Snovi i noćne more kao poremećaj

Noćne more su loši snovi veoma uznemirujućeg sadržaja koji su povezani sa negativnim osećanjima, poput anksioznosti ili straha, zbog koga se osoba često budi. Noćne more se često javljaju kod dece, ali se mogu javiti kod ljudi svih životnih dobi, i povremena pojava noćnih mora nije razlog za brigu.

Noćne more obično počinju da se javljaju kod dece stare između tri i šest godina i njihova učestalost značajno opada nakon desete godine. Statistika kaže da tokom tinejdžerskog doba devojčice češće imaju noćne more u odnosu na dečake. Neki ljudi imaju problema sa učestalim noćnim morama i kao odrasli, tokom čitavog života.

Mada su noćne more česta pojava, poremećaj noćnih mora je relativno redak. Reč je o poremećaju kod koga se noćne more često javljaju, uzrokuju veliku nelagodu, narušavaju normalan san, izazivaju probleme sa funkcionisanjem tokom dana i/ili stvaraju strah od odlaska na spavanje.

Simptomi

Noćne more se češće javljaju tokom druge polovine noći. Noćne more se mogu javljati čak i do nekoliko puta u toku jedne noći. Epizode su relativno kratke, ali obično izazivaju buđenje i osobi je tada teško da opet zaspi.

Noćne more imaju sledeće karakteristike:

  • San deluje vividno, stvarno i veoma je uznemirujuć, a kako se „radnja sna“ odvija, postaje sve strašnija.
  • Tematika sna obično ima veze sa nekom pretnjom i strahom.
  • Noćna mora je takva da probudi osobu.
  • Nakon buđenja, osoba koja je imala noćnu moru oseća strah, anksioznost, ljutnju ili tugu zbog onoga što je sanjala.
  • Nakon buđenja, osoba doživljava pojačano znojenje i ubrzan rad srca.
  • Osobe koje imaju ovakve noćne more se obično jasno sećaju detalja sna.
  • San izaziva takav nivo nervoze i stresa da osoba ne može opet da zaspi.

Noćne more se smatraju poremećajem samo ako ispunjavaju sledeće uslove:

  • Često se javljaju.
  • Izazivaju veliki stres ili otežano funkcionosanje tokom dana (npr. anksioznost, stalni strah, nevoljnost da se ide na spavanje zbog straha od nove noćne more)
  • Stvaraju probleme sa koncentracijom i pamćenjem, ili osoba ne može da prestane da razmišlja o onome što je sanjala.
  • Izazivaju pospanost i zamor tokom dana.
  • Izazivaju probleme sa funkcionisanjem na poslu/u školi ili u kontaktu sa drugim ljudima.
  • Izazivaju probleme a ponašanjem vezanim za odlazak na spavanje ili strah od mraka.

Kada dete ima ovakav poremećaj, to može izazvati i teže poremećaje spavanja i stres kod roditelja.

Kada posetiti lekara?

Povremene noćne more obično nisu razlog za brigu. Ako vaše dete često ima noćne more, možete to pomenuti pedijatru prilikom sistematskog pregleda. Međutim, najbolje je da posetite lekara u sledećim slučajevima:

  • Noćne more se često javljaju i to stanje dugo traje.
  • Noćne more vam remete normalan san.
  • Noćne more vam stvaraju strah od odlaska na spavanje.
  • Sve navedeno utiče na vaše svakodnevno ponašanje i otežava vam normalno funkcionisanje.

Uzroci

Poremećaj noćnih mora se smatra parasomnijom – vrstom poremećaja spavanja koji uključuje neželjena iskustva koja se javljaju dok pokušavate da zaspite, tokom spavanja ili nakon buđenja. Noćne more se obično javljaju tokom REM faze sna. Tačan uzrok noćnih mora nije poznat, ali se smatra da na njihovu pojavu utiče mnoštvo faktora, uključujući:

  • Stres ili anksioznost. Ponekad i manji svakodnevni stresovi, poput problema kod kuće ili na poslu, mogu izazvati noćne more. Velike životne promene, poput selidbe ili smrti bliske osobe, mogu imati isti efekat. Stalna anksioznost povećava rizik od noćnih mora.
  • Noćne more se češće javljaju nakon nesreće, povrede, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja ili nekog drugog traumatičnog događaja. Noćne more su veoma česte kod ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.
  • Manjak sna. Promene u vašem rasporedu obaveza koje izazivaju neredovno spavanje i buđenje ili zbog kojih manje spavate mogu povećati rizik od noćnih mora. I nesanica (insomnija) se povezuje sa povećanim rizikom od noćnih mora.
  • Neki lekovi, uključujući neke antidepresive, lekove za snižavanje krvnog pritiska, beta blokatore i lekove kojima se leči Parkinsonova bolest, mogu izazvati noćne more.
  • Upotreba alkohola i droga. Konzumacija alkohola i/ili droga ili pak apstinencijalna kriza može izazvati noćne more.
  • Drugi poremećaji. Depresija i drugi mentalni poremećaji su često povezani sa noćnim morama. Takođe, i neka druga oboljenja (srčane bolesti, rak) mogu dovesti do noćnih mora. I drugi poremećaji spavanja koji remete normalan ciklus spavanja povećavaju učestalost noćnih mora.

Faktori rizika

Noćne more su česte kod osoba koje imaju bliske srodnike koji takođe imaju učestale noćne more ili druge parasomnije, npr. pričanje u snu.

Komplikacije

Poremećaj noćnih mora može izazvati:

  • Jaku pospanost tokom dana, što može dovesti do poteškoća u školi ili na poslu, ili probleme sa svakodnevnim radnjama koje zahtevaju koncentraciju (npr. vožnjom).
  • Česte promene raspoloženja i poremećaje raspoloženja, npr. depresiju ili anksioznost.
  • Otpor prema odlasku u krevet i spavanju zbog straha od nove noćne more.
  • Suicidalne misli ili pokušaje suicida.

Pripremio: Sanovnik plus – online tuma; snova