Author Archives: depresija.net

Agorafobija (strah od otvorenog prostora) uzroci, simptomi i lečenje

Agorafobija doslovno znači strah od otvorenog prostora. Klinička definicija agorofobije kaže da je reč o strahu od otvorenih prostora, posebno onih odakle je teško naći izlaz, što dovodi do izbegavanja da se ide na takva mesta. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvim mestima, obično usledi panični napad.agorofobija

Ovde imamo tri glavna elementa:

  • fobiju
  • izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati anksioznost
  • tešku anksioznost

 

Tu postoji i mnoštvo drugih fobija koje se mogu uklapati u ovu, npr. strah od mase ljudi ili putovanje bez pratnje. Kada se osoba sa agorafobijom nađe na ovakvom mestu, javlja se iznenadna i teška anksioznost, te osoba izbegava ovakve situacije.

Neke osobe, uz poteškoće, mogu da vode normalan žeivot, dok u težim slučajevima osoba uglavnom odbija da izlazi iz kuće.

Epideomiologija

Jedno istraživanje sprovedeno u Americi je pokazalo da je agorafobija najmanje zastupljen anksiozni poremećaj.

Češće se javlja kod žena nego ko muškaraca. Statistički gledano, anksiozni poremećaji se duplo češće javljaju kod žena.

agorofobijaOva fobija se najčešće javlja kod osoba starih između 25 i 35 godina.

Agorafobija se javlja kod otprilike trećine osoba sa paničnim poremećajem i najčešće se strah javlja pre paničnog napada.

Uzroci agorofobije

Uzrocima se smatraju određena oboljenja, zatim temperament, stres i iskustva. Obično u razvoju agorafobije deluje više faktora.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalna dijagnoza uključuje:

  • socijalnu anksioznost
  • generalni anksiozni poremećaj
  • depresiju i/ili posttraumatski stresni poremećaj
  • fizička oboljenja koja dovode do toga da se osoba boji da izađe iz kuće bez pratnje

Faktori rizika

Agorafobija se ponekad javi i u detinjstvu, ali se najčešće javlja tokom tinejdžerskih godina ili u mladosti, najčešće pre trideset i pete godine, mada se ponekad javi i kod starijih osoba.

Faktori rizika za agorafobiju uključuju:

  • panični poremećaj ili druge fobije
  • odgovor na panični napad je preteran strah i izbegavanje
  • stresni događaji (zlostavljanje, smrt bliske osobe, napad…)
  • anksioznost i nervoza
  • porodična anamneza (neko u porodici takođe ima agorafobiju)

Simptomi agorafobije

Ljudi sa simtomima agorafobije se najčešće plaše da budu sami, da budu na mestima sa kojih ne mogu lako da odu ili da će izgubiti kontrolu na javnom mestu.

Tu je i osećaj izolovanosti od drugih ljudi i bespomoćnost. Agorafobija može izazvati i panične napade, koji uključuju:

  • mučninu i druge probleme sa varenjem (dijareju)
  • ubrzan rad srca
  • bol i neprijatan osećaj u grudima
  • vrtoglavicu i nesvesticu
  • probleme sa disanjem
  • preznojavanje i drhtavicu
  • crvenilo u licu
  • osećaj gušenja
  • obamrlost i trnce

Postavljanje dijagnoze

Panični napadi i agorafobija često prolaze nezapaženo, jer mnogi ljudi ne žele da se obrate lekaru.

DSM-5 klasifikacija definiše agorafobiju kao strah i/ili anksioznost vezane za najmanje dve od sledećih pet situacija:

  • putovanje javnim prevozom (automobilom, autobusom, vozom…)
  • strah od otvorenih mesta: parkinga, pijaca, mostova, ulica…
  • strah ili anksioznost u prodavnicama, bioskopu, pozorištu
  • strah ili anksioznost dok se stoji u redu ili se boravi u nekoj većoj masi ljudi
  • strah ili anksioznost zbog izlaska iz kuće bez pratnje

Osoba se plaši ili izbegava ovakve situacije zbog pomisli da ne bi mogla da pobegne iz takve situacije ili da neće imati nikoga uz sebe u slučaju paničnog napada.

Ovakve situacije gotovo uvek izazivaju strah ili anksioznost. Zato takve osobe izbegavaju da idu bilo gde ili obično traže da neko ide sa njima, a ako izlaze same, to je propraćeno strahom.

Strah ili anksioznost su sasvim neprimereni datoj situaciju. Ovi simptomi traju šest meseci ili duže. Agorafobija se dijagnostikuje ako strah ili anksioznost uzrokuju jak stres ili ometaju normalan život.

Lečenje agorafobije

Postoji dosta različitih tretmana za agorafobiju i oni se najčešće kombinuju.

agorofobijaTerapija

Psihoterapija

Psihoterapija podrazumeva redovne sastanke sa terapeutom. To pacijentu omogućuje da pričao svojim strahovima i svemu što oni vuku sa sobom.

Psihoterapija se obično kombinuje sa medikamentima da bi efekat bio maksimalan. Obično je reč o kratkoročnom tretmanu i on se okončava čim osoba postane sposobna da se izbori sa strahovima i anksioznošću.

Kognitivna bihejvioralna terapija kod agorofobije

Ova vrsta terapije se najčešće koristi za lečenje agorafobije. Ona pomaže u razumevanju različitih osećanja vezanih za agorafobiju.

Tako pacijent uči da se izbori sa stresnom situacijom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i uspostaviti kontrolu nad svojim životom.

Terapija izlaganjem kod agorofobije

Terapija izlaganjem takođe pomaže u prevazilaženju strahova. Tokom ove terapije, osoba se polako izlaže stvarima kojih se plaši i strah se postepeno smanjuje.

Lekovi za agorofobiju

Neki lekovi mogu ublažiti agorafobiju i panične napade. To su:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina
  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina
  • triciklični antidepresivi
  • lekovi protiv anksioznosti

Šta možete sami da učinite?

Sitne promene u navikama vam možda neće pomoći da potpuno izlečite agorafobiju, ali vam mogu ublažiti svakodnevnu anksioznost.

  • Vežbajte redovno kako biste stimulisali lučenje hormona sreće i ostalih stupstanci koje pomažu da se osećate opušteno.
  • Hranite se zdravo kako biste se generalno bolje osećali.
  • Pokušajte sa meditacijom ili vežbama dubokog disanja kako biste ublažili anksioznost i paniku.

Ako vam lekar prepiše neke lekove, nemojte piti suplemente. Ni za jedan suplement nije dokazano da ublažava anksioznost, a mnogi od njih mogu imati interakcije sa lekovima koje pijete.

Komplikacije agorafobije

Agorafobija može u velikoj meri uticati na svakodnevni život. U težim slučajevima, ljudi sa agorafobijom uopšte ne napuštaju svoj dom.

Bez tretmana, ti ljudi su u stanju da godinama uopšte ne izađu iz kuće. To znači da ne mogu da posećuju prijatelje i porodicu, idu u školu ili na posao, plate račune i sve ostalo što podrazumeva izlazak iz kuće, te su često zavisni od tuđe pomoći.

Moguće komplikacije agorafobije su:

  • depresija
  • korišćenje alkohola ili droga
  • druga mentalna oboljenja, posebno poremećaje ličnosti ili druge poremećaje vezane za anksioznost

Prognoza

Agorafobiju nije uvek moguće sprečiti, ali ako se panični poremećaj ili anksioznost prepoznaju na vreme, manje su šanse da će se razviti neka fobija.

Uz tretman će vam sigurno biti bolje. Što se pre počne sa tretmanom, veće su šanse za potpuni oporavak, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da zatražite stručnu pomoć.

Pošto sam ova fobija može dosta ometati život, potrudite se da je se rešite. Za fobije nema klasičnog leka, ali vam tretman može znatno ublažiti simptome i učiniti vam život mnogo boljim.

Knedla u grlu zbog stresa i anksioznosti

Šta je knedla u grlu?

U nekim situacijama, mnogi ljudi osećaju kao da imaju “knedlu u grlu”, mada nema nikakvog fizičkog razloga za to.

Osećaj knedleu grlu se obično javlja u stresnim situacijama. Obično je to znak uplašenosti i zabrinutosti.

Ovaj problem se medicinski zobe globus hystericus, a poznat je i kao globus pharyngis ili samo globus.

knedla u grlu

Šta izaziva osećaj knedle u grlu?

Stručnjaci još uvek nemaju odgovor na ovo pitanje. Smatra se da se osećaj knedle u grlu javlja zbog pojačane napetosti mišića u grlu. Ponekad se knedla u grlu javlja zbog GERB-a, ali se ipak najčešće javlja zbog anksioznosti, paničnog napada ili stresnih situacija koje se javljaju i bez nekog očitog emocionalnog stresora.

Knedla u grlu je benigno stanje i ne izaziva nikakve komplikacije, mada postoje i neka oboljenja koja imaju slične simptome, te se lako mogu prevideti. Neka od tih oboljenja su grčevi jednjaka, GERB, miotona mišićna distrofija ili tumor u vratu ili grudima, mada kod ovih oboljenja pacijenti gotovo uvek imaju velikih problema sa gutanjem.

Koji su simptomi knedle u grlu?

Knedla u grlu je sasvim bezopasno stanje i nema nikakvih drugih simptoma, osim ako je u pitanju neko ozbiljnije oboljenje. U takvim situacijama je važno prepoznati znake upozorenja kako biste se obratili lekaru na vreme. Ako uz knedlu u grlu imate i neke od sledećih simptoma, potražite savet lekara:

  • bol u vratu
  • bol u grlu
  • neplanirano i naglo mršavljenje
  • disfagiju (probleme sa gutanjem)
  • gorušicu
  • slabost mišića
  • postepeno pogoršavanje ovih simptoma

Kako se dijagnostikuje knedla u grlu?

Da bi se dijagnostikovala knedla u grlu i započeo adekvatan tretman, potrebno je proučiti ličnu anamnezu pacijenta i utvrditi kada se ovaj problem javio prvi put. Lekar će vas pitati imate li još nekim simptoma, npr. bolove u grlu ili da li normalno gutate hranu.

Nakon toga će vas lekar pregledati kako bi utvrdio da li postoje neke anomalije u tkivima u grlu. Pregledaju se i gornji ekstremiteti kako bi se utvrdilo ima li slabosti u rukama, što bi ukazivalo na neku ozbiljniju bolest.

Uvek se pregleda i grlo, kako bi se proverilo da li je prisutan tumor. Test gutanja se radi da bi se videlo da li je prisutna disfagija. Ako se na pregledu utvrde bilo kakve abnormalnosti, lekar će vas poslati kod specijaliste. Ako je stanje sasvim normalno, onda je sigurno reč o emotivnim problemima i tada se postavlja dijagnoza globus hystericus.

Kako se leči knedla u grlu?

Pošto se knedla u grlu javlja zbog anksioznosti i napada panike, nema potrebe za nekim fizičkim tretmanom.

Ako je problem težak, radi se na lečenju anksioznosti i paničnih napada.

Za lečenje knedle u grlu se ne prepisuju lekovi, osim ako je potrebno lečiti depresiju i/ili anksioznost medikamentima, ali o tome odlučuje specijalista. Zato se osoba obično upućuje psihologu ili psihijatru, kako bi se ti problemi rešili.

Kako izaći iz depresije i anksioznosti: 10 proverenih načina

IZLAZAK IZ DEPRESIJE JE MOGUĆ I BEZ LEKOVA ! Svaki psihijatar će vam reći da jeste u mogućnosti da pacijentu prepiše gomilu lekova, ali da to radi samo onda kad mora. Zašto?

Lekovi jesu efikasni i brzo deluju, ali depresija i anksioznost se mogu uspešno izlečiti (ili makar dosta ublažiti) i bez hemije, nekim jednostavnim stvarima za koje vam ne treba mnogo truda, a rezultat je dugoročan.

Ovde ćemo navesti 10 saveta kako izaći iz depresije i anksioznost bez uzimanja lekova.

kako izaci iz depresije

  1. Smanjite vreme provedeno na društvenim mrežama

Možda vam ovo zvuči kao glup odgovor na pitanje kako izaći iz depresije ali dobro razmislite! Sve više stručnjaka smatra da društvene mreže loše utiču na naše raspoloženje i da nas čine usamljenim. Mada je Facebook odličan način da budete u kontaktu sa prijateljima, posebno sa onima koje dugo niste videli i koji žive daleko, postoji mnogo stvari i za koje uopšte nije tako dobar.

Koristeći društvene mreže, praktično smo primorani da pratimo živote drugih ljudi i nesvesno se poredimo sa njima, što često dovodi do razočarenja. Posmatrajući razne stvari, često osetimo zavist, nesigurnost, ljubomoru i inferiornost. Potrudite se da što manje vremena provodite na Facebook-u i drugim društvenim mrežama – to će vam koristiti.

  1. Prestanite da živite tuđ život

Depresija se često javlja kada se jednog dana probudimo i shvatimo da se u životu nismo trudili da ispunimo svoje snove, već da zadovoljimo roditelje, supružnika, decu, prijatelje ili rodbinu. Vaš život je samo vaš, i vi treba da ga učinite boljim za sebe, a ne za nekog drugog. Ako morate da postavite granice i smanjite tuđ negativan uticaj na svoj život, učinite to bez odlaganja. Ako smognete hrabrosti da vodite život kakav želite, uskoro ćete prestati da se osećate zarobljeno. Upravo ovakav osećaj je najčešći uzrok depresije i anksioznosti.Ako se ne pokrenete i ne preduzmete nešto odmah nikad nećete izaći iz depresije.

  1. Pišite dnevnik

Pišite dnevnik i u njemu izrazite sve svoje emocije. To je jedan od najefikasnijih načina da se nosite sa promenama raspoloženja. Sam čin pisanja misli i osećanja će vam pomoći da se malo sredite, posebno ako vam je neprijatno da pričate o svojim osećanjima sa bilo kim. Obično se osećamo mnogo bolje nakon što sistematski “prođemo” kroz svoje emocije i misli, a najbolji način za to jeste da ih zapišemo.

  1. Prestanite da se poredite sa drugima

Neprestana poređenja sa drugima su najbrži način da pogoršate depresiju i anksioznost. Ponekad je poređenje dobar podsticaj i motivacija, ali mnogo češće dovodi do osećanja inferiornosti. To je nepotrebno traćenje vremena i energije.

Osvrnite se oko sebe: možda vaš komšija, koji ima skupa kola, veliku kuću i savršeno telo ima isto toliko problema kao i vi, ili čak još više. Pokušajte da se fokusirate na sebe, svoj život i napredak. Nemojte biti opsednuti mislima o drugim ljudima jer na taj način nećete izaći iz depresije već će vremenom anksioznost i depresija biti sve jači.

  1. Uzmite vitamine

Depresivnim ljudima se preporučuju riblje ulje i kompleks B vitamina (uz odgovarajuću terapiju), i rezultati su obično pozitivni. Kvalitetni suplementi omega-3 masnih kiselina mogu dosta ublažiti simptome depresije, anksioznosti, pa čak i bipolarnog poremećaja. Osim toga, čitav kompleks B vitamina je odličan za regulaciju raspoloženja. Ako tražite neki dobar suplement koji će vam pomoći protiv depresije, obavezno pokušajte sa ribljim uljem i vitamini iz grupe B.

  1. Pričajte sa ljudima. Sa bilo kim.

Većina depresivnih ljudi se oseća usamljeno i isključeno iz društva. Mnogi od njih provode dane, ili čak i nedelje, a da ne razgovaraju sa drugim ljudskim bićem. Ovakva izolacija samo pogoršava depresiju i anksioznost. Sam čin razgovora sa nekim, otvaranje usta i izgovaranje reči, može momentalno podići raspoloženje i osloboditi vas depresije.Nekada se ovo ne čini kao način pomoću koga možete izaći iz depresije ali uz sve ostale sigurno ćete pobediti! Pozdravite kasirku u prodavnici ili se naprosto nasmešite nekome na ulici. Odmah će vam biti bolje.

  1. Odaberite neki cilj

Nema veze da li je reč o velikom cilju ili nečemu sasvim malom. Samo dajte sve od sebe da taj cilj postignete i radite na tome svakog dana. Život proveden bez postavljenog cilja i svrhe stvara frustraciju i nelagodnost, što izaziva ili pogoršava postojeću depresiju i anksioznost. Čak i ako je cilj sasvim lak, recimo da izgubite dva kilograma za dva meseca, to je dobar način da izađete iz depresije. Ako se posvetite nečemu što je za vas veoma važno, život će vam dobiti bolju svrhu. Odaberite neki cilj koji realno možete postići, trudite se i videćete kako će vam se raspoloženje poboljšati.

  1. Čitajte o duhovnosti i/ili astronomiji

Mada ovo sigurno izgleda kao neobičan predlog, čak i ako ste najokoreliji agnostik i ateista, iinformišite se o duhovnosti i/ili astronomiji kako biste videli koliko je univerzum zaista velik. Mada je to donekle ironično, to će vas možda podstaći na razmišljanje o svrsi na ovom svetu. Razmišljanje o velikim životnim pitanjima u skladu sa složenošću i veličanstvenošću univerzuma će vam pomoći da shvatate stvari koje su uzrok depresije manje ozbiljno.

  1. Uživajte u miru i tišini

Ljudi koji svakog dana, ili bar par puta sedmično, nađu vremena za sebe (da rade jogu, meditiraju, čitaju, ili se samo opuste u toploj kupci) su obično dosta smireniji. Ovakve male pauze od svakodnevnog stresa će vam pomoći da lakše prevaziđete svakodnevne poteškoće i probleme i olakšati izlazak iz depresije. Makar i samo petnaest minuta dnevno će vas smiriti i pomoći vam da se lakše borite protiv depresije.

  1. Morate poraditi na svojoj sreći – ona se neće naprosto desiti

Izlazak iz depresije zavisi samo od vas.Morate se boriti sa depresijom.Sreća je stanje uma i za nju je potrebna posvećenost, napor i vežba. Morate biti spremni da dobro razmislite o svom životu, odreknete se loših navika, prekinete kontakte sa lošim ljudima i napravite promene kada je reč o vašim očekivanjima, ali i ponašanju.  Imate sve vreme ovog sveta za to. Najbolje je da se opustite i ne radite sve odjednom, i da ne pravite dramu oko toga.

Panični napad: 18 jasnih simptoma, uzrok, lečenje

Šta je panični napad?

Panični napad je iznenadan osećaj straha i anksioznosti, kao da će se nešto strašno desiti.

Panični napadi i njihovi znaci i simptomi mogu trajati od par minuta, pa i do nekoliko sati. Trajanje napada panike zavisi od toga koliko je osoba uplašena i kako reaguje na to čega se plaši, uključujući i sam panični napad. Što je reakcija jača, to će napad duže trajati.

Napadi panike su jaki i zastrašujući, jer osobe koje ih doživljavaju obično imaju utisak da su stvari izmakle kontroli. Ljudi koji su imali panične napade znaju koliko je ovo iskustvo neprijatno.

Međutim, panični napadi se mogu uspešno sprečiti i lečiti. Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari.

napadi panike

Termin “panični poremećaj” se koristi da opiše napade koji se dešavaju često i stvaraju problem u normalnom funkcionisanju osobe.

Simtomi i znaci paničnog poremećaja

Panični poremećaj podrazumeva mnoštvo zankova i simptoma, a najčešći su:

  • osećaj preplavljenosti strahom
  • osećaj gubljenja kontrole
  • strah od ludila, smrti ili nesvestice
  • osećaj smrtne opasnosti
  • osećaj da se umire
  • osećaj da će se osoba onesvestiti
  • osećaj beznađa i panike
  • užas i strah
  • osećaj gubljenja dodira sa realnošću
  • jaka potreba da se pobegde
  • vrtoglavica
  • lupanje srca
  • drhtavica
  • preznojavanje
  • poteškoće sa disanjem
  • bol ili pritisak u grudima
  • bledilo
  • slabost u kolenima

panicni poremecaj

Ove simptomi napada panike ponekad su praćeni i sledećim pojavama:

  • osećaj gušenja, stezanja u grlu ili kao da se nešto zaglavilo u grlu
  • zbunjenost
  • depersonalizacija (osećaj odvajanja od realnosti)
  • derealizacija (osećaj da je sve nerealno, kao u snu)
  • vrtoglavica, nesvestica
  • uznemiranost
  • nemogućnost da se osoba smiri
  • jaka nervoza u stomaku
  • mučnina
  • jako lupanje srca
  • “leptirići” u stomaku
  • jaka i iznenadna potreba za mokrenjem ili defekacijom
  • povraćanje
  • plakanje

Ovaj spisak nije čak ni kompletan!

Kao što i sami vidite, postoje mnogi fizički, psihički i emotivni znakovi i simptomi paničnog napada.

panicni napad

Da li su ovi simptomi ozbiljni?

Ne. Mada su zaista čudni, jaki i naizgled van kontrole, nisu ozbiljni niti štetni.Napad panike je isto što i napad anksioznosti. Dakle, i simptomi su isti.

Napad panike kod muškaraca

Mada neki ljudi smatraju da se simptomi i znaci paničnog napada razlikuju kod muškaraca i žena, to nije tačno. Međutim, svaka osoba je drugačija, te znaci i simptomi variraju od osobe do osobe, ali ne postoji ništa što je karakteristično samo za muškarce ili samo za žene.

Napad panike kod žena

Kao što je već pomenuto, simptomi paničnog napada su slični kod muškaraca i kod žena.

Međutim, kod žena su napadi češći, jači i generalno žene imaju više paničnih napada nego muškarci, pogotovo pred menstruaciju, ako uzimaju neku hormonsku terapiju, tokom trudnoće, nakon porođaja ili u menopauzi.

Panični napad kod dece i tinejdžera

panicni napad kod dece

Panični napad se može desiti svakome, bez obzira na godine, tako da se može javiti i kod dece i tinejdžera. Zapravo, neki ljudi smatraju da svaka osoba doživi bar dva napada panike u životu, ali panični poremećaj je nešto drugo.

Da li se panični napad može javiti noću?

Da, panični napad se može javiti u bilo koje doba dana i noći, čak i noću u snu. Mnoge osobe koje pate od paničnog poremećaja se često bude noću zbog simptoma paničnog napada.

Uzrok

Šta izaziva simptome paničnog poremećaja?

Česta zabrinutost dovodi do fizioloških, psiholoških i emotivnih posledica, najčešće do klasične anksioznosti.

Uzroci paničnog napada su povezani sa stresom.Kad god smo zabrinuti ili uplašeni, naše telo je pod stresom i luči hormone stresa koji kroz krvotok odlaze do određenih delova u telu kako bi se javile određene fiziološke promene, koje omogućuju organizmu da se nosi sa nekom konkretnom opasnošću.

Taj odgovor organizma se obično naziva “bori se ili beži” odgovor jer on omogućuje da pobegnemo od opasnosti ili da se izborimo sa njom.

stres i napad panike

Kada nismo previše zabrinuti ili uplašeni, i reakcija je blaža. Kada smo mnogo zabrinuti ili uplašeni, odgovor organizma na tu emociju je mnogo jači. Pošto je odgovor na stres direktno proporcionalan samom stresu, napadi panike i simptomi su rezultat naših briga i strahova.

Dakle, neki konkretan strah ili zabrinutost često su uzroci paničnih napada. Ove vrste napada se zovu “voljni” napadi panike, kada je napad izazvan nekim dramatičnim odgovorom organizma na neku situaciju.

Štaviše, i hroničan stres može izazvati napad panike. Međutim, tada je reč o “nevoljnim” napadima panike, što znači da je organizam došao do tačke kada više ne može da podnese takav stres, i tada nastupa panični napad.

Najčešće se javljaju “voljni” panični napadi.

“Nevoljni” panični napadi se obično javljaju iznenada, naizgled bez ikakvog razloga. “Voljni” se javljaju nakon dužeg razmišljanja i brige “šta bi moglo da se desi”, iako ljudi često nisu svesni da razmišljaju o takvim stvarima.

panicni napad nocu

Simptomi paničnog poremećaja i srčani udar

Simptomi paničnog napada i simptomi srčanog udara deluju slično. Međutim, većina lekara, pa čak i medicinskih sestara, lako primeti razliku između simptoma, jer srčani udar izaziva neke simptome koje panični napad ne izaziva. Ako niste sigurni da li je reč o paničnom napadu ili srčanom udaru, potražite lekarsku pomoć. Ako vaš lekar smatra da je reč o paničnom napadu, možete mu verovati. Dakle, nema razloga da se zabrinete za svoje zdravlje.

Šta je panični poremećaj?

Većina ljudi doživi bar jedan ili dva panična napada u životu i to je sasvim normalno. Panični poremećaj se javlja kada panični napadi počnu da se javljaju češće, u tolikoj meri da počinju da ometaju normalno funkcionisanje osobe. Drugim rečima, panični poremećaj se smatra situacijom kada osoba ne može normalno da živi i radi zbog paničnih napada.

Na sajtu https://www.statcan.gc.ca/ navodi se sledeća definicija:

Panični poremećaj se javlja ako osoba ima česte napade panike (najmanje četiri tokom četiri nedelje) i ako je bar jedan od tih napada propraćen jednim ili više fizičkih simptoma, kao i strahom od sledećeg napada, brigom i posledicama napada (npr. strahom da će se javiti i srčani udar) ili značajnom promenom u ponašanju zbog napada (npr. davanjem otkaza na poslu). Osim toga, panični napadi nisu posledica psiholoških dejstava bilo koje supstance ili nekog drugog oboljenja.

Imajte na umu da se panični poremećaj ne izjednačava sa nekim medicinskim, biološkim, hemijskim ili genetskim oboljenjem. Panični poremećaj prosto znači da često imate panične napade. Panični poremećaj je samo termin kojim psihijatri i psiholozi označavaju taj problem.

panicni poremecaj simptomi

Panični napad nije medicinski termin, već termin kojim se označava mentalni problem.

Mada vam je možda lekar rekao da patite od paničnog poremećaja, to prosto znači da ste previše anksiozni, što dovodi do epizoda jakog straha. To nikako ne znači da imate neki mentalni poremećaj ili oboljenje.

Čest uzrok paničnog poremećaja je strah od osećaja tokom paničnog napada. Pošto se panični napadi i javljaju zbog straha i brige, dalji strah i briga samo pogoršavaju stanje.

Panični poremećaj se javlja kada se plašimo jakih osećanja koja se javljaju tokom paničnog napada.

Saznajte više> Prirodna sredstva kao pomoć za napade panike

Kako da znam da li imam panični poremećaj?

Smatra se da panični poremećaj imaju ljudi koji često imaju panične napade.

Kako sprečiti panični napad i njegove simptome?

Pošto se panični napadi javljaju ili zbog neprestanog razmišljanja o negativnim stvarima i stvarima koje nas brinu ili zbog jakog stresa (hiperstimulacija kao odgovor na stres), možemo ih sprečiti tako što ćemo se opustiti, ublažiti stres i manje razmišljati o uznemirujućim stvarima.

Na primer, kad god primetite da ste obuzeti nekom brigom ili strahom, potrudite se da razmišljate o nečemu lepšem, što će sprečiti stresni odgovor organizma i njegove fiziološke, psihološke i emotivne posledice. Kada se smirite, vaš organizam će prestati da luči hormone stresa. Kada se nivo hormona stresa smanji, simptomi i osećaj panike će se povući.

Ponekad je potrebno pola sata ili čak i duže da panični napad prestane, pa je potrebno da budete strpljivi, pokušate da se smirite i sačekate da napad prođe.

Postoje i drugi načini da se spreči panični napad.

  • Smanjite stres i dajte svom telu vremena da odgovori na taj stres.
  • Dišite opušteno. Pokušajte da dišete opušteno (iz stomaka) – to će možda zaustaviti napad. Ako je napad u toku, brzo će se povući.
  • Smirite se. Kao što smo već pomenuli, ako pokušate da se smirite, napad će mnogo brže proći.
  • Opustite telo koliko god možete. Opuštanje zaustavlja stresni odgovor.
  • Izađite u šetnju. Opuštena šetnja će vam pomoći da se smirite.
  • Fokusirajte se na nešto u blizini. Promenom fokusa će anksiozne misli prestati. Ublažavanjem anksioznosti ćete ublažiti i odgovor organizma na stres.
  • Ublažavanjem hroničnog stresa ćete smanjiti učestalost i intenzitet paničnih napada.
  • Upaptite da panični napadi nisu opasni. Reč je samo o jakim reakcijama na strah i brigu.
  • Ne zaboravite: panični napadi se na kraju završe. Što ste smireniji, to će se napad pre završiti.
  • Najvažnija stvar: naučite kako da prestanete da razmišljate o stvarima koje vas nerviraju i izazivaju napade. Briga je jedan od glavnih uzroka napada. Racionalizacijom brige i straha ćete eliminisati sam strah i sprečiti panične napade.
  • Panični napadi su stravični i jaki. Međutim, oni prolaze kada se smirimo. Kod svakoga se mogu razlikovati po broju, intenzitetu i učestalosti, kao i po simptomima. Međutim, panične napade možemo lako prevazići uz prave informacije, pomoć i podršku.

Kako sprečiti panične napade?

Kao što smo već rekli, panične napade možemo sprečiti tako što ćemo biti smireniji, prestati da sebe mučimo brigama na koje ne možemo da utičemo i tako što ćemo dati sve od sebe da ublažimo stres.

Kada prestanemo sa anksioznim mislima, i kada držimo stres pod kontrolom, sprečićemo pojavu paničnih napada.

Najbolje je izbegavati i stimulanse, jer oni aktiviraju odgovor organizma na stres, što pogoršava panični poremećaj.

Lečenje paničnog poremećaja

Pošto se panični napadi javljaju kao odgovor na jak strah ili hroničan stres, uvek se radi na ublažavanju stresa i strahova kako bi se sprečila pojava paničnih napada. Na kraju oni prestaju, a sa njima i panični poremećaj. Kombinacija dobre informisanosti i terapije je najefikasniji način da se spreči ponašanje i razmišljanje koje izaziva anksioznost i stres.

Panični poremećaj se može izlečiti

Mada i sami možete mnogo učiniti informisanjem (o samom poremećaju, uzrocima i simptomima), nije na odmet da posetite iskusnog, specijalizovanog terapeuta ako često imate ovakve napade.

Nema potreba da više proživljavate ovakve stvari. Ako se borite sa paničnim poremećajem, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka.

Tu su i lekovi uz pomoć kojih možete smanjiti simptome paničnog poremećaja, ali lekove nikad ne smemo smatrati primarnim načinom izlečenja. Pošto se panični napadi javljaju zbog našeg ponašanja i razmišljanja, u njima i leži rešenje ovog problema.

Svako može sprečiti panične napade uz dobru informisanost, pomoć i podršku.

8 saveta kako pobediti depresiju

Ako ste depresivni, sigurno imate osećaj da ništa na ovom svetu ne može učiniti da se osećate bolje. 

Depresija je podmukao poremećaj. Simptomi depresije su, između ostalog, i mrzovoljnost i nedovoljno hrabrosti da se pokrenete i potražite pomoć. Malo energije, manjak samopouzdanje i apatija su još neke od stvari koje izlazak iz depresije dodatno otežavaju.

Ako imate ovakav problem, imajte na umu i da je depresija veoma česta i da možete veoma lako pobediti depresiju.

Kad ste se zapitali kako se boriti sa depresijom vi ste zapravo započeli borbu.

Kao kada je reč o bilo kojoj drugoj bolesti, postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako bi vam bilo bolje. Evo i šta možete da učinite sami protiv depresije…

kako pobediti depresiju

  1. Prepoznajte “napade” i samokritičnost i prevaziđite ih

Depresija je najčešće povezana sa kritičkim, samodestruktivnim razmišljanjem koje ide do te mere da ometa osobu u svakodnevnim aktivnostima. Depresivni ljudi brzo prihvataju taj negativni identitet kao pravu predstavu sebe.

Mnogi ne shvataju da je takav pogled na stvari gotovo mazohistički i da je reč o dobro skrivenom neprijatelju, “glasiću u glavi” koji nam govori da nismo dovoljno dobri. Ovaj glas je poput strogog roditelja koji nam neprestano nešto brani. 

Ovaj destruktivni proces samo pothranjuje depresiju i zato je važno da ga na vreme prepoznate i prekinete taj začarani krug.

Da bi taj proces počeo, počnite da razmišljate o tim negativnim mislima kao o virusu koji vas napadne, pa dobijete grip i ne možete da ustanete iz kreveta nekoliko dana.

Nemojte uzimati za ozbiljno takve misli: kada vam padne na pamet da ne treba da idete prema svojim ciljevima, da treba da se izolujete, da treba da prestanete sa nečim u čemu uživate. Ne dozvolite da takve misli preuzmu moć nad vama.

Umesto toga, kada se takve misli jave, potrudite se da se okrenete realističnim, ali pozitivnim mislima i da se identifikujete sa njima jer ćete se na ovaj način uspešno boriti sa depresijom.

Zapitajte se da li biste nekada tako nešto rekli nekome koga volite. Saosećanje prema sebi i prepoznavanje ovakvih negativnih obrazaca će vam pomoći da bolje spoznate ko ste i da budete realistični.

  1. Razmislite o tome na koga ili na šta ste zapravo besni

Dok neke osobe doživljavaju kao hronično stanje tuge i bola, drugi depresiju osećaju kao stanje obamrlosti – nedostatak osećanja, što znači da osoba ne može da doživi ni sreću ni uzbuđenje.

Potiskivanje emocija je odbrambeni mehanizam protiv osećanja koja doživljavamo kao neugodna.

Većina ljudi koja pati od depresije zapravo time maskira bes prema nekome ili nečemu. Bes i ljutnju je teško prihvatiti.

Svakog od nas od malih nogu uče da nije lepo biti besan, da moramo lepo da se ponašamo i da ne možemo tek tako da vičemo na nekog ili da se bijemo. Naravno, nasilje i agresija su neprihvatljivi, ali su ljutnja i bes prirodni deo našeg svakodnevnog života.

Prepoznavanjem, prihvatanjem i razmišljanjem o stvarima koje nas čine besnim činimo veliki korak ka lečenju, jer je tako mnogo manja verovatnoća da ćemo ta osećanja potisnuti i da će se ona pretvoriti u depresiju.

  1. Budite aktivni

Ako samo ležite teško da ćete pobediti depresiju.Kada smo depresivni, bezvoljni smo i nemamo energije, ali poslednje što treba uraditi je zaključati se u sobu i ne izlaziti iz kreveta. Fizička aktivnost je odličan lek za depresiju. Po dvadeset minuta vežbanja dnevno, pet dana nedeljno, će učiniti čuda. Vežbanje poboljšava oslobađanje endorfina, biohemijskih supstanci koje poboljšavaju raspoloženje. Kako mnogi nisu raspoloženi za bilo šta komplikovano čak i obična šetnja će dosta poboljšati raspoloženje.

Jednostavno boriti se protiv depresije znači biti fizički aktivan!

  1. Nemojte se izolovati

Kada smo depresivni, sve što želimo jeste da budemo sami, da ćutimo i da ne slušamo nikog niti da pričamo o svojim porblemima.

Ovde važi isto pravilo kao i kod prve stavke za borbu protiv depresije. Posmatrajte ovakve negativne misli kao parazite koji slabe naše telo. Ne obazirite se na njih. Kada se osećate loše, razgovor sa prijateljem će vam pomoći, makar i tako što ćete naglas reći šta vas muči. To je prvi korak u rešavanju problema. Pričanje o problemima ili brigama nije sebičnost niti samosažaljenje. Prijatelji i članovi porodice kojima je stalo do vas se sigurno interesuju za ono šta vam se dešava uz njihovu pomoć ćete lakoše pobediti depresiju.

I sam boravak u društvu će vas oraspoložiti. Pronađite neku grupu koja ima slična interesovanja kao i vi.

U krajnjoj liniji, idite na neko mesto gde ima mnogo ljudi – muzej, park, tržni centar – i videćete kako će vam se raspoloženje popraviti. Ne dozvolite da vas preplavi misao da ste drugačiji ili lošiji od drugih. Svako ima svoje unutrašnje borbe. Ne dozvolite da vas depresija definiše ili izoluje.

  1. Radite stvari koje ste voleli da radite, čak i ako trenutno niste raspoloženi za to

Depresija je izuzetno teško stanje, jer simptomi mogu uništiti svu volju i energiju da radite stvari u kojima ste nekada uživali. Prepuštanje letargiji je samo korak dalje u depresiju ako se ne pokrenete nikad je nećete pobediti. Međutim, fizička aktivnost ili bavljenje stvarima kojima ste se nekada bavili sa zadovoljstvom će vas verovatno “vratiti u život”.

Mada je ovo lakše reći nego uraditi, kad god želite samo da pobegnete ispod pokrivača, umesto toga idite u šetnju, skuvajte svoje omiljeno jelo ili pozovite nekog prijatelja.

Ako ste i ranije bili depresivni, radite ono što vam je tada pomoglo. To je najbolje što možete učiniti protiv depresije.

Aktivnosti koje vas smiruju i koje vas “dižu” su veoma važne. To mogu biti i sasvim jednostavne stvari: pravljenje kolača, opuštajuća kupka, slušanje omiljene muzike. Nemojte se prepustiti tmurnim mislima jer što duže one traju teže ćete pobediti depresiju.Pokrenite se odmah i mnogo laše ćete se izboriti.

  1. Pogledajte neki smešan film ili seriju

Ovo možda zvuči smešno i prejednostavno, ali sve što vam može izmamiti osmeh na lice će vam pomoći da pobedite depresiju. Ovo je trik koji uvek upali. Pustite svoj omiljeni sitkom ili gledajte neku komediju. Ovo nije samo način za skretanje pažnje, već i veoma efikasna stvar da kažete svom organizmu da ste još uvek u stanju da se iskreno nasmejete.A smeh je najboji lek protiv depresije.

  1. Nemojte kažnjavati sebe zato što se osećate loše

Osećaj postiđenosti zbog depresije će samo pogoršati simptome i obeshrabriti vas da potražite pomoć. Kritičko razmišljanje samo pogoršava raspoloženje. Veoma je važno da potražite pomoć i saosećanje. Potrudite se da budete otvoreni i ljubazni prema sebe i da prihvatite sebe. Uzmite svoje mentalno stanje za ozbiljno. Upamtite, depresija je čest poremećaj, ali se prilično lako može pobediti. Potrebno je samo da je prepoznate i da uvidite sami kako da izađete iz ovog stanja.

  1. Posetite terapeuta

Priča je najbolji način da se izborite sa svojom depresijom. Ako se osećate loše, nemojte slušati ljude koji vam govore da “to nije ništa strašno” i da ćete “prevazići to”.

Priznavanje problema nije razlog za stid, i ako ne možete sami da se izborite sa depresijom, potražite stručnu pomoć.

Traženje pomoći je hrabar potez i razgovor sa terapeutom je zdrav i produktivan način lečenja depresije. Tako ćete uvideti šta je uzrok vaše depresije i kako da umanjite njegov uticaj na svoj život.

Imate samo jedan život morate se trgnuti i pobediti depresiju.Mnogi ljudi imaju probleme i u mnogo goroj su situaciji ali će se oni boriti s verom da će pobediti i nikad neće biti depresivni.

Samo Vi sami možete pobediti depresiju ostali vam samo mogu pomoći!

9 načina kako pomoći depresivnoj osobi

Ako neko vama blizak pati od depresije, sigurno ste zbunjeni i besni jer ne možete da mu pomognete i nije vam jasno kako uopšte razgovarati s depresivnom osobom.

Verovatno ste suzdržani, jer ne znate šta da kažete i kako da se ponašate da ne biste tu osobu još više uznemirili.  Sa druge strane, možda se uporno trudite da im date neki savet koji oni kao da ne čuju.

Ovde ćete saznati kako pomoći ljudima u depresiji a da ne stvorite još veći problem.

kako pomoci osobi u depresiji

Depresija je podmukao poremećaj koji često dovodi do zahlađenja odnosa sa drugim ljudima. Ako ne znate kako da pomognete voljenoj osobi u depresiji, sigurno ste veoma frustrirani i na kraju dižete ruke.

Međutim, vaša podrška jeste bitna. Ovde ćemo vam opisati 9 načina da pomognete osobi koja pati od depresije.

  1. Budite tu

Najbolje što možete učiniti za depresivnu osobu jeste da budete tu za nju. Depresivnim osobama je zapravo jako važno da neko bude tu, da naprosto sedi i sluša je, drži je za ruku i kaže da je ta osoba ipak važna, da želite da joj pomognete i da je uverite da ćete zajedno naći način da joj bude bolje.

  1. Mali gestovi

Ako ne umete da iskažete svoja osećanja verbalno i direktno, pokušajte da uradite to na neki drugi način.Mogućnosti su mnogobrojne: od slanja razglednice ili zanimljive poruke do kuvanja omiljenog jela. Uradite nešto što će toj osobi pokazati da vam je stalo do nje i da želite da je oraspoložite.Ovo pomaže ljudima u depresiji mnogo više nego što mislite.

  1. Nemojte suditi niti kritikovati

Mnogi se pitaju kako razgovarati s depresivnom osobom a osnovno je da razumete da ono što govorite ima velik uticaj na osobe koje volimo. Izbegavajte da govorite stvari tipa: za tebe je čaša uvek poluprazna, a ne polupuna i sve je to samo u tvojoj glavi. Kad bi ustao/la iz tog kreveta i krenuo/la nešto da radiš, sve bi bilo bolje

Ovakvim rečenicama govorite toj osobi (verovatno nenamerno) da smatrate da ona ima izbor kako da se oseća i da je odabrala da bude depresivna, što sigurno nije tačno. Ovakve izjave nisu samo grube i uvredljive, već ćete tako samo još više udaljiti od sebe tu osobu i baciti je u još težu depresiju.

Mnogi bliski prijatelji i roditelji prave još veću štetu jer se nikad ne zapitaju kako postupati sa depresivnom osobom.

  1. Izbegavajte grub pristup

Mnogi ljudi misle da će “trgnuti” voljenu osobu iz depresije ovakvim ponašanjem. Zato su često namerno nestrpljivi prema takvim osobama, ignorišu ih, nepopustljivi su ili  neprestano “podbadaju”. Međutim, ovakve tehnike su beskorisne i mogu naneti samo više štete nego koristi. Na ovakav način nećete postići ništa konstruktivno i to sigurno neće pomoći nijednoj depresivnoj osobi.

  1. Nemojte nipodaštavati njihova osećanja

Izjave kao što su ti si previše osetljiv/a ili tebe sve pogađa nisu najbolji način da pomognete osobi sa depresijom i nikad nemojte razgovarati na ovaj način.

Na taj način kao da želite da kažete da su njihova iskustva beskorisna i smešna, a oni se zapravo suočavaju sa teškim poremećajem – a to nije slabost ili neka mana već bolest.

  1. Nemojte deliti savete

Sasvim je prirodno da posavetujemo drage ljude kada smatramo da nešto ne rade dobro. Ako neko koga volimo ima težak period, trudićemo se da im to olakšamo.

Međutim, depresija je složenija pojava i sa depresivnom osobom se mora pažljivo razgovarati. Mada depresivnim osobama ponekad treba neko na koga se mogu osloniti, neprestano ponašanje u stilu drage Savetovanje može biti uvredljivo, naporno i može na kraju samo gurnuti tu osobu od vas.

Umesto toga, pitajte je šta možete učiniti da se ona oseća bolje. Tako ćete staviti do znanja da je volite i da želite da joj pomognete, ali da joj ništa ne namećete.

  1. Izbegavajte da pravite poređenja

Osim ako niste i sami bili depresivni, neprestano ponavljanje fraze znam kako se osećaš ne samo da ne pomaže, već je u neku ruku i uvredljivo. Nemojte nikad razgovarati sa depresivnom osobm na ovaj način mada vam je sigurno jedina namera da pomognete voljenoj osobi i da joj kažete da nije sama u svom očaju, to može imati kontraefekat.

  1. Potrudite se da saznate što više o depresiji

Učenjem i informisanjem o depresiji ćete sigurno izbeći mnoge greške i nesuglasice. Kada shvatite koji su simptomi, manifestacija i posledice depresije, mnogo bolje ćete razumeti voljenu osobu i biti u stanju da joj pružite podršku na pravi način.

Mnogi ljudi pogrešno pretpostave da je depresivna osoba izlečena ako ima dan bez trzavica. Međutim, depresija nije statična bolest. Depresija se javlja i povlači, što mnogi ljudi koji se nisu borili sa ovim problemom ne razumeju. Osobe koje se osećaju depresivno se mogu smejati nekoj šali, depresivno dete će bez problema ići u školu, dobijati dobre ocene, pa čak i izgledati veselo.

Međutim, simptomi depresije su obično skriveni i teško ih je zapaziti, tako da je važno da se informišete o njima i uvidite kako se sve mogu ispoljiti.

  1. Budite strpljivi

Strpljenje je najvažnije kod podrške depresivnoj osobi. Ako ste strpljivi sa njom, bukvalno joj dajete do znanja da, koliko god dugo depresija trajala i koliko god bila teška, sve ćete to zajedno prevazići.

Strpljenje uvek daje rezultata, jer sa strpljenjem dolazi i nada. A depresivne osobe nemaju nadu.

Ponekad je podrška depresivnoj osobi kao hod po žici. Šta da kažem? Šta da ne kažem? Šta da uradim? Šta ne smem da uradim? To su samo neka od pitanja koja se nameću gotovo svakog dana. Međutim, setite se da je samo vaše prisustvo i volja da pomognete velika stvar i podrška za depresivnu osobu.

Selfitis: Da li ste opsednuti pravljenjem selfija?

Ako često pravite selfije, velika je verovatnoća da imate “selfitis”. Selfitis je pravo mentalno oboljenje koje dovodi do toga da ljudi koji ga imaju kompulsivno prave selfije i stavljaju ih na društvene mreže, kažu psiholozi.

Ovaj termin je skovan 2014. godine kako bi se opisala opsesivna potreba da se prave selfiji, ali je tek sada pronađen i naučni dokaz da je zaista reč o oboljenju.

Istraživači sa univerziteta Notingem Trent u Britaniji i Škole za menadžment Tiagaradžar iz Maduraja u Indiji su počeli da istražuju ovo stanje i otkrili šest motivacionih faktora za selfitis. Naučnici su čak napravili skalu ponašanja za selfitis kako bi utvrdili koliko je stanje loše kod kog pacijenta.

selfitis

Osobe koje imaju selfitis generalno traže način da poboljšaju samopouzdanje, traže pažnju, žele da poprave svoje raspoloženje, potrebne su im uspomene, poistovećivanje sa svojom društvenom grupom i žele da budu prihvaćeni u društvu.

Na ovoj skali moguć skor je od jedan do sto, a skala je napravljena na osnovu ispitivanja jedne fokus grupe koju je činilo 400 ispitanika iz Indije.

Ova fokus grupa je sačinjena od Indijaca, jer je Indija zemlja sa najvećim brojem korisnika Fejsbuka na svetu, ali i rekorder po broju smrti tokom pokušaja pravljenja selfija na opasnim mestima i u opasnim uslovima.

Doktor Mark Grifits, stručnjak za bihevioralne zavisnosti sa notingemskog univerziteta kaže: “Pre nekoliko godina se u medijima pojavila priča o tome da je Američka psihijatrijska asocijacija proglasila selfitis mentalnim poremećajem.Mada je dokazano da je ta priča sama po sebi prevara, to ne znači da oboljenje nazvano selfitis zapravo ne postoji.Sada smo potvrdili postojanje ovog oboljenja i razvili prvu skalu procene za selfitis kako bismo uspešno procenjivali stanje kod pacijenata.”

Njegov kolega, doktor Džanartanan Balakrišan dodaje: “Ljudi sa selfitisom uvek pate od manjka samopouzdanja i žele da se uklope u sredinu oko njih. Obično imaju simptome koji su slični simptomima drugih bolesti zavisnosti.Sada je postojanje ove bolesti potvrđeno i nadamo se da će nam buduća istraživanja pomoći da bolje razumemo kako i zašto se kod ljudi javlja ovo opsesivno ponašanje, i šta možemo da uradimo da pomognemo ljudima koji imaju ovakav problem.”

Evo i kako da znate da li imate selfitis!

Odgovorite na sledećih dvadeset pitanja tako što ćete ih oceniti na skali od jedan do pet. Dajte pet poena ako se tvrdnja sasvim odnosi na vas, a jedan ako se uopšte ne odnosi na vas.

Na kraju samo saberite zbir.

Što je veći zbir na skali, to je veća verovatnoća da imate selfitis.

  1. Slikanje selfija čini da više uživam u svom okruženju.
  2. Deljenje selfija na društvenim mrežama je samo zdravo nadmetanje sa kolegama i prijateljima.
  3. Kada postavim selfi na neku društvenu mrežu, dobijam mnogo pažnje.
  4. Kada pravim selfije, osećam da se dosta oslobađam od stresa.
  5. Osećam više samopouzdanja kada pravim selfije.
  6. Moji vršnjaci me bolje prihvataju kada pravim selfije i objavljujem ih na društvenim mrežama.
  7. Mnogo bolje izražavam svoju ličnost tako što pravim selfije.
  8. Slikanje mnogo različitih selfija mi pomaže da postignem bolji status u društvu.
  9. Osećam se popularnije kada stavljam selfije na društvene mreže.
  10. Slikanje selfija mi poboljšava raspoloženje i čini me srećnim/srećnom.
  11. Osećam se mnogo bolje i pozitivnije kada pravim selfije.
  12. Selfiji su mi doneli veću popularnost i prihvaćenost kod ljudi mojih vršnjaka.
  13. Pravljenje selfija znači i mnogo više lepih uspomena na neka iskustva.
  14. Često postavljam selfije na društvene mreže kako bih dobio više “lajkova” i komentara.
  15. Kada stavim selfi, očekujem da me ljudi pohvale.
  16. Slikanje selfija mi odmah popravi raspoloženje.
  17. Često slikam selfije i gledam ih kada sam sam(a) kako bih poboljšao/la svoje samopouzdanje.
  18. Kada ne pravim selfije, osećam se kao da nisam u toku sa svojim vršnjacima.
  19. Slikam selfije kao neku vrstu trofeja i uspomene.
  20. Često koristim programe za poboljšavanje slike kako bih bolje izgledao/la na selfiju.

Izvor: Nypost.com

Lekar joj je “prepisao” orgazme kako bi izlečila depresiju – a sada otkriva šta se desilo kada ga je poslušala

Isprva je bila u potpunom šoku, a onda je rešila da posluša savet svog lekara

Jedna žena u Australiji, čiji identitet su mediji sakrili, ostala je šokirana kada joj je doktor “prepisao” orgazme kako bi se izlečila od depresije.

Kao devojčica, redovno je čupala svoju kosu i patila od anoreksije i bulimije.

Nakon brojnih problema sa raspoloženjem, anksioznošću i besom, napokon je otkriveno da pati do bipolarnog poremećaja.

Zato joj je doktor prepisao lekove, predložio da prestane da pije alkohol i počne da vežba – u pitanju su sve standardni saveti.

Međutim, onda joj je preporučio i seks – koliko god seksa može da izdrži.

Sudeći po austrlaijskom sajtu whimn.com.au, ova žena je imala prirodno visok nagon za seksom, tako da je to za nju i njenog partnera značilo mnogo.

Majka troje dece odlučila je da do slova posluša doktora i ostala je u potpunom čudu kada je otkrila da joj je regularan seks sa mužem pomogao da svoje raspoloženje dovede u red.

Sudeći po njenom lekaru, orgazmi oslobadaju hormone zadužene za dobro raspoloženje, a sperma sadrži jedinjenja koja deluju kao blagi antidepresanti.

Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manična depresija, je stanje koje utiče na naše rapsoloženje koje za jako kratko vreme može da iz euforije pređe u bes ili letargiju – i obrnuto.

Osobe koje pate od njega prolaze kroz periode depresije i periode kada su previše aktivni.

Svrab kože na nervnoj bazi i šta bi trebalo da uradite povodom toga

Anksioznost je mnogo više od psihološkog problema. Ona se manifestuje kroz različite fizičke simptome, a jedan od najneobičnijih je način na koji anksioznost izaziva svrab kože i potrebu za češanjem.

Svrab kože na nervnoj bazi može da bude posledica same anksioznosti, a može da bude i povezan sa problemima sa kožom od kojih se vaša anksioznost pojačava. U ovom članku ćemo se baviti mogućim uzrocima svraba kože na nervnoj bazi i kako da ga se oslobodite.*

*(Po fenomenološkoj definiciji, odnosno definiciji koja opisuje način ispoljavanja anksioznosti, to je neprijatno stanje strepnje, odnosno iščekivanja nekog lošeg događaja u strahu. Anksiozna osoba očekuje neku opasnost i ima doživljaj da od nje neće moći da se zaštiti ili da će teško podnositi posledice te opasnosti. Pojedine osobe somatizuju osećaj anksioznosti, odnosno svoja osećanja pa ih doživljavaju isključivo kao telesne simptome, kao što su problemi sa varenjem, povišen krvni pritisak, glavobolje i, u nekim  slučajevima, svrab kože. Prim. prev.)

svrab koze na nervnoj bazi

Svrab kože = anksioznost ?

Svrab kože može da bude znak alergijske reakcije na nešto, a može da bude i znak bolesti. međutim, može da bude i posledica anksioznosti. Mada svrab kože na nervnoj bazi nije uobičajena pojava, nije ni retka.

Svrab kože na nervnoj bazi (usled anksioznosti)

Svrab kože na nervnoj bazi nije „uobičajen“ u opštem smislu. Međutim, anksioznost izaziva jak stres, a stres ima štetno dejstvo na organe. Pošto je koža najveći organ ljudskog organizma, poznato je da anksioznost može da dovede do osipa i osećaja svraba.

Kada je u pitanju anksioznost, teško da ćete imati samo svrab kože. On je skoro uvek praćen drugim simptomima.

Teško je precizno odrediti tačan uzrok svraba na nervnoj bazi bez kompletnog pregleda, pošto postoji više faktora koji mogu da ga izazovu. Međutim, u najčešće uzroke spadaju:

  • Koprivnjača usled stresa – Koprivnjača se manifestuje kao kvržice koje svrbe, a izaziva je imuni sistem. Koprivnjače se obično javljaju usled alergije, ali može da ih izazove i stres. Anksioznost izaziva popriličan stres, stoga osobe sklone koprivnjači imaju veće šanse da je dobiju.
  • Kožni osip od znoja – Anksioznost izaziva i znojenje, a znoj može da izazove osip kože, poznat i kao toplotni osip. Ili osip usled vrućine. Ovi osipi su potpuno bezopasni, mada mogu jako da svrbe i da traju dve nedelje pa i duže.
  • Aktivirani svrab – Mada nije uobičajeno, anksioznost može da aktivira kožna oboljenja koja već imate. Poznato je da anksioznost aktivira ekcem, herpes, psorijazu i druge kožne poremećaje. U slučaju aktivacije, nijedan od njih nije opasan.
  • Pojačani svrab – Svrab i osipi mogu da nam zagorčaju život čak i kada nam ništa ne fali. Međutim, kada patite od anksioznosti, fizičke senzacije se često pojačavaju, što ne bi bio slučaj da nema anksioznosti. Zato je sasvim moguće da veoma blagi osip, koji biste inače ignorisali, osećate mnogo intenzivnije i da se stoga više fokusirate na njega.

Takođe, moguće je da osećate svrab iz neobjašnjivih razloga. Nisu baš svi načini na koje anksioznost utiče na organizam u potpunosti jasni. Anksioznost može da izazove i osećaj koji liči na svrab, poput mravinjanja u rukama ili drugim ekstremitetima.

Moguće je da se anksioznost pojača, ukoliko je već imate i patite od svraba. Osobe sa zdravom anksioznošću, na primer, mogu da imaju žestoke napade anksioznosti kada osećaju da je nešto „pošlo po zlu“. Stoga sam svrab ne mora da bude posledica anksioznosti, već anksioznost može da se javi kao posledica svraba.

Kako se leči svrab kože na nervnoj bazi ?

Jedino lekar može da dijagnostikuje vrstu svraba i da bude siguran da ne patite od nekog oboljenja ili ujeda komarca ili pauka.

Ublažavanje svraba na nervnoj bazi je isto kao i ublažavanje bilo koje vrste svraba kože. Čak i kada su svrab ili osip posledica anksioznosti, kada do osipa dođe, na vašoj koži ili organizmu je da se postara za njegovu eliminaciju. Suprotno uvreženom mišljenju, nema brzog načina da se rešite osipa.

Postoje, međutim, načini da ublažite svrab – iste one stvari koje biste preduzeli i kod bilo koje druge vrste svraba kože. U njih spadaju:

  • kortizol
  • hamamelis
  • ledene obloge
  • kućni preparati na bazi ječmene kaše
  • soda bikarbona
  • aloja vera

Trudite se da se izbegavate češanje što je moguće više. Češanje dovodi do iritacije kvržica i njihove upale, usled čega one počinju da svrbe još jače i traju mnogo duže. Takođe, zahvaćenu površinu kože održavajte suvom što je moguće više i izbegavajte tesnu odeću koja može da izazove svrab.

Kako se sprečava svrab kože na nervnoj bazi ?

Kada je uzrok svraba anksioznost, odagnaćete ga kontrolom stresa i anksioznosti. Ponovnu pojavu svraba možete da sprečite samo ako anksioznost držite pod kontrolom.

Depresija kod mladih

Gde da nacrtate liniju između normalnih tinejdžerskih problema i depresije? Oko 2% svih tinejdžera su depresivni.

Adolescenati koji su depresivni često imaju brojne probleme. Unutra nose buru emocija a spoljni svet to vidi samo kao da imaju uobičajene tinejdžerske probleme.

To čini dodatne teškoće da se otkrije depresija. Promene u ponašanju su prvi znaci koji ukazuju da je tinejdžer depresivan.

Depresija koja nije otkrivena može dovesti do velikih problema sa porodicom, prijateljima, i obrazovanjem. Kada ovi problemi postanu veliki tinejdžer vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

depresija kod mladih

Kako primetiti da adolecent ima depresiju?

Ako adolescent nije u stanju da opiše stanje svojih emocija, svog uma i tela to može biti znak depresije. Ako se tako oseća povremeno to onda nije depresija, već ako se oseća tako duže vreme bar nekoliko nedelja. Kod adolescenta depresija započinje promenama na tri, za adolescenta, najvažnija segmenta života:

1. Osećanja: Osećaje tuge, lako zaplaču i ne mogu da se izbore sa najmanjom nevoljom, osećanje anksioznosti, zabrinutosti. Ne mogu osetiti radost niti da im nešto bude zabavno. Neki postaju osetljivi i ljuti su na sve i svakoga.

2. Misli: Pošto je sposobnost koncentracije loša, teško rade domać zadatke i prate nastavu u školi. Teško im je da misle razumno i logično. Uglavnom vide i razmišljaju samo o onom što je tužno i loše i ne mogu da vide stvari za koje drugi misle da su dobre. Vide sebe kao potpuno bezvredne. Konačno, misle da sve izgleda beznadežno i tada obično počnu da razmišljaju o tome kako bi bilo da oduzmu sebi život.

3. Telo: Apetit može biti izgubljen ili smanjen sve vreme. Teškoće sa spavanjem takodje su vrlo česte, bude se ili ustaju rano ujutro i ne mogu da nastave da spavaju. Umor i nedostatak energije je redovan znak. Adolescent oseća da je spor i težak, govori tiho i manje nego obično a nekada se oseća potpuno suprotno i postaje uznemiren.

Simptomi depresije kod mladih

1. Nedostatak energije: Osećanje umora, iscrpljenosti, osećanje „prazne” ili „izgaranja”.

2. Očaj: Nema osećanja radosti i zadovoljstva. Raspoloženje može biti poljuljano ili stalno depresivno. Mnogi veru-ju kada su tužni da su oboleli od depresije. To važi i za mnoge, ali ne za sve.

3. Problemi sa spavanjem: Problemi sa spavanjem ili pramena obrasca spavanja. Ustaju rano ujutro i osećaju ju-‘ tarnji umor, što je uobičajeno za ljude koji su depresivni.

4. Promena apetita: Smanjen apetit može da dovede do gubitka telesne težine.

5. Misli o samoubistvu: Gubitak volje za životom i osećanje da je život besmislen može dovesti do razmišljanja o samoubistvu.

Uzroci depresije

Aktivirajući faktori mogu biti gubitak voljene osobe, finansijski problemi, dugoročna bolest, slabost ili druge teške bolesti.Događaji mogu iznenada doći ili mogu biti bolna epizoda u detinjstvu koja je na kraju pokrenula depresiju.

Istraživanja pokazuju da depresija može biti nasledna. Deca koja imaju roditelje sa dijagnozom depresije su više ugrožena. Postoje porodice u kojima se depresija javlja u nekoliko generacija.
Depresija takođe može biti izazvana od strane drugih bioloških faktora kao što su snižen metabolizam ili smanjenje proizvodnje neurotransmitera serotonina u mozgu.

Depresija je često prerušena zloupotreba alkohola idroga.

Nekada je depresija povezana sa neadekvatnim (neželjenim) uslovima života tinejdžera, siromaštvom, neodgovarajućom životnom sredinom, nižim socijalnim statusom, okruženjem koje je problematično, kriminogeno, kulturnim obrascima sredine u kojoj mladi čovek živi ili je povezana sa napornim i slabo plaćenim poslom.

Svi ljudi mogu da imaju depresiju, ali neki će je lakše dobiti od drugih. Možemo reći da je oko 3-5% svih tinejdžera imalo neku vrstu depresije. Za devojke ponekad počinje u vreme menarhe (prve menstruacije). Pubertet dečaka nema isti rizik za depresiju.

Tipična depresija je češća kod devojčica nego kod dečaka. Dečaci često pokušavaju da sakriju svoja osećanja i više reaguju bučno i agresivno u najgorem slučaju počnu da rade ilegalne stvari. I dečaci i devojčice će verovatno početi da konzumiraju alkoholna pića ili će početi da uzimaju različite droge. U nekim porodicama, neki članovi su imali depresiju, pa izgleda kao da se radi o naslednoj komponenti. Neki tinejdžeri su bili izloženi dugotrajnom teškom stresu. Poremećaj hormona u telu, kao što su poremećaja štitaste žlezde, može takođe započeti stanje depresije.

Šta roditelji mogu da urade

Neki saveti kako da pomognete detetu:

  • Uradite nešto zajedno par puta nedeljno: napravite zajedno večeru ili idite zajedno na pešačenje.
  • Razgovorajte više sa svojim detetom.
  • Potrudite se da razumete vaše dete. Pokušajte da saznate šta može biti razlog depresije i kako vaše dete može da reši taj problem.
  • Ako depresija ne popusti ili se pogoršava, obratite se lekaru.
  • Da li je vaše dete neobično tužno ili nesrećno više od ‘ tri nedelje? Savet je da konsultujte lekara.

Lečenje depresije kod mladih

Prva stvar koju treba da uradite je da razgovarate sa psihijatrom da zajedno odlučite šta je najbolje da se uradi. Redovni razgovori mogu adekvatno pomoći u olakšavanju simptoma depresije. Oblik psihoterapije koje su se pokazale korisnim je tzv kognitivna terapija.

Kada je u pitanju dublja depresije lečenje zahteva lekove.

Ako je depresija ozbiljna onda postoje sledeći znaci:

  • razmišljanje o smrti
  • sve izgleda uzaludno i beznadežno
  • nesanica
  • slab uspeh u školi
  • nedolazak na razgovore kod psihijatra

Koji lekovi mogu biti od pomoći?

Noviji lekovi za lečenje depresije, SSRI (Selektivni sero-tonin Reuptake Inhibitori), deluju podjednako dobro kod adolescenata kao i kod odraslih i jednostavni su za upotrebu.

Svi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte, ali SSRI retko daju bilo kakve probleme.

U početku to može biti da se nekoliko dana oseća glavobolja ili umerene gastrične smetnje. Neki mogu imati neželjene efekte, kao što su smanjena seksualna želja ili nesposobnost da postignu orgazam.

U takvoj situaciji ne treba prestati sa uzimanjem leka jer neželjeni efekti prolaze posle nekoliko dana a seksualnost se može regulisati drugim prepratom koji poništava ovo neželjeno dejstvo antidepresiva. Kada se ukine lek sve funkcije se ubrzo vraćaju na normalan nivo.

Mladi ova neželjena dejstva upravo koriste da izbegnu uzimanje leka. Medjutim to često čine i bez toga jer korišćenje lekova nekada čine da se adolescenti osećaju manje vrednim.

Lekari preporučuju da se i dalje uzimaju lekovi šest meseci nakon što je postalo prilično dobro. Količina serotonina u mozgu se ponovo stabilizuje i telo je u stanju da zadrži nivo serotonina na normalan nivo.

Svako ko je ikada imao depresiju može se razboleti ponovo. Važno je da ljudi znaju šta je depresija i potraže pomoć brzo kao i to da se depresija uspešno leci.