granicni poremecaj

Granični poremećaj ličnosti

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti uključuju nestabilne odnose sa drugima, patološki strah od napuštanja, probleme sa identitetom, impulsivnost, emotivnu nestabilnost, hroničan osećaj praznine i još mnogo toga.

Glavne karakteristike graničnog poremećaja ličnosti (borderlajn poremećaj) su izražena nestabilnost u međuljudskim odnosima, nestabilna slika o sebi i nestabilne emocije. Osobe sa ovim poremećajem su obično veoma impulsivne i često ispoljavaju rizično ponašanje (npr. promiskuitet), samopovređuju se i/ili pokušavaju samoubistvo.

Graničan poremećaj ličnosti se obično javlja u ranom odraslom dobu. Nestabilni odnosi sa drugima obično traju godinama i najčešće su tesno povezani sa slikom o sebi i ranim socijalnim interakcijama. Ovo ponašanje je prisutno u većini situacija (dakle, ne samo kod kuće ili na poslu) i obično je propraćeno velikom nestabilnošću emocija.

granicni poremecaj

Photo credit: Perlinator

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su obično osetljivije na delovanja i uticaje iz okoline od drugih osoba. Percepcija razdvajanja i odbijanja ili gubitak strukture može dovesti do značajnih promena u slici o sebi, osećanjima, razmišljanjima i ponašanju.

Javlja se jak strah od napuštanja i neadekvatan bes, čak i kada je razdvajanje samo privremeno ili kada je promena neizbežna. Na primer, osobe sa ovim poremećajem će lako pasti u očajanje ako odu kod lekara, a ne stignu na red do kraja smene, ili ćese uspaničiti i pobesneti kada neko njima bitan kasni samo nekoliko minuta ili mora da otkaže sastanak. Takve osobe smatraju da ta vrsta “napuštanja” indirektno govori da su oni “loše osobe”. Strah od napuštanja se odnosi i na nepodnošenje samoće i neprestanu potrebu da se bude sa drugim ljudima. Lične veze i emocije ovakvih osoba drugi ljudi često vide kao plitke i površne.

Poremećaj ličnosti je trajni obrazac unutrašnjeg iskustva i ponašanja koji predstavja devijaciju u odnosu na norme koje važe u kulturi određene osobe. Da bi se postavila dijagnoza poremećaja ličnosti, obrazac ponašanja se mora ispoljiti u dva ili više od sledećih domena: kognicija (razmišljanje); afekat (osećanja); intrapersonalni odnosi i kontrola impulsa.

Kod poremećaja ličnosti, obrasci ponašanja su nefleksibilni i pervazivni, odnosno sveprožimajući kada je reč o ličnim i društvenim situacijama. To obično dovodi do značajnog stresa i problema u društvenim, poslovnim i drugim domenima funkcionisanja. Obrazac je stabilan i dugotrajan, i njegovi koreni se mogu naći u adolescenciji ili ranom zrelom dobu.

Glavni znaci i simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Iritabilnost i disproporcionalan bes.Kao što je već objašnjeno, iritabilnost i emotivna nestabilnost su glavni simptom graničnog poremećaja ličnosti. Naravno, neće svakome ko je ćudljiv i ima “kratak fitilj” biti postavljena dijagnoza ovog poremećaja. Mnogi ljudi koji pate od drugih poremećaja imaju ovaj simptom. Međutim, osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti uglavnom imaju velik problem da kontrolišu svoje emocije, prvenstveno bes. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ispoljavaju emocionalne odgovore koji su nesrazmerni onome što je izazvalo takav odgovor. Njima je obično teško da kontrolišu emocije kada je to veoma važno. Obično im je potrebno dosta vremena “da se saberu”. Takva impulsivnost može dovesti čak do otkaza, prekida ljubavnih ili drugih važnih veza. Ovakve osobe često ne mogu da kontrolišu svoje emocije u javnosti i preterano reaguju npr. u prodavnicama, na ulici i tako dalje. Lako se može desiti da neko pozove policiju zbog neprikladnog ponašanja, te su i problemi sa zakonom česti.

Rizično ponašanje i samopovređivanje.Rizično ponašanje uključuje promiskuitetan seks, upotrebu droga i traženje droge na mestima koja su opasna, prostituciju, preterivanje sa drogama ili alkoholom, nasilničku vožnju, kockanje i tako dalje. Samopovređivanje podrazumeva sečenje, pravljenje opekotina, lupanje glavom o zid ili pod i tako dalje. Takvo ponašanje se često javlja kada osoba smatra da će je neko napustiti, da je zlostavljana ili da joj neko čini nešto nažao. Koliko god neko bio ljubazan prema takvoj osobi, čim pacijent percipira da je ugrožen, dotična osoba postaje neprijatelj. Često se dešava da obožavaju nekoga da bi ga sledećeg momenta mrzeli. Samopovređivanje je autodestruktivno ponašanje, a tu spadaju i odbijanje tuđe pomoći i stručne pomoći.

Hronične suicidalne misli i/ili pokušaji samoubistva.Hronične suicidalne misli uključuju razmišljanje o smrti, umiranju i samoubistvu i podrazumevaju da se takve misli javljaju gotovo svakodnevno. Drugim ljudima bi to izgledalo kao opsesija. Stručnjaci preporučuju roditeljima da obrate više pažnje na svoju decu kada počnu da se zanimaju za muziku ili bilo koju drugu vrstu umetnosti koja idealizuje i promoviše smrt, umiranje i suicid. Osobe koje razmišljaju o samoubistvu često gledaju filmove i slušaju muziku koja na neki način “slavi” samoubistvo.

Nestabilni lični odnosi.Nestabilnost u ličnim odnosima podrazumeva izazove i probleme u gotovo svim ličnim vezama. Osobe koje imaju granični poremećaj ličnosti imaju velik problem da steknu poverenje u kolege, šefove, komšije, prijatelje, pa čak i u članove porodice bez ikakvog razloga. Njihovi razlozi  drugim ljudima obično deluju iracionalno. To su strah da će ih ta osoba povrediti, napustiti, ili čak biti zavidna ili ljubomorna. Pošto osobe sa graničnim poremećajem ličnosti imaju jake emocije koje ih preplavljuju, obično im je teško da kontrolišu svoju ljubomoru ili zavist.

Sindrom uljeza (ili sindrom varalice). Mnoge osobe sa graničnim poremećajem ličnosti objašnjavaju da se osećaju “kao da glume na pozornici”. Obično se ne osećaju onako kako misle da treba da se osećaju i često se bore da pronađu svoje mesto u svetu. Neki psiholozi i psihijatri sumnjaju u važnost ovog termina, jer je medijski previše eksponiran i smatra se da mnogi ljudi, bez ikakvih psihičkih problema, takođe imaju ovaj simptom. Međutim, osobama koje imaju granični poremećaj ličnosti realnost obično deluje dosta daleko.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti obično imaju lošu sliku o sebi, manjak samopouzdanja, potrebu za potvrđivanjem (izraženija je kod muškaraca) i na njih dosta utiču osobe koje većina smatra atraktivnim i lepim. Mnoge osobe sa ovim poremećajem imaju problem da postave granice, često flertuju i ne biraju sa kim, lako postaju promiskuitetni i gube se u sopstvenoj zbunjenosti.

Loše i nezrelo vezivanje za druge ljude. Kod mlađih osoba sa graničnim poremećajem ličnosti se često dešava da su njihove komunikacione veštine u direktnoj vezi sa njihovim pravim potrebama. Osobe koje duboko u sebi žele da se osete poželjnim, voljenim i privlačnim često razvijaju ono za šta smatraju da je ljubav ili “povezanost” sa nasilnim osobama koje ih često degradiraju i ponižavaju. Ovakve osobe obično ostaju u vezama u kojima se javljaju nasilje, kontrola, dominacija, pa čak i seksualno zlostavljanje.

Simptomi graničnog poremećaja ličnosti

Osobe sa ovim poremećajem se obično ponašaju impulsivno i pokazuju sledeće znake i simptome:

  • Ekstremni napori da se izbegne napuštanje, bez obzira da li je ono stvarno ili umišljeno.
  • Nestabilni i intenzivni lični odnosi, za koje je karakteristično da se druge osobe često naizmenično idealizuju i demonizuju.
  • Problemi sa identitetom, pogotovo nestabilna slika o sebi.
  • Impulsivnost u bar dva domena koja može biti štetna po tu osobu (neumereno trošenje novca, seks, zloupotreba droga i alkohola, nemarna i nasilnička vožnja, prejedanje).
  • Rekurentno suidicalno ili parasuicidalno ponašanje, pretnje samoubistvom i samopovređivanje.
  • Emocionalna nestabilnost i ekstremna raspoloženja (intenzivne epizode disforije, iritabilnost, anksioznost).
  • Hroničan osećaj praznine.
  • Neprikladan, intenzivan bes i poteškoće da se on kontroliše (česti izlivi besa, hroničan bes, često ulaženje u verbalne i fizičke sukobe).
  • Prolazne paranoične misli ili teži disocijativni simptomi.

Pošto granični poremećaj ličnosti podrazumeva dugoročne i trajne obrasce ponašanja, obično se dijagnostikuje tek u zrelom dobu. Retko kada se ovaj poremećaj dijagnostikuje tokom detinjstva ili adolescencije, jer se deca i mladi stalno razvijaju i zato se mogu javljati i promene u karakternim osobinama kako osoba sazreva. Međutim, kada se ova dijagnoza postavlja kod deteta ili tinejdžera, simptomi moraju biti prisutni makar godinu dana.

Granični poremećaj ličnosti je češći kod žena (čak 75% dijagnostikovanih slučajeva čine žene). Procenjuje se da ovaj poremećaj pogađa između 1,6 i 5,9 procenata svetske populacije.

Kao kod mnogih drugih poremećaja ličnosti, simptomi graničnog poremećaja se ublažavaju s vremenom. Retko ko sa ovim poremećajem ispoljava intenzivne simptome u četrdesetim ili pedesetim godinama.

Malo detaljnije o simptomima graničnog poremećaja ličnosti

granicni poremecaj licnosti

Ekstremni napori da se izbegne stvarno ili umišljeno napuštanje

Percepcija razdvajanja i odbijanja ili gubitak strukture može dovesti do značajnih promena u slici o sebi, osećanjima, razmišljanjima i ponašanju. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti su veoma osetljive na sve što se dešava oko njih. Kod njih se javljaju jak strah od napuštanja i neadekvatan bes, čak i kada je razdvajanje samo privremeno ili kada je promena neizbežna. Na primer, one će biti veoma besne ako neko kasni na zakazani sastanak ili mora da otkaže ručak. Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti to doživljavaju kao napuštanje i kao poruku da su oni loši. Strah od napuštanja se odnosi i na nepodnošenje samoće i neprestanu potrebu da se bude sa drugim ljudima. Napori da se takvo napuštanje izbegne mogu uključivati i impulsivne radnje, npr. samopovređivanje ili suicidalno ponašanje.

Nestabilni i intenzivni odnosi

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti često idealizuju osobe koje brinu o njima ili svoje ljubavne partnere tokom prvih nekoliko sastanaka, zahtevaju da provode mnogo vremena zajedno i da već na početku veze počnu da dele najintimnije stvari i detalje iz svog života. Međutim, ovakve osobe od idealizacije brzo prelaze na potcenjivanje drugih ljudi i demonizaciju. Oni obično osećaju da drugoj osobi nije dovoljno stalo, da nije tu kada je to potrebno i da se ne daje onoliko koliko oni smatraju da treba. Ove osobe lako saosećaju sa drugima i mogu im pružiti utehu, ali samo kada očekuju da će ta osoba “biti tu” za njih onda kada je njima to potrebno. Osobe sa graničnim poremećajem su sklone iznenadnim i dramatičnim promenama mišljenja o drugima, koje mogu jednog momenta posmatrati kao dobročinitelje, a sledećeg kao okrutne. Takve promene razmišljanja su često odraz razbijenih iluzija o roditelju ili staratelju čije su osobine bile idealizovane ili koji ih je napustio ili na drugi način povredio.

Problemi sa identitetom

Kod osoba sa graničnim poremećajem su prisutne nagle i dramatične promene slike o sebi, a to se često manifestuje i kroz promenu ciljeva, vrednosti i profesionalnih aspiracija. Često naglo menjaju razmišljanja i planove o karijeri, ličnim vrednostima, seksualnom identitetu i prijateljima. Ove osobe često naglo menjaju ulogu, npr. od osobe kojoj je potrebna pomoć do pravednog osvetnika zbog nečeg lošeg iz davne prošlosti. Mada je njihova slika o sebi često bazirana na uverenju da su loši ili zli, osobe sa ovim poremećajem ponekad imaju utisak da uopšte ne postoje. Do toga često dolazi u situacijama kada ove osobe osete da nemaju dovoljno podrške, razumevanja i da nemaju nikakvu značajnu vezu. Takvi ljudi se ne snalaze na nestrukturisanom radnom mestu ili u nepredvidivim situacijama.

Kako se postavlja dijagnoza graničnog poremećaja?

Poremećaje ličnosti, gde spada i granični poremećaj, može dijagnostikovati samo iskusan psiholog ili psihijatar. Lekari opšte prakse nisu dovoljno kvalifikovani da postave ovakvu vrstu dijagnoze. Ako se i obratite lekaru opšte prakse zbog ovakvih problema, on će vas poslati kod specijaliste. Nema laboratorijskih niti genetskih testova uz pomoć kojih se postavlja dijagnoza ovog poremećaja.

Mnoge osobe sa ovim poremećajem nikada ne potraže pomoć stručnjaka. Osobe sa poremećajima ličnosti generalno retko traže tretman. To čine tek ako poremećaj počne da im dosta utiče na život. To se obično dešava tek ako osoba ne može da se izbori sa stresom i nekim životnim događajima.

Dijagnozu postavlja stručno lice nakon temeljnog ispitivanja znakova, simpoma i lične istorije pacijenta. Kada psihijatar utvrdi da neko ispunjava sve potrebne kriterijume za postavljanje ove dijagnoze, tada se odlučuje o dijagnozi.

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti

Lečenje graničnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju kod terapeuta koji je specijalizovan za ovakvu vrstu poremećaja. Za ublažavanje nekih simptoma se mogu prepisati i lekovi (antidepresivi, antipsihotici, stabilizatori).

Izvor: Blogs.psychcentral.com

Povezano