otvorenog prostora) uzroci, simptomi i lečenje

Agorafobija doslovno znači strah od otvorenog prostora. Klinička definicija agorofobije kaže da je reč o strahu od otvorenih prostora, posebno onih odakle je teško naći izlaz, što dovodi do izbegavanja da se ide na takva mesta. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvim mestima, obično usledi panični napad.agorofobija

Ovde imamo tri glavna elementa:

  • fobiju
  • izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati anksioznost
  • tešku anksioznost

 

Tu postoji i mnoštvo drugih fobija koje se mogu uklapati u ovu, npr. strah od mase ljudi ili putovanje bez pratnje. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvom mestu, javlja se iznenadna i teška anksioznost, te osoba izbegava ovakve situacije.

Neke osobe, uz poteškoće, mogu da vode normalan žeivot, dok u težim slučajevima osoba uglavnom odbija da izlazi iz kuće.

Epideomiologija

Jedno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da je agorafobija najmanje zastupljen anksiozni poremećaj.

Češće se javlja kod žena nego ko muškaraca. Statistički gledano, anksiozni poremećaji se duplo češće javljaju kod žena.

agorofobijaOva fobija se najčešće javlja kod osoba starih između 25 i 35 godina.

Agorafobija se javlja kod otprilike trećine osoba sa paničnim poremećajem i najčešće se strah javlja pre paničnog napada.

Uzroci agorofobije

Uzrocima se smatraju određena oboljenja, zatim temperament, stres i iskustva. Obično u razvoju agorafobije deluje više faktora.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalna dijagnoza uključuje:

  • socijalnu anksioznost
  • generalni anksiozni poremećaj
  • depresiju i/ili posttraumatski stresni poremećaj
  • fizička oboljenja koja dovode do toga da se osoba boji da izađe iz kuće bez pratnje

Faktori rizika

Agorafobija se ponekad javi i u detinjstvu, ali se najčešće javlja tokom tinejdžerskih godina ili u mladosti, najčešće pre trideset i pete godine, mada se ponekad javi i kod starijih osoba.

Faktori rizika za agorafobiju uključuju:

  • panični poremećaj ili druge fobije
  • odgovor na panični napad je preteran strah i izbegavanje
  • stresni događaji (zlostavljanje, smrt bliske osobe, napad…)
  • anksioznost i nervoza
  • porodična anamneza (neko u porodici takođe ima agorafobiju)

Simptomi agorafobije

Ljudi sa simtomima agorafobije se najčešće plaše da budu sami, da budu na mestima sa kojih ne mogu lako da odu ili da će izgubiti kontrolu na javnom mestu.

Tu je i osećaj izolovanosti od drugih ljudi i bespomoćnost. Agorafobija može izazvati i panične napade, koji uključuju:

  • mučninu i druge probleme sa varenjem (dijareju)
  • ubrzan rad srca
  • bol i neprijatan osećaj u grudima
  • vrtoglavicu i nesvesticu
  • probleme sa disanjem
  • preznojavanje i drhtavicu
  • crvenilo u licu
  • osećaj gušenja
  • obamrlost i trnce

Postavljanje dijagnoze

Panični napadi i agorafobija često prolaze nezapaženo, jer mnogi ljudi ne žele da se obrate lekaru.

DSM-5 klasifikacija definiše agorafobiju kao strah i/ili anksioznost vezane za najmanje dve od sledećih pet situacija:

  • putovanje javnim prevozom (automobilom, autobusom, vozom…)
  • strah od otvorenih mesta: parkinga, pijaca, mostova, ulica…
  • strah ili anksioznost u prodavnicama, bioskopu, pozorištu
  • strah ili anksioznost dok se stoji u redu ili se boravi u nekoj većoj masi ljudi
  • strah ili anksioznost zbog izlaska iz kuće bez pratnje

Osoba se plaši ili izbegava ovakve situacije zbog pomisli da ne bi mogla da pobegne iz takve situacije ili da neće imati nikoga uz sebe u slučaju paničnog napada.

Ovakve situacije gotovo uvek izazivaju strah ili anksioznost. Zato takve osobe izbegavaju da idu bilo gde ili obično traže da neko ide sa njima, a ako izlaze same, to je propraćeno strahom.

Strah ili anksioznost su sasvim neprimereni datoj situaciju. Ovi simptomi traju šest meseci ili duže. Agorafobija se dijagnostikuje ako strah ili anksioznost uzrokuju jak stres ili ometaju normalan život.

Lečenje agorafobije

Postoji dosta različitih tretmana za agorafobiju i oni se najčešće kombinuju.

agorofobijaTerapija

Psihoterapija

Psihoterapija podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom. To pacijentu omogućuje da pričao svojim strahovima i svemu što oni vuku sa sobom.

Psihoterapija se obično kombinuje sa medikamentima da bi efekat bio maksimalan. Obično je reč o kratkoročnom tretmanu i on se okončava čim osoba postane sposobna da se izbori sa strahovima i anksioznošću.

Kognitivna bihejvioralna terapija kod agorofobije

Ova vrsta terapije se najčešće koristi za lečenje agorafobije. Ona pomaže u razumevanju različitih osećanja vezanih za agorafobiju.

Tako pacijent uči da se izbori sa stresnom situacijom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganjem kod agorofobije

Terapija izlaganjem takođe pomaže u prevazilaženju strahova. Tokom ove terapije, osoba se polako izlaže stvarima kojih se plaši i strah se postepeno smanjuje.

Lekovi za agorofobiju

Neki lekovi mogu ublažiti agorafobiju i panične napade. To su:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina
  • triciklični antidepresivi
  • lekovi protiv anksioznosti

Šta možete sami da učinite?

Sitne promene u navikama vam možda neće pomoći da potpuno izlečite agorafobiju, ali vam mogu ublažiti svakodnevnu anksioznost.

  • Vežbajte redovno kako biste stimulisali lučenje hormona sreće i ostalih stupstanci koje pomažu da se osećate opušteno.
  • Hranite se zdravo kako biste se generalno bolje osećali.
  • Pokušajte sa meditacijom ili vežbama dubokog disanja kako biste ublažili anksioznost i paniku.

Ako vam lekar prepiše neke lekove, nemojte piti suplemente. Ni za jedan suplement nije dokazano da ublažava anksioznost, a mnogi od njih mogu imati interakcije sa lekovima koje pijete.

Komplikacije agorafobije

Agorafobija može u velikoj meri uticati na svakodnevni život. U težim slučajevima, ljudi sa agorafobijom uopšte ne napuštaju svoj dom.

Bez tretmana, ti ljudi su u stanju da godinama uopšte ne izađu iz kuće. To znači da ne mogu da posećuju prijatelje i porodicu, idu u školu ili na posao, plate račune i sve ostalo što podrazumeva izlazak iz kuće, te su često zavisni od tuđe pomoći.

Moguće komplikacije agorafobije su:

  • depresija
  • korišćenje alkohola ili droga
  • druga mentalna oboljenja, posebno poremećaje ličnosti ili druge poremećaje vezane za anksioznost

Prognoza

Agorafobiju nije uvek moguće sprečiti, ali ako se panični poremećaj ili anksioznost prepoznaju na vreme, manje su šanse da će se razviti neka fobija.

Uz tretman će vam sigurno biti bolje. Što se pre počne sa tretmanom, veće su šanse za potpuni oporavak, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da zatražite stručnu pomoć.

Pošto sam ova fobija može dosta ometati život, potrudite se da je se rešite. Za fobije nema klasičnog leka, ali vam tretman može znatno ublažiti simptome i učiniti vam život mnogo boljim.

Knedla u grlu zbog stresa i anksioznosti

Šta je knedla u grlu?

U nekim situacijama, mnogi ljudi osećaju kao da imaju “knedlu u grlu”, mada nema nikakvog fizičkog razloga za to.

Osećaj knedleu grlu se obično javlja u stresnim situacijama. Obično je to znak uplašenosti i zabrinutosti.

Ovaj problem se medicinski zobe globus hystericus, a poznat je i kao globus pharyngis ili samo globus.

knedla u grlu

Šta izaziva osećaj knedle u grlu?

Stručnjaci još uvek nemaju odgovor na ovo pitanje. Smatra se da se osećaj knedle u grlu javlja zbog pojačane napetosti mišića u grlu. Ponekad se knedla u grlu javlja zbog GERB-a, ali se ipak najčešće javlja zbog anksioznosti, paničnog napada ili stresnih situacija koje se javljaju i bez nekog očitog emocionalnog stresora.

Knedla u grlu je benigno stanje i ne izaziva nikakve komplikacije, mada postoje i neka oboljenja koja imaju slične simptome, te se lako mogu prevideti. Neka od tih oboljenja su grčevi jednjaka, GERB, miotona mišićna distrofija ili tumor u vratu ili grudima, mada kod ovih oboljenja pacijenti gotovo uvek imaju velikih problema sa gutanjem.

Koji su simptomi knedle u grlu?

Knedla u grlu je sasvim bezopasno stanje i nema nikakvih drugih simptoma, osim ako je u pitanju neko ozbiljnije oboljenje. U takvim situacijama je važno prepoznati znake upozorenja kako biste se obratili lekaru na vreme. Ako uz knedlu u grlu imate i neke od sledećih simptoma, potražite savet lekara:

  • bol u vratu
  • bol u grlu
  • neplanirano i naglo mršavljenje
  • disfagiju (probleme sa gutanjem)
  • gorušicu
  • slabost mišića
  • postepeno pogoršavanje ovih simptoma

Kako se dijagnostikuje knedla u grlu?

Da bi se dijagnostikovala knedla u grlu i započeo adekvatan tretman, potrebno je proučiti ličnu anamnezu pacijenta i utvrditi kada se ovaj problem javio prvi put. Lekar će vas pitati imate li još nekim simptoma, npr. bolove u grlu ili da li normalno gutate hranu.

Nakon toga će vas lekar pregledati kako bi utvrdio da li postoje neke anomalije u tkivima u grlu. Pregledaju se i gornji ekstremiteti kako bi se utvrdilo ima li slabosti u rukama, što bi ukazivalo na neku ozbiljniju bolest.

Uvek se pregleda i grlo, kako bi se proverilo da li je prisutan tumor. Test gutanja se radi da bi se videlo da li je prisutna disfagija. Ako se na pregledu utvrde bilo kakve abnormalnosti, lekar će vas poslati kod specijaliste. Ako je stanje sasvim normalno, onda je sigurno reč o emotivnim problemima i tada se postavlja dijagnoza globus hystericus.

Kako se leči knedla u grlu?

Pošto se knedla u grlu javlja zbog anksioznosti i napada panike, nema potrebe za nekim fizičkim tretmanom.

Ako je problem težak, radi se na lečenju anksioznosti i paničnih napada.

Za lečenje knedle u grlu se ne prepisuju lekovi, osim ako je potrebno lečiti depresiju i/ili anksioznost medikamentima, ali o tome odlučuje specijalista. Zato se osoba obično upućuje psihologu ili psihijatru, kako bi se ti problemi rešili.

Kako izaći iz depresije i anksioznosti: 10 proverenih načina

IZLAZAK IZ DEPRESIJE JE MOGUĆ I BEZ LEKOVA ! Svaki psihijatar će vam reći da jeste u mogućnosti da pacijentu prepiše gomilu lekova, ali da to radi samo onda kad mora. Zašto?

Lekovi jesu efikasni i brzo deluju, ali depresija i anksioznost se mogu uspešno izlečiti (ili makar dosta ublažiti) i bez hemije, nekim jednostavnim stvarima za koje vam ne treba mnogo truda, a rezultat je dugoročan.

Ovde ćemo navesti 10 saveta kako izaći iz depresije i anksioznost bez uzimanja lekova.

kako izaci iz depresije

  1. Smanjite vreme provedeno na društvenim mrežama

Možda vam ovo zvuči kao glup odgovor na pitanje kako izaći iz depresije ali dobro razmislite! Sve više stručnjaka smatra da društvene mreže loše utiču na naše raspoloženje i da nas čine usamljenim. Mada je Facebook odličan način da budete u kontaktu sa prijateljima, posebno sa onima koje dugo niste videli i koji žive daleko, postoji mnogo stvari i za koje uopšte nije tako dobar.

Koristeći društvene mreže, praktično smo primorani da pratimo živote drugih ljudi i nesvesno se poredimo sa njima, što često dovodi do razočarenja. Posmatrajući razne stvari, često osetimo zavist, nesigurnost, ljubomoru i inferiornost. Potrudite se da što manje vremena provodite na Facebook-u i drugim društvenim mrežama – to će vam koristiti.

  1. Prestanite da živite tuđ život

Depresija se često javlja kada se jednog dana probudimo i shvatimo da se u životu nismo trudili da ispunimo svoje snove, već da zadovoljimo roditelje, supružnika, decu, prijatelje ili rodbinu. Vaš život je samo vaš, i vi treba da ga učinite boljim za sebe, a ne za nekog drugog. Ako morate da postavite granice i smanjite tuđ negativan uticaj na svoj život, učinite to bez odlaganja. Ako smognete hrabrosti da vodite život kakav želite, uskoro ćete prestati da se osećate zarobljeno. Upravo ovakav osećaj je najčešći uzrok depresije i anksioznosti.Ako se ne pokrenete i ne preduzmete nešto odmah nikad nećete izaći iz depresije.

  1. Pišite dnevnik

Pišite dnevnik i u njemu izrazite sve svoje emocije. To je jedan od najefikasnijih načina da se nosite sa promenama raspoloženja. Sam čin pisanja misli i osećanja će vam pomoći da se malo sredite, posebno ako vam je neprijatno da pričate o svojim osećanjima sa bilo kim. Obično se osećamo mnogo bolje nakon što sistematski “prođemo” kroz svoje emocije i misli, a najbolji način za to jeste da ih zapišemo.

  1. Prestanite da se poredite sa drugima

Neprestana poređenja sa drugima su najbrži način da pogoršate depresiju i anksioznost. Ponekad je poređenje dobar podsticaj i motivacija, ali mnogo češće dovodi do osećanja inferiornosti. To je nepotrebno traćenje vremena i energije.

Osvrnite se oko sebe: možda vaš komšija, koji ima skupa kola, veliku kuću i savršeno telo ima isto toliko problema kao i vi, ili čak još više. Pokušajte da se fokusirate na sebe, svoj život i napredak. Nemojte biti opsednuti mislima o drugim ljudima jer na taj način nećete izaći iz depresije već će vremenom anksioznost i depresija biti sve jači.

  1. Uzmite vitamine

Depresivnim ljudima se preporučuju riblje ulje i kompleks B vitamina (uz odgovarajuću terapiju), i rezultati su obično pozitivni. Kvalitetni suplementi omega-3 masnih kiselina mogu dosta ublažiti simptome depresije, anksioznosti, pa čak i bipolarnog poremećaja. Osim toga, čitav kompleks B vitamina je odličan za regulaciju raspoloženja. Ako tražite neki dobar suplement koji će vam pomoći protiv depresije, obavezno pokušajte sa ribljim uljem i vitamini iz grupe B.

  1. Pričajte sa ljudima. Sa bilo kim.

Većina depresivnih ljudi se oseća usamljeno i isključeno iz društva. Mnogi od njih provode dane, ili čak i nedelje, a da ne razgovaraju sa drugim ljudskim bićem. Ovakva izolacija samo pogoršava depresiju i anksioznost. Sam čin razgovora sa nekim, otvaranje usta i izgovaranje reči, može momentalno podići raspoloženje i osloboditi vas depresije.Nekada se ovo ne čini kao način pomoću koga možete izaći iz depresije ali uz sve ostale sigurno ćete pobediti! Pozdravite kasirku u prodavnici ili se naprosto nasmešite nekome na ulici. Odmah će vam biti bolje.

  1. Odaberite neki cilj

Nema veze da li je reč o velikom cilju ili nečemu sasvim malom. Samo dajte sve od sebe da taj cilj postignete i radite na tome svakog dana. Život proveden bez postavljenog cilja i svrhe stvara frustraciju i nelagodnost, što izaziva ili pogoršava postojeću depresiju i anksioznost. Čak i ako je cilj sasvim lak, recimo da izgubite dva kilograma za dva meseca, to je dobar način da izađete iz depresije. Ako se posvetite nečemu što je za vas veoma važno, život će vam dobiti bolju svrhu. Odaberite neki cilj koji realno možete postići, trudite se i videćete kako će vam se raspoloženje poboljšati.

  1. Čitajte o duhovnosti i/ili astronomiji

Mada ovo sigurno izgleda kao neobičan predlog, čak i ako ste najokoreliji agnostik i ateista, iinformišite se o duhovnosti i/ili astronomiji kako biste videli koliko je univerzum zaista velik. Mada je to donekle ironično, to će vas možda podstaći na razmišljanje o svrsi na ovom svetu. Razmišljanje o velikim životnim pitanjima u skladu sa složenošću i veličanstvenošću univerzuma će vam pomoći da shvatate stvari koje su uzrok depresije manje ozbiljno.

  1. Uživajte u miru i tišini

Ljudi koji svakog dana, ili bar par puta sedmično, nađu vremena za sebe (da rade jogu, meditiraju, čitaju, ili se samo opuste u toploj kupci) su obično dosta smireniji. Ovakve male pauze od svakodnevnog stresa će vam pomoći da lakše prevaziđete svakodnevne poteškoće i probleme i olakšati izlazak iz depresije. Makar i samo petnaest minuta dnevno će vas smiriti i pomoći vam da se lakše borite protiv depresije.

  1. Morate poraditi na svojoj sreći – ona se neće naprosto desiti

Izlazak iz depresije zavisi samo od vas.Morate se boriti sa depresijom.Sreća je stanje uma i za nju je potrebna posvećenost, napor i vežba. Morate biti spremni da dobro razmislite o svom životu, odreknete se loših navika, prekinete kontakte sa lošim ljudima i napravite promene kada je reč o vašim očekivanjima, ali i ponašanju.  Imate sve vreme ovog sveta za to. Najbolje je da se opustite i ne radite sve odjednom, i da ne pravite dramu oko toga.

Panični napad: 18 jasnih simptoma, uzrok, lečenje

Šta je panični napad?

Panični napad je iznenadan osećaj straha i anksioznosti, kao da će se nešto strašno desiti.

Panični napadi i njihovi znaci i simptomi mogu trajati od par minuta, pa i do nekoliko sati. Trajanje napada panike zavisi od toga koliko je osoba uplašena i kako reaguje na to čega se plaši, uključujući i sam panični napad. Što je reakcija jača, to će napad duže trajati.

Napadi panike su jaki i zastrašujući, jer osobe koje ih doživljavaju obično imaju utisak da su stvari izmakle kontroli. Ljudi koji su imali panične napade znaju koliko je ovo iskustvo neprijatno.

Međutim, panični napadi se mogu uspešno sprečiti i lečiti. Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari.

napadi panike

Termin “panični poremećaj” se koristi da opiše napade koji se dešavaju često i stvaraju problem u normalnom funkcionisanju osobe.

Simtomi i znaci paničnog poremećaja

Panični poremećaj podrazumeva mnoštvo zankova i simptoma, a najčešći su:

  • osećaj preplavljenosti strahom
  • osećaj gubljenja kontrole
  • strah od ludila, smrti ili nesvestice
  • osećaj smrtne opasnosti
  • osećaj da se umire
  • osećaj da će se osoba onesvestiti
  • osećaj beznađa i panike
  • užas i strah
  • osećaj gubljenja dodira sa realnošću
  • jaka potreba da se pobegde
  • vrtoglavica
  • lupanje srca
  • drhtavica
  • preznojavanje
  • poteškoće sa disanjem
  • bol ili pritisak u grudima
  • bledilo
  • slabost u kolenima

panicni poremecaj

Ove simptomi napada panike ponekad su praćeni i sledećim pojavama:

  • osećaj gušenja, stezanja u grlu ili kao da se nešto zaglavilo u grlu
  • zbunjenost
  • depersonalizacija (osećaj odvajanja od realnosti)
  • derealizacija (osećaj da je sve nerealno, kao u snu)
  • vrtoglavica, nesvestica
  • uznemiranost
  • nemogućnost da se osoba smiri
  • jaka nervoza u stomaku
  • mučnina
  • jako lupanje srca
  • “leptirići” u stomaku
  • jaka i iznenadna potreba za mokrenjem ili defekacijom
  • povraćanje
  • plakanje

Ovaj spisak nije čak ni kompletan!

Kao što i sami vidite, postoje mnogi fizički, psihički i emotivni znakovi i simptomi paničnog napada.

panicni napad

Da li su ovi simptomi ozbiljni?

Ne. Mada su zaista čudni, jaki i naizgled van kontrole, nisu ozbiljni niti štetni.Napad panike je isto što i napad anksioznosti. Dakle, i simptomi su isti.

Napad panike kod muškaraca

Mada neki ljudi smatraju da se simptomi i znaci paničnog napada razlikuju kod muškaraca i žena, to nije tačno. Međutim, svaka osoba je drugačija, te znaci i simptomi variraju od osobe do osobe, ali ne postoji ništa što je karakteristično samo za muškarce ili samo za žene.

Napad panike kod žena

Kao što je već pomenuto, simptomi paničnog napada su slični kod muškaraca i kod žena.

Međutim, kod žena su napadi češći, jači i generalno žene imaju više paničnih napada nego muškarci, pogotovo pred menstruaciju, ako uzimaju neku hormonsku terapiju, tokom trudnoće, nakon porođaja ili u menopauzi.

Panični napad kod dece i tinejdžera

panicni napad kod dece

Panični napad se može desiti svakome, bez obzira na godine, tako da se može javiti i kod dece i tinejdžera. Zapravo, neki ljudi smatraju da svaka osoba doživi bar dva napada panike u životu, ali panični poremećaj je nešto drugo.

Da li se panični napad može javiti noću?

Da, panični napad se može javiti u bilo koje doba dana i noći, čak i noću u snu. Mnoge osobe koje pate od paničnog poremećaja se često bude noću zbog simptoma paničnog napada.

Uzrok

Šta izaziva simptome paničnog poremećaja?

Česta zabrinutost dovodi do fizioloških, psiholoških i emotivnih posledica, najčešće do klasične anksioznosti.

Uzroci paničnog napada su povezani sa stresom.Kad god smo zabrinuti ili uplašeni, naše telo je pod stresom i luči hormone stresa koji kroz krvotok odlaze do određenih delova u telu kako bi se javile određene fiziološke promene, koje omogućuju organizmu da se nosi sa nekom konkretnom opasnošću.

Taj odgovor organizma se obično naziva “bori se ili beži” odgovor jer on omogućuje da pobegnemo od opasnosti ili da se izborimo sa njom.

stres i napad panike

Kada nismo previše zabrinuti ili uplašeni, i reakcija je blaža. Kada smo mnogo zabrinuti ili uplašeni, odgovor organizma na tu emociju je mnogo jači. Pošto je odgovor na stres direktno proporcionalan samom stresu, napadi panike i simptomi su rezultat naših briga i strahova.

Dakle, neki konkretan strah ili zabrinutost često su uzroci paničnih napada. Ove vrste napada se zovu “voljni” napadi panike, kada je napad izazvan nekim dramatičnim odgovorom organizma na neku situaciju.

Štaviše, i hroničan stres može izazvati napad panike. Međutim, tada je reč o “nevoljnim” napadima panike, što znači da je organizam došao do tačke kada više ne može da podnese takav stres, i tada nastupa panični napad.

Najčešće se javljaju “voljni” panični napadi.

“Nevoljni” panični napadi se obično javljaju iznenada, naizgled bez ikakvog razloga. “Voljni” se javljaju nakon dužeg razmišljanja i brige “šta bi moglo da se desi”, iako ljudi često nisu svesni da razmišljaju o takvim stvarima.

panicni napad nocu

Simptomi paničnog poremećaja i srčani udar

Simptomi paničnog napada i simptomi srčanog udara deluju slično. Međutim, većina lekara, pa čak i medicinskih sestara, lako primeti razliku između simptoma, jer srčani udar izaziva neke simptome koje panični napad ne izaziva. Ako niste sigurni da li je reč o paničnom napadu ili srčanom udaru, potražite lekarsku pomoć. Ako vaš lekar smatra da je reč o paničnom napadu, možete mu verovati. Dakle, nema razloga da se zabrinete za svoje zdravlje.

Šta je panični poremećaj?

Većina ljudi doživi bar jedan ili dva panična napada u životu i to je sasvim normalno. Panični poremećaj se javlja kada panični napadi počnu da se javljaju češće, u tolikoj meri da počinju da ometaju normalno funkcionisanje osobe. Drugim rečima, panični poremećaj se smatra situacijom kada osoba ne može normalno da živi i radi zbog paničnih napada.

Na sajtu https://www.statcan.gc.ca/ navodi se sledeća definicija:

Panični poremećaj se javlja ako osoba ima česte napade panike (najmanje četiri tokom četiri nedelje) i ako je bar jedan od tih napada propraćen jednim ili više fizičkih simptoma, kao i strahom od sledećeg napada, brigom i posledicama napada (npr. strahom da će se javiti i srčani udar) ili značajnom promenom u ponašanju zbog napada (npr. davanjem otkaza na poslu). Osim toga, panični napadi nisu posledica psiholoških dejstava bilo koje supstance ili nekog drugog oboljenja.

Imajte na umu da se panični poremećaj ne izjednačava sa nekim medicinskim, biološkim, hemijskim ili genetskim oboljenjem. Panični poremećaj prosto znači da često imate panične napade. Panični poremećaj je samo termin kojim psihijatri i psiholozi označavaju taj problem.

panicni poremecaj simptomi

Panični napad nije medicinski termin, već termin kojim se označava mentalni problem.

Mada vam je možda lekar rekao da patite od paničnog poremećaja, to prosto znači da ste previše anksiozni, što dovodi do epizoda jakog straha. To nikako ne znači da imate neki mentalni poremećaj ili oboljenje.

Čest uzrok paničnog poremećaja je strah od osećaja tokom paničnog napada. Pošto se panični napadi i javljaju zbog straha i brige, dalji strah i briga samo pogoršavaju stanje.

Panični poremećaj se javlja kada se plašimo jakih osećanja koja se javljaju tokom paničnog napada.

Saznajte više> Prirodna sredstva kao pomoć za napade panike

Kako da znam da li imam panični poremećaj?

Smatra se da panični poremećaj imaju ljudi koji često imaju panične napade.

Kako sprečiti panični napad i njegove simptome?

Pošto se panični napadi javljaju ili zbog neprestanog razmišljanja o negativnim stvarima i stvarima koje nas brinu ili zbog jakog stresa (hiperstimulacija kao odgovor na stres), možemo ih sprečiti tako što ćemo se opustiti, ublažiti stres i manje razmišljati o uznemirujućim stvarima.

Na primer, kad god primetite da ste obuzeti nekom brigom ili strahom, potrudite se da razmišljate o nečemu lepšem, što će sprečiti stresni odgovor organizma i njegove fiziološke, psihološke i emotivne posledice. Kada se smirite, vaš organizam će prestati da luči hormone stresa. Kada se nivo hormona stresa smanji, simptomi i osećaj panike će se povući.

Ponekad je potrebno pola sata ili čak i duže da panični napad prestane, pa je potrebno da budete strpljivi, pokušate da se smirite i sačekate da napad prođe.

Postoje i drugi načini da se spreči panični napad.

  • Smanjite stres i dajte svom telu vremena da odgovori na taj stres.
  • Dišite opušteno. Pokušajte da dišete opušteno (iz stomaka) – to će možda zaustaviti napad. Ako je napad u toku, brzo će se povući.
  • Smirite se. Kao što smo već pomenuli, ako pokušate da se smirite, napad će mnogo brže proći.
  • Opustite telo koliko god možete. Opuštanje zaustavlja stresni odgovor.
  • Izađite u šetnju. Opuštena šetnja će vam pomoći da se smirite.
  • Fokusirajte se na nešto u blizini. Promenom fokusa će anksiozne misli prestati. Ublažavanjem anksioznosti ćete ublažiti i odgovor organizma na stres.
  • Ublažavanjem hroničnog stresa ćete smanjiti učestalost i intenzitet paničnih napada.
  • Upaptite da panični napadi nisu opasni. Reč je samo o jakim reakcijama na strah i brigu.
  • Ne zaboravite: panični napadi se na kraju završe. Što ste smireniji, to će se napad pre završiti.
  • Najvažnija stvar: naučite kako da prestanete da razmišljate o stvarima koje vas nerviraju i izazivaju napade. Briga je jedan od glavnih uzroka napada. Racionalizacijom brige i straha ćete eliminisati sam strah i sprečiti panične napade.
  • Panični napadi su stravični i jaki. Međutim, oni prolaze kada se smirimo. Kod svakoga se mogu razlikovati po broju, intenzitetu i učestalosti, kao i po simptomima. Međutim, panične napade možemo lako prevazići uz prave informacije, pomoć i podršku.

Kako sprečiti panične napade?

Kao što smo već rekli, panične napade možemo sprečiti tako što ćemo biti smireniji, prestati da sebe mučimo brigama na koje ne možemo da utičemo i tako što ćemo dati sve od sebe da ublažimo stres.

Kada prestanemo sa anksioznim mislima, i kada držimo stres pod kontrolom, sprečićemo pojavu paničnih napada.

Najbolje je izbegavati i stimulanse, jer oni aktiviraju odgovor organizma na stres, što pogoršava panični poremećaj.

Lečenje paničnog poremećaja

Pošto se panični napadi javljaju kao odgovor na jak strah ili hroničan stres, uvek se radi na ublažavanju stresa i strahova kako bi se sprečila pojava paničnih napada. Na kraju oni prestaju, a sa njima i panični poremećaj. Kombinacija dobre informisanosti i terapije je najefikasniji način da se spreči ponašanje i razmišljanje koje izaziva anksioznost i stres.

Panični poremećaj se može izlečiti

Mada i sami možete mnogo učiniti informisanjem (o samom poremećaju, uzrocima i simptomima), nije na odmet da posetite iskusnog, specijalizovanog terapeuta ako često imate ovakve napade.

Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari. Ako se borite sa paničnim poremećajem, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka.

Tu su i lekovi uz pomoć kojih možete smanjiti simptome paničnog poremećaja, ali lekove nikad ne smemo smatrati primarnim načinom izlečenja. Pošto se panični napadi javljaju zbog našeg ponašanja i razmišljanja, u njima i leži rešenje ovog problema.

Svako može sprečiti panične napade uz dobru informisanost, pomoć i podršku.

8 saveta kako pobediti depresiju

Ako ste depresivni, sigurno imate osećaj da ništa na ovom svetu ne može učiniti da se osećate bolje. 

Depresija je podmukao poremećaj. Simptomi depresije su, između ostalog, i mrzovoljnost i nedovoljno hrabrosti da se pokrenete i potražite pomoć. Malo energije, manjak samopouzdanje i apatija su još neke od stvari koje izlazak iz depresije dodatno otežavaju.

Ako imate ovakav problem, imajte na umu i da je depresija veoma česta i da možete veoma lako pobediti depresiju.

Kad ste se zapitali kako se boriti sa depresijom vi ste zapravo započeli borbu.

Kao kada je reč o bilo kojoj drugoj bolesti, postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako bi vam bilo bolje. Evo i šta možete da učinite sami protiv depresije…

kako pobediti depresiju

  1. Prepoznajte “napade” i samokritičnost i prevaziđite ih

Depresija je najčešće povezana sa kritičkim, samodestruktivnim razmišljanjem koje ide do te mere da ometa osobu u svakodnevnim aktivnostima. Depresivni ljudi brzo prihvataju taj negativni identitet kao pravu predstavu sebe.

Mnogi ne shvataju da je takav pogled na stvari gotovo mazohistički i da je reč o dobro skrivenom neprijatelju, “glasiću u glavi” koji nam govori da nismo dovoljno dobri. Ovaj glas je poput strogog roditelja koji nam neprestano nešto brani. 

Ovaj destruktivni proces samo pothranjuje depresiju i zato je važno da ga na vreme prepoznate i prekinete taj začarani krug.

Da bi taj proces počeo, počnite da razmišljate o tim negativnim mislima kao o virusu koji vas napadne, pa dobijete grip i ne možete da ustanete iz kreveta nekoliko dana.

Nemojte uzimati za ozbiljno takve misli: kada vam padne na pamet da ne treba da idete prema svojim ciljevima, da treba da se izolujete, da treba da prestanete sa nečim u čemu uživate. Ne dozvolite da takve misli preuzmu moć nad vama.

Umesto toga, kada se takve misli jave, potrudite se da se okrenete realističnim, ali pozitivnim mislima i da se identifikujete sa njima jer ćete se na ovaj način uspešno boriti sa depresijom.

Zapitajte se da li biste nekada tako nešto rekli nekome koga volite. Saosećanje prema sebi i prepoznavanje ovakvih negativnih obrazaca će vam pomoći da bolje spoznate ko ste i da budete realistični.

  1. Razmislite o tome na koga ili na šta ste zapravo besni

Dok neke osobe doživljavaju kao hronično stanje tuge i bola, drugi depresiju osećaju kao stanje obamrlosti – nedostatak osećanja, što znači da osoba ne može da doživi ni sreću ni uzbuđenje.

Potiskivanje emocija je odbrambeni mehanizam protiv osećanja koja doživljavamo kao neugodna.

Većina ljudi koja pati od depresije zapravo time maskira bes prema nekome ili nečemu. Bes i ljutnju je teško prihvatiti.

Svakog od nas od malih nogu uče da nije lepo biti besan, da moramo lepo da se ponašamo i da ne možemo tek tako da vičemo na nekog ili da se bijemo. Naravno, nasilje i agresija su neprihvatljivi, ali su ljutnja i bes prirodni deo našeg svakodnevnog života.

Prepoznavanjem, prihvatanjem i razmišljanjem o stvarima koje nas čine besnim činimo veliki korak ka lečenju, jer je tako mnogo manja verovatnoća da ćemo ta osećanja potisnuti i da će se ona pretvoriti u depresiju.

  1. Budite aktivni

Ako samo ležite teško da ćete pobediti depresiju.Kada smo depresivni, bezvoljni smo i nemamo energije, ali poslednje što treba uraditi je zaključati se u sobu i ne izlaziti iz kreveta. Fizička aktivnost je odličan lek za depresiju. Po dvadeset minuta vežbanja dnevno, pet dana nedeljno, će učiniti čuda. Vežbanje poboljšava oslobađanje endorfina, biohemijskih supstanci koje poboljšavaju raspoloženje. Kako mnogi nisu raspoloženi za bilo šta komplikovano čak i obična šetnja će dosta poboljšati raspoloženje.

Jednostavno boriti se protiv depresije znači biti fizički aktivan!

  1. Nemojte se izolovati

Kada smo depresivni, sve što želimo jeste da budemo sami, da ćutimo i da ne slušamo nikog niti da pričamo o svojim porblemima.

Ovde važi isto pravilo kao i kod prve stavke za borbu protiv depresije. Posmatrajte ovakve negativne misli kao parazite koji slabe naše telo. Ne obazirite se na njih. Kada se osećate loše, razgovor sa prijateljem će vam pomoći, makar i tako što ćete naglas reći šta vas muči. To je prvi korak u rešavanju problema. Pričanje o problemima ili brigama nije sebičnost niti samosažaljenje. Prijatelji i članovi porodice kojima je stalo do vas se sigurno interesuju za ono šta vam se dešava uz njihovu pomoć ćete lakoše pobediti depresiju.

I sam boravak u društvu će vas oraspoložiti. Pronađite neku grupu koja ima slična interesovanja kao i vi.

U krajnjoj liniji, idite na neko mesto gde ima mnogo ljudi – muzej, park, tržni centar – i videćete kako će vam se raspoloženje popraviti. Ne dozvolite da vas preplavi misao da ste drugačiji ili lošiji od drugih. Svako ima svoje unutrašnje borbe. Ne dozvolite da vas depresija definiše ili izoluje.

  1. Radite stvari koje ste voleli da radite, čak i ako trenutno niste raspoloženi za to

Depresija je izuzetno teško stanje, jer simptomi mogu uništiti svu volju i energiju da radite stvari u kojima ste nekada uživali. Prepuštanje letargiji je samo korak dalje u depresiju ako se ne pokrenete nikad je nećete pobediti. Međutim, fizička aktivnost ili bavljenje stvarima kojima ste se nekada bavili sa zadovoljstvom će vas verovatno “vratiti u život”.

Mada je ovo lakše reći nego uraditi, kad god želite samo da pobegnete ispod pokrivača, umesto toga idite u šetnju, skuvajte svoje omiljeno jelo ili pozovite nekog prijatelja.

Ako ste i ranije bili depresivni, radite ono što vam je tada pomoglo. To je najbolje što možete učiniti protiv depresije.

Aktivnosti koje vas smiruju i koje vas “dižu” su veoma važne. To mogu biti i sasvim jednostavne stvari: pravljenje kolača, opuštajuća kupka, slušanje omiljene muzike. Nemojte se prepustiti tmurnim mislima jer što duže one traju teže ćete pobediti depresiju.Pokrenite se odmah i mnogo laše ćete se izboriti.

  1. Pogledajte neki smešan film ili seriju

Ovo možda zvuči smešno i prejednostavno, ali sve što vam može izmamiti osmeh na lice će vam pomoći da pobedite depresiju. Ovo je trik koji uvek upali. Pustite svoj omiljeni sitkom ili gledajte neku komediju. Ovo nije samo način za skretanje pažnje, već i veoma efikasna stvar da kažete svom organizmu da ste još uvek u stanju da se iskreno nasmejete.A smeh je najboji lek protiv depresije.

  1. Nemojte kažnjavati sebe zato što se osećate loše

Osećaj postiđenosti zbog depresije će samo pogoršati simptome i obeshrabriti vas da potražite pomoć. Kritičko razmišljanje samo pogoršava raspoloženje. Veoma je važno da potražite pomoć i saosećanje. Potrudite se da budete otvoreni i ljubazni prema sebe i da prihvatite sebe. Uzmite svoje mentalno stanje za ozbiljno. Upamtite, depresija je čest poremećaj, ali se prilično lako može pobediti. Potrebno je samo da je prepoznate i da uvidite sami kako da izađete iz ovog stanja.

  1. Posetite terapeuta

Priča je najbolji način da se izborite sa svojom depresijom. Ako se osećate loše, nemojte slušati ljude koji vam govore da “to nije ništa strašno” i da ćete “prevazići to”.

Priznavanje problema nije razlog za stid, i ako ne možete sami da se izborite sa depresijom, potražite stručnu pomoć.

Traženje pomoći je hrabar potez i razgovor sa terapeutom je zdrav i produktivan način lečenja depresije. Tako ćete uvideti šta je uzrok vaše depresije i kako da umanjite njegov uticaj na svoj život.

Imate samo jedan život morate se trgnuti i pobediti depresiju.Mnogi ljudi imaju probleme i u mnogo goroj su situaciji ali će se oni boriti s verom da će pobediti i nikad neće biti depresivni.

Samo Vi sami možete pobediti depresiju ostali vam samo mogu pomoći!