Opsesivne misli – uzrok i kako ih se osloboditi

Stalne opsesivne negativne misli su jedan od najčešćih simptoma anksioznog poremećaja. Anksioznost gotovo onemogućuje skretanje misli sa stvari o kojima ne želimo da razmišljamo. Te misli su retko kad pozitivne i obično imaju veze sa strahovima ili emocijama, a u mnogim slučajevima takve misli izazivaju još jaču ankioznosti i opsesivni poremećaj.

Opsesivne misli su karakteristične i za opsesivno-kompulsivni poremećaj, ali neke vrste opsesivnih misli se javljaju i kod drugih anksioznih poremećaja i ne moraju nužno izazvati i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Sada ćemo pogledati kakve sve misli tu spadaju i kako utiču na osobu koja ih ima.

Zašto dolazi do opsesivnih misli ?

(1shifra1!)

Sve vrste anksioznosti mogu izazvati opsesivne misli

Ideja opsesije znači da osoba ne može da se fokusira ni na šta osim specifične misli koliko god se trudila. Mnogi ljudi imaju ovakve probleme mada nemaju anksiozni poremećaj. Na primer, prva simpatija u školi vam je sigurno neko vreme bila opsesivna misao jer ste razmišljali samo o njemu/njoj.

Opsesivne misli kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja

djavolji caj 1

Da bi se postavila dijagnoza opsesivno-kompulsivnog poremećaja, neophodno je da su prisutne i opsesivne misli. Takve misli su obično nasilne, seksualne ili ispunjene strahom. Misao se može menjati u zavisnosti od situacije (više o tome u nastavku), ali kada se jave, nemoguće ih je izbaciti iz glave.

Neki primeri opsesivnih misli su:

  • strah od bolesti
  • opsesivne misli o ludilu
  • razmišljanje o povređivanju neke drage osobe ili potpunog stranca
  • fokusiranje na neki seksualni akt (sa poznatom ili nepoznatom osobom)
  • potreba za organizacijom i simetrijom
  • briga zbog sitnica (da li sam zaključao vrata?)

Neke od ovih misli su daleko negativnije od drugih. Neke od njih se odnose na neželjene fantazije o silovanju ili ubistvu, dok se druge svode na konstantnu brigu da nismo isključili ringlu ili peglu.Veoma su česte i opsesivne misli o ludilu Međutim, jedna stvar koja je zajednička svim tim mislima jeste značajan stres koji izazivaju i kada se jave nemoguće je skrenuti misli na nešto drugo dok se nešto ne uradi.

To izaziva kompulsivno ponašanje. Kompulsivno ponašanje se svodi na delovanje osobe koje ona preduzima kako bi uklonila opsesivne misli.

Kada se osoba plaši npr. patogenih mikroorganizama, javlja se neprestana potreba za pranjem ruku. Kada se osoba plaši da nije zaključala vrata, neprestano ustaje da ih proverava ili ih zaključava po nekoliko puta. Osobe koje se plaše nasilja ili seksa razvijaju navike koje im pomažu da se oslobode takvih misli.

Od krucijalnog je značaja da se zna da anksioznost izaziva takve misli. Način na koji anksioznost menja biohemiju u mozgu značajno otežava fokusiranje na pozitivne stvari i nije vaša krivica ako ne možete da zaboravite na takve misli.

Što više pokušavate da ih sprečite, to se češće javljaju

Mnogobrojna naučna ispitivanja su pokazala da previše truda oko toga da se na nešto ne misli zapravo dovodi do toga da može da se misli upravo samo na to. Razlog tome je to što ne prestano podsećamo svoj mozak na neku stvar. Neobičan način na koji mozak radi značajno otežava da se rešimo opsesivnih misli onda kada to želimo.

To je veoma ozbiljan problem za osobe koje moraju da se bore sa opsesivnim mislima i opsesivno-kompulsivnim poremećajem.

Ako opsesivne misli izazivaju strah ili stid, osoba će se truditi da ne razmišlja o tome, ali to će rezultirati preplaveljnošću tim mislima.

Opsesivne misli kod drugih anksioznih poremećaja

Opsesivne misli se mogu razviti i kod drugih anksioznih poremećaja. One uglavnom nisu toliko teške i opterećujuće kao kod opsesivno-kompulsivnog sindroma, tako da se kompulsivni momenat ne događa, ali postoje sličnosti i sa drugim anksioznim poremećajima. Psiholozi lako postavljaju dijagnozu poremećaja. Neki primeri ovakvih misli su:

  • Panični poremećaj: osobe sa paničnim poremećajem i paničnim napadima mogu razviti i hipohondriju ili fobije vezane za zdravlje. Takođe, ove osobe se ponekad toliko plaše paničnih napada da razmišljaju samo o tome.
  • Posttraumatski stresni poremećaj: osobe sa ovim poremećajem su ponekad opsednute traumom koju su doživele ili strahom od ponavljanja traume.
  • Fobije: osobe sa težim fobijama često ne mogu da prekinu da razmišljaju o stvari koje se plaše. Opsesivne misli i ponašanje se svode na npr. neprestano pregledanje odeće u strahu da se u njoj nalazi pauk i slično.
  • Socijalna fobija: osobe sa socijalnom fobijom se plaše da će izgledati smešno pred drugim ljudima. Ponekad razmišljaju o nečemu što im se desilo, ali mogu razmišljati i o najgorim stvarima koje im se mogu desiti u društvu.
  • Anksiozni poremećaj: ovakav poremećaj izaziva mnoštvo briga. Neke od njih su konstantno prisutne. Na primer, stalna briga o tome kako se dete snalazi i dali je u opasnosti je znak opsesivnih misli i anksioznog poremećaja.

Mada se opsesivne misli smatraju problemom osoba koje imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj, one su ipak prisutne kod gotovo svake vrste anksioznog poremećaja.


Kako se osloboditi opsesivnih misli ?

Nećete se osloboditi opsesivnih misli ako se ne rešite anksioznosti.Da bi se uklonila anksioznost, neophodan je holistički pristup. Nemoguće je ove misli “zbrisati” tako što nećete misliti o određenoj temi. Morate naći načina da se izborite sa anksioznošću kako biste se uspešno nosili sa svakom njenom manifestacijom.

Kako se rešiti opsesivnih misli ?

Možete pokušati nešto od sledećeg:

Prekinite da krivite sebe

Prvo i najvažnije, morate naučiti da prihvatite svoje misli i da jasno kažete šta su one: simptom vaše anksioznosti. Morate prestati da krivite sebe i da se osećate kao da morate da odbacite takve misli.

Prihvatanje je jako bitno. Te misli nisu pod vašom kontrolom i od vas se ne očekuje da ih kontrolišete. Ako naučite kako da ih prihvatite kao prirodan simptom poremećaja koji imate mnogo ćete se lakše izboriti sa njima.

To je veoma teško, ali morate sami naći način. Ove misli su to što jestu i mogu vas navesti da radite čudne stvari – ali šta s tim? Koga briga da li vi zaključavate vrata po tri puta ili perete ruke mnogo češće nego prosečna osoba? Koga zanima da li vi povremeno mislite na neobične stvari vezane za seks ili strahove?

To svakako jeste nešto čega morate da se rešite, ali dok se javljaju one su pandan fizičkoj prehladi. Sigurno se ne ljutite na sebe zato što kijate, zar ne? Zato ne treba da se ljutite na sebe zato što imate takve misli niti da ih vidite kao ružan deo sbe.

Zapišite misli

Ponekad problem nije u opsesivnosti misli već u tome što je ona stalno tu. U nekim slučajevima, one postaju toliko iritantne da počinjete da brinete da će postati opsesivne.

Zapišite te misli u svom dnevniku. Um ima tendenciju da se manje fokusira na misli kada zna da su one “zadržane” na nekom mestu.

Naviknite se na anksioznost

Jedna od najtežih stvari kod života sa opsesivnim mislima je sama ideja da treba naprosto da živimo sa anksioznošću. Međutim, učenje da se živi sa anksioznošću je zapravo efikasan tretman.

To delimično dolazi od prihvatanja, kao što je već opisano. Međutim, jedan deo se svodi na to na se naviknete da ste neprestano zabrinuti.

Kompulsivno ponašanje privremeno olakšava opsesivne misli i tako izbegavamo da se suočimo sa anksioznošću. Ako pokušate da se izborite sa kompulsivnim ponašanjem i nastavite da još neko vreme budete pod tenzijom, shvatićete da opsesivne misli izazivaju manji strah jer ćete konačno shvatiti da se ništa loše neće desiti.

To se obično radi u prisustvu terapeuta. Kvalifikovan terapeut će vas naučiti kako da se rešite opsesivnih misli.

Izazivanje anksioznosti

I na kraju, još jedna stvar koju možete isprobati (uz odobrenje terapeuta) jeste ideja da sami sebi izazivate anksioznost – drugim rečima, da namerno mislite na stvari koje vam izazivaju toliki stres.

Nisu sve opsesivne misli simptom anksioznog poremećaja

Jedan od razloga zbog kojih mnogi ljudi ne znaju mnogo toga o opsesivno-kompulsivnom i drugim anksioznim poremećajima je to što mnogi ljudi tvrde da ih imaju, iako je istina drugačija. Sigurno ste čuli mnogo zvezda kako tvrde da imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj jer koriste samo jednu vrstu viljušaka ili ne vole da se isprljaju.

Milioni ljudi širom sveta imaju takve “bubice” i nemaju anksiozni poremećaj.

Opsesivne misli i kompulsivno delovanje moraju biti sastavni deo anksioznog poremećaja i moraju se javljati često u tolikoj meri da utiču na svakodnevni život.

Ako povremeno imate opsesivne misli, ili čak i neku kompulsivnu radnju koja se javlja tu i tamo, to ne znači da imate opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Međutim, ako vam opsesivne misli izazivaju jak stres i utiču na svakodnevnu rutinu, veoma je verovatno da ste anksiozni.Samim tim što shvatate da imate opsesivne misli lakše ćete ih se osloboditi.

Povezano