Category Archives: Psihologija

Strah od smrti – tanatofobija

Autor: Theodoros Manfredi

Pošteno je da se kaže da se svi mi pomalo bojimo smrti i sigurno je niko od nas ne bi izabrao. Međutim neke ljude taj strah vodi do krajnjih granica i u tim slučajevima oni su opisani da pate od “thanatophobie”; – izrazite fobije od umiranja i smrti.

Thanatofobija je složena fobija koja uključuje mnoge stvari i može da se izrazi na mnogo načina – preko straha od mrtvih stvari (Necrophobia), da se  bude mrtav, koncepta smrti, ili ideje umiranja. Međutim, u isto vreme se razlikuje od “anksioznosti od smrti” što je konstantna uznemirenost zbog potencijalne smrti (ali nije fobija).

Strah od smrti se može ispoljiti u drugim slučajevima kao što su opsesivno kompulsivni poremećaj ili hipohondrija. U prvom slučaju osoba ima niz rutinskih akcija koje “mora” da izvrši da bi se osećala smireno, dok u drugom pojedinac ima konstantni strah od bolesti i često sebi utvrđuje dijagnoze sa lošim rezultatima.

Da bi se strah od smrti definisao kao tanatofobija on mora početi da se meša u svakodnevni život čoveka sprečavajući ga da se angažuje u obične aktivnosti ili normalan život.

Uzrok

Uzroci fobije još uvek nisu u potpunosti shvaćeni i postoji dosta neslaganja između psihologa koji proučavaju temu. Neosporno je da postoji neka “vrednost preživljavanja” u strahu od nekih stvari (i posebno od smrti), što znači da je to evolutivna osnova za većinu strahova, međutim, to ne objašnjava zašto samo neki ljudi imaju te fobije i isto tako ne objašnjava zašto su neke fobije naizgled tako nebitne.

Evo nekih drugih objašnjenja.

Psihodinamska teorija

Frojdovski psihologija opisuje fobije kao rezultat potisnutih traumatskih događaja. Ovde “superego “ ima za cilj da zaštiti naš svesni um potiskujući traumatske događaje koji su se desili u detinjstvu sprečavajući nas tako da se sa njima “suočimo”. Međutim, ovo onda završava u nesvesnom umu izražavajući te strahove i strepnje  na različite načine, a u slučaju fobija od “projektovanja”  tih osećanja straha i gađenja na nešto što je slično na neki način. Strah od smrti onda bi, u stvari, bio strah od nečega što se pacijentu desilo u detinjstvu – na primer ako padne u jamu mogao bi zatim da poveže ovu jamu sa grobom – suzbije sećanje i na kraju projektuje svoj strah od smrti  i na slične osobine. Zanimljivo je da je Frojd takođe opisao Thanatos “instinkt “ kao “ nagon smrti” ili “nagon za samouništenjem”  i kao “povratak u neorgansko”.  Drugim rečima on je verovao da svako od nas sahranjeno u svojoj psihi gaji neki impuls da se samouništi (objašnjavajući autodestruktivno ponašanje, uzbuđenje koje traži i impuls da skoči sa visine). Tako bi ovom logikom bilo moguće da psiha može da nas zaštiti od sopstvenog impulsa od smrti i da je to objašnjenje odakle fobija potiče.

Moderniji pristup psihodinamske teorije može da se fokusira na preusmerenje naše psihologije u događaje iz prošlosti (naročito u detinjstvo), ali ignoriše dinamiku ida, ega i super-ega. Ovo bi moglo objasniti onda fobiju od smrti kao da je uzrokovana direktno svedočenjem smrti bliske osobe ili posebno upečatljive smrti nekog stranca (kao što je saobraćajna nesreća).

strah od smrti

Bihejviorizam

Bihejvioristi opisuju svu našu psihologiju u terminima ulaza i izlaza. Ovde se veruje da mi formiramo vezu između različitih stimulusa, tako da bismo mogli da povežemo belu boju sa smrću (kao u Japanu), ili kao u Pavlovljevom poznatom istraživanju gde su psi mogli da nauče da povezuju zvonjavu zvona sa hranom do tačke u kojoj je samo zvono izazivalo pljuvačku.

Tako bi u biheviorizmu opisali fobiju kao vezu između stimulusa i snažnih negativnih emocija ili osećaja kao što su strah ili bol. Onda možemo da “generalizujemo” ovu asocijaciju sa drugim sličnim stimulusima – mentalni model koji je dizajniran da nam pomogne da preživimo bez potrebe da imamo previše negativnih iskustava (u većini slučajeva je to efikasno – i nije potrebno da se opečeš na upaljač ili sveću da bi znao da su vruće stvari vruće). Ovo bi mogao biti rezultat jednog vrlo moćnog događaja, ili mnogih događaja koji deluju kao stalno pojačanje. Na primer onda bi prizor leša mogao izazvati da osetimo trzaj straha od užasa koji tada generalizujemo na sve stvari koje se odnose na smrt.

To nas onda takođe stavlja u negativni obrazac  ponašanja u kome završimo  izbegavajući stimulus i osećaj velike uznemirenosti kada ga vidimo. Ovo dalje sprovodi našu reakciju na stimulus i zato što nikada ne osporavamo naš strah od smrti to znači da nikada ne prekidamo krug.

Ova teorija je veoma verodostojna, a naročito u oblasti fobija i “desenzitizacije” koja se zasniva na ovom objašnjenju u glavnom tretmanu lečenja koje se trenutno koristi za postupanje sa fobijama. Međutim dalje teorije i studije su utvrdile da postoje i mnogi drugi elementi u našoj spoznaji i to uključuje strah i fobije.

Koginitivni bihejviorizam

Kognitivni biheviorizam je trenutno dominantno polje psihologije i “ kognitivno-bihevioralna terapija“  je veoma efikasna u lečenju niza takvih fobija pa i straha od smrti. Za to koristi osnovne pojmove iz biheviorizma a zatim dodaje “kognitivnu” komponentu na to koja se fokusira na naše negativne obrasce misli koje koristimo za kadriranje i kontekst događaja. Na primer, u slučaju fobije ne postoji samo osećaj i strah izazvan slikom, nego i misli koje okružuju ovaj događaj. Na primer, u slučaju straha od smrti mi mislimo da bi stvari kao što su “ja ću biti ništavilo kada umrem“ ili “samo gledajući ovu lobanju je iskušavanje sudbine”  ili “mogu da umrem u svakom trenutku“  i ove misli će služiti samo da pogoršaju strah. Po istom principu racionalizovanjem straha u bezbednom okruženju moguće je prevazići intenzivna osećanja straha i gledati na njih više logično.

Lečenje

Opcije lečenja tanatofobije su različite i zavisiće od toga koji od ovih opisa najviše važi za vas. Posetiti terapeuta neke vrste je svakako dobra ideja i on će biti u stanju da vam pomogne da se pomirite  sa svojim strahom od smrti. Ako posetite psihoanalitičara onda će vas informisati o događajima iz vašeg detinjstva i pokušavati da otkrije neugodna i potisnuta sećanja koja bi mogla da se manifestuju kao strah od smrti. Ili ako posetite bihejvioralnog psihologa onda ćete moći da koristite desenzitizaciju koje će postepeno uključivati povećavanje vaše izloženosti stimulusu koji vas čini da se bojite zajedno sa stalnim reosiguranjem i nagradama – to je nešto što odgovara  mnogim ljudima. KBT ili kognitivno-bihejvioralna terapija će koristiti ovu istu metodu, ali će takođe pomoći da zabeležite sadržaj svojih misli i da se identifikuju i eliminišu negativni misaoni obrasci koji čine vaš strah gorim i da se racionalizuje vaš pogled na smrt. Oni takođe mogu pružiti korisne načine koji vam pomažu da kontrolišete svoje strahove, kao što su npr vežbe disanja i pozitivne afirmacije.

Takođe mogu vam biti ponuđeni antidepresivi ili anksiolitici od vašeg lekara i to vam može pomoći u borbi protiv anksioznosti u vašem svakodnevnom životu. Važno je da se koriste samo oni koji su stvarno potrebni, i da budete sigurni da ste i dalje fokusirani na rešavanje uzroka problema, a ne samo na suzbijanje simptoma kao što je strah od smrti.

Na kraju, istraživanje koncepta smrti nekog vama bliskog i generalno meditiranje na temu takođe može biti od pomoći. Ako ste religiozni tada često posmatrate smrt u kontekstu verovanja koja mogu biti utešna, i da se vide pozitivne strane smrti, kao što su ponovno rađanje i slavljenje života voljene osobe.

Kako pobediti strah i anksioznost

Strahovi i anksioznost

U savremenom svetu, koji je prepun stresa i različitih izazova, strahovi i anksioznost su nešto što je postalo normalno i deo svakodnevnice većine od nas. Osim što se odražavaju na naš socijalni život i svakodnevne aktivnosti, strahovi i anksioznost utiču veoma i na naše zdravlje. Kako savladati strah, pokušaćemo da objasnimo u okviru ovog članka.

Pobediti strahove nije nimalo lako i često zahteva iscrpne terapije i stručnu pomoć, međutim, postoje neki trikovi koji vam trenutno mogu pomoći da se oslobodite straha, da naučite da kontrolišete situaciju u kojoj se nalazite i da iz cele priče vi izađete kao pobednik. Nije fraza kada kažu – ne dozvolite da vas vaši strahovi pobede!

strah

Ako primetite da postajete previše zabrinuti, uplašeni, anksiozni – plašite se, a više ni sami ne znate čega, jednostavno strepite i često doživljavate taj neprijatni napad panike – koristite sledeće korake da vam pomognu da se smirite i da povratite kontrolu.

Kako prevladati strah?

Disanje je kratak spoj za anksioznost

Čuli ste već toliko puta o tome da duboko disanje pomaže da se opustite i smanjite napetost.

Brže i pliće disanje je prvi okidač koji katapultira sve druge anksiozne simptome u akciju. Dakle, kontrolišući svoje disanje, možete da kontrolišete sve druge simptome anksioznosti.

Ako namerno izdišete duže nego što udišete, vaše telo mora da se smiri.

Dakle, ako počnete da osećate strah:

  • zaustavite se
  • fokusirajte se na disanje
  • duboko udahnite (brzo izbrojte do 7 u svojoj glavi)
  • zatim lagano izdahnite (brzo izbrojte do 11 u svojoj glavi).

Ako radite ovo minut ili tako, bićete zapanjeni koliko brzo ste se smirili. Ovo se zove 7/11 disanje, ali brojke zavise od vas, sve dok je izdisaj duži od udisaja.

Pripremite se unapred

Ako ste zabrinuti i uplašeni za predstojeće događaje, primetićete da samo razmišljate o tom događaju i to će početi da uzrokuje fizičke reakcije – naime, anksioznost.

Tako da možda razmišljate o zubaru koga treba da posetite sledeće nedelje i primetićete kod sebe brže disanje ili znojenje dlanova. Ovo zauzvrat nagoni vaše telo da postane još više zabrinuto u aktuelnoj situaciji i tako se začarani krug nastavlja.

Morate da smirite svoj um da se oseća prirodno opuštenije i automatski kada stigne stvarna situacija. Dakle, ovo je neka vrsta reakcije unapred. Vi treba da naučite da kontrolišete situaciju o kojoj razmišljate i koja vam izaziva strah mnogo pre nego što do nje stvarno dođe. Ovo je jedna od tehnika kojom se može pobediti strah.Ovde takođe može pomoći tzv. 7/11 disanje koje smo opisali maločas.

Dakle, kada se nađete u razmišljanju o budućem događaju, primenite 7/11 disanje.

Koristite drugi deo mozga

Kada ste postali vrlo zabrinuti, to je teže da mislite jasno. Ali ako se prisilite da koristite delove “mislećeg mozga”, to će rastvoriti emocije i početi da vas smiruje.

Najlakši način da to uradite je sa brojevima. Možete oceniti svoj strah na skali od 1 do 10, pri čemu je 10 ‘’najviše prestravljen što je moguće’’ i 1 kao ‘’krajnje opušteno stanje’’.

Kada se osećate uznemireno, zapitajte se: “U redu, koji broj na skali sam ja sada? Jesam li ja 7 ili 5?” Samo što radite ovo, smanji ćete nervozu jer ovo brzo pokreće deo mozga za razmišljanje, emocije se ‘’rastvaraju’’ i automatski terate telo da se smiri.Iako na prvi pogled ne izgleda tako ovo je jedna od najboljih tahnika kojom se može uspešno pobediti strah.

Skaliranje straha (poznato i kao “ocenjivanje”) stavlja “ogradu” oko njega, što ga čini lakšim za upravljanje i daje vam snagu da mislite.

Preuzmite kontrolu nad svojom maštom

Strah i anksioznost napreduju kada možemo da zamislimo najgore. Razvili smo maštu da bi mogli da se projektujemo u budućnost, tako da možemo da planiramo unapred. Međutim, sporedni efekat toga da budete u stanju da zamislite moguću pozitivnu budućnost jeste to što ste u stanju da zamislite da sve ide naopako. Malo ovoga može biti korisno, jer nas na neki način upozorava o tome da smo u nekoj realnoj opasnosti, ali nekontrolisana mašta je osnova za anksioznost i strah, koji mogu pokvariti inače srećan i spokojan život.

Neki ljudi zloupotrebljavaju njihovu maštu hronično i tako trpe mnogo više straha od onih koji ili koriste svoju maštu konstruktivno ili koji ne teže da uopšte razmišljaju mnogo o budućnosti.

Prema tome:

sedite i radite svoje 7/11 disanje

zamislite da vidite sebe u situaciji kao da ste mirni, prisebni, hladni, udobno vam je i stvari idu dobro. Ukoliko radite ovo, počinjete da obnavljate svoj um da se oseća smirenije i više optimistično o predstojećim događajima ili redovnim situacijama koje izaziva uznemirenost.

Koristite tehniku svesnosti

Strah i anksioznost mogu da se osećaju kao da “samo nam se dese”, ali zapravo imamo mnogo više kontrole nego što sto toga svesni. Evo šta treba da uradite:

Prihvatite anksioznost. Ne pokušavajte da se borite.

Pazite na anksioznost. Samo pazite i kada je primetite, skalirajte svoj nivo straha i počnite da dišete kako smo vam objasnili (dugi izdisaji).

Ponašajte se normalno. Pričajte ili se ponašajte kao da ništa nije drugačije. Ovo šalje snažan signal vašem nesvesnom umu da previše dramatičan odgovor zapravo nije potreban, jer se ništa neobično ne dešava. Kao vatrogasci koji izlaze i vide da se ništa hitno ne dešava i stoga se vraćaju u vatrogasnu stanicu.

Ponovite gore navedene korake u svom umu ako je potrebno.

Očekujte najbolje. Jedno od najvećih osećanja u životu je shvatanje da možete kontrolisati strah mnogo više nego što ste mislili da je to moguće.

Prevazilaženje straha i anksioznosti će vam dati “rezervni kapacitet” u životu da se fokusirate na ono što zaista želite da budete i da uradite. Potrebno je mnogo napora, ali zamislite koje su nagrade.Kako bi pobedili strah u realnoj situaciji prisetite se ovih saveta.

Napadi panike i prirodna sredstva kao pomoć

Nije u pitanju nova vojna taktika, već stanje čoveka koje preti da se pretvori u ozbiljnu bolest. Ako ste odlučni da pobedite nelagodu koju izazivaju napadi panike, poslušajte naše savete i naučite da vladate situacijom.

U principu panika može biti izazvana bilo kojim neprijatnim događajem. Recimo, ljudi paniče ako se izgube u nepoznatom mestu, ili neko će panikom reagovati na otkaz, kod nekih se panika javlja pri samoj pomisli na to koliko mu je preostalo do kraja života.

Postoje ljudi kojima je neprijatno u prisustvu većeg broja ljudi, doživljavaju panični napad kad razmišljaju o nezavršenim poslovnim obavezama ili ih iz koloseka izbaci bilo kakva promena ustaljenog ritma. Određeni nivo anksioznosti (neprijatni doživljaji) ponekad je čak koristan, jer je upravo on zaslužan za to što ćemo se sabrati i pozitivno delovati (učiniti bilo šta kako bismo otklonili nelagodnost).

Saznajte više> Panični napad simptomi

Međutim, kada su napadi panike česti ili se javljaju toliko snažno da se s tim ne možete izboriti, to je već bolest. Poslušajte savete koje nam je dao ruski psihoterapeut Arkadij Petrov i pokušajte da savladate sporadične napade nelagode, koje danas doživljava gotovo svaki čovek.

Šta je potrebno znati o napadima panike

1. Panika je iznenadno kratkoročno stanje intenzivnog straha ili nelagodnosti. Može biti izazvana realnom ili imaginarnom opasnošću.

2. Napadi panike obično traju od dva minuta do pola sata, ali čoveku kojem se to dešava i minuti se čine kao večnost.

3. Panici su više izloženi osetljivi, uznemireni, ali i zatvoreni i povučeni ljudi.

4. Osnovnim uzrocima napada panike smatraju se veliki stres, bolest,premorenost, strah od novog napada panike itd.

panicni napad

Simptomi napada panike

– malaksalost, slabost, nesvestica;
– lupanje srca;
– otežalo disanje, gubitak daha, stezanje u grudima;
– naleti toplote na hladnoće;
– neprijatan osećaj u želucu (krčanje, težina), poremećaj u radu creva;
– vrtoglavica;
– drhtanje ruku i nogu, teturanje;
– strah od smrti ili strah od toga da ćete poludeti

Kako se nositi s napadom panike

Odgovorite sebi otvoreno na pitanje od čega pokušavate da se zaštitite na ovaj način? Dešava se da neko tako pokušava da privuče pažnju, drugi da izazovu saosećanje, da bi dobili, recimo, slobodan dan ili da bi povratili poštovanje, poverenje, na čak i voljenu osobu. Neki ljudi anksioznošću žele da izazovu sažaljenje (i tuđe i svoje), tako lakše opravdavaju svoje postupke, ali i zapadaju u još veći problem. Iskren odgovor samom sebi može biti prvi korak na putu ka ozdravljenju.

– Uštinite se ili stavite na zglob ruke gumicu, a u momentu približavanja panike zategnite je i pustite da vas pecne no ruci – takva bolna manifestacija odvući će vas od negativnih misli i emocija.

– Napregnite se, a zatim se opustite. Sedite ili ustanite (šta vam je udobnije), jako napregnite sve mišiće (bukvalno na nekoliko sekundi), a zatim ih opustite. To će vas, na prvom mestu, preusmeriti na nešto drugo, a potom i otkloniti grčenje i zatezanje mišića.

Uplašite svoju paniku. Uprkos strahu, ne terajte misli koje vas plaše, već radite upravo suprotno, recite sebi: “Hajde da dozvolim da o tome dobro razmislim”. Videćete,
uznemirujuće misli same će pobeći od vas.

– Izjadajte se.
Nemojte da držite u sebi svoje brige, podelite ih sa porodicom ili prijateljima, zatražite savet.

– Obratite se za pomoć. Ukoliko pokušavate da se izborite sa svojim strahovima i brigama, ali vas napadi panike ne ostavljaju na miru, potrebno je posavetovati se sa stručnim licem.

Hitna pomoć u momentu napada

– Počnite s promenom disanja ukoliko želite da se umirite. Kada smo zabrinuti, naše disanje postaje plitko i isprekidano, zato pokušajte da dišete polako i nešto dublje nego obično. Obratite pažnju na svoje pravilno (sporo i duboko) disanje nekoliko minuta – i osetićete da počinjete da se smirujete.

– Ohrabrite se, neumorno ponavljajte da će napad brzo proći. Obično je za to potrebno 5-10 minuta.

– Prebacite se iz svojih unutrašnjih osećanja na ono što vas okružuje. Recimo, obratite pažnju na to kako miriše lišće, kakve je boje haljina devojke koja je prošla pored vas, poslušajte o čemu razgovaraju ljudi oko vas.

– Opustite ramena. Napetost mišića ramenog pojasa i nespokojno raspoloženje idu ruku pod ruku.

– Odbacite okrepljujuće napitke (kafa, alkohol). U stanju uznemirenosti oni vam nisu od pomoći.

– Osmehnite se! Čim to uradite, ili bar prestanete da se mrštite (podižete obrve i slično), u duši će vam biti lakše.

Gradske fobije

Najvažniju ulogu u slučaju fobija igra povećana svest žitelja velikih gradova, odnosno njihova informisanost. Ljudi se možda ne sreću s opasnostima, ali oni stalno o tome čitaju u novinama ili gledaju na vestima, projektujući opasnosti na sebe. Podsvest obično beleži jake emocije, a ne razumne argumente.

Strahove nameću i reklame na primer, ljudima se svakodnevno sugeriše da ih svuda okružuju bakterije (reklame za kućnu hemiju), progoni ih miris znoja (reklame za dezodoranse) i užasavaju se od prerane pojave prvih bora (reklame za kozmetička sredstva i kreme). Takve sugestije pomažu razvoju čitavog spektra fobija – strah od bakterija, strah od prirodnog mirisa sopstvenog tela, strah od pojave bora, odnosno starenja i dr.

Takođe, rad u velikom gradu zahteva i veći profesionalizam, brze reakcije, nameće veću odgovornost. Zato je u gradovima čest slučaj pojave i drugih fobija kojih nema toliko u manjim gredinama: strah da se nećete izboriti sa svojim poslom, nećete razumeti stručne termine ili strah od kompjutera.

Prirodni lekovi kao pomoć

– U ublažavanju napada panike dobro se pokazao matičnjak: 10 g suvog lišća kuvajte sa pola litre vode i ostavite da odstoji dva sata. Procedite i dobro pritisnite biljku da izađe esencija. Pijte tri puta dnevno po 2/3 šolje, po želji dodajte kašičicu meda.

– Nana je odličan borac protiv nelagode. Za pripremu ovog narodnog leka uzmite dve kašike nane, prelijte je šoljom ključale vode i pustite da odstoji dva i po sata. Procedite i pijte po jednu šolju tri puta dnevno.

– Postoje slučajevi kad napade panike prati poremećaj sna i tad se preporučuje upotreba čaja od lipe. Jednu kašiku cvetova prelijte sa 1/2 litra ključale vode. Pijte no trećinu šolje tri puta dnevno s dodatkom meda.

– Panika i anksioznost uspešno se neutrališu mednom mešavinom. Uzmite šolju semenki mirođije i 2 kašike iseckanog korena valerijane. Dobro to pomešajte, stavite u litarski termos i prelijte ključalom vodom. Ostavite nekoliko dana da odstoji, na procedite i smesi dodajte 2 šolje meda. Promešajte i konzumirajte po kašičicu pola sata pre jela.

– Infuzija od nevena i kupine odlično je sredstvo koje oslobađa od napada panike. Potrebni su vam cvetovi nevena i listovi kupine u odnosu 1:1. Jednu kašiku mešavine prelijte sa 600 ml ključale vode. Ostavite jedan sat da odstoji pa procedite. Pijte 4 puta dnevno nakon obroka, po 150 ml.

– Psihičku smirenost donosi čaj od majčine dušice, koja je odavno u narodu poznata kao pomoć protiv depresije, panike i napetosti. Uzmite 2 kašičice suve biljke i prelijte sa 300 ml ključale vode. Neka odstoji 10 minuta na pijte 4 puta dnevno nakon obroka (po 1 šolju).

– Rusi, kad imaju problema s napadima panike, piju čaj od biljke kineski limunovac (lat: Schisandra chinensis). Deset grama suvog lišća ove biljke prelijte šoljom ključale vode. Kuvajte 15 minuta, iscedite i po potrebi dodajte još malo vode (da biste napunili šolju).Uzimajte po supenu kašiku dva puta do ručka.

SUICID-SAMOUBISTVO

Suicid potiče od latinskih reči sui, što znači sebe i cidium, što znači ubistvo. Samoubistvo je autoagresivni čin, sa fatalnim ishodom, pri čemu je težnja za usmrćenjem bila očigledna okolini.

Kod parasuicida ili tentamena (pokušaja), takva težnja postoji, očigledna je, ali nije dovršena.

Samoubistvo je čin koji je planiran i sproveden na takav način da će sigurno biti smrtonosan.

Samoubistvo je čin sa smrtnim ishodom, u kojoj osoba namerno radi bilo šta što je fatalno po nju.

samoubistvo

Neke osobe su u posebnom riziku od samoubistva:

  • ljudi koji su izgubili dete, supružnika, partnera ili bliskog prijatelja.
  • zavisnici od tableta, alkohola ili droge
  • duboko depresivne osobe
  • oboleli od shizofrenije (šizofrenija je bolest koja, između ostalih stvari, može dovesti do zastrašujućih halucinacija i deluzija).
  • bliski prijatelji ili rodjaci su počinili samoubistvo
  • lica koja su prethodno pokušala samoubistvo
  • pacijenti sa teškim fizičkim bolestima

Nezaposleni, siromašni, usamljena i stara lica bez bliskog kontakta sa porodicomU Norveškoj izvrši samoubistvo 15 na 100.000 ljudi za godinu dana. To je više nego ikada ranije. U Srbiji je broj samoubistava porastao za 20% u odnosu na period od pre 20 godina.

Samoubistva su tri puta češća kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci biraju više nasilne metode, kao što su upotreba vatrenog oružja, vešaflje i davljenje. Žene češće biraju uzimanje veće količine nekih lekova ili sebi nanose po-sekotine (uglavnom zglob). Žene imaju više pokušaja samoubistva nego muškarci, dok muškarci češće uspevaju u svom pokušaju da oduzmu sebi život.

Šta izaziva samoubistvo?

Osoba koja pokušava da se ubije, po prirodi je impulsivna više od drugih. Nepovoljni socijalni i psihološki faktori su naravno takodje nose, kao i mentalne bolesti, visok faktor rizika.

Poseban rizik je period nakon otpusta pacijenta sa psihijatrijskog odeljenja. Ljudi koji su prethodno pokušali samoubistvo, takođe imaju povećan rizik od recidiva. Alkoholičari, narkomani, AIDS-pacijenati, zatvorenici ali i neke profesionalne kategorije imaju povećan rizik. Usamljene i socijalno izolovane osobe su najranjivije.

Kako dijagnostikovati rizik od suicida?

Dijagnoza se očigledno zasniva na pokušaju samoubistva od strane pacijenata jer to nam govori šta se dogodilo i šta može da se ponovi. Pretnja samoubistvom nikada ne može biti zanemarena.

Važan deo je lekarska praćena depresije. Neophodno je da se utvrdi da li postoji bilo kakva ozbiljna mentalna bolest, kroz intervju i iz informacija iz okoline.

Često se sreću neobične ideje, deluzije halucinacije i konfuzija, to može da znači da pacijent ima mentalnu bolest. Ispitivanje fizičkih bolesti je takođe važna, jer ozbiljne i hronične bolesti predstavljaju veliki rizik.

Ljudi koji su imali pokušaj samoubistva ili suicidne planove bi trebalo da imaju kontakt sa svojim lekarom i psihijatrom kako bi prevenirali suicid.

Samoubistvo je kraj dugog i bolnog procesa. Bol je bila isuviše teška da se nosi. Ovo se obično prenosi na različite načine u porodici i sa bliskim prijateljima i kolegama. Ranija iskustva, gubitak, teške emocije i patnja leže u osnovi samoubistva.

Samoubistvo je posebno traumatski događaj za preživele. Psihijatri su sve više svesni važnosti psiholoških intervencija posle traumatskog događaja tentamena.

Događaji koji se doživljavaju katastrofalno za pojedinca i porodicu, kao što je samoubistvo, može biti baš delom rezultat manje podrške i smanjene svesti zajednice. U nekim slučajevima, preživeli otkrivaju da osećaju da su izolovani i da ih drugi gledaju sa visine.

Znaci upozorenja kod odraslih koji imaju visok rizik za samoubistvo:

  • depresija ili mentalno zdravstveno stanje, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično–depresivne bolesti), ili shizofrenija
  • depresija nakon stabilnog stanja, što može da znači da je osoba donela odluku da okonča plan samoubistva
  • prethodni pokušaj samoubistva
  • alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  • preokupiranost smrću u razgovorima
  • poklanjaju ličnu imovinu

Faktori koji mogu povećati rizik od samoubistva:

  • član porodice je počinio samoubistvo
  • porodična istorija depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije
  • istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja
  • dijagnoza ozbiljne bolesti
  • nedostatak interpersonalnih odnosa
  • razvod
  • nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt bračnog druga ili drugog člana porodice, ulazak u brak, raspad braka, rođenje deteta, gubitak posla, napredovanje ili degradacija na poslu ili pravni problemi

Znaci upozorenja kod starijihosoba koje imaju sklonost ka samoubistvu:

Samoubistvo povećava stopu sa uzrastom i najviša je među muškarcima starosti 65 i više godina. Razvedeni udovac i muškaraci iz ove starosne grupe imaju najveću stopu samoubistva, i najčešći način samoubistva je vatrenim oružjem.

Znaci upozorenja koji mogu biti prisutni kod starijih osoba koji imaju visok rizik za samoubistvo:

  • depresija-starije odrasle osobe imaju veću stopu depresije nego opšta populacija
  • drugi mentalni problem, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti), ili shizofrenija
  • alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  • samoća za duži vremenski period (socijalna izolacija)
  • zaokupljenost smrću u razgovorima
  • dijagnoza ozbiljne fizičke bolesti
  • nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt ili hronična bolest supružnika ili deteta, penzionisanje, ili finansijske poteškoće
  • invaliditet

Znaci upozorenja kod dece koja imaju sklonost ka samoubistvu

Gotovo 1 od 4 tinejdžera razmatra samoubistvo. Neuobičajeno je za mlađu decu da pokuša samoubistvo, osim ako su žrtve zlostavljanja.

Izuzetno je važno da se sve pretnje samoubistvom se ozbiljno shvate i ozbiljno potraži tretman za dete ili tinejdžera. Ako dete ili tinejdžer imaju ova osećanja, razgovarajte sa svojim roditeljima, prijateljima ili sa svojim lekarom.

Određeni problemi povećavaju sklonost za samoubilačke misli kod dece i tinejdžera, dok drugi mogu izazvati pokušaj samoubistva.

Problemi koji povećavaju šanse za samoubilačke misli su:

  • depresija, mentalno zdravlje ili neki drugi problem, kao što su bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti) ili šizofrenija
  • roditelja sa depresijom ili problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
  • postoji već pokušaj samoubistva
  • prijatelj, kolega, član porodice ili heroj (kao što su sportske figure ili muzičari), koji je nedavno pokušao ili izvršio samoubistvo
  • poremećen ili uvredljiv porodični život
  • istorija seksualnog zlostavljanja

Problemi koji mogu aktivirati pokušaj samoubistva kod dece i tinejdžera uključuju:

  • posedovanje ili kupovinua oružja ili različitih lekova
  • problemi sa drogom i alkoholom
  • postojanje samoubistva u porodici
  • problemi u školi, kao što su slabe ocene ili mobing u školi
  • gubitak roditelja ili bliskog “člana porodice ili razvod roditelja
  • pravni ili disciplinski problemi
  • stres zbog fizičke promene koje se odnose na pubertet, hronične bolesti i polno prenosive bolesti
  • neizvesnost oko seksualne orijentacije (kao što su homoseksualnost i biseksualnost)

Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:

  • samoubilačke izjave
  • preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
  • poklanjanje ličnih stvari
  • povlačenje od prijatelja i porodice
  • agresivno ili neprijateljsko ponašanje
  • Drugi znaci upozorenja mogu biti:
  • bežanje od kuće
  • rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
  • zanemarivanje ličnog izgleda
  • promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
  • Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
  • gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
  • promene u navikama ishrane i spavanja
  • otežana koncentracija
  • žale se na dosadu
  • žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
  • osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi

Depresija takođe može biti povezana sa samoubistvom. Staratelji treba da prate promene u raspoloženju, da li pacijent ispoljava negativnost i beznađe i da li razmišlja o samoubistvu ili da povredi sebe.

Pobedite nezadovoljstvo i budite srećni

Psihološke studije opisuju srećne ljude kao one sa samopoštovanjem, sa doživljajem kontrole nad životom, izraženom otvorenošću ka drugima, hrabrošću, sa veštinama rešavanja nesporazuma i konflikata, sa sposobnostima uspostavljanja i održavanja trajnih, stabilnih i zadovoljajućih odnosa sa drugima, i doživljajem osmišljenosti sopstvenog života.

Istraživanja su pokazala da ukoliko ljudi imaju dobre odnose, duže žive i srećniji su! Tako, srećni partneri sa sličnim temperamentima i dobrom međusobnom komunikacijom, sa obraćanjem bez kritike, koji koriste humor, zdraviji su i duže žive!

Sreća se možda ne može kupiti, ali to koliko ćete biti srećni može se izračunati! Tokom poslednjih nekoliko godina razvio se pravac u psihologji koji se naziva pozitivna psihologija, i koji se prevashodno bavi srećom, objašnjava dr Calovska Hercog. Da bi razumeli šta čoveka čini srećnim koristi se formula:

Sreća = nasleđe + životne okolnosti + mogućnosti

Nasledje učestvuje u sreći 40 do 50 odsto. Pod nasleđem se porazumevaju osobine sa kojima se čovek radja, temperament kao genetski predodređen emocionalni tempo koji prati tokom života. U tom smislu ljudi se dele na optimistične i pesimistične.

Optimisti su otvoreni za kontakte s ljudima, sagledavaju situacije kao izazov i više su „skloni” sreći. Pesimisti su skloni strepnji, koja je često jedna od njihovih najizraženijih karakternih crta, i skloni su strahovima.

Okolnosti određuju 8-15 procenata sreće. Životne okolnosti su vezane za uzrast, pol, obrazovanje, religiju, klimu, novac i sve ono što predstavlja životni ambijent.

Mogućnosti čine čak 45 posto čovekove sreće. Mogućnosti su deo svesne namere, odnosno želje i akcije da se život oblikuje onako kako mi to želimo.

Ljudi mogu naučiti i koristiti mogućnosti i povećati ličnu sreću za 25 posto, kaže dr Calovska Hercog.

Sreća se gradi kroz tumačenje „grešaka” iz prošlosti kao putokaza u menjanju i uticanju na sopstveni život. Sreću čini i poznavanje i usvajanje ispunjavajućih ciljeva koji donose radost, smelost i istrajnost u njihovom dosezanju, kao i prisutnost u “sada i ovde“, oblikovanje i trajanje u otvorenim, nekritizerskim odnosima sa drugima.

PUT DO SREĆE JE UMEĆE !

Smisao

Pokušajte da definišete smisao vašeg postojanja. To ne moraju biti neke civilizacijski bitni doprinosi, možda ste jednostavno potrebni nekome. Bez jasno definisane svrhe života, sedam od deset ljudi oseća da im je život neispunjen.

Strategija

Treba da znate šta želite. Napravite prioritetne ciljeve, odredite načine (po etapama) na koji ih možete ostvariti i odredite rok.

Očekivanja

Ljudi koji su srećni ne dobijaju sve što žele, ali žele većinu stvari koju su dobili. Ljudi koji su nezadovoljni u životu sebi često postavljaju nedostižne ciljeve i tako sami sebi “smeštaju” neuspeh.

Sedi i razmisli

Često zaboravimo da sednemo i razmislimo gde smo bili na početku, a dokle smo stigli sada. Prirodno je da čovek uvek traži više, ali bolji je pristup da se setite svog početka i cenite to koliko ste postigli.

Eee.. da sam..

Provoditi vreme u zamišljanju šta je moglo biti, da samo može da se promeni neka sitnica, neka mala odluka iz vašeg života, je kontraproduktivno i čini vas nesrećnima. Nemojte uzalud trošiti vreme razmšljajući kako da promenite prošlost.

Krivica

Kada nam stvari u životu ne idu najbolje, ponekad krenemo da pravimo spisak koliko smo puta doživeli neuspeh, sa postupcima kojima smo prouzrokovali problem. Ovakav način razmišljanja ne samo da nas može uznemiriti, nego čak može da nas blokira i oteža svakodnevno funkcionisanje. Istina je da je svaka situacija nastala kao rezultat stvari koje su nekada pod vašom kontrolom, a nekada nisu. Nemojte sebe obmanjivati tako što ćete misliti da ste lošu situaciju sami stvorili. Ima više smisla baviti se rezultatima rada, nego greškama u radu.

Više elemenata

Vaš život se sastoji iz više različitih ravni. Nemojte se fokusirati samo na jednu stvar u životu, pa da ne osetite zadovoljstvo ako vam je ta oblast nestabilna. To vam može postati sve o čemu razmišljate, i može da ubije zadovoljstva u svemu drugom – u onim stvarima koje biste inače voleli.

Popustljivost

Čak i kada ste u pravu ništa nećete postići time što ćete se stalno suprotstavljati onima koje volite. Samo se setite koliko su vam oni važniji od teme o kojoj raspravljate. Preterana kritika u vezama umanjuje osećanje sreće i do jedne trećine.

Zajedno

Zajednička interesovanja i aktvnosti učiniće da se osećate prijatnije sa porodicom i prijateljima. Ona će vam omogućiti da shvatite da je ono što vas veže mogo dublje nego samo slučaj.Svako zajedničko interesovanje između ljudi u vezi povećava verovatnoću trajanja veze i utiče na povećanje životnog zadovoljstva.

Prijateljstva

Obnovite stara prijateljstva, iskoristite mogućnosti da na poslu i među poznanicima stvarate nove, i učvršćujete postojeće veze.Ljudima je potreban osećaj da su deo nečeg većeg, da im je stalo do drugih i zauzvrat, da je drugima stalo do njih. Veze se grade na osnovama obostranog poštovanja, i ne postoji bolji način da se to poštovanje ispolji nego da ponekad pokažete koliko vam je do nekoga stalo.
Marijana Vasiljević

Kriza srednjih godina

Godine ne mogu da se vrate, kao kazaljke na satu, ma koliko bi to neki želeli. Uglavnom oko 50. rođendana, i muškarci i žene počinju da svode račune, šta su želeli a šta postigli, i mahom se suočavaju sa strahom od starosti.

Uz to, priroda je tako udesila da se i telo u to vreme menja, počinju da se javljaju prvi simptomi meno i andropauze, muškog i ženskog klimaksa. Sve to predstavlja dobru podlogu za fenomen koji je poznat kao kriza srednjih godina.

Muškarci i žene koji su dobro si tuirani, profesionalno ostvareni imaju dovoljno novca, povlače neke konkretne poteze kojima žele da vrate mladost.Podvrgavaju se hirurškim intervencijama i koriste razna sredstva da bi uklonili vidljive znake starosti bore, salo, zatežu kožu.

Uglavnom je to oružje žena, mada ni muškarci ne beže od estetike, ali su njima na prvom mestu neka druga sredstva -skupi automobili, mobilni telefoni, odela, cipele… I naravno, oboje imaju mlade ljubavnike.

kriza srednjih godina

Iako na početku planiraju da to bude samo avantura, paralelna veza, preljubnici, upadaju u zamku emocija, veza se otkrije i to neminovno ugrozi brak.

I oni koji ne odskaču u društvu, prosečni muškarci i žene, doživljavaju krizu srednjih godina, ali na malo drugačiji način. Znakovi klimaksa valunzi, nesanica, problemi sa metabolizmom, promene raspoloženja, sklonost depresiji – mogu da utiču da se žena oseća loše, i psihički i fizički, i ako se potpuno prepusti tom stanju, može da sklizne u depresiju.

Muževi su uglavnom približnih godina i takođe imaju svoj paket tegoba – nervozu, probleme sa metabolizmom, često prostatom što automatski povlači i problem sa potencijom.

Starenje treba prihvatiti kao normalni životni proces zato što svako doba ima svoje privilegije, prednosti nedostatke. Ako nedostaci idu u paketu sa menopauzom, prednosti su to što je već izgrađen životni stil, zacrtani ciljevi, preokupacije, sve je u životu postalo stabilnije i sigurnije. To je zrelo doba u kome još može da se voli i da se fizički uživa, da se neguje partnerski odnos. Do kasnih godina može čovek da bude efikasan u svemu, čak i da se zaljubi.

Zlatno doba ima prednosti, i ne treba od starosti stvarati bauka, jer zdravlje zavisi i od životne filozofije.

Optimisti, koji su skloni da svemu prilaze sa vedrije strane, imaju smisla za humor, aktivni su i mentalno i fizički, imaju prijatelje, promene koje neminovno nastaju podnose mnogo lakše i prolaze kroz taj period mnogo bezbolnije, nego pesimisti. To se odnosi i na zdravlje. Pesimisti su skloni svim mogućim oboljenjima, od mentalnih do fizičkih. Ta životna filozofija pesimizma prosto urušava imunitet.

Zdravlje tela zavisi od toga da li zdravo mislimo. Svime komandujemo iz glave, pa tako pozitivnim mislima i kriza srednjih godina može da se svede na minimum. Zapravo, ta hormonska promena i ne treba da bude kriza, već period u razvoju individue, kao što su pubertet ili adolescencija.

Krizu srednjih godina lako mogu da odaju: nervoza, napetost, nezadovoljstvo sobom i životom, koje se reflektuje na sve ukućane. Tu su i razni neadekvatni načini kako da se iz krize izađe, pa tako neko beži u posao, neko u alkohol a neko u paralelne veze.

Znaci mogu da se vide i u ponašanju, može da se uoči nedostatak tolerancije, fitilj je kraći za mnoge stvari. Javlja se usmerenost na sebe, počinje doterivanje, odlazak u fitnes centre… To su jasne manifestacije da se dešava neka promena. Sve to može biti korisno, ukoliko nije preterano.

A ako se problem prepozna na vreme i postoji dobra volja da se kriza reši, sve može da se završi bez većih lomova. Često je neophodna pomoć terapeuta, jer on može da pospeši uspešan izlazak iz krize. Terapeut otvara pozitivne aspekte srednjeg doba i usmerava ka konstruktivnim mehanizmima odbrane od starenja.