Category Archives: Depresija

Kako preživeti depresiju nakon prevare partnera ?

Šta se dešava nakon prevare?

Da li će osoba koja je prevarila partnera sve priznati i potruditi se da povrati poverenje? Šta ako prevareni partner to ne želi i umesto toga odabere da krene svojim putem?

Jedan od mogućih ishoda prevare u braku je depresija.

U ovom članku ćemo videti kako se javlja depresija i kako da se izborite sa takvim periodom svog života.

Šta je depresija i kako se javlja nakon prevare?

Kada otkrijete neverstvo svog partnera, verovatno ćete proći kroz četiri faze:

  1. Šok i neprihvatanje
  2. Osećaj krivice i besa
  3. Osećaj prezira i želja za osvetom
  4. Razmišljanje i depresija

Tek nakon ova četiri stadijuma možete zaista da ostavite čitav problem iza sebe.

Mnogi ljudi pate od depresije, ali šta je zapravo depresija i šta je izaziva?

Depresija se obično javlja zbog osećaja izdaje i neželjenosti. Ali kao što smo već videli, depresija je samo jedna od emocija koja se javlja nakon prevare.

Prvo ćete verovatno poricati ono što ste saznali jer ste u šoku. Neprestano ćete govoriti sebi da to što se desilo naprosto nije moguće.

Sledeća faza je osećaj krivice i besa. Možda ćete osećati krivicu zbog partnerovog neverstva i bićete besni na njega ili na osobu sa kojom vas je varao ili na oboje u isto vreme. Takođe, moguće je i da ćete biti i na sebe.

Sledeća faza je osećaj dubokog besa i prezira. Možda ćete i praskati na ljude oko sebe i imati izlive ljutnje.

Na kraju se stiže u fazu razmišljanja i depresije. Tokom ove faze ćete otkriti šta se zaista desilo i prihvatiti celu stvar. Baš zbog toga se javlja i depresija i ona može biti blaga, ali i veoma teška.

Kako preživeti depresiju nakon neverstva?

U ovom momentu ćete verovatno osetiti potrebu da nastavite sa svojim životom. Ali vam onda neka iznenadna saznanja uzdrmaju takvo uverenje. Ipak se niste potpuno sabrali. Nešto strašno vam se uporno desilo. Taj period obično dovodi do toga da se zaista zadubite u misli o sebi, svom partneru i vašim delima. To je potpuno normalno. Nemojte kriviti sebe za osećaj depresije i krivice. Potpuno je normalno da budete tužni i sve te emocije moraju pre ili kasnije da isplivaju.

Upravo je to period kada je potrebno da nađete vremena za sebe i da razmislite u kom pravcu želite da idete. Dobar savet ili podrška prijatelja i rodbine je zaista lep gest, ali obično ne pomaže previše. Vi sami morate proći kroz ovu fazu.

Četvrtu fazu obično prate osećanja očaja i praznine. Verovatno osećate gubitak. U suštini, na neki način ste i pretrpeli gubitak voljene osobe. Verovatno se osećate kao da je ta osoba – ona sa kojom ste delili intimnost, lična osećanja i tajne – nestala zauvek. Neki ljudi osećaju kao da njihov brak nikada nije ni postojao, jer deluje toliko dalek i nestvaran.

Sasvim je normalno da se osećate i usamljeno, moguće i zato što ste više zatvoreni u kući. Pošto ste na neki način izgubili partnera, verovatno nemate potrebu da se družite sa ljudima. Prijatelji vam sigurno žele dobro, ali neprekidno slušanje fraze „moraš da nastaviš sa svojim životom“ vam nikako neće pomoći niti učiniti da se osećate bolje. To može rezultirati izolacijom ili osećajem izolacije, jer ćete imati utisak da vas niko ne shvata. Ti ljudi verovatno nisu prošli ono što ste vi. Čak i ako jesu, iskustvo je uvek drugačije za svakoga. Svako ima svoj način da se izbori sa onim što ga muči.

Šta sada da radim?

Nemojte potiskivati svoje emocije. Dozvolite sebi da izrazite svoja osećanja. Prijatelji i članovi porodice će vam verovatno govoriti da jednostavno sve pustite da prođe, ali to nije uvek najbolja stvar. Ponekad je najbolje da se prosto „izduvate“ i proživite ono što stvarno osećate. Nađite način da se „istresete“ i onda možete početi da idete u određenom pravcu i da čitavu stvar ostavite iza sebe.

Ponekad se supružnici pomire nakon neverstva, ali nestaje onaj osećaj da ćete zauvek ostati zajedno. Vaš brak nikada neće biti isti. Kako ćete dalje ići, to zavisi samo od vas. Ako ste i vi i vaš supružnik voljni da uložite trud u svoju vezu, možete ovo negativno iskustvo pretvoriti u veoma vrednu lekciju. Svako iskustvo nas uči nečemu o tome kako svet funkcioniše. Mnogi parovi su svoju vezu ojačali nakon nečije prevare.

Partnerova prevara će vas sigurno boleti i teško će vam pasti, ali ako oboje imate dobru volju, iz čitavog iskustva možete izaći još jači.

Kako izaći iz depresije i anksioznosti: 10 proverenih načina

IZLAZAK IZ DEPRESIJE JE MOGUĆ I BEZ LEKOVA ! Svaki psihijatar će vam reći da jeste u mogućnosti da pacijentu prepiše gomilu lekova, ali da to radi samo onda kad mora. Zašto?

Lekovi jesu efikasni i brzo deluju, ali depresija i anksioznost se mogu uspešno izlečiti (ili makar dosta ublažiti) i bez hemije, nekim jednostavnim stvarima za koje vam ne treba mnogo truda, a rezultat je dugoročan.

Ovde ćemo navesti 10 saveta kako izaći iz depresije i anksioznost bez uzimanja lekova.

kako izaci iz depresije

  1. Smanjite vreme provedeno na društvenim mrežama

Možda vam ovo zvuči kao glup odgovor na pitanje kako izaći iz depresije ali dobro razmislite! Sve više stručnjaka smatra da društvene mreže loše utiču na naše raspoloženje i da nas čine usamljenim. Mada je Facebook odličan način da budete u kontaktu sa prijateljima, posebno sa onima koje dugo niste videli i koji žive daleko, postoji mnogo stvari i za koje uopšte nije tako dobar.

Koristeći društvene mreže, praktično smo primorani da pratimo živote drugih ljudi i nesvesno se poredimo sa njima, što često dovodi do razočarenja. Posmatrajući razne stvari, često osetimo zavist, nesigurnost, ljubomoru i inferiornost. Potrudite se da što manje vremena provodite na Facebook-u i drugim društvenim mrežama – to će vam koristiti.

  1. Prestanite da živite tuđ život

Depresija se često javlja kada se jednog dana probudimo i shvatimo da se u životu nismo trudili da ispunimo svoje snove, već da zadovoljimo roditelje, supružnika, decu, prijatelje ili rodbinu. Vaš život je samo vaš, i vi treba da ga učinite boljim za sebe, a ne za nekog drugog. Ako morate da postavite granice i smanjite tuđ negativan uticaj na svoj život, učinite to bez odlaganja. Ako smognete hrabrosti da vodite život kakav želite, uskoro ćete prestati da se osećate zarobljeno. Upravo ovakav osećaj je najčešći uzrok depresije i anksioznosti.Ako se ne pokrenete i ne preduzmete nešto odmah nikad nećete izaći iz depresije.

  1. Pišite dnevnik

Pišite dnevnik i u njemu izrazite sve svoje emocije. To je jedan od najefikasnijih načina da se nosite sa promenama raspoloženja. Sam čin pisanja misli i osećanja će vam pomoći da se malo sredite, posebno ako vam je neprijatno da pričate o svojim osećanjima sa bilo kim. Obično se osećamo mnogo bolje nakon što sistematski “prođemo” kroz svoje emocije i misli, a najbolji način za to jeste da ih zapišemo.

  1. Prestanite da se poredite sa drugima

Neprestana poređenja sa drugima su najbrži način da pogoršate depresiju i anksioznost. Ponekad je poređenje dobar podsticaj i motivacija, ali mnogo češće dovodi do osećanja inferiornosti. To je nepotrebno traćenje vremena i energije.

Osvrnite se oko sebe: možda vaš komšija, koji ima skupa kola, veliku kuću i savršeno telo ima isto toliko problema kao i vi, ili čak još više. Pokušajte da se fokusirate na sebe, svoj život i napredak. Nemojte biti opsednuti mislima o drugim ljudima jer na taj način nećete izaći iz depresije već će vremenom anksioznost i depresija biti sve jači.

  1. Uzmite vitamine

Depresivnim ljudima se preporučuju riblje ulje i kompleks B vitamina (uz odgovarajuću terapiju), i rezultati su obično pozitivni. Kvalitetni suplementi omega-3 masnih kiselina mogu dosta ublažiti simptome depresije, anksioznosti, pa čak i bipolarnog poremećaja. Osim toga, čitav kompleks B vitamina je odličan za regulaciju raspoloženja. Ako tražite neki dobar suplement koji će vam pomoći protiv depresije, obavezno pokušajte sa ribljim uljem i vitamini iz grupe B.

  1. Pričajte sa ljudima. Sa bilo kim.

Većina depresivnih ljudi se oseća usamljeno i isključeno iz društva. Mnogi od njih provode dane, ili čak i nedelje, a da ne razgovaraju sa drugim ljudskim bićem. Ovakva izolacija samo pogoršava depresiju i anksioznost. Sam čin razgovora sa nekim, otvaranje usta i izgovaranje reči, može momentalno podići raspoloženje i osloboditi vas depresije.Nekada se ovo ne čini kao način pomoću koga možete izaći iz depresije ali uz sve ostale sigurno ćete pobediti! Pozdravite kasirku u prodavnici ili se naprosto nasmešite nekome na ulici. Odmah će vam biti bolje.

  1. Odaberite neki cilj

Nema veze da li je reč o velikom cilju ili nečemu sasvim malom. Samo dajte sve od sebe da taj cilj postignete i radite na tome svakog dana. Život proveden bez postavljenog cilja i svrhe stvara frustraciju i nelagodnost, što izaziva ili pogoršava postojeću depresiju i anksioznost. Čak i ako je cilj sasvim lak, recimo da izgubite dva kilograma za dva meseca, to je dobar način da izađete iz depresije. Ako se posvetite nečemu što je za vas veoma važno, život će vam dobiti bolju svrhu. Odaberite neki cilj koji realno možete postići, trudite se i videćete kako će vam se raspoloženje poboljšati.

  1. Čitajte o duhovnosti i/ili astronomiji

Mada ovo sigurno izgleda kao neobičan predlog, čak i ako ste najokoreliji agnostik i ateista, iinformišite se o duhovnosti i/ili astronomiji kako biste videli koliko je univerzum zaista velik. Mada je to donekle ironično, to će vas možda podstaći na razmišljanje o svrsi na ovom svetu. Razmišljanje o velikim životnim pitanjima u skladu sa složenošću i veličanstvenošću univerzuma će vam pomoći da shvatate stvari koje su uzrok depresije manje ozbiljno.

  1. Uživajte u miru i tišini

Ljudi koji svakog dana, ili bar par puta sedmično, nađu vremena za sebe (da rade jogu, meditiraju, čitaju, ili se samo opuste u toploj kupci) su obično dosta smireniji. Ovakve male pauze od svakodnevnog stresa će vam pomoći da lakše prevaziđete svakodnevne poteškoće i probleme i olakšati izlazak iz depresije. Makar i samo petnaest minuta dnevno će vas smiriti i pomoći vam da se lakše borite protiv depresije.

  1. Morate poraditi na svojoj sreći – ona se neće naprosto desiti

Izlazak iz depresije zavisi samo od vas.Morate se boriti sa depresijom.Sreća je stanje uma i za nju je potrebna posvećenost, napor i vežba. Morate biti spremni da dobro razmislite o svom životu, odreknete se loših navika, prekinete kontakte sa lošim ljudima i napravite promene kada je reč o vašim očekivanjima, ali i ponašanju.  Imate sve vreme ovog sveta za to. Najbolje je da se opustite i ne radite sve odjednom, i da ne pravite dramu oko toga.

8 saveta kako pobediti depresiju

Ako ste depresivni, sigurno imate osećaj da ništa na ovom svetu ne može učiniti da se osećate bolje. 

Depresija je podmukao poremećaj. Simptomi depresije su, između ostalog, i mrzovoljnost i nedovoljno hrabrosti da se pokrenete i potražite pomoć. Malo energije, manjak samopouzdanje i apatija su još neke od stvari koje izlazak iz depresije dodatno otežavaju.

Ako imate ovakav problem, imajte na umu i da je depresija veoma česta i da možete veoma lako pobediti depresiju.

Kad ste se zapitali kako se boriti sa depresijom vi ste zapravo započeli borbu.

Kao kada je reč o bilo kojoj drugoj bolesti, postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako bi vam bilo bolje. Evo i šta možete da učinite sami protiv depresije…

kako pobediti depresiju

  1. Prepoznajte “napade” i samokritičnost i prevaziđite ih

Depresija je najčešće povezana sa kritičkim, samodestruktivnim razmišljanjem koje ide do te mere da ometa osobu u svakodnevnim aktivnostima. Depresivni ljudi brzo prihvataju taj negativni identitet kao pravu predstavu sebe.

Mnogi ne shvataju da je takav pogled na stvari gotovo mazohistički i da je reč o dobro skrivenom neprijatelju, “glasiću u glavi” koji nam govori da nismo dovoljno dobri. Ovaj glas je poput strogog roditelja koji nam neprestano nešto brani. 

Ovaj destruktivni proces samo pothranjuje depresiju i zato je važno da ga na vreme prepoznate i prekinete taj začarani krug.

Da bi taj proces počeo, počnite da razmišljate o tim negativnim mislima kao o virusu koji vas napadne, pa dobijete grip i ne možete da ustanete iz kreveta nekoliko dana.

Nemojte uzimati za ozbiljno takve misli: kada vam padne na pamet da ne treba da idete prema svojim ciljevima, da treba da se izolujete, da treba da prestanete sa nečim u čemu uživate. Ne dozvolite da takve misli preuzmu moć nad vama.

Umesto toga, kada se takve misli jave, potrudite se da se okrenete realističnim, ali pozitivnim mislima i da se identifikujete sa njima jer ćete se na ovaj način uspešno boriti sa depresijom.

Zapitajte se da li biste nekada tako nešto rekli nekome koga volite. Saosećanje prema sebi i prepoznavanje ovakvih negativnih obrazaca će vam pomoći da bolje spoznate ko ste i da budete realistični.

  1. Razmislite o tome na koga ili na šta ste zapravo besni

Dok neke osobe doživljavaju kao hronično stanje tuge i bola, drugi depresiju osećaju kao stanje obamrlosti – nedostatak osećanja, što znači da osoba ne može da doživi ni sreću ni uzbuđenje.

Potiskivanje emocija je odbrambeni mehanizam protiv osećanja koja doživljavamo kao neugodna.

Većina ljudi koja pati od depresije zapravo time maskira bes prema nekome ili nečemu. Bes i ljutnju je teško prihvatiti.

Svakog od nas od malih nogu uče da nije lepo biti besan, da moramo lepo da se ponašamo i da ne možemo tek tako da vičemo na nekog ili da se bijemo. Naravno, nasilje i agresija su neprihvatljivi, ali su ljutnja i bes prirodni deo našeg svakodnevnog života.

Prepoznavanjem, prihvatanjem i razmišljanjem o stvarima koje nas čine besnim činimo veliki korak ka lečenju, jer je tako mnogo manja verovatnoća da ćemo ta osećanja potisnuti i da će se ona pretvoriti u depresiju.

  1. Budite aktivni

Ako samo ležite teško da ćete pobediti depresiju.Kada smo depresivni, bezvoljni smo i nemamo energije, ali poslednje što treba uraditi je zaključati se u sobu i ne izlaziti iz kreveta. Fizička aktivnost je odličan lek za depresiju. Po dvadeset minuta vežbanja dnevno, pet dana nedeljno, će učiniti čuda. Vežbanje poboljšava oslobađanje endorfina, biohemijskih supstanci koje poboljšavaju raspoloženje. Kako mnogi nisu raspoloženi za bilo šta komplikovano čak i obična šetnja će dosta poboljšati raspoloženje.

Jednostavno boriti se protiv depresije znači biti fizički aktivan!

  1. Nemojte se izolovati

Kada smo depresivni, sve što želimo jeste da budemo sami, da ćutimo i da ne slušamo nikog niti da pričamo o svojim porblemima.

Ovde važi isto pravilo kao i kod prve stavke za borbu protiv depresije. Posmatrajte ovakve negativne misli kao parazite koji slabe naše telo. Ne obazirite se na njih. Kada se osećate loše, razgovor sa prijateljem će vam pomoći, makar i tako što ćete naglas reći šta vas muči. To je prvi korak u rešavanju problema. Pričanje o problemima ili brigama nije sebičnost niti samosažaljenje. Prijatelji i članovi porodice kojima je stalo do vas se sigurno interesuju za ono šta vam se dešava uz njihovu pomoć ćete lakoše pobediti depresiju.

I sam boravak u društvu će vas oraspoložiti. Pronađite neku grupu koja ima slična interesovanja kao i vi.

U krajnjoj liniji, idite na neko mesto gde ima mnogo ljudi – muzej, park, tržni centar – i videćete kako će vam se raspoloženje popraviti. Ne dozvolite da vas preplavi misao da ste drugačiji ili lošiji od drugih. Svako ima svoje unutrašnje borbe. Ne dozvolite da vas depresija definiše ili izoluje.

  1. Radite stvari koje ste voleli da radite, čak i ako trenutno niste raspoloženi za to

Depresija je izuzetno teško stanje, jer simptomi mogu uništiti svu volju i energiju da radite stvari u kojima ste nekada uživali. Prepuštanje letargiji je samo korak dalje u depresiju ako se ne pokrenete nikad je nećete pobediti. Međutim, fizička aktivnost ili bavljenje stvarima kojima ste se nekada bavili sa zadovoljstvom će vas verovatno “vratiti u život”.

Mada je ovo lakše reći nego uraditi, kad god želite samo da pobegnete ispod pokrivača, umesto toga idite u šetnju, skuvajte svoje omiljeno jelo ili pozovite nekog prijatelja.

Ako ste i ranije bili depresivni, radite ono što vam je tada pomoglo. To je najbolje što možete učiniti protiv depresije.

Aktivnosti koje vas smiruju i koje vas “dižu” su veoma važne. To mogu biti i sasvim jednostavne stvari: pravljenje kolača, opuštajuća kupka, slušanje omiljene muzike. Nemojte se prepustiti tmurnim mislima jer što duže one traju teže ćete pobediti depresiju.Pokrenite se odmah i mnogo laše ćete se izboriti.

  1. Pogledajte neki smešan film ili seriju

Ovo možda zvuči smešno i prejednostavno, ali sve što vam može izmamiti osmeh na lice će vam pomoći da pobedite depresiju. Ovo je trik koji uvek upali. Pustite svoj omiljeni sitkom ili gledajte neku komediju. Ovo nije samo način za skretanje pažnje, već i veoma efikasna stvar da kažete svom organizmu da ste još uvek u stanju da se iskreno nasmejete.A smeh je najboji lek protiv depresije.

  1. Nemojte kažnjavati sebe zato što se osećate loše

Osećaj postiđenosti zbog depresije će samo pogoršati simptome i obeshrabriti vas da potražite pomoć. Kritičko razmišljanje samo pogoršava raspoloženje. Veoma je važno da potražite pomoć i saosećanje. Potrudite se da budete otvoreni i ljubazni prema sebe i da prihvatite sebe. Uzmite svoje mentalno stanje za ozbiljno. Upamtite, depresija je čest poremećaj, ali se prilično lako može pobediti. Potrebno je samo da je prepoznate i da uvidite sami kako da izađete iz ovog stanja.

  1. Posetite terapeuta

Priča je najbolji način da se izborite sa svojom depresijom. Ako se osećate loše, nemojte slušati ljude koji vam govore da “to nije ništa strašno” i da ćete “prevazići to”.

Priznavanje problema nije razlog za stid, i ako ne možete sami da se izborite sa depresijom, potražite stručnu pomoć.

Traženje pomoći je hrabar potez i razgovor sa terapeutom je zdrav i produktivan način lečenja depresije. Tako ćete uvideti šta je uzrok vaše depresije i kako da umanjite njegov uticaj na svoj život.

Imate samo jedan život morate se trgnuti i pobediti depresiju.Mnogi ljudi imaju probleme i u mnogo goroj su situaciji ali će se oni boriti s verom da će pobediti i nikad neće biti depresivni.

Samo Vi sami možete pobediti depresiju ostali vam samo mogu pomoći!

9 načina kako pomoći depresivnoj osobi

Ako neko vama blizak pati od depresije, sigurno ste zbunjeni i besni jer ne možete da mu pomognete i nije vam jasno kako uopšte razgovarati s depresivnom osobom.

Verovatno ste suzdržani, jer ne znate šta da kažete i kako da se ponašate da ne biste tu osobu još više uznemirili.  Sa druge strane, možda se uporno trudite da im date neki savet koji oni kao da ne čuju.

Ovde ćete saznati kako pomoći ljudima u depresiji a da ne stvorite još veći problem.

kako pomoci osobi u depresiji

Depresija je podmukao poremećaj koji često dovodi do zahlađenja odnosa sa drugim ljudima. Ako ne znate kako da pomognete voljenoj osobi u depresiji, sigurno ste veoma frustrirani i na kraju dižete ruke.

Međutim, vaša podrška jeste bitna. Ovde ćemo vam opisati 9 načina da pomognete osobi koja pati od depresije.

  1. Budite tu

Najbolje što možete učiniti za depresivnu osobu jeste da budete tu za nju. Depresivnim osobama je zapravo jako važno da neko bude tu, da naprosto sedi i sluša je, drži je za ruku i kaže da je ta osoba ipak važna, da želite da joj pomognete i da je uverite da ćete zajedno naći način da joj bude bolje.

  1. Mali gestovi

Ako ne umete da iskažete svoja osećanja verbalno i direktno, pokušajte da uradite to na neki drugi način.Mogućnosti su mnogobrojne: od slanja razglednice ili zanimljive poruke do kuvanja omiljenog jela. Uradite nešto što će toj osobi pokazati da vam je stalo do nje i da želite da je oraspoložite.Ovo pomaže ljudima u depresiji mnogo više nego što mislite.

  1. Nemojte suditi niti kritikovati

Mnogi se pitaju kako razgovarati s depresivnom osobom a osnovno je da razumete da ono što govorite ima velik uticaj na osobe koje volimo. Izbegavajte da govorite stvari tipa: za tebe je čaša uvek poluprazna, a ne polupuna i sve je to samo u tvojoj glavi. Kad bi ustao/la iz tog kreveta i krenuo/la nešto da radiš, sve bi bilo bolje

Ovakvim rečenicama govorite toj osobi (verovatno nenamerno) da smatrate da ona ima izbor kako da se oseća i da je odabrala da bude depresivna, što sigurno nije tačno. Ovakve izjave nisu samo grube i uvredljive, već ćete tako samo još više udaljiti od sebe tu osobu i baciti je u još težu depresiju.

Mnogi bliski prijatelji i roditelji prave još veću štetu jer se nikad ne zapitaju kako postupati sa depresivnom osobom.

  1. Izbegavajte grub pristup

Mnogi ljudi misle da će “trgnuti” voljenu osobu iz depresije ovakvim ponašanjem. Zato su često namerno nestrpljivi prema takvim osobama, ignorišu ih, nepopustljivi su ili  neprestano “podbadaju”. Međutim, ovakve tehnike su beskorisne i mogu naneti samo više štete nego koristi. Na ovakav način nećete postići ništa konstruktivno i to sigurno neće pomoći nijednoj depresivnoj osobi.

  1. Nemojte nipodaštavati njihova osećanja

Izjave kao što su ti si previše osetljiv/a ili tebe sve pogađa nisu najbolji način da pomognete osobi sa depresijom i nikad nemojte razgovarati na ovaj način.

Na taj način kao da želite da kažete da su njihova iskustva beskorisna i smešna, a oni se zapravo suočavaju sa teškim poremećajem – a to nije slabost ili neka mana već bolest.

  1. Nemojte deliti savete

Sasvim je prirodno da posavetujemo drage ljude kada smatramo da nešto ne rade dobro. Ako neko koga volimo ima težak period, trudićemo se da im to olakšamo.

Međutim, depresija je složenija pojava i sa depresivnom osobom se mora pažljivo razgovarati. Mada depresivnim osobama ponekad treba neko na koga se mogu osloniti, neprestano ponašanje u stilu drage Savetovanje može biti uvredljivo, naporno i može na kraju samo gurnuti tu osobu od vas.

Umesto toga, pitajte je šta možete učiniti da se ona oseća bolje. Tako ćete staviti do znanja da je volite i da želite da joj pomognete, ali da joj ništa ne namećete.

  1. Izbegavajte da pravite poređenja

Osim ako niste i sami bili depresivni, neprestano ponavljanje fraze znam kako se osećaš ne samo da ne pomaže, već je u neku ruku i uvredljivo. Nemojte nikad razgovarati sa depresivnom osobm na ovaj način mada vam je sigurno jedina namera da pomognete voljenoj osobi i da joj kažete da nije sama u svom očaju, to može imati kontraefekat.

  1. Potrudite se da saznate što više o depresiji

Učenjem i informisanjem o depresiji ćete sigurno izbeći mnoge greške i nesuglasice. Kada shvatite koji su simptomi, manifestacija i posledice depresije, mnogo bolje ćete razumeti voljenu osobu i biti u stanju da joj pružite podršku na pravi način.

Mnogi ljudi pogrešno pretpostave da je depresivna osoba izlečena ako ima dan bez trzavica. Međutim, depresija nije statična bolest. Depresija se javlja i povlači, što mnogi ljudi koji se nisu borili sa ovim problemom ne razumeju. Osobe koje se osećaju depresivno se mogu smejati nekoj šali, depresivno dete će bez problema ići u školu, dobijati dobre ocene, pa čak i izgledati veselo.

Međutim, simptomi depresije su obično skriveni i teško ih je zapaziti, tako da je važno da se informišete o njima i uvidite kako se sve mogu ispoljiti.

  1. Budite strpljivi

Strpljenje je najvažnije kod podrške depresivnoj osobi. Ako ste strpljivi sa njom, bukvalno joj dajete do znanja da, koliko god dugo depresija trajala i koliko god bila teška, sve ćete to zajedno prevazići.

Strpljenje uvek daje rezultata, jer sa strpljenjem dolazi i nada. A depresivne osobe nemaju nadu.

Ponekad je podrška depresivnoj osobi kao hod po žici. Šta da kažem? Šta da ne kažem? Šta da uradim? Šta ne smem da uradim? To su samo neka od pitanja koja se nameću gotovo svakog dana. Međutim, setite se da je samo vaše prisustvo i volja da pomognete velika stvar i podrška za depresivnu osobu.

Lekar joj je “prepisao” orgazme kako bi izlečila depresiju – a sada otkriva šta se desilo kada ga je poslušala

Isprva je bila u potpunom šoku, a onda je rešila da posluša savet svog lekara

Jedna žena u Australiji, čiji identitet su mediji sakrili, ostala je šokirana kada joj je doktor “prepisao” orgazme kako bi se izlečila od depresije.

Kao devojčica, redovno je čupala svoju kosu i patila od anoreksije i bulimije.

Nakon brojnih problema sa raspoloženjem, anksioznošću i besom, napokon je otkriveno da pati do bipolarnog poremećaja.

Zato joj je doktor prepisao lekove, predložio da prestane da pije alkohol i počne da vežba – u pitanju su sve standardni saveti.

Međutim, onda joj je preporučio i seks – koliko god seksa može da izdrži.

Sudeći po austrlaijskom sajtu whimn.com.au, ova žena je imala prirodno visok nagon za seksom, tako da je to za nju i njenog partnera značilo mnogo.

Majka troje dece odlučila je da do slova posluša doktora i ostala je u potpunom čudu kada je otkrila da joj je regularan seks sa mužem pomogao da svoje raspoloženje dovede u red.

Sudeći po njenom lekaru, orgazmi oslobadaju hormone zadužene za dobro raspoloženje, a sperma sadrži jedinjenja koja deluju kao blagi antidepresanti.

Bipolarni poremećaj, ranije poznat kao manična depresija, je stanje koje utiče na naše rapsoloženje koje za jako kratko vreme može da iz euforije pređe u bes ili letargiju – i obrnuto.

Osobe koje pate od njega prolaze kroz periode depresije i periode kada su previše aktivni.

Depresija kod mladih

Gde da nacrtate liniju između normalnih tinejdžerskih problema i depresije? Oko 2% svih tinejdžera su depresivni.

Adolescenati koji su depresivni često imaju brojne probleme. Unutra nose buru emocija a spoljni svet to vidi samo kao da imaju uobičajene tinejdžerske probleme.

To čini dodatne teškoće da se otkrije depresija. Promene u ponašanju su prvi znaci koji ukazuju da je tinejdžer depresivan.

Depresija koja nije otkrivena može dovesti do velikih problema sa porodicom, prijateljima, i obrazovanjem. Kada ovi problemi postanu veliki tinejdžer vidi samoubistvo kao jedino rešenje.

depresija kod mladih

Kako primetiti da adolecent ima depresiju?

Ako adolescent nije u stanju da opiše stanje svojih emocija, svog uma i tela to može biti znak depresije. Ako se tako oseća povremeno to onda nije depresija, već ako se oseća tako duže vreme bar nekoliko nedelja. Kod adolescenta depresija započinje promenama na tri, za adolescenta, najvažnija segmenta života:

1. Osećanja: Osećaje tuge, lako zaplaču i ne mogu da se izbore sa najmanjom nevoljom, osećanje anksioznosti, zabrinutosti. Ne mogu osetiti radost niti da im nešto bude zabavno. Neki postaju osetljivi i ljuti su na sve i svakoga.

2. Misli: Pošto je sposobnost koncentracije loša, teško rade domać zadatke i prate nastavu u školi. Teško im je da misle razumno i logično. Uglavnom vide i razmišljaju samo o onom što je tužno i loše i ne mogu da vide stvari za koje drugi misle da su dobre. Vide sebe kao potpuno bezvredne. Konačno, misle da sve izgleda beznadežno i tada obično počnu da razmišljaju o tome kako bi bilo da oduzmu sebi život.

3. Telo: Apetit može biti izgubljen ili smanjen sve vreme. Teškoće sa spavanjem takodje su vrlo česte, bude se ili ustaju rano ujutro i ne mogu da nastave da spavaju. Umor i nedostatak energije je redovan znak. Adolescent oseća da je spor i težak, govori tiho i manje nego obično a nekada se oseća potpuno suprotno i postaje uznemiren.

Simptomi depresije kod mladih

1. Nedostatak energije: Osećanje umora, iscrpljenosti, osećanje „prazne” ili „izgaranja”.

2. Očaj: Nema osećanja radosti i zadovoljstva. Raspoloženje može biti poljuljano ili stalno depresivno. Mnogi veru-ju kada su tužni da su oboleli od depresije. To važi i za mnoge, ali ne za sve.

3. Problemi sa spavanjem: Problemi sa spavanjem ili pramena obrasca spavanja. Ustaju rano ujutro i osećaju ju-‘ tarnji umor, što je uobičajeno za ljude koji su depresivni.

4. Promena apetita: Smanjen apetit može da dovede do gubitka telesne težine.

5. Misli o samoubistvu: Gubitak volje za životom i osećanje da je život besmislen može dovesti do razmišljanja o samoubistvu.

Uzroci depresije

Aktivirajući faktori mogu biti gubitak voljene osobe, finansijski problemi, dugoročna bolest, slabost ili druge teške bolesti.Događaji mogu iznenada doći ili mogu biti bolna epizoda u detinjstvu koja je na kraju pokrenula depresiju.

Istraživanja pokazuju da depresija može biti nasledna. Deca koja imaju roditelje sa dijagnozom depresije su više ugrožena. Postoje porodice u kojima se depresija javlja u nekoliko generacija.
Depresija takođe može biti izazvana od strane drugih bioloških faktora kao što su snižen metabolizam ili smanjenje proizvodnje neurotransmitera serotonina u mozgu.

Depresija je često prerušena zloupotreba alkohola idroga.

Nekada je depresija povezana sa neadekvatnim (neželjenim) uslovima života tinejdžera, siromaštvom, neodgovarajućom životnom sredinom, nižim socijalnim statusom, okruženjem koje je problematično, kriminogeno, kulturnim obrascima sredine u kojoj mladi čovek živi ili je povezana sa napornim i slabo plaćenim poslom.

Svi ljudi mogu da imaju depresiju, ali neki će je lakše dobiti od drugih. Možemo reći da je oko 3-5% svih tinejdžera imalo neku vrstu depresije. Za devojke ponekad počinje u vreme menarhe (prve menstruacije). Pubertet dečaka nema isti rizik za depresiju.

Tipična depresija je češća kod devojčica nego kod dečaka. Dečaci često pokušavaju da sakriju svoja osećanja i više reaguju bučno i agresivno u najgorem slučaju počnu da rade ilegalne stvari. I dečaci i devojčice će verovatno početi da konzumiraju alkoholna pića ili će početi da uzimaju različite droge. U nekim porodicama, neki članovi su imali depresiju, pa izgleda kao da se radi o naslednoj komponenti. Neki tinejdžeri su bili izloženi dugotrajnom teškom stresu. Poremećaj hormona u telu, kao što su poremećaja štitaste žlezde, može takođe započeti stanje depresije.

Šta roditelji mogu da urade

Neki saveti kako da pomognete detetu:

  • Uradite nešto zajedno par puta nedeljno: napravite zajedno večeru ili idite zajedno na pešačenje.
  • Razgovorajte više sa svojim detetom.
  • Potrudite se da razumete vaše dete. Pokušajte da saznate šta može biti razlog depresije i kako vaše dete može da reši taj problem.
  • Ako depresija ne popusti ili se pogoršava, obratite se lekaru.
  • Da li je vaše dete neobično tužno ili nesrećno više od ‘ tri nedelje? Savet je da konsultujte lekara.

Lečenje depresije kod mladih

Prva stvar koju treba da uradite je da razgovarate sa psihijatrom da zajedno odlučite šta je najbolje da se uradi. Redovni razgovori mogu adekvatno pomoći u olakšavanju simptoma depresije. Oblik psihoterapije koje su se pokazale korisnim je tzv kognitivna terapija.

Kada je u pitanju dublja depresije lečenje zahteva lekove.

Ako je depresija ozbiljna onda postoje sledeći znaci:

  • razmišljanje o smrti
  • sve izgleda uzaludno i beznadežno
  • nesanica
  • slab uspeh u školi
  • nedolazak na razgovore kod psihijatra

Koji lekovi mogu biti od pomoći?

Noviji lekovi za lečenje depresije, SSRI (Selektivni sero-tonin Reuptake Inhibitori), deluju podjednako dobro kod adolescenata kao i kod odraslih i jednostavni su za upotrebu.

Svi lekovi mogu prouzrokovati neželjene sporedne efekte, ali SSRI retko daju bilo kakve probleme.

U početku to može biti da se nekoliko dana oseća glavobolja ili umerene gastrične smetnje. Neki mogu imati neželjene efekte, kao što su smanjena seksualna želja ili nesposobnost da postignu orgazam.

U takvoj situaciji ne treba prestati sa uzimanjem leka jer neželjeni efekti prolaze posle nekoliko dana a seksualnost se može regulisati drugim prepratom koji poništava ovo neželjeno dejstvo antidepresiva. Kada se ukine lek sve funkcije se ubrzo vraćaju na normalan nivo.

Mladi ova neželjena dejstva upravo koriste da izbegnu uzimanje leka. Medjutim to često čine i bez toga jer korišćenje lekova nekada čine da se adolescenti osećaju manje vrednim.

Lekari preporučuju da se i dalje uzimaju lekovi šest meseci nakon što je postalo prilično dobro. Količina serotonina u mozgu se ponovo stabilizuje i telo je u stanju da zadrži nivo serotonina na normalan nivo.

Svako ko je ikada imao depresiju može se razboleti ponovo. Važno je da ljudi znaju šta je depresija i potraže pomoć brzo kao i to da se depresija uspešno leci.

Fizički simptomi depresije

Postoje neki očigledni znaci depresije – osećaj tuge, beznađa i anksioznosti – ali depresija može izazvati i neobjašnjive fizičke simptome. Fizički bolovi i depresija su tesno povezano. Najjednostavnije rečeno, bolovi mogu biti deprimirajući, a depresija uzrokuje i pojačava bol. Neka istraživanja pokazuju da bol i depresija dele iste neurološke puteve u limbičkom sistemu (emotivnom delu mozga). Isti hemijski „glasnici“ kontrolišu i bol i rapoloženje. Ljudi sa hroničnim bolovima imaju tri puta više šanse da razviju simptome depresije, promena raspoloženja i anksioznosti, a kod depresivnih pacijenata se javlja tri puta veći rizik od dobijanja nekih hroničnih bolova.

Mnogi ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže pomoć, jer ne znaju da su bolovi fizički simptomi depresije. Veoma je važno razumeti i koji su fizički simptomi depresije i da se lečenjem depresije može izlečiti i bol, kao i obrnuto.

simptomi depresije fizicki

Glavobolje. Glavobolje i migrene su veoma česte kod depresivnih ljudi. Ako patite od migrena, one će se pogoršati ako ste depresivni. Veza između depresije i migrena je veoma bliska i javlja se kod više od 10 posto ljudi. Ljudi koji su imali teže oblike depresije su imali triput veće šanse da dobiju migrenu ako je ranije nisu imali, a ako su imali migrene – bilo je pet puta više šanse da se javi i depresija.glavobolje su najšešći fizički simptomi depresije.

Problemi sa varenjem. Gađenje, mučnina, dijareja i hronična opstipacija se mogu pojaviti kao fizički simptomi depresije. I do 60 posto ljudi koji imaju iritabilni sindrom creva imaju neki psihološki poremećaj, a najčešće je to depresija ili anksioznost. Kod ljudi koji imaju hroničnu mučninu, mnogo su veće šanse da se javi anksioznost, a još je veća šansa da se razvije depresija. Depresija je moguć uzrok digestivnih problema i to bi svakako treba ispitati pre nego što se počne sa nekim tretmanom.

Promene u apetitu i telesnoj težini. Nekoliko ispitivanja je pokazalo da je prekomerna telesna težina povezana sa simptomima depresije, istorijom depresije i drugim sličnim problemima (posebno anksioznošću). Starija istraživanja su ukazala na to da je ova pojava češća kod žena nego kod muškaraca, mada se ovaj trend menja. Istraživanje sprovedeno 2006. godine je pokazalo da je veza između gojaznosti i depresije ista i kod muškaraca i kod žena. Kod nekih depresivnih ljudi stvar je suprotna – gube apetit i tako mršave.

Bolovi u grudima. Ako ste ikada imali bolove u grudima, jako je važno da potražite lekarsku pomoć. To može biti znak ozbiljnih problema sa srcem, mada se ovi bolovi ponekad povezuju sa depresijom. Postoji nekoliko uobičajenih faktora kod ljudi koji imaju bolove u grudima, koji nisu povezani sa biomedicinskim faktorima poput srčanih ili drugih bolesti. Depresija je jedan od najčešćih faktora.

Poremećaj spavanja. Ljudi koji imaju depresiju, imaju poteškoća da zaspu ili se bude rano ujutru i ne mogu da se ponovo uspavaju. Oko 15 posto ljudi koji imaju depresiju previše spava. Manjak sna sam po sebi ne izaziva depresiju, ali može biti faktor rizika. Manjak sna uzrokovan nekom drugom bolešću ili anksioznošću može značajno pogoršati depresiju.

Iscrpljenost i zamor. Da li se osećate iscrpljeno i popano, bez obzira na to što mnogo spavate? Depresija i iscrpljenost nisu iznenađujuća pojava.Umor i malaksalost su često fizički simptomi depresije.Depresija i zamor se „hrane“ jedno drugim i to je začarani krug kome se ne znaju ni početak ni kraj. Depresivni ljudi imaju mnogo veće šanse da razviju hroničan umor, a kod ljudi koji su hronično umorni, velik je rizik od pojave depresije.

Bolovi u leđima. Ako već patite od bolova u leđima, oni se mogu pogoršati ako postanete depresivni. Jedno univerzitetsko ispitivanje je utvrdilo da ljudi koji nisu imali problema sa bolovima u vratu i leđima, a imaju depresiju, imaju i četiri puta veće šanse da se kod njih jave bolovi u vratu i donjem delu leđa, u poređenju sa ljudima koji nisu depresivni.

Bolovi u mišićima i zglobovima. Depresija može pogoršati sve vrste hroničnih bolova. Jedno istraživanje je pokazalo da se simptomi artritisa mogu ublažiti ako se depresija leči.

Anksioznost i depresija – simptomi, lečenje, razlika

Anksioznost je često povezana sa depresijom. Zato je važno da se oba poremećaja leče istovremeno.Gotovo polovina ljudi koji pate od depresije je istovremeno i anksiozna. Stručnjaci još uvek nisu utvrdili razlog.

I depresija i anksioznost se lako mogu izlečiti uz pomoć lekova, terapije i promene životnih navika.

Ljudi koji imaju neki anksiozni poremećaj – društvenu anksioznost, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj ili fobiju – veći deo života provode u stanju panike. Kroz neko vreme dolazi i do depresije. Nema nikakvog zvaničnog objašnjenja zašto se anksioznost i depresija često javljaju zajedno. Ono što je važno jeste da se i jedno i drugo lako leči.

anksioznost i depresija

Zašto anksioznost dovodi do depresije ?

Anksiozni poremećaji su mnogo više od brige i nervoze. Anksiozni poremećaji izazivaju neverovatan strah vezan za stvari o kojima mnogi ljudi uopšte ne bi ni razmišljali. Mnogi ljudi koji imaju neki poremećaj anksioznosti u potpunosti shvataju koliko su njihove misli iracionalne, ali ne mogu da se izbore sa njima.

Terapeut Sara Konoli kaže: Reč je o ciklusu. Kada postanete anksiozni, imate opsesivne misli o nekom problemu ili brizi i osećate se loše zbog toga. Tada se osećate kao da ste omanuli i javljaja se depresija.

Depresija i anksioznost imaju komplikovanu povezanost.

Pojava depresije kod ljudi koji već imaju neki anksiozni poremećaj je vrlo česta. Gotovo polovina ljudi koji imaju težu depresiju ima i anksioznost. Ljudi koji su depresivni često se osećaju anksiozno i zabrinuto, tako da jedno lako „vuče“ drugo. Anksioznost je često prethodnica depresije.

Postoji teorija i da i depresija i anksioznost mogu biti i biološki predisponirani.

Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja ili nekog anksioznog poremećaja imaju mnogo veće šanse da obole od depresije.

Češće kod anksioznosti nego kod depresije, postoji i porodična anamneza, tako da se smatra da postoje i genetske predispozicije za ove poremećaje. Neki ljudi svoju anksioznost prenose na svoju decu.

Simptomi anksioznosti i depresije

Postoje neki znakovi da osoba pati i od anksioznog poremećaja i od depresije:

  • Konstantan, iracionalni strah ili briga.
  • Fizički simptomi: ubrzan rad srca, zamor, glavobolje, toplotni napadi, znojenje, bol u stomaku, poteškoće sa disanjem.
  • Promene u ishrani – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Poteškoće sa pamćenjem, koncentracijom i donošenjem odluka.
  • Neprekidan osećaj tuge i bezvrednosti.
  • Gubitak interesovanja za hobije i razne aktivnosti.
  • Umor i razdražljivost.
  • Osoba je stalno u grču i ne može da se opusti.
  • Napadi panike.

Lečenje

I anksioznost i depresija bi trebalo da se leče istovremeno. Efikasne strategije lečenja uključuju:

Kognitivno-bihejvioralnu terapiju, koja se često koristi za lečenje anksioznog poremećaja, koji prati depresija. Ovakva terapija uči ljude da se izbore sa svojim strahovima, anksioznošću i simptomima depresije tako što će shvatiti šta ih zaista izaziva. Ljudi uče i kako da preuzmu kontrolu nad svojim emocijama.

Antidepresivi, koji se mogu prepisati i kao lek za oba problema. Ovi lekovi se često koriste uz terapiju.

Vežbanje, koje pomaže i kod depresije i anksioznosti. Vežbanjem se u organizmu oslobađaju biohemijske supstance, koje nam pomažu da se osećamo bolje i pomažu da se opustimo. Samo sa 10 minuta šetnje se mogu olakšati simptomi anksioznosti i depresije u narednih nekoliko sati.

Tehnike opuštanja, koje uključuju meditaciju i slične tehnike. Ove tehnike olakšavaju i anksioznost i depresiju i poboljšavaju kvalitet života.

Organizacije koje nude lečenje mentalnih problema, što mogu biti i bolnice i grupe za podršku.

Znaci upozorenja koje ne bi trebalo ignorisati

Ljudi bliski osobama koji imaju anksioznost i depresiju bi trebalo da razmisle da li su zapazili sledeće znake upozorenja:

  • Loša svakodnevna briga o sebi – npr. osoba neće da održava ličnu higijenu, neće da ustane iz kreveta ili neće da jede.
  • Iznenadne i ekstremne promene raspoloženja.
  • Nasilje, pretnje i agresivnost.
  • Zavisnost od alkohola ili droga.
  • Zbunjenost i halucinacije.
  • Pričanje o samoubistvu i nedostatku razloga za život.

Lečenje anksioznosti i depresije mora se poveriti stručnjaku. Od vitalne je važnosti da ljudi koji imaju i anksioznost i depresiju prvo odu kod psihijatra, kako bi se isključio bipolarni poremećaj ličnosti. Bipolarni poremećaj je stanje kada emocije variraju od potpune letargije do potpune euforije, od manije do depresije, i ovaj poremećaj se leči sasvim drugačije nego anksioznost i depresija.

Niko ne mora da pati od anksioznosti i depresije, a posebno ne od oba istovremeno. Prvo bi trebalo pričati sa psihijatrom ili terapeutom o simptomima, posebno ako imate samo anksiozni poremećaj, ali ne i depresiju.

Teška depresija, uzroci, lečenje, simptomi i znaci

Šta je teška depresija?

Teška depresija je poznata i kao unipolarni depresivni poremećaj ličnosti i za nju je karakterističan konstantan osećaj tuge i manjak interesovanja za spoljne stimulanse. Reč „unipolaran“ stavlja naglasak na to da postoji velika razlika između teške depresije i bipolarne depresije, koja podrazumeva promene raspoloženja, od depresije do manije. Unipolarna ili teška depresija podrazumeva samo depresiju, negativne emocije i simptome.

Srećom, teška depresija je dosta izučavano stanje i obično se lako leči kombinacijom antidepresiva i terapije. Ovde ćemo detaljnije opisati simptome, uzroke i lečenje teške depresije.

Uzroci teške depresije

Iako je teška depresija vrlo raširen poremećaj, uzroci depresije su brojni. U medicinskom žurnalu Neuron navodi se da je genetika glavni uzrok depresije i da tri puta povećava rizik od depresije kod najbližih rođaka (roditelja, dece, braće i sestara)“. To znači da se najznačajniji faktor nastanka depresije nalazi možda i u vašem porodičnom stablu, ali tu je, svakako, i psihološki faktor.

Još neke bolesti i zdravstveni problemi mogu biti ogroman faktor rizika za epizodu teške depresije. Simptomi ovog poremećaja mogu sami po sebi izazvati depresiju, na primer:

  • Promene u apetitu – prejedanje ili gubitak apetita.
  • Neredovno spavanje i promene u bioritmu.

Ako uspete da se vratite u normalu što se tiče ovih navika, verovatno neće to samo po sebi izlečiti depresiju, ali će biti ogroman korak da se olakšaju drugi simptomi, a još je bolje ako se uz to i lečite kod profesionalca.

Još uvek nije poznato koji sve tačno anatomski i psihološki faktori mogu izazvati depresiju, ali se smatra da mogu biti značajni. Uz socioekonomske faktore (na primer, gubitak posla, manjak novca), ovi navedeni faktori mogu biti razlog zašto patite od depresije.

teska depresija

Tipovi depresije

Možda ćete biti iznenađeni kada čujete da postoji više različitih tipova unipolarnog depresivnog poremećaja koji vam mogu otežati život. Svaki od ovih tipova ima različite uzroke, ali je za svaki tipičan isti osećaj nezainteresovanosti za stvari u kojima ste nekada uživali i osećaj melanholije. Ovi tipovi su podeljeni u podvrste, koje određuju koliko će depresija potrajati i kako bi se lakše odredile karakteristike.

Sezonska depresija (sezonski depresivni poremećaj) je poremećaj koji direktno izaziva određeno doba godine. Najčešće se javlja u zimskim mesecima, kada ima malo sunca. Neki stručnjaci smatraju da se ovaj poremećaj uspešno leči terapijom svetlošću, mada gotovo polovina pacijenata tvrdi da im se stanje nije uopšte poboljšalo nakon ovog tretmana. Zato se preporučuje savetovanje sa stručnjakom, a ponekad i antidepresivi.

Psihotična depresija podrazumeva stanje kada se javljaju halucinacije ili deluzije koje nemaju veze sa realnošću. Psihotična depresija je obično uzrokovana nekim traumatičnim događajem ili istorijom depresije.

Postporođajna depresija je česta pojava među ženama koje su se tek porodile i uzrokovana je hormonalnm promenama koje se javljaju nakon porođaj. Stres zbog odgajanja novorođene bebe i promene u organizmu direktno utiču na raspoloženje. Čak i ljudi koji su usvojili bebu često imaju simptome karakteristične za postporođajnu depresiju.

Kod melanholične depresije obično se javljaju simptomi na koje pomislimo kad kažemo „depresije“ – gubitak telesne težine i gubitak interesovanja za aktivnosti koje smo nekada voleli. Moguće je da se javi i depresivno raspoloženje slično onome kada izgubimo nekoga koga volimo, tj. jaka tuga. Atipična depresija je obično direktno povezana sa raspoloženjem i komunikacijom sa drugim ljudima. Simptomi uključuju hipersomniju, otežalost u udovima i društvenu anksioznost.

Kada je reč o katatoničnoj depresiji, obično se javljaju motorički problemi i poremećaji ponašanja. Javljaju se oduzetost i nevoljni pokreti. Reč je o psihotičnom poremećaju koji predstavlja opasnost za pacijenta i dodatnu barijeru u lečenju uzročnog poremećaja. Znaci i simptomi katatonije jako loše utiču na osnovne svakodnevne aktivnosti.

Znaci i simptomi

Postoji mnogo faktora koji mogu pojačati uzrok depresije. Oni se uglavnom ogledaju u načinu kako reagujete povodom toga kako se osećate. U zavisnosti od toga koju vrstu depresije imate, mogu se javiti različiti simptomi.

  • Negativno razmišljanje i nemogućnost da se vidi pozitivno rešenje
  • Uznemirenost
  • Nemir
  • Nemogućnost koncentracije
  • Agresija prema bliskim osobama
  • Iritabilnost
  • Udaljavanje od bliskih ljudi i redovnih aktivnosti
  • Hipersomnija
  • Iscrpljenost i letargija
  • Morbidne i suicidalne misli
  • Naglo gojenje ili naglo mršavljenje

Lečenje

Postoji nekoliko metoda lečenja teške depresije. To podrazumeva psihoterapiju, antidepresive, elektrokonvulzivni tretman i druge somatske vrste terapije. Elektrokonvulzivni tretman se obično izbegava, osim u ekstremnim slučajevima, a preporučuju se psihoterapija i antidepresivi. Psihijatar će vam prepisati lekove i razgovarati sa vama, a terapija lekovima će biti različita za svakog u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.

Ako imate bilo kakve simptome teške depresije, trebalo bi da potražite profesionalnu pomoć. Srećom, depresija se odavno ne smatra nikakvom „sramotom“. Ljudi su znatno bolje informisani o depresiji, i vaš lekar će proći kroz sve to sa vama, tako da će lako odabrati tretman koji vama lično najviše odgovara.

Treba da znate da imate opcije. Ne morate biti ograničeni ovim oboljenjem i negativnošću koja obično dolazi sa simptomima depresije. Pričajte sa savetnikom i lekarom – to je prvi korak ka srećnijem i ispunjenijem životu.

Distimija – hronična depresija

Hronični depresivni poremećaj (Dysthymia)

Šta je Hronični depresivni poremećaj (distimija)?

Hronični depresivni poremećaj  (HDP) je oblik hronične depresije. To je relativno nova dijagnoza koja kombinuje dve ranije dijagnoze distimiju i hroničnu veliki depresivni poremećaj. Kao i druge vrste depresije, hronični depresivni poremećaj uzrokuje kontinuirani osećaj duboke tuge i beznađa.

Ta osećanja mogu uticati na raspoloženje i ponašanje, kao i fizičke funkcije, uključujući apetit i san. Kao rezultat toga, ljudi sa distimijom često gube interes za sprovođenje aktivnosti u kojima su nekada uživali i imaju problema da završe svakodnevne zadatke.

Ovi simptomi se vide u svim oblicima depresije.

Distimija, međutim, ima simptome koji su blaži i dugotrajniji.Simptomi distimije mogu da traju godinama i mogu da ometju u školi, na poslu i ličnim odnosima.

Hronična priroda HDP može biti veći izazov da se nosi sa simptomima. Međutim, distimija se uspešno leči kombinacijom lekova i terapije razgovorom.

Simptomi

hronicna depresija

Simptomi distimije

Simptomi HDP su slični simptomima depresije. Međutim, ključna razlika je u tome što je distimija hronična, sa simptomima koji se javljaju u većini dana u trajanju od najmanje dve godine. Ovi simptomi uključuju:

  • trajna osećanja tuge i beznadja
  • problem spavanja
  • niska energija
  • promena u apetitu
  • teškoće u koncentraciji
  • neodlučnost
  • manjak interesovanja u dnevnim aktivnostima
  • smanjena produktivnost
  • nisko samopoštovanje
  • negativan stav
  • izbegavanje društvenih dogadjaja

Simptomi distimije često počinju da se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji. Deca i tinejdžeri sa distimijom mogu izgledati razdražljivi, namćorasti ili pesimisti tokom dužeg perioda. Oni takođe mogu prikazati probleme u ponašanju, loše uspehe u školi, i tešku interakciju sa drugom decom u društvenim situacijama. Njihovi simptomi dolaze i odlaze tokom nekoliko godina, a njihova težina može da varira tokom vremena.

Uzroci

Uzroci hronične depresije

Uzrok distimije nije poznat. Određeni faktori mogu doprineti razvoju stanja. Oni uključuju:

  • hemijski disbalans u mozgu
  • porodična istorija ovog stanja
  • istorija drugih mentalnih poremećaja, kao npr anksioznost ili bipolarni poremećaj
  • stresni ili traumatični životni dogadjaji, npr gubitak voljene osobe ili finansijski problemi
  • hronična fizička bolest, npr srčano oboljenje ili dijabetes
  • fizička povreda mozga, npr potres mozga

Dijagnoza

Dijagnostifikovanje hroničnog depresivnog poremećaja

Da bi dao tačnu dijagnozu, vaš lekar će prvo izvršiti fizički pregled. Vaš lekar će takodje obaviti testove krvi ili druge laboratorijske testove kako bi se isključila moguća medicinska stanja koja mogu biti uzrok simptoma. Ako nema fizičkog objašnjenja za vaše simptome, onda lekar može početi da sumnja da je to stanje mentalnog zdravlja.

Lekar će vam postaviti neka pitanja za procenu vašeg trenutnog mentalnogi emocionalnog stanja. Važno je biti iskren sa svojim lekarom o svojim simptomima. Vaši odgovori će im pomoći da utvrde da li je vaš problem distimija ili druga vrsta bolesti.

Mnogi lekari koriste simptome navedene u dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) za dijagnozu hronične depresije. Ovaj priručnik je objavljen od strane Američkog udruženja psihijatara. HDP simptomi navedeni u DSM-5 uključuju:

  • depresivno raspoloženje skoro svakog dana i većinu tog dana
  • smanjeni apetit ili prežderavanje
  • poteškoće sa uspavljivanjem ili ostajanjem u budnom stanju
  • niska energija ili iscrpljenost
  • nisko samopoštovanje
  • loša koncentracija ili teškoće u donošenju odluka
  • osećanja beznadja

Da se dijagnostikuje distimija kod odraslih  oni moraju da imaju depresivno raspoloženje najveći deo dana, skoro svaki dan, u toku dve ili više godina.

Za decu ili tinejdžere za ovu  dijagnozu poremećaja  oni moraju da dožive depresivno raspoloženje ili razdražljivost tokom celog dana, skoro svaki dan, najmanje jednu godinu.

Ako vaš lekar smatra da imate HDP, on će vas verovatno uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje za dalju procenu i lečenje.

Lečenje

Lečenje hroničnog depresivnog poremećaja

Distimija se leči lekovima i terapijom razgovorom. Za lekove se veruje da su efikasniji oblik lečenja nego terapija razgovorom  kada se koriste samo oni. Međutim, kombinacija lekova i terapije  razgovorom je često najbolji način lečenja.

Lekovi

Distimija može da se leči raznim antidepresivima, uključujući:

  • selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin (Prozac) i sertralin (Zoloft)
  •  triciklični antidepresivi (TCA), kao što je amitriptilin (Elavil) i amoksapin (Asendin)
  • serotonin i inhibitori ponovnog preuzimanja norepinefrina (SNRIs), kao što su desvenlafaksin (Pristik) i duloksetin (Cimbalta)

Možda ćete morati da isprobate različite lekove i doze da se pronađe efikasno rešenje za vas. Ovo zahteva strpljenje, jer mnogim lekovima je potrebno nekoliko nedelja za puni efekat.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako i dalje imate pitanja u vezi vaših lekova. Vaš lekar može predložiti donošenje promene u dozi ili leku. Nikad ne prestajte da uzimate lekove prema uputstvu bez prethodnog razgovora sa svojim lekarom.Prekid lečenja iznenada ili izostanak više doza može izazvati simptome odvikavanja i da se pogoršaju simptomi depresije još više.

Terapija

Terapija razgovorom je korisna opcija lečenja za mnoge ljude koji imaju distimiju. Poseta psihoterapeutu vam može pomoći da naučite kako da:

  • izrazite svoje misli i osećanja na zdrav način
  • se izborite sa vašim emocijama
  • se prilagodite životnoj promeni ili krizi
  • identifikujete misli, ponašanja i emocije koje izazivaju ili pogoršavaju simptome
  • zamenite negativna verovanja sa pozitivnima
  • povratite osećaj zadovoljstva i kontrole u vašem životu
  • postavite realne ciljeve za sebe

Terapija razgovorom može da se radi pojedinačno ili u grupi. Grupe za podršku su idealne za one koji žele da podele svoja osećanja sa drugima koji se suočavaju sa sličnim problemima.

Promene načina života

Distimija je dugotrajno stanje, tako da je važno da aktivno učestvujete u vašem planu lečenja. Činjenje određenih promena načina života može da dopuni medicinske tretmane i da olakša simptome. Ove mere uključuju:

  • vežbanje maker tri puta nedeljno
  • ishrana koja podrazumeva prirodnu hranu, kao što je voće i povrće
  • izbegavanje droge i alkohola
  • poseta akupunkturisti
  • uzimanje odredjenih suplemenata, uključujući kantarion i riblje ulje
  • praktikovanje joge, tai čija ili meditacije
  • pisanje dnevnika

Prognoza

Dugoročna prognoza za ljude sa hroničnim depresivnim poremećajem

Pošto je distimija hronično stanje, neki ljudi se nikad ne oporave u potpunosti. Tretman može da pomogne mnogim ljudima da upravljaju svojim simptomima, ali nije uspešan za svakoga. Neki ljudi mogu i dalje da doživljavaju ozbiljne simptome, koji ih ometaju u njihovim ličnim ili profesionalnim životima.

Kad god da vam je teško suočavanje sa vašim simptomima, pozovite Nacionalnu liniju za prevenciju suicida na 800-273-8255. Postoje ljudi na raspolaganju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji koji će razgovarati sa vama o bilo kom problemu koji možete da imate. Takođe možete posetiti njihov sajt za dodatnu pomoć i resurse.Od pomoći Vam može biti i “Centar Srce” sa sedištem u Novom Sadu. To je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Njihov broj je 021 66 23 393 kao i 0800 300 303 (besplatan broj)