Category Archives: Psihologija

Nervni slom simptomi, lečenje, saveti

Šta je nervni slom?

Nervni slom je izraz kojim se opisuje period intenzivnog mentalnog stresa. Tokom tog perioda, osoba ne može da funkcioniše normalno i da obavlja svoje svakodnevne dužnosti. Nekada se ovaj termin koristio da opiše širok spektar mentalnih oboljenja i poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost i akutni stresni poremećaj.

Mada se izraz „nervni slom“ više ne smatra medicinskim terminom, još uvek se naširoko koristi da se opišu intenzivni simptomi stresa i nemogućnosti da se osoba nosi sa svojim svakodnevnim obavezama. Ono što ljudi smatraju nervnim slomom, u nekim slučajevima može biti nedijagnostikovana mentalna bolest.

Ne postoji slaganje oko toga šta je zapravo nervni slom. Ovaj termin generalno obuhvata duži period kada fizički i emotivni stres postane nepodnošljiv i utiče na sposobnost osobe da živi normalnim životom.

nervni slom simptomi

Nervni slom simptomi

Simptomi nervnog sloma

Pacijenti obično ispoljavaju fizičke, psihičke i simptome u ponašanju kada prolaze kroz ovu fazu. Znaci nervnog sloma variraju od osobe do osobe. Uzrok nervnog sloma dosta utiče na simptome koji se javljaju. Najčešći znaci nervnog sloma su:

  • Simptomi karakteristični za depresiju: gubitak nade, misli o samopovređivanju i samoubistvu.
  • Anksioznost, visok pritisak, napeti mišići, trešenje ruku, vrtoglavica, nervozan stomak, drhtavica.
  • Ekstremne promene raspoloženja.
  • Panični napadi, koji uključuju bol u grudima, užasan strah i poteškoće sa disanjem.
  • Paranoja, što obično podrazumeva i uverenje da pacijenta neko posmatra ili uhodi.
  • Takozvane flešbekove, sećanja na traumatični događaj, što obično ukazuje na nedijagnostikovani posttraumatski stresni poremećaj.

Ljudi koji su doživeli nervni slom obično izbegavaju porodicu, prijatelje i kolege. Znaci tog povlačenja su:

  • Izbegavanje društvenih obaveza.
  • Loš san i poremećaji ishrane.
  • Nedovoljna i neredovna higijena.
  • Nedolaženje na posao.
  • Izolacija u kući.

Faktori rizika koji mogu izazvati nervni slom

Kada je osoba pod prevelikim stresom i ne zna kako da se nosi sa njim, obično dolazi do nervnog sloma. Taj stres je obično izazvan nekim spoljnim faktorima i ti faktori rizika mogu biti:

  • Konstantan stres na poslu.
  • Neki traumatičan događaj (npr. smrt bliske osobe).
  • Ozbiljni finansijski problemi.
  • Velike životne promene (npr. razvod).
  • Loš san i nedovoljno odmora.
  • Istorija anksioznih poremećaja.
  • Porodična istorija anksioznih poremećaja.
  • Povreda ili bolest, koja je unela značajne promene u život pacijenta.

Tretman: kako se izboriti sa simptomima ?

Lečenje

Neprekidan i jak stres se može prekinuti uz nešto od sledećeg:

  • Terapija kod sertifikovanog terapeuta.
  • Lekovi koji se dobijaju na recept (antidepresivi i sl.), kako bi se lečio hemijski disbalans u organizmu.
  • Alternativni tretmani (masaža, joga, meditacija).

Ako smatrate da ste pod jakim stresom koji ne možete da kontrolišete, pokušajte da ga ublažite na sledeći način:

  • Duboko udahnite i izbrojte do 10 kada se osećate anksiozno i pod stresom.
  • Izbacite kofen i alkohol iz svoje svakodnevnice.
  • Spavajte redovno i pokušajte da spavate što bolje. Uživajte u toploj kupki pred spavanje, isključite telefon i računar i čitajte nešto opuštajuće pre nego što pođete u krevet.

Kada posetiti lekara i početi lečenje ?

Verovatno se svakome bar jednom dogodilo da oseća da ne može više da se bori sa svakodnevnim stresom. Ako imate poteškoća da zbog stresa obavljate svoje svakodnevne obaveze, onda se ne borite sa tim stresom na pravi način. Nervni slom može biti znak nekog mentalnog poremećaja. Zato, čim primetite simptome nervnog sloma, idite kod lekara.

Lekar će vam pomoći u lečenju fizičkih simptoma. Verovatno će vas poslati kod psihologa ili psihijatra. Ovi profesionalci će vam pomoći u lečenju emotivnih i mentalnih simptoma. I članovi vaše porodice bi trebalo da popričaju sa vašim lekarom.

Saveti za brigu o sebi

Neke promene u načinu života vam mogu pomoći da sprečite nervni slom:

  • Redovno vežbajte najmanje tri puta nedeljno. Makar šetajte po pola sata.
  • Idite kod terapeuta kako biste se lakše izborili sa stresom.
  • Izbegavajte lekove, drogu, alkohol, kofein i druge supstance koje izazivaju stres u organizmu.
  • Spavajte redovno i potrudite se da spavate bar po šest sati svake noći.
  • Praktikujte neku tehniku opuštanja (duboko disanje, meditaciju).
  • Smanjite nivo stresa tako što ćete se bolje organizovati, praviti manje pauze tokom dana i držati se isplaniranih obaveza.

Potrudite se da sami napravite ove promene, ali je ipak najbolje da se posavetujete sa stručnim licem i napravite plan lečenja jer nervni slom može dovesti do veoma ozbiljnih posledica.

Logoreja simptomi, dijagnoza, lečenje

Šta je logoreja ?

Logoreja je termin kojim se označava konstantna i nezaustavljiva brbljivost. Protok govora je izuzetno povećan, a osoba ima potrebu za dugim periodima verbalnog izražavanja.Logoreja je često povezana sa brzanjem u govoru (tahifemijom), koje je slično, a karakterišu ga velika brzina govora i verbalnog toka.

Logoreja može da bude simptom psihijatrijskog poremećaja – maničnog stanja, shizofrenije… Često odražava tahipsihiju, odnosno ubrzani tok misli.

U većini slučajeva se logoreja manifestuje kod osoba sa bipolarnim poremećajem – noviji termin za maničnu depresiju – stanjem kod koga dolazi do naizmeničnih faza depresije i tuge, gubitka volje, nedostatka motivacije, povlačenja u sebe i samokritike i maničnih faza sa tahipsihijom, logorejom, tahifemijom, dezinhibiranim ponašanjem i hiperaktivnošću.

Povezano>>>  Bipolarni poremećaj

Simptomi

Simptomi logoreje su lako prepoznatljivi.

  • Pacijenti govore mnogo i dugo.
  • Njihov govor može da bude nepovezan; ponekad se opisuje kao protok praznih ili nedovoljno smislenih misli i ideja.
  • Tahifemija se u psihijatrijskog patologiji razlikuje, mada je veoma slična jer predstavlja ubrzanje toka govora.

Dijagnostikovanje

Dijagnostikovanje logoreje se zasniva na prostom posmatranju, koje najčešće obavljaju srodnici. Porodice sa istorijom  maničnih ili bipolarnih poremećaja mogu lako da prepoznaju prelaske svojih rođaka u manične faze.

Lečenje

Da bi se logoreja „lečila“, simptomatologija mora da se smesti u kontekst. Lečenje se razlikuje u zavisnosti od toga da li pacijent pati od bipolarnog poremećaja, maničnih kriza ili čak izolovanog shizofrenog stanja.

U kontekstu psihijatrijskih poremećaja, biće primenjeno lečenje antipsihoticima, kao i redovni nadzor psihijatra.

Kod maničnih pacijenata, često se koristi molekul koji se zove litijum i čiji novo u krvi mora da se nadzire.

Kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, lečenje koje reguliše raspoloženje i pri kome se koriste soli litijuma, često je hronično. U slučaju maničnih faza, ovaj tretman se optimizuje, dok se kod depresivnih faza dodaju i antidepresivi.

Anksioznost ili depresija razlike

Napetost, osećaj ukočenosti mišića, drhtanje, preplavljenost utiscima da će se desiti nešto strašno, preznojavanje, ubrzano disanje i lupanje srca najčešći su simptomi anksioznosti.

To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa, samo od stepena intenziteta ovih poremećaja zavisi da li se osoba može bezlekova izlečiti od anksioznosti.

Kako se ispoljavaju anksiozni poremećaji i u čemu se oni razlikuje od depresije?

Grupa anksioznih poremećaja pripada takozvanim neurotskim, stresogenim poremećajima s telesnim manifestacijama. U njih se ubrajaju i fobije, generalizovane anksioznosti, opsesivno prisilni poremećaji, reakcije na stres, konverzivni (histrionični) poremećaji, telesni psihogeni poremećaji, hipohondrijski, kao i stalni somatoforni bol kao poremećaj.

Sve ove entitete karakteriše osećanje bezrazložnog straha, a te različite kliničke slike razvijaju se zbog različitih mehanizama EGO zaštite (zaštite ličnosti).

Osnovna karakeristika anksioznosti jeste bezrazložna napetost, strah, iščekivanje neugodnosti… a sve je to obično praćeno telesnim simptomima. Depresija je, s druge strane, bezrazložna tuga.

Strah od smrti i ludila

anksioznost depresija

Koji su telesni simptomi anksioznosti?

Kao simptomi anksioznosti mogu se javiti vrtoglavica, osećaj lebdenja, nesvestica koja vodi ka panici, pritisak u grlu i grudima, kratko i ubrzano disanje, ubrzani rad srca sa senzacijama aritmije, talasi vrućine praćeni osećajem straha, opsesivna briga i neželjene misli, preznojavanje, osećaj nepovezanosti s onim što se oko vas dešava, kao i druge slične neprijatne manifestacije.

Kako strah i strepnja uz nervozu mogu prerasti u ozbiljan poremećaj?

Strah i strepnja bez realnog osnova bitne su karakteristike paničnih poremećaja. To iščekivanje da će se nešto neugodno dogoditi završava se napadom panike uz mnogo telesnih manifestacija vezanih za disfunkciju vitalno važnih organa. U suštini, najčešći je zapravo strah za sopstveni život ili strah od ludila, što je bitna karakteristika paničnih poremećaja.

Zašto smo anksiozni?

Sadržaji iz našeg nesvesnog, koji su proizvod snažnih trauma ili kumuliranih nezadovoljstava, transformišu se u različite simptome od kojih je iracionalni strah (anksioznost) jedan od najčešćih.

Kako anksiozni poremećaji utiču na svakodnevni život?

Osobe s anksioznim poremećajem su napete, osećaju ukočenost mišića, podrhtavaju, preplavljene su utiscima da će im se desiti nešto strašno, nekad su zbog svega toga tužne, pa se taj tip poremećaja, ako su ravnomerno zastupljeni anksioznost i depresivnost, naziva anksiozno-depresivnim poremećajima. Ovakve osobe otežano funkcionišu i kompromitovane su im svakodnevne aktivnosti i životne radosti.

Može li se boriti protiv anksioznosti bez lekova?

То zavisi od intenziteta anksioznosti. Stepen anksioznosti može biti različit, od blage do vrlo izražene. Vežbe opuštanja mišića, pravilnog disanja i vezivanja misli za neutralne sadržaje mogu ublažiti anksioznost, ili je čak potpuno eliminisati. Za snažne anksiozne poremećaje potrebno je koristiti lekove na način i u dozi kako to tarapeut odredi.

Koje sve vrste terapije anksioznosti postoje?

U terapiji anksioznosti koriste se površinske metode psihoterapije, bihevioralne metode i medikamentozna terapija – lekovi.

Kada je neophodno bolničko lečenje?

Bolničko lečenje samo u slučaju psihotičnih strahova

Bolnička lečenja se obično određuju u slučaju psihotičnih anksioznosti. Na primer, ako pacijent čuje zastrašujući nepostojeći glas, ili pogrešno zaključuje da mu neko može naneti neko zlo, te je zbog toga anksiozan. Klasični anksiozni poremećaj najčešće ne iziskuju bolnički tretman.

Koje su ostale vrste ovih poremećaja?

Fobije su stanja anksioznosti u jasno definisanim uslovima, koji nisu realna opasnost. Osoba je preplavljena telesnim simptomima kao što je lupanje srca, osećaj nesvestice, podrhtavanja, gušenja, a što je često zapravo sekundarni strah od smrti. Fobijski strah se često prepliće s depresijom.

Najčešće fobije su agorafobija (strah od otvorenog prostora), socijalne fobije (strah od crvenjenja, drhtanje ruku, mučnina…).

Specifične fobije su strahovi od pojedinih životinja, visine, grmaljavine…

Panični napadi su telesni simptomi koji se iznenada jave, obično im prethodi takozvani anticipatorni strah i prožeti su uverenjem da će osoba umreti ili poludeti. Panični napadi su ograničenog trajanja.

Kakva je uloga pravilne ishrane i načina života u borbi protiv anksioznosti?

Zdravi stilovi života ublažavaju anksioznost

Zdravi stilovi života podrazumevaju pravilnu ishranu (preferira se mediteranska hrana, više kretanja, adekvatno bavljenje sportom, eliminisanje nepotrebnih lekova i zdrava socijalna komunikacija). Zdravi stilovi života potrebni su svakoj osobi i preveniraju mnoge telesne poremećaje koje prate anksioznost, odnosno sama anksioznost, ublažava se upražnjavanjem zdravih stilova života.

Šizofrenija simptomi i rani znaci, lečenje, uzroci

Shizofrenija ili šizofrenija je poremećaj kod koga pacijent teško može da razluči šta je stvarno, a šta ne; da jasno razmišlja, kontroliše emocije, održava veze sa drugim ljudima i normalno funkcioniše.

Sumnja da vi sami ili neko koga volite ima shizofreniju je zaista stresno. Naravno, to ne znači da nema nade. Šizofrenija se uspešno leči i kontroliše. Prvi korak je da se prepoznaju znaci i simptomi. Drugi korak je da bez odlaganja potražite pomoć. Uz pravi tretman i podršku možete naučiti kako da se nosite sa ovim poremećajem i vodite zadovoljavajuć i ispunjen život.

Šta možete da uradite ?

  1. Naučite šta je mit, a šta činjenica o šizofreniji
  2. Prepoznajte znakove i simptome šizofrenije
  3. Uzmite za ozbiljno suicidalne misli i odmah uradite nešto povodom toga
  4. Saznajte sve što možete o lečenju šizofrenije
  5. Saznajte koje su opcije samopomoći
  6. Naučite koji su uzroci šizofrenije i kako se dijagnostikuje
  7. Naučite što više o ovoj bolesti

Šta je šizofrenija ili paranoidna šizofrenija ?

Šizofrenija ili shizofrenija je moždani poremećaj koji utiče na to kako se pacijent ponaša, razmišlja i kako vidi svet oko sebe. Najpoznatiji oblik shizofrenije je paranoidna shizofrenija. Ljudi oboleli od shizofrenije imaju izmenjenu percepciju realnosti. Može se desiti da vide ili čuju stvari koje ne postoje, pričaju na čudan način, veruju da drugi pokušavaju da ih povrede ili umišljaju da ih neko neprestano posmatra. Ovo uzrokuje poteškoće u odnosima sa drugima i ugrožava im u normalnim dnevnim aktivnostima kao što su kupanje, jelo i obavljanje svakodnevnih stvari, i dovodi do alkoholizma i narkomanije u pokušaju da sami sebi olakšaju bolest. Mnogi shizofreničari povlače se iz sveta, uplašeni su i zbunjeni i postoji povećan rizik da će izvršiti samoubistvo, posebno kada se jave psihotične epizode, depresija i tokom prvih šest meseci lečenja.

shizofrenija simptomi

Šizofrenija je hronični poremećaj i mnogi strahovi vezani za šizofreniju uopšte nemaju realnu osnovu. Većini shizofreničara s vremenom postaje bolje, a ne gore. Lečenje se sve više poboljšava i postoji mnogo stvari koje vam mogu pomoći u lečenju ovog poremećaja. Šizofrenija se u velikom broju slučajeva svodi na „epizode“, tako da su periodi remisije najbolje vreme da naučite strategije samopomoći kako biste smanjili učestalost i trajanje budućih epizoda. Uz podršku, terapiju i lekove, većina ljudi sa ovim poremećajem može lako da pobedi simptome, funkcioniše normalno i vodi život bez problema.

Rani znaci upozorenja

Kod nekih ljudi, shizofrenija se javlja iznenada i bez ikakvog upozorenja. Međutim, kod većine pacijenata se ipak javlja polako, postoje rani simptomi i postepeno, pre prve teže epizode. U većini slučajeva prijatelji i članovi porodice obolelog već neko vreme pre napada znaju da nešto ne valja, iako ne znaju šta tačno.

U ranijim fazama shizofrenije pacijent može delovati ekscentrično, nemotivisano, bezosećajno i udaljava se od drugih. Pacijent se može izolovati od ljudi, zapostavljati svoj izgled, pričati čudne stvari i biti indiferentan prema životu. Zaboraviće na svoje hobije i omiljene aktivnosti i produktivnost na poslu ili u školi će dosta opasti.

Najčešći znaci upozorenja uključuju:

  1. Depresiju i osamljenost
  2. Neprijateljstvo prema drugima i sumnjičavost, kao i ekstremne reakcije na kritiku
  3. Neobraćanje pažnje na ličnu higijenu
  4. Bezizražajan i nezainteresovan izraz lica
  5. Nemogućnost da se izraze emocije, posebno tuga i radost, i neobične reakcije (npr. smejanje u neprikladnoj situaciji)
  6. Mnogo spavanja ili nesanica; zaboravnost i nemogućnost koncentracije
  7. Neobične i iracionalne izjave; neobična upotreba reči u govoru

Iako ovi rani znaci upozorenja mogu da se jave zbog mnogo stvari i uopšte ne moraju biti znak shizofrenije, ipak su razlog za brigu. Ako neobično ponašanje uzrokuje probleme u vašem životu ili životu nekog ko vam je drag, vreme je da potražite medicinski savet. Ako je uzrok shizofrenija ili neki drugi mentalni problem, terapija u začetku bolesti će biti od neprocenjivog značaja.

Simptomi šizofrenije

Postoji pet tipova simptoma koji su karakteristični za shizofreniju. To su: deluzije, halucinacije, dezorganizovan govor, dezorganizovano ponašanje i takozvani „negativni“ simptomi. Međutim, simptomi shizofrenije se drastično razlikuju od osobe do osobe, kako po izraženosti, tako i po tipovima. Nema svaka obolela osoba iste simptomi i simptomi se mogu menjati s vremenom.

Deluzije

Deluzija je ideja koje se osoba čvrsto drži, uprkos čvrstim dokazima da to nije tačno. Deluzije su vrlo česte kod shizofrenije i javljaju se kod 90% obolelih. Obično deluzije podrazumevaju sasvim bizarne i nelogične ideje ili fantazije, kao na primer:

Deluzije o progonu: ovo je uverenje da drugi, obično neodređeni „oni“ proganjaju pacijenta i dolaze kod njega. Ovakve deluzije često podrazumevaju sasvim bizarne ideje, kao npr. „Marsovci pokušavaju da me otruju radioaktivnim supstancama, koje se nalaze u vodi koju pijem“.

Deluzije o obraćanju: sasvim obični događaji pacijentu deluju kao da imaju posebno i lično značenje. Na primer, obolela osoba smatra da se osoba sa bilborda ili televizije obraća direktno njemu i šalje mu neku ličnu poruku.

Deluzije o veličini: u nekim slučajevima, oboleli smatra da je važna ličnost, recimo Isus Hrist ili Napoleon. Druga vrsta deluzija o veličini može podrazumevati uverenje da osoba ima neke posebne moći, npr. da leti.

Deluzije o kontroli: podrazumevaju uverenje da neko drugi kontroliše misli i postupke obolele osobe. Česte deluzije zvuče ovako: „Moje misli mogu da čuju drugi“, „Neko ubacuje ideje u moj mozak“ ili „Tajna služba mi krade moje misli“.

Halucinacije

Halucinacije su zvukovi ili druge senzacije koje se percipiraju kao stvarne, iako postoje samo u glavi šizofreničara. Iako halucinacije mogu biti percipirane kao bila koja vrsta nadražaja, najčešće halucinacije kod shizofreničara su zvučne i javljaju se kada pacijent svoje unutrašnje misli pogrešno interpretira kao da neko drugi to govori.

Halucinacije su veoma značajne shizofreničarima, jer ih doživljavaju kao sasvim realne. Često se ovi zvuci opažaju kao glas neke poznate osobe i najčešće je to kritika, vulgaran govor ili vređanje. Relativne česte su i vizuelne halucinacije. Sve halucinacije se pogoršavaju kada osoba ostane sama.

Dezorganizovani govor

Shizofrenija može izazvati probleme sa koncentracijom i praćenjem niti misli, što se manifestuje u načinu govora. Često se dešava da obolela osoba na pitanje daje sasvim nepovezan odgovor, počinje rečenicu sa jednom temom, a završava sa drugom ili govori nelogične stvari.

Dezorganizovan govor najčešće podrazumeva:

Nelogične asocijacije: brzo se skače sa temu na temu, bez ikakve jasne veze jedne teme sa drugom.

Neologizmi: oboleli koristi reči i fraze koje je sama izmislila i koje samo za nju imaju neki smisao.

Ponavljanje: ponavljanje reči i izjava iznova i iznova.

Besmislena upotreba reči koje se rimuju.

Dezorganizovano ponašanje

Shizofrenija je oboljenje koje ometa aktivnosti usmerene ka nekom cilju, što ugrožava sposobnost obolele osobe da se brine o sebi, da radi i da komunicira sa drugima. Ovo ponašanje se može javiti kao:

  • Nesposobnost da se obavlja svakodnevna rutina
  • Nepredvidivo ili neprikladno ponašanje u određenim situacijama
  • Ponašanje koje deluje besmisleno i nema nikakvu svrhu
  • Nedostatak inhibicija i kontrole

Negativni simptomi (odsustvo normalnog ponašanja)

Takozvani „negativni“ simptomi šizofrenije odnose se na odsustvo normalnog ponašanja koje se javlja kod mentalno zdravih osoba.

Neizražavanje emocija: bezizražajno lice i glas, izbegavanje kontakta očima i odsustvo facijalnih ekspresija.

Nemanje interesovanja i slab entuzijazam: problemi sa motivacijom i nebriga za sebe.

Manjak interesovanja za ostale ljude: osoba se čini sasvim nesvesnom svog okruženja; povlačenje iz društva.

Poteškoće i abnormalnosti u konverzaciji: nesposobnost da se učestvuje u razgovoru; kratki i ponekad nepovezani odgovori na pitanje; monoton govor.

Najčešći mitovi i činjenice o shizofreniji:

Mit Činjenica
Shizofrenija se odnosi na sindrom „podeljene ličnosti“ ili „višestruke ličnosti“ Poremećaj višestruke ličnosti je nešto sasvim drugo i mnogo je ređi nego shizofrenija. Ljudi sa shizofrenijom uopšte nisu „podeljene“ niti „višestruke“ ličnosti, već imaju pogrešnu predstavu o realnosti
Shizofrenija je redak poremećaj Shizofrenija nije tako retka. U proseku, kod jednog od 1.000 ljudi će se nekada u životu razviti shizofrenija
Shizofreničari su opasni Iako imaju deluzije i halucinacije zbog kojih se javlja i nasilno ponašanje, shizofreničari u najvećem broju slučajeva nisu ni nasilni niti opasni
Ljudima sa shizofrenijom se ne može pomoći Iako je u mnogim slučajevima potreban doživotan tretman, prognoze u slučajevima shizofrenije uopšte nisu beznadežne. Uz pravilnu terapiju, većina ljudi sa shizofrenijom može živeti sasvim normalno

Danijelova priča

Danijel ima 21 godinu. Do pre šest meseci je bio dobar student i radio studentski posao u prodavnici električnih aparata. Onda su stvari počele da se menjau. Postao je paranoičan i počeo je da se ponaša čudno. Prvo je postao uveren da su se profesori na fakultetu urotili protiv njega, pošto nisu obraćali pažnju na njegove nelogične odgovore koji često nisu imali veze sa predavanjem. Onda je rekao svom cimeru da su i drugi studenti skovali zaveru protiv njega. Uskoro je i napustio fakultet.

Tada su se stvari još više pogoršale. Danijel je prestao da se kupa, brije i da pere odeću. Na poslu je bio uveren da ga njegov šef posmatra i sluša kroz kamere i bubice ugrađene u ekrane televizora. Počeo je da čuje glasove koji su mu govorili da nađe kamere i deaktivira ih. Prelomni događaj je bio kada je poslušao te glasove, polomio nekoliko televizora vrišteći da neće više trpeti „protivzakonito špijuniranje“. Njegov preplašeni šef je zvao policiju i Danijel je smešten u bolnicu.

Lečenje šizofrenije

Iako je vrlo teško čuti ovakvu dijagnozu, ignorisanjem nećete rešiti problem. Početak tretmana sa iskusnim profesionalcem u oblasti mentalnog zdravlja je ključan za oporavak. Istovremeno, važno je da pacijent ne prihvati da bude obeležen, niti da poveruje mitu kako mu nikada neće biti bolje. Dijagnoza šizofrenije nije doživotna kazna koja se svodi na neprestano pogoršavanje simptoma i opetovane hospitalizacije. Uz pravi tretman i samo pomoć, mnogi ljudi oboleli od šizofrenije su nastavili normalan život i simptomi su im se povukli.

Osnovni tretman

Najefikasnija strategija u lečenju šizofrenije podrazumeva kombinaciju lekova, terapije, promene u životnim navikama i podrške.

Shizofrenija zahteva dugoročan tretman. Većina obolelih od shizofrenije mora da nastavi sa lečenjem čak i kada se oseća bolje kako bi se sprečile nove epizode i kako se ne bi vratili simptomi. Tretman se može promeniti nakon nekog vremena, tako da će lekar smanjiti dozu ili promeniti lekove ako se simptomi povuku.

Lekovi za shizofreniju funkcionišu tako što redukuju psihotične simptome kao što su halucinacije, deluzije, paranoja i dezorganizovano razmišljanje. Međutim, to nije lek za shizofreniju i ima mnogo manje efekta ako se ne radi na uklanjanju asocijalnosti, manjka motivacije i neizražavanje emocija. I pronalaženje pravog leka i prave doze je komplikovano. Iako lekove ne bi trebalo koristiti po cenu smanjenja kvaliteta života, treba biti strpljiv i popričati sa lekarom o svemu.

Terapija može pomoći u borbi sa shizofrenijom, u borbi protiv stresa, za rešavanje problema koji se javljaju u odnosima sa drugima i u komunikaciji. Grupna terapija služi za povezivanje sa drugima koji imaju sličan problem i pruža vrlo važan uvid u to kako su drugi pobedili svoje probleme.

Samopomoć

Može potrajati dok lekovi i terapija ne pokažu koliko su efikasni, a postoji dosta stvari koje obolela osoba može uraditi kako bi kontrolisala simptome, poboljšala svoje raspoloženje i povećala samopouzdanje. Što više pomaže sebi, to će se oboleli osećati manje beznadežno i bespomoćno i veća je šansa da lekar smanji lekove.

Šest načina da pomognete sebi ako ste šizofreničar

  1. Potražite podršku. Ovde nisu u pitanju samo vaši prijatelji i porodica, koji vam pomažu da održite simptome pod kontrolom. Redovna komunikacija sa drugima, oči u oči, je najbolji način da se smirite i oslobodite stresa. Nastavite komunikaciju sa drugima tako što ćete nataviti da radite ili idete u školu. Razmislite o volontiranju negde, uključivanju u grupu za podršku ili učlanjenju u neki klub kako biste provodili vreme sa ljudima koji imaju slična interesovanja kao i vi. Dok god ste okruženi ljudima, osećaćete se mnogo bolje.
  2. Izborite se sa stresom. Mnogo stresa može dovesti do shizofreničnih epizoda, jer se povećava lučenje hormona kortizola. Postoji mnogo načina da smanjite nivo stresa – na primer, pokušajte sa tehnikama opuštanja kao što su meditacija i joga.
  3. Vežbajte redovno. Vežbanje zaista može smanjiti pojavu simptoma šizofrenije, poboljšati vam koncentraciju i energiju i pomoći da se osećate smirenije. Potrudite se da svaki dan vežbate bar 30 minuta, a ako želite, podelite vežbe u tri dela od 10 minuta. Pokušajte sa ritmičkim vežbanjem koje uključuje i noge i ruke, a preporučljive su šetnje, trčanje, plivanje i ples.
  4. Spavajte dovoljno. Kada pijete lekove protiv šizofrenije, verovatno će vam biti potrebno više sna od standardnih 8 sati. Većina šizofreničara ima problema sa spavanjem, ali redovno vežbanje i izbegavanje kofeina vam može dosta pomoći.
  5. Izbegavajte alkohol, droge i nikotin. Zavisnost od raznih supstanci može iskomplikovati lečenje šizofrenije i pogoršati simptome. Čak i pušenje može smanjiti efikasnost nekih lekova za shizofreniju. Ako ste zavisni od bilo čega, potražite stručnu pomoć.
  6. Jedite redovno i hranite se zdravo kako biste izbegli simptome koji se mogu javiti zbog oscilacija šećera u krvi. Omega-3 masne kiseline iz masne ribe, ribljeg ulja, indijskog oraha i lanenog semena mogu vam poboljšati koncentraciju, smanjiti zamor i pomoći kod promena raspoloženja.

Uzroci šizofrenije

Iako uzroci šizofrenije nisu u potpunosti poznati, za sada se veruje da šizofrenija nastaje kao rezultat kompleksne interakcije genetskih i environmentalnih faktora.

Genetski faktori

Iako se shizofrenija prenosi genetski, oko 60% šizofreničara nisu imali u porodici osobe sa ovim oboljenjem. Takođe, mnogi ljudi koji su genetski predisponirani da dobiju shizofreniju nikada ne obole od ove bolesti.

Environmentalni faktori

Istraživanja su pokazali da nasleđeni geni čine osobu podložnijom šizofreniji i tada environmentalni faktori mogu biti ključni faktor za pojavu ovog poremećaja. Sve više istraživanja ukazuje na to da je stres glavni faktor, bilo tokom boravka u majčinoj materici ili kasnije. Ovi faktori mogu podrazumevati sledeće:

  • Prenatalno izlaganje virusnoj infekciji
  • Nizak nivo kiseonika tokom porođaja (zbog dugačkog porođaja ili prevremenog porođaja)
  • Virusna infekcija u najranijim godinama života
  • Ran gubitak jednog ili oba roditelja ili razdvajanje od njih
  • Fizičko, emotivno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu

Abnormalna moždana struktura

Osim abnormalnih biohemijskih procesa u mozgu, abnormalnosti u strukturi mozga mogu igrati značajnu ulogu u javljanju shizofrenije. Ipak, malo je verovatno da je shizofrenija rezultat samo jednog problema u samo jednom delu mozga.

Dijagnostikovanje shizofrenije

Dijatnoza shizofrenije se postavlja tek nakon kompletne psihološke evaluacije, na osnovu medicinske istorije, fizičkog pregleda i laboratorijskih testova koji uključuju druge medicinske uzroke pokazanih simptoma.

Kriterijumi za dijagnostikovanje shizofrenije

Prvi kriterijum je javljanje dva ili više navedenih simptoma u trajanju od najmanje mesec dana:

  • Halucinacije
  • Deluzije
  • Dezorganizovan govor
  • Dezorganizovano ponašanje i katatonično stanje
  • Negativni simptomi (ravnodušnost, bezosećajnost, apatija, pacijent retko priča)

Drugi kriterijumi za dijagnozu

  • Značajni problemi u funkcionisanju na poslu ili u školi, u komunikaciji sa drugim ljudima i sa brigom o sebi
  • Neprestani znakovi šizofrenije koji traju najmanje šest meseci, sa aktivnim simptomima (halucinacije, deluzije) koji traju najmanje mesec dana

Nema drugog mentalnog poremećaja, zdravstvenog problema niti zavisnosti koja može uzrokovati ovakve simptome

Strah od smrti – tanatofobija

Autor: Theodoros Manfredi

Pošteno je da se kaže da se svi mi pomalo bojimo smrti i sigurno je niko od nas ne bi izabrao. Međutim neke ljude taj strah vodi do krajnjih granica i u tim slučajevima oni su opisani da pate od “thanatophobie”; – izrazite fobije od umiranja i smrti.

Thanatofobija je složena fobija koja uključuje mnoge stvari i može da se izrazi na mnogo načina – preko straha od mrtvih stvari (Necrophobia), da se  bude mrtav, koncepta smrti, ili ideje umiranja. Međutim, u isto vreme se razlikuje od “anksioznosti od smrti” što je konstantna uznemirenost zbog potencijalne smrti (ali nije fobija).

Strah od smrti se može ispoljiti u drugim slučajevima kao što su opsesivno kompulsivni poremećaj ili hipohondrija. U prvom slučaju osoba ima niz rutinskih akcija koje “mora” da izvrši da bi se osećala smireno, dok u drugom pojedinac ima konstantni strah od bolesti i često sebi utvrđuje dijagnoze sa lošim rezultatima.

Da bi se strah od smrti definisao kao tanatofobija on mora početi da se meša u svakodnevni život čoveka sprečavajući ga da se angažuje u obične aktivnosti ili normalan život.

Uzrok

Uzroci fobije još uvek nisu u potpunosti shvaćeni i postoji dosta neslaganja između psihologa koji proučavaju temu. Neosporno je da postoji neka “vrednost preživljavanja” u strahu od nekih stvari (i posebno od smrti), što znači da je to evolutivna osnova za većinu strahova, međutim, to ne objašnjava zašto samo neki ljudi imaju te fobije i isto tako ne objašnjava zašto su neke fobije naizgled tako nebitne.

Evo nekih drugih objašnjenja.

Psihodinamska teorija

Frojdovski psihologija opisuje fobije kao rezultat potisnutih traumatskih događaja. Ovde “superego “ ima za cilj da zaštiti naš svesni um potiskujući traumatske događaje koji su se desili u detinjstvu sprečavajući nas tako da se sa njima “suočimo”. Međutim, ovo onda završava u nesvesnom umu izražavajući te strahove i strepnje  na različite načine, a u slučaju fobija od “projektovanja”  tih osećanja straha i gađenja na nešto što je slično na neki način. Strah od smrti onda bi, u stvari, bio strah od nečega što se pacijentu desilo u detinjstvu – na primer ako padne u jamu mogao bi zatim da poveže ovu jamu sa grobom – suzbije sećanje i na kraju projektuje svoj strah od smrti  i na slične osobine. Zanimljivo je da je Frojd takođe opisao Thanatos “instinkt “ kao “ nagon smrti” ili “nagon za samouništenjem”  i kao “povratak u neorgansko”.  Drugim rečima on je verovao da svako od nas sahranjeno u svojoj psihi gaji neki impuls da se samouništi (objašnjavajući autodestruktivno ponašanje, uzbuđenje koje traži i impuls da skoči sa visine). Tako bi ovom logikom bilo moguće da psiha može da nas zaštiti od sopstvenog impulsa od smrti i da je to objašnjenje odakle fobija potiče.

Moderniji pristup psihodinamske teorije može da se fokusira na preusmerenje naše psihologije u događaje iz prošlosti (naročito u detinjstvo), ali ignoriše dinamiku ida, ega i super-ega. Ovo bi moglo objasniti onda fobiju od smrti kao da je uzrokovana direktno svedočenjem smrti bliske osobe ili posebno upečatljive smrti nekog stranca (kao što je saobraćajna nesreća).

strah od smrti

Bihejviorizam

Bihejvioristi opisuju svu našu psihologiju u terminima ulaza i izlaza. Ovde se veruje da mi formiramo vezu između različitih stimulusa, tako da bismo mogli da povežemo belu boju sa smrću (kao u Japanu), ili kao u Pavlovljevom poznatom istraživanju gde su psi mogli da nauče da povezuju zvonjavu zvona sa hranom do tačke u kojoj je samo zvono izazivalo pljuvačku.

Tako bi u biheviorizmu opisali fobiju kao vezu između stimulusa i snažnih negativnih emocija ili osećaja kao što su strah ili bol. Onda možemo da “generalizujemo” ovu asocijaciju sa drugim sličnim stimulusima – mentalni model koji je dizajniran da nam pomogne da preživimo bez potrebe da imamo previše negativnih iskustava (u većini slučajeva je to efikasno – i nije potrebno da se opečeš na upaljač ili sveću da bi znao da su vruće stvari vruće). Ovo bi mogao biti rezultat jednog vrlo moćnog događaja, ili mnogih događaja koji deluju kao stalno pojačanje. Na primer onda bi prizor leša mogao izazvati da osetimo trzaj straha od užasa koji tada generalizujemo na sve stvari koje se odnose na smrt.

To nas onda takođe stavlja u negativni obrazac  ponašanja u kome završimo  izbegavajući stimulus i osećaj velike uznemirenosti kada ga vidimo. Ovo dalje sprovodi našu reakciju na stimulus i zato što nikada ne osporavamo naš strah od smrti to znači da nikada ne prekidamo krug.

Ova teorija je veoma verodostojna, a naročito u oblasti fobija i “desenzitizacije” koja se zasniva na ovom objašnjenju u glavnom tretmanu lečenja koje se trenutno koristi za postupanje sa fobijama. Međutim dalje teorije i studije su utvrdile da postoje i mnogi drugi elementi u našoj spoznaji i to uključuje strah i fobije.

Koginitivni bihejviorizam

Kognitivni biheviorizam je trenutno dominantno polje psihologije i “ kognitivno-bihevioralna terapija“  je veoma efikasna u lečenju niza takvih fobija pa i straha od smrti. Za to koristi osnovne pojmove iz biheviorizma a zatim dodaje “kognitivnu” komponentu na to koja se fokusira na naše negativne obrasce misli koje koristimo za kadriranje i kontekst događaja. Na primer, u slučaju fobije ne postoji samo osećaj i strah izazvan slikom, nego i misli koje okružuju ovaj događaj. Na primer, u slučaju straha od smrti mi mislimo da bi stvari kao što su “ja ću biti ništavilo kada umrem“ ili “samo gledajući ovu lobanju je iskušavanje sudbine”  ili “mogu da umrem u svakom trenutku“  i ove misli će služiti samo da pogoršaju strah. Po istom principu racionalizovanjem straha u bezbednom okruženju moguće je prevazići intenzivna osećanja straha i gledati na njih više logično.

Lečenje

Opcije lečenja tanatofobije su različite i zavisiće od toga koji od ovih opisa najviše važi za vas. Posetiti terapeuta neke vrste je svakako dobra ideja i on će biti u stanju da vam pomogne da se pomirite  sa svojim strahom od smrti. Ako posetite psihoanalitičara onda će vas informisati o događajima iz vašeg detinjstva i pokušavati da otkrije neugodna i potisnuta sećanja koja bi mogla da se manifestuju kao strah od smrti. Ili ako posetite bihejvioralnog psihologa onda ćete moći da koristite desenzitizaciju koje će postepeno uključivati povećavanje vaše izloženosti stimulusu koji vas čini da se bojite zajedno sa stalnim reosiguranjem i nagradama – to je nešto što odgovara  mnogim ljudima. KBT ili kognitivno-bihejvioralna terapija će koristiti ovu istu metodu, ali će takođe pomoći da zabeležite sadržaj svojih misli i da se identifikuju i eliminišu negativni misaoni obrasci koji čine vaš strah gorim i da se racionalizuje vaš pogled na smrt. Oni takođe mogu pružiti korisne načine koji vam pomažu da kontrolišete svoje strahove, kao što su npr vežbe disanja i pozitivne afirmacije.

Takođe mogu vam biti ponuđeni antidepresivi ili anksiolitici od vašeg lekara i to vam može pomoći u borbi protiv anksioznosti u vašem svakodnevnom životu. Važno je da se koriste samo oni koji su stvarno potrebni, i da budete sigurni da ste i dalje fokusirani na rešavanje uzroka problema, a ne samo na suzbijanje simptoma kao što je strah od smrti.

Na kraju, istraživanje koncepta smrti nekog vama bliskog i generalno meditiranje na temu takođe može biti od pomoći. Ako ste religiozni tada često posmatrate smrt u kontekstu verovanja koja mogu biti utešna, i da se vide pozitivne strane smrti, kao što su ponovno rađanje i slavljenje života voljene osobe.

Kako pobediti strah i anksioznost

Strahovi i anksioznost

U savremenom svetu, koji je prepun stresa i različitih izazova, strahovi i anksioznost su nešto što je postalo normalno i deo svakodnevnice većine od nas. Osim što se odražavaju na naš socijalni život i svakodnevne aktivnosti, strahovi i anksioznost utiču veoma i na naše zdravlje. Kako savladati strah, pokušaćemo da objasnimo u okviru ovog članka.

Pobediti strahove nije nimalo lako i često zahteva iscrpne terapije i stručnu pomoć, međutim, postoje neki trikovi koji vam trenutno mogu pomoći da se oslobodite straha, da naučite da kontrolišete situaciju u kojoj se nalazite i da iz cele priče vi izađete kao pobednik. Nije fraza kada kažu – ne dozvolite da vas vaši strahovi pobede!

strah

Ako primetite da postajete previše zabrinuti, uplašeni, anksiozni – plašite se, a više ni sami ne znate čega, jednostavno strepite i često doživljavate taj neprijatni napad panike – koristite sledeće korake da vam pomognu da se smirite i da povratite kontrolu.

Kako prevladati strah?

Disanje je kratak spoj za anksioznost

Čuli ste već toliko puta o tome da duboko disanje pomaže da se opustite i smanjite napetost.

Brže i pliće disanje je prvi okidač koji katapultira sve druge anksiozne simptome u akciju. Dakle, kontrolišući svoje disanje, možete da kontrolišete sve druge simptome anksioznosti.

Ako namerno izdišete duže nego što udišete, vaše telo mora da se smiri.

Dakle, ako počnete da osećate strah:

  • zaustavite se
  • fokusirajte se na disanje
  • duboko udahnite (brzo izbrojte do 7 u svojoj glavi)
  • zatim lagano izdahnite (brzo izbrojte do 11 u svojoj glavi).

Ako radite ovo minut ili tako, bićete zapanjeni koliko brzo ste se smirili. Ovo se zove 7/11 disanje, ali brojke zavise od vas, sve dok je izdisaj duži od udisaja.

Pripremite se unapred

Ako ste zabrinuti i uplašeni za predstojeće događaje, primetićete da samo razmišljate o tom događaju i to će početi da uzrokuje fizičke reakcije – naime, anksioznost.

Tako da možda razmišljate o zubaru koga treba da posetite sledeće nedelje i primetićete kod sebe brže disanje ili znojenje dlanova. Ovo zauzvrat nagoni vaše telo da postane još više zabrinuto u aktuelnoj situaciji i tako se začarani krug nastavlja.

Morate da smirite svoj um da se oseća prirodno opuštenije i automatski kada stigne stvarna situacija. Dakle, ovo je neka vrsta reakcije unapred. Vi treba da naučite da kontrolišete situaciju o kojoj razmišljate i koja vam izaziva strah mnogo pre nego što do nje stvarno dođe. Ovo je jedna od tehnika kojom se može pobediti strah.Ovde takođe može pomoći tzv. 7/11 disanje koje smo opisali maločas.

Dakle, kada se nađete u razmišljanju o budućem događaju, primenite 7/11 disanje.

Koristite drugi deo mozga

Kada ste postali vrlo zabrinuti, to je teže da mislite jasno. Ali ako se prisilite da koristite delove “mislećeg mozga”, to će rastvoriti emocije i početi da vas smiruje.

Najlakši način da to uradite je sa brojevima. Možete oceniti svoj strah na skali od 1 do 10, pri čemu je 10 ‘’najviše prestravljen što je moguće’’ i 1 kao ‘’krajnje opušteno stanje’’.

Kada se osećate uznemireno, zapitajte se: “U redu, koji broj na skali sam ja sada? Jesam li ja 7 ili 5?” Samo što radite ovo, smanji ćete nervozu jer ovo brzo pokreće deo mozga za razmišljanje, emocije se ‘’rastvaraju’’ i automatski terate telo da se smiri.Iako na prvi pogled ne izgleda tako ovo je jedna od najboljih tahnika kojom se može uspešno pobediti strah.

Skaliranje straha (poznato i kao “ocenjivanje”) stavlja “ogradu” oko njega, što ga čini lakšim za upravljanje i daje vam snagu da mislite.

Preuzmite kontrolu nad svojom maštom

Strah i anksioznost napreduju kada možemo da zamislimo najgore. Razvili smo maštu da bi mogli da se projektujemo u budućnost, tako da možemo da planiramo unapred. Međutim, sporedni efekat toga da budete u stanju da zamislite moguću pozitivnu budućnost jeste to što ste u stanju da zamislite da sve ide naopako. Malo ovoga može biti korisno, jer nas na neki način upozorava o tome da smo u nekoj realnoj opasnosti, ali nekontrolisana mašta je osnova za anksioznost i strah, koji mogu pokvariti inače srećan i spokojan život.

Neki ljudi zloupotrebljavaju njihovu maštu hronično i tako trpe mnogo više straha od onih koji ili koriste svoju maštu konstruktivno ili koji ne teže da uopšte razmišljaju mnogo o budućnosti.

Prema tome:

sedite i radite svoje 7/11 disanje

zamislite da vidite sebe u situaciji kao da ste mirni, prisebni, hladni, udobno vam je i stvari idu dobro. Ukoliko radite ovo, počinjete da obnavljate svoj um da se oseća smirenije i više optimistično o predstojećim događajima ili redovnim situacijama koje izaziva uznemirenost.

Koristite tehniku svesnosti

Strah i anksioznost mogu da se osećaju kao da “samo nam se dese”, ali zapravo imamo mnogo više kontrole nego što sto toga svesni. Evo šta treba da uradite:

Prihvatite anksioznost. Ne pokušavajte da se borite.

Pazite na anksioznost. Samo pazite i kada je primetite, skalirajte svoj nivo straha i počnite da dišete kako smo vam objasnili (dugi izdisaji).

Ponašajte se normalno. Pričajte ili se ponašajte kao da ništa nije drugačije. Ovo šalje snažan signal vašem nesvesnom umu da previše dramatičan odgovor zapravo nije potreban, jer se ništa neobično ne dešava. Kao vatrogasci koji izlaze i vide da se ništa hitno ne dešava i stoga se vraćaju u vatrogasnu stanicu.

Ponovite gore navedene korake u svom umu ako je potrebno.

Očekujte najbolje. Jedno od najvećih osećanja u životu je shvatanje da možete kontrolisati strah mnogo više nego što ste mislili da je to moguće.

Prevazilaženje straha i anksioznosti će vam dati “rezervni kapacitet” u životu da se fokusirate na ono što zaista želite da budete i da uradite. Potrebno je mnogo napora, ali zamislite koje su nagrade.Kako bi pobedili strah u realnoj situaciji prisetite se ovih saveta.

Napadi panike i prirodna sredstva kao pomoć

Nije u pitanju nova vojna taktika, već stanje čoveka koje preti da se pretvori u ozbiljnu bolest. Ako ste odlučni da pobedite nelagodu koju izazivaju napadi panike, poslušajte naše savete i naučite da vladate situacijom.

U principu panika može biti izazvana bilo kojim neprijatnim događajem. Recimo, ljudi paniče ako se izgube u nepoznatom mestu, ili neko će panikom reagovati na otkaz, kod nekih se panika javlja pri samoj pomisli na to koliko mu je preostalo do kraja života.

Postoje ljudi kojima je neprijatno u prisustvu većeg broja ljudi, doživljavaju panični napad kad razmišljaju o nezavršenim poslovnim obavezama ili ih iz koloseka izbaci bilo kakva promena ustaljenog ritma. Određeni nivo anksioznosti (neprijatni doživljaji) ponekad je čak koristan, jer je upravo on zaslužan za to što ćemo se sabrati i pozitivno delovati (učiniti bilo šta kako bismo otklonili nelagodnost).

Saznajte više> Panični napad simptomi

Međutim, kada su napadi panike česti ili se javljaju toliko snažno da se s tim ne možete izboriti, to je već bolest. Poslušajte savete koje nam je dao ruski psihoterapeut Arkadij Petrov i pokušajte da savladate sporadične napade nelagode, koje danas doživljava gotovo svaki čovek.

Šta je potrebno znati o napadima panike

1. Panika je iznenadno kratkoročno stanje intenzivnog straha ili nelagodnosti. Može biti izazvana realnom ili imaginarnom opasnošću.

2. Napadi panike obično traju od dva minuta do pola sata, ali čoveku kojem se to dešava i minuti se čine kao večnost.

3. Panici su više izloženi osetljivi, uznemireni, ali i zatvoreni i povučeni ljudi.

4. Osnovnim uzrocima napada panike smatraju se veliki stres, bolest,premorenost, strah od novog napada panike itd.

panicni napad

Simptomi napada panike

– malaksalost, slabost, nesvestica;
– lupanje srca;
– otežalo disanje, gubitak daha, stezanje u grudima;
– naleti toplote na hladnoće;
– neprijatan osećaj u želucu (krčanje, težina), poremećaj u radu creva;
– vrtoglavica;
– drhtanje ruku i nogu, teturanje;
– strah od smrti ili strah od toga da ćete poludeti

Kako se nositi s napadom panike

Odgovorite sebi otvoreno na pitanje od čega pokušavate da se zaštitite na ovaj način? Dešava se da neko tako pokušava da privuče pažnju, drugi da izazovu saosećanje, da bi dobili, recimo, slobodan dan ili da bi povratili poštovanje, poverenje, na čak i voljenu osobu. Neki ljudi anksioznošću žele da izazovu sažaljenje (i tuđe i svoje), tako lakše opravdavaju svoje postupke, ali i zapadaju u još veći problem. Iskren odgovor samom sebi može biti prvi korak na putu ka ozdravljenju.

– Uštinite se ili stavite na zglob ruke gumicu, a u momentu približavanja panike zategnite je i pustite da vas pecne no ruci – takva bolna manifestacija odvući će vas od negativnih misli i emocija.

– Napregnite se, a zatim se opustite. Sedite ili ustanite (šta vam je udobnije), jako napregnite sve mišiće (bukvalno na nekoliko sekundi), a zatim ih opustite. To će vas, na prvom mestu, preusmeriti na nešto drugo, a potom i otkloniti grčenje i zatezanje mišića.

Uplašite svoju paniku. Uprkos strahu, ne terajte misli koje vas plaše, već radite upravo suprotno, recite sebi: “Hajde da dozvolim da o tome dobro razmislim”. Videćete,
uznemirujuće misli same će pobeći od vas.

– Izjadajte se.
Nemojte da držite u sebi svoje brige, podelite ih sa porodicom ili prijateljima, zatražite savet.

– Obratite se za pomoć. Ukoliko pokušavate da se izborite sa svojim strahovima i brigama, ali vas napadi panike ne ostavljaju na miru, potrebno je posavetovati se sa stručnim licem.

Hitna pomoć u momentu napada

– Počnite s promenom disanja ukoliko želite da se umirite. Kada smo zabrinuti, naše disanje postaje plitko i isprekidano, zato pokušajte da dišete polako i nešto dublje nego obično. Obratite pažnju na svoje pravilno (sporo i duboko) disanje nekoliko minuta – i osetićete da počinjete da se smirujete.

– Ohrabrite se, neumorno ponavljajte da će napad brzo proći. Obično je za to potrebno 5-10 minuta.

– Prebacite se iz svojih unutrašnjih osećanja na ono što vas okružuje. Recimo, obratite pažnju na to kako miriše lišće, kakve je boje haljina devojke koja je prošla pored vas, poslušajte o čemu razgovaraju ljudi oko vas.

– Opustite ramena. Napetost mišića ramenog pojasa i nespokojno raspoloženje idu ruku pod ruku.

– Odbacite okrepljujuće napitke (kafa, alkohol). U stanju uznemirenosti oni vam nisu od pomoći.

– Osmehnite se! Čim to uradite, ili bar prestanete da se mrštite (podižete obrve i slično), u duši će vam biti lakše.

Gradske fobije

Najvažniju ulogu u slučaju fobija igra povećana svest žitelja velikih gradova, odnosno njihova informisanost. Ljudi se možda ne sreću s opasnostima, ali oni stalno o tome čitaju u novinama ili gledaju na vestima, projektujući opasnosti na sebe. Podsvest obično beleži jake emocije, a ne razumne argumente.

Strahove nameću i reklame na primer, ljudima se svakodnevno sugeriše da ih svuda okružuju bakterije (reklame za kućnu hemiju), progoni ih miris znoja (reklame za dezodoranse) i užasavaju se od prerane pojave prvih bora (reklame za kozmetička sredstva i kreme). Takve sugestije pomažu razvoju čitavog spektra fobija – strah od bakterija, strah od prirodnog mirisa sopstvenog tela, strah od pojave bora, odnosno starenja i dr.

Takođe, rad u velikom gradu zahteva i veći profesionalizam, brze reakcije, nameće veću odgovornost. Zato je u gradovima čest slučaj pojave i drugih fobija kojih nema toliko u manjim gredinama: strah da se nećete izboriti sa svojim poslom, nećete razumeti stručne termine ili strah od kompjutera.

Prirodni lekovi kao pomoć

– U ublažavanju napada panike dobro se pokazao matičnjak: 10 g suvog lišća kuvajte sa pola litre vode i ostavite da odstoji dva sata. Procedite i dobro pritisnite biljku da izađe esencija. Pijte tri puta dnevno po 2/3 šolje, po želji dodajte kašičicu meda.

– Nana je odličan borac protiv nelagode. Za pripremu ovog narodnog leka uzmite dve kašike nane, prelijte je šoljom ključale vode i pustite da odstoji dva i po sata. Procedite i pijte po jednu šolju tri puta dnevno.

– Postoje slučajevi kad napade panike prati poremećaj sna i tad se preporučuje upotreba čaja od lipe. Jednu kašiku cvetova prelijte sa 1/2 litra ključale vode. Pijte no trećinu šolje tri puta dnevno s dodatkom meda.

– Panika i anksioznost uspešno se neutrališu mednom mešavinom. Uzmite šolju semenki mirođije i 2 kašike iseckanog korena valerijane. Dobro to pomešajte, stavite u litarski termos i prelijte ključalom vodom. Ostavite nekoliko dana da odstoji, na procedite i smesi dodajte 2 šolje meda. Promešajte i konzumirajte po kašičicu pola sata pre jela.

– Infuzija od nevena i kupine odlično je sredstvo koje oslobađa od napada panike. Potrebni su vam cvetovi nevena i listovi kupine u odnosu 1:1. Jednu kašiku mešavine prelijte sa 600 ml ključale vode. Ostavite jedan sat da odstoji pa procedite. Pijte 4 puta dnevno nakon obroka, po 150 ml.

– Psihičku smirenost donosi čaj od majčine dušice, koja je odavno u narodu poznata kao pomoć protiv depresije, panike i napetosti. Uzmite 2 kašičice suve biljke i prelijte sa 300 ml ključale vode. Neka odstoji 10 minuta na pijte 4 puta dnevno nakon obroka (po 1 šolju).

– Rusi, kad imaju problema s napadima panike, piju čaj od biljke kineski limunovac (lat: Schisandra chinensis). Deset grama suvog lišća ove biljke prelijte šoljom ključale vode. Kuvajte 15 minuta, iscedite i po potrebi dodajte još malo vode (da biste napunili šolju).Uzimajte po supenu kašiku dva puta do ručka.

SUICID – SAMOUBISTVO

Suicid potiče od latinskih reči sui, što znači sebe i cidium, što znači ubistvo. Samoubistvo je autoagresivni čin, sa fatalnim ishodom, pri čemu je težnja za usmrćenjem bila očigledna okolini.

Kod parasuicida ili tentamena (pokušaja), takva težnja postoji, očigledna je, ali nije dovršena.

Samoubistvo je čin koji je planiran i sproveden na takav način da će sigurno biti smrtonosan.

Samoubistvo je čin sa smrtnim ishodom, u kojoj osoba namerno radi bilo šta što je fatalno po nju.

samoubistvo

Neke osobe su u posebnom riziku od samoubistva:

  • ljudi koji su izgubili dete, supružnika, partnera ili bliskog prijatelja.
  • zavisnici od tableta, alkohola ili droge
  • duboko depresivne osobe
  • oboleli od shizofrenije (šizofrenija je bolest koja, između ostalih stvari, može dovesti do zastrašujućih halucinacija i deluzija).
  • bliski prijatelji ili rodjaci su počinili samoubistvo
  • lica koja su prethodno pokušala samoubistvo
  • pacijenti sa teškim fizičkim bolestima

Nezaposleni, siromašni, usamljena i stara lica bez bliskog kontakta sa porodicomU Norveškoj izvrši samoubistvo 15 na 100.000 ljudi za godinu dana. To je više nego ikada ranije. U Srbiji je broj samoubistava porastao za 20% u odnosu na period od pre 20 godina.

Samoubistva su tri puta češća kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci biraju više nasilne metode, kao što su upotreba vatrenog oružja, vešaflje i davljenje. Žene češće biraju uzimanje veće količine nekih lekova ili sebi nanose po-sekotine (uglavnom zglob). Žene imaju više pokušaja samoubistva nego muškarci, dok muškarci češće uspevaju u svom pokušaju da oduzmu sebi život.


Saznajte više>   Kako pomoći osobi koja ima samoubilačke misli


Šta izaziva samoubistvo?

Osoba koja pokušava da se ubije, po prirodi je impulsivna više od drugih. Nepovoljni socijalni i psihološki faktori su naravno takodje nose, kao i mentalne bolesti, visok faktor rizika.

Poseban rizik je period nakon otpusta pacijenta sa psihijatrijskog odeljenja. Ljudi koji su prethodno pokušali samoubistvo, takođe imaju povećan rizik od recidiva. Alkoholičari, narkomani, AIDS-pacijenati, zatvorenici ali i neke profesionalne kategorije imaju povećan rizik. Usamljene i socijalno izolovane osobe su najranjivije.

Kako dijagnostikovati rizik od suicida?

Dijagnoza se očigledno zasniva na pokušaju samoubistva od strane pacijenata jer to nam govori šta se dogodilo i šta može da se ponovi. Pretnja samoubistvom nikada ne može biti zanemarena.

Važan deo je lekarska praćena depresije. Neophodno je da se utvrdi da li postoji bilo kakva ozbiljna mentalna bolest, kroz intervju i iz informacija iz okoline.

Često se sreću neobične ideje, deluzije halucinacije i konfuzija, to može da znači da pacijent ima mentalnu bolest. Ispitivanje fizičkih bolesti je takođe važna, jer ozbiljne i hronične bolesti predstavljaju veliki rizik.

Ljudi koji su imali pokušaj samoubistva ili suicidne planove bi trebalo da imaju kontakt sa svojim lekarom i psihijatrom kako bi prevenirali suicid.

Samoubistvo je kraj dugog i bolnog procesa. Bol je bila isuviše teška da se nosi. Ovo se obično prenosi na različite načine u porodici i sa bliskim prijateljima i kolegama. Ranija iskustva, gubitak, teške emocije i patnja leže u osnovi samoubistva.

Samoubistvo je posebno traumatski događaj za preživele. Psihijatri su sve više svesni važnosti psiholoških intervencija posle traumatskog događaja tentamena.

Događaji koji se doživljavaju katastrofalno za pojedinca i porodicu, kao što je samoubistvo, može biti baš delom rezultat manje podrške i smanjene svesti zajednice. U nekim slučajevima, preživeli otkrivaju da osećaju da su izolovani i da ih drugi gledaju sa visine.

Znaci upozorenja kod odraslih koji imaju visok rizik za samoubistvo:

  • depresija ili mentalno zdravstveno stanje, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično–depresivne bolesti), ili shizofrenija
  • depresija nakon stabilnog stanja, što može da znači da je osoba donela odluku da okonča plan samoubistva
  • prethodni pokušaj samoubistva
  • alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  • preokupiranost smrću u razgovorima
  • poklanjaju ličnu imovinu

Faktori koji mogu povećati rizik od samoubistva:

  • član porodice je počinio samoubistvo
  • porodična istorija depresije, bipolarnog poremećaja ili šizofrenije
  • istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja
  • dijagnoza ozbiljne bolesti
  • nedostatak interpersonalnih odnosa
  • razvod
  • nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt bračnog druga ili drugog člana porodice, ulazak u brak, raspad braka, rođenje deteta, gubitak posla, napredovanje ili degradacija na poslu ili pravni problemi

Znaci upozorenja kod starijihosoba koje imaju sklonost ka samoubistvu:

Samoubistvo povećava stopu sa uzrastom i najviša je među muškarcima starosti 65 i više godina. Razvedeni udovac i muškaraci iz ove starosne grupe imaju najveću stopu samoubistva, i najčešći način samoubistva je vatrenim oružjem.

Znaci upozorenja koji mogu biti prisutni kod starijih osoba koji imaju visok rizik za samoubistvo:

  • depresija-starije odrasle osobe imaju veću stopu depresije nego opšta populacija
  • drugi mentalni problem, kao što su teška anksioznost, bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti), ili shizofrenija
  • alkohol i zloupotreba psihoaktivnih supstanci
  • samoća za duži vremenski period (socijalna izolacija)
  • zaokupljenost smrću u razgovorima
  • dijagnoza ozbiljne fizičke bolesti
  • nagle i neočekivane promene u životu, kao što je smrt ili hronična bolest supružnika ili deteta, penzionisanje, ili finansijske poteškoće
  • invaliditet

Znaci upozorenja kod dece koja imaju sklonost ka samoubistvu

Gotovo 1 od 4 tinejdžera razmatra samoubistvo. Neuobičajeno je za mlađu decu da pokuša samoubistvo, osim ako su žrtve zlostavljanja.

Izuzetno je važno da se sve pretnje samoubistvom se ozbiljno shvate i ozbiljno potraži tretman za dete ili tinejdžera. Ako dete ili tinejdžer imaju ova osećanja, razgovarajte sa svojim roditeljima, prijateljima ili sa svojim lekarom.

Određeni problemi povećavaju sklonost za samoubilačke misli kod dece i tinejdžera, dok drugi mogu izazvati pokušaj samoubistva.

Problemi koji povećavaju šanse za samoubilačke misli su:

  • depresija, mentalno zdravlje ili neki drugi problem, kao što su bipolarni poremećaj (manično-depresivne bolesti) ili šizofrenija
  • roditelja sa depresijom ili problemom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
  • postoji već pokušaj samoubistva
  • prijatelj, kolega, član porodice ili heroj (kao što su sportske figure ili muzičari), koji je nedavno pokušao ili izvršio samoubistvo
  • poremećen ili uvredljiv porodični život
  • istorija seksualnog zlostavljanja

Problemi koji mogu aktivirati pokušaj samoubistva kod dece i tinejdžera uključuju:

  • posedovanje ili kupovinua oružja ili različitih lekova
  • problemi sa drogom i alkoholom
  • postojanje samoubistva u porodici
  • problemi u školi, kao što su slabe ocene ili mobing u školi
  • gubitak roditelja ili bliskog “člana porodice ili razvod roditelja
  • pravni ili disciplinski problemi
  • stres zbog fizičke promene koje se odnose na pubertet, hronične bolesti i polno prenosive bolesti
  • neizvesnost oko seksualne orijentacije (kao što su homoseksualnost i biseksualnost)

Neki od uobičajenih znakova upozorenja za samoubistvo su:

  • samoubilačke izjave
  • preokupiranost smrću u razgovoru, pisanje ili crtanje
  • poklanjanje ličnih stvari
  • povlačenje od prijatelja i porodice
  • agresivno ili neprijateljsko ponašanje
  • Drugi znaci upozorenja mogu biti:
  • bežanje od kuće
  • rizično ponašanje, kao što je neoprezna vožnja, ili promiskuitet
  • zanemarivanje ličnog izgleda
  • promena u ličnosti (kao što je snižen optimizam)
  • Znaci depresije, koji mogu dovesti do samoubistva:
  • gubitak interesa za aktivnosti u kojima su nekada uživali
  • promene u navikama ishrane i spavanja
  • otežana koncentracija
  • žale se na dosadu
  • žale se na glavobolju, bolove u trbuhu, umor ili druge fizičke probleme
  • osećanje krivice, ne dozvoljava nikome da ga pohvali ili nagradi

Depresija takođe može biti povezana sa samoubistvom. Staratelji treba da prate promene u raspoloženju, da li pacijent ispoljava negativnost i beznađe i da li razmišlja o samoubistvu ili da povredi sebe.

Pobedite nezadovoljstvo i budite srećni

Psihološke studije opisuju srećne ljude kao one sa samopoštovanjem, sa doživljajem kontrole nad životom, izraženom otvorenošću ka drugima, hrabrošću, sa veštinama rešavanja nesporazuma i konflikata, sa sposobnostima uspostavljanja i održavanja trajnih, stabilnih i zadovoljajućih odnosa sa drugima, i doživljajem osmišljenosti sopstvenog života.

Istraživanja su pokazala da ukoliko ljudi imaju dobre odnose, duže žive i srećniji su! Tako, srećni partneri sa sličnim temperamentima i dobrom međusobnom komunikacijom, sa obraćanjem bez kritike, koji koriste humor, zdraviji su i duže žive!

Sreća se možda ne može kupiti, ali to koliko ćete biti srećni može se izračunati! Tokom poslednjih nekoliko godina razvio se pravac u psihologji koji se naziva pozitivna psihologija, i koji se prevashodno bavi srećom, objašnjava dr Calovska Hercog. Da bi razumeli šta čoveka čini srećnim koristi se formula:

Sreća = nasleđe + životne okolnosti + mogućnosti

Nasledje učestvuje u sreći 40 do 50 odsto. Pod nasleđem se porazumevaju osobine sa kojima se čovek radja, temperament kao genetski predodređen emocionalni tempo koji prati tokom života. U tom smislu ljudi se dele na optimistične i pesimistične.

Optimisti su otvoreni za kontakte s ljudima, sagledavaju situacije kao izazov i više su „skloni” sreći. Pesimisti su skloni strepnji, koja je često jedna od njihovih najizraženijih karakternih crta, i skloni su strahovima.

Okolnosti određuju 8-15 procenata sreće. Životne okolnosti su vezane za uzrast, pol, obrazovanje, religiju, klimu, novac i sve ono što predstavlja životni ambijent.

Mogućnosti čine čak 45 posto čovekove sreće. Mogućnosti su deo svesne namere, odnosno želje i akcije da se život oblikuje onako kako mi to želimo.

Ljudi mogu naučiti i koristiti mogućnosti i povećati ličnu sreću za 25 posto, kaže dr Calovska Hercog.

Sreća se gradi kroz tumačenje „grešaka” iz prošlosti kao putokaza u menjanju i uticanju na sopstveni život. Sreću čini i poznavanje i usvajanje ispunjavajućih ciljeva koji donose radost, smelost i istrajnost u njihovom dosezanju, kao i prisutnost u “sada i ovde“, oblikovanje i trajanje u otvorenim, nekritizerskim odnosima sa drugima.

PUT DO SREĆE JE UMEĆE !

Smisao

Pokušajte da definišete smisao vašeg postojanja. To ne moraju biti neke civilizacijski bitni doprinosi, možda ste jednostavno potrebni nekome. Bez jasno definisane svrhe života, sedam od deset ljudi oseća da im je život neispunjen.

Strategija

Treba da znate šta želite. Napravite prioritetne ciljeve, odredite načine (po etapama) na koji ih možete ostvariti i odredite rok.

Očekivanja

Ljudi koji su srećni ne dobijaju sve što žele, ali žele većinu stvari koju su dobili. Ljudi koji su nezadovoljni u životu sebi često postavljaju nedostižne ciljeve i tako sami sebi “smeštaju” neuspeh.

Sedi i razmisli

Često zaboravimo da sednemo i razmislimo gde smo bili na početku, a dokle smo stigli sada. Prirodno je da čovek uvek traži više, ali bolji je pristup da se setite svog početka i cenite to koliko ste postigli.

Eee.. da sam..

Provoditi vreme u zamišljanju šta je moglo biti, da samo može da se promeni neka sitnica, neka mala odluka iz vašeg života, je kontraproduktivno i čini vas nesrećnima. Nemojte uzalud trošiti vreme razmšljajući kako da promenite prošlost.

Krivica

Kada nam stvari u životu ne idu najbolje, ponekad krenemo da pravimo spisak koliko smo puta doživeli neuspeh, sa postupcima kojima smo prouzrokovali problem. Ovakav način razmišljanja ne samo da nas može uznemiriti, nego čak može da nas blokira i oteža svakodnevno funkcionisanje. Istina je da je svaka situacija nastala kao rezultat stvari koje su nekada pod vašom kontrolom, a nekada nisu. Nemojte sebe obmanjivati tako što ćete misliti da ste lošu situaciju sami stvorili. Ima više smisla baviti se rezultatima rada, nego greškama u radu.

Više elemenata

Vaš život se sastoji iz više različitih ravni. Nemojte se fokusirati samo na jednu stvar u životu, pa da ne osetite zadovoljstvo ako vam je ta oblast nestabilna. To vam može postati sve o čemu razmišljate, i može da ubije zadovoljstva u svemu drugom – u onim stvarima koje biste inače voleli.

Popustljivost

Čak i kada ste u pravu ništa nećete postići time što ćete se stalno suprotstavljati onima koje volite. Samo se setite koliko su vam oni važniji od teme o kojoj raspravljate. Preterana kritika u vezama umanjuje osećanje sreće i do jedne trećine.

Zajedno

Zajednička interesovanja i aktvnosti učiniće da se osećate prijatnije sa porodicom i prijateljima. Ona će vam omogućiti da shvatite da je ono što vas veže mogo dublje nego samo slučaj.Svako zajedničko interesovanje između ljudi u vezi povećava verovatnoću trajanja veze i utiče na povećanje životnog zadovoljstva.

Prijateljstva

Obnovite stara prijateljstva, iskoristite mogućnosti da na poslu i među poznanicima stvarate nove, i učvršćujete postojeće veze.Ljudima je potreban osećaj da su deo nečeg većeg, da im je stalo do drugih i zauzvrat, da je drugima stalo do njih. Veze se grade na osnovama obostranog poštovanja, i ne postoji bolji način da se to poštovanje ispolji nego da ponekad pokažete koliko vam je do nekoga stalo.
Marijana Vasiljević

Kriza srednjih godina

Godine ne mogu da se vrate, kao kazaljke na satu, ma koliko bi to neki želeli. Uglavnom oko 50. rođendana, i muškarci i žene počinju da svode račune, šta su želeli a šta postigli, i mahom se suočavaju sa strahom od starosti.

Uz to, priroda je tako udesila da se i telo u to vreme menja, počinju da se javljaju prvi simptomi meno i andropauze, muškog i ženskog klimaksa. Sve to predstavlja dobru podlogu za fenomen koji je poznat kao kriza srednjih godina.

Muškarci i žene koji su dobro si tuirani, profesionalno ostvareni imaju dovoljno novca, povlače neke konkretne poteze kojima žele da vrate mladost.Podvrgavaju se hirurškim intervencijama i koriste razna sredstva da bi uklonili vidljive znake starosti bore, salo, zatežu kožu.

Uglavnom je to oružje žena, mada ni muškarci ne beže od estetike, ali su njima na prvom mestu neka druga sredstva -skupi automobili, mobilni telefoni, odela, cipele… I naravno, oboje imaju mlade ljubavnike.

kriza srednjih godina

Iako na početku planiraju da to bude samo avantura, paralelna veza, preljubnici, upadaju u zamku emocija, veza se otkrije i to neminovno ugrozi brak.

I oni koji ne odskaču u društvu, prosečni muškarci i žene, doživljavaju krizu srednjih godina, ali na malo drugačiji način. Znakovi klimaksa valunzi, nesanica, problemi sa metabolizmom, promene raspoloženja, sklonost depresiji – mogu da utiču da se žena oseća loše, i psihički i fizički, i ako se potpuno prepusti tom stanju, može da sklizne u depresiju.

Muževi su uglavnom približnih godina i takođe imaju svoj paket tegoba – nervozu, probleme sa metabolizmom, često prostatom što automatski povlači i problem sa potencijom.

Starenje treba prihvatiti kao normalni životni proces zato što svako doba ima svoje privilegije, prednosti nedostatke. Ako nedostaci idu u paketu sa menopauzom, prednosti su to što je već izgrađen životni stil, zacrtani ciljevi, preokupacije, sve je u životu postalo stabilnije i sigurnije. To je zrelo doba u kome još može da se voli i da se fizički uživa, da se neguje partnerski odnos. Do kasnih godina može čovek da bude efikasan u svemu, čak i da se zaljubi.

Zlatno doba ima prednosti, i ne treba od starosti stvarati bauka, jer zdravlje zavisi i od životne filozofije.

Optimisti, koji su skloni da svemu prilaze sa vedrije strane, imaju smisla za humor, aktivni su i mentalno i fizički, imaju prijatelje, promene koje neminovno nastaju podnose mnogo lakše i prolaze kroz taj period mnogo bezbolnije, nego pesimisti. To se odnosi i na zdravlje. Pesimisti su skloni svim mogućim oboljenjima, od mentalnih do fizičkih. Ta životna filozofija pesimizma prosto urušava imunitet.

Zdravlje tela zavisi od toga da li zdravo mislimo. Svime komandujemo iz glave, pa tako pozitivnim mislima i kriza srednjih godina može da se svede na minimum. Zapravo, ta hormonska promena i ne treba da bude kriza, već period u razvoju individue, kao što su pubertet ili adolescencija.

Krizu srednjih godina lako mogu da odaju: nervoza, napetost, nezadovoljstvo sobom i životom, koje se reflektuje na sve ukućane. Tu su i razni neadekvatni načini kako da se iz krize izađe, pa tako neko beži u posao, neko u alkohol a neko u paralelne veze.

Znaci mogu da se vide i u ponašanju, može da se uoči nedostatak tolerancije, fitilj je kraći za mnoge stvari. Javlja se usmerenost na sebe, počinje doterivanje, odlazak u fitnes centre… To su jasne manifestacije da se dešava neka promena. Sve to može biti korisno, ukoliko nije preterano.

A ako se problem prepozna na vreme i postoji dobra volja da se kriza reši, sve može da se završi bez većih lomova. Često je neophodna pomoć terapeuta, jer on može da pospeši uspešan izlazak iz krize. Terapeut otvara pozitivne aspekte srednjeg doba i usmerava ka konstruktivnim mehanizmima odbrane od starenja.