Šta je apatija i koji su njeni uzroci i simptomi

Šta je tačno apatija? Apatija je, u određenom smislu, kao zaljubljivanje. Kako god je opisivali, dok nam se ne desi ne znamo kako to izgleda. Ono što osećaj apatije čini jedinstvenim je to što je to zapravo stanje u kom nema osećanja.

Svako od nas je u nekom momentu svog života bio apatičan. Kad god osećate da vam u životu nedostaje nešto važno, ali nemate motivacije da krenete ka tom cilju, to stanje se opisuje kao apatija.

Danas je u psihologiji prihvaćena činjenica da morate imati osećanja prema nečemu ako želite da preduzmete neku akciju. Bez neke jače emocije koja bi izazvala ponašanje i reakciju – apatija doslovno znači “bez osećanja” – nemate želju da radite ilo šta.

apatija

Apatija jeste osećanje, ali osećanje obamrlosti, kao da ste pod anestezijom. Ali apatija je i stav. Nažalost, to je stav indiferentnosti,  ravnodušnosti,  nezainteresovanosti i otuđenosti. Takav stav crpi energiju i osećate letargiju i bezvoljnost sve vreme, kao da ste paralisani i ništa vam se ne radi. Zato apatične osobe prepoznajemo po pasivnosti. Demotivisanost i manjak entuzijazma im oduzimaju volju da se suoče za životnim izazovima. Jednostavno ih nije briga.

Svi se mi u nekom momentu tako osećamo. Da  sada pogledamo šta sve izaziva apatiju.

Uzroci i simptomi apatije

Fokus ovog članka je psihologija apatije. Ali pošto uzroci apatije mogu biti i biološke i medicinske prirode, da na brzinu nabrojimo i neke fizičke, odnosno organske uzroke. Apatija se često javlja kod osobe koje imaju shizofreniju, pate od posledica šloga, Parkinsonove bolesti, progresivne supranuklearne paralize, Hantingtonove bolesti i demencije. Mnogi autori povezuju njen nastanak i trajanje i sa problematičnim načinom života: manjkom sna, umorom, lošom ishranom i manjkom fizičke aktivnosti, kao i sa organskim defektima i problemima (disfunkcija štitne žlezde ili limbičkog sistema). Kada je reč o psihijatrjskim dijagnozama, apatija se vezuje za depresiju i bipolarni poremećaj, kao i za upotrebu lekova i droga.

Bez obzira na uzrok, posledica svih ovih stanja (i mnogih drugih) je često ista. Osobe koje su apatične generalno gube nadu da će ikada biti srećne i ispunjene. Ili prestaju da veruju da su nekad imale smislen cilj u životu ili gube veru u svoju sposobnost da te ciljeve postignu. Prosto, ne mogu da se sete ničega za šta je vredno živeti. Posledica je nestanak mentalne, fizičke i emotivne energije potrebne za postizanje takvih ciljeva.  Depresija često ide ruku pod ruku sa apatijom (ponekad ih je nemoguće razlikovati), ali se mora naglasiti da se apatija ponekad javlja i bez depresije.

Šta sve može izazvati apatiju? Razmislite da li se na vas odnosi nešto od sledećeg:

  • Da li imate negativne misli o sebi i svojoj budućnosti? Da li se plašite da radite nešto zbog straha od neuspeha? Odbijanja? Potvrde da ste nesposobni i bezvredni? Ili ste se nedavno suočili sa nekim neuspehom ili odbijanjem i niste uspeli da se oporavite od tog iskustva?
  • Da li vam se nedavno nešto desilo (ili nekome do koga vam je stalo) što vas nije ostavilo samo razočaranim, već i demoralisanim i pesimističnim? Kad smo kod toga, da li je neki lokalni ili čak globalni događaj utiao na to da postanete cinični? Da pomislite da prosto ne vredi da se trudite ni oko čega, jer neće biti rezultata?
  • Da li vam je dosadno ili ste se zaista umorili od svakodnevne rutine koja vam deluje kao da nikad neće doneti ništa korisno? Čak i ako ne razmišljate o tome, da li ste duboko u sei odustali od toga da napravite nešto što će vas radovati i zadovoljiti? Umesto da “uhvatite bika za rogove” i “iskoristite dan”, da li ste se samo prepustili rutini?

Ako nešto od navedenog objašnjava vašu apatiju, ili možete da se identifikujete sa nekim drugim faktorom, verovatno ćete se pronaći i u nekoj tvrdnji koju ćemo dati u nastavku. Bez obzira na to da li ste sada apatični ili ste imali taj problem ranije, evo prilike da ispitate koja se od sledećih karakterizacija odnosi na vas.

Možete li se setiti vremena kada ste ili niste…

  • Niste osećali nikakvo interesovanje za ono što bi vam probudilo uzbuđenje ili entuzijazam: neki projekat, hobi, sport, izlazak sa voljenom osobom ili prijateljima i slično;
  • Niste bili motivisani na poslu; ubijala vas je dosada i ponavljanje istih poslova, što je rezultiralo time da se na poslu pojavljujete kao po kazni i samo otaljavate ono što morate da radite, bez ikakvog pravog interesovanja za to;
  • Vegetirali gledajući televiziju, igrajući igrice ili surfujući po internetu – znajući dobro da postoji mnogo boljih stvari koje vas mogu okupirati, ali vas je mrzelo da se pokrenete i uradite nešto korisnije;
  • Prestali da se bavite nekom fizičkom aktivnošću i rekli sebi da vi prosto niste za to, a istovremeno ste počeli da se hranite znatno nezdravije;
  • Niste mogli da se posvetite ničemu – nijedan cilj niti aktivnost vam ne deluju kao vredni napora; osećali ste se preplavljeni ravnodušnošću.

Najopštiji uzrok apatije je verovatno pesimizam po pitanju budućnosti. Takav stav oično proizilazi iz “programiranja” u ranom detinjstvu, što vas je dovelo do dubokog uverenja da, koliko god se vi trudili, ipak ne možete da uspete. Ili, što je još češće uverenje, da vam se u životu zalomila takva “partija” da šta god uradili ne možete da pobedite sudbinu.

Ako ste potonuli duboko u apatiju i izlazak iz nje vam se čini kao da zahteva više energije nego što imate i želite da uložite, šta možete učiniti? Taj proces mora biti postepen.

Rešenje za apatiju

Mada postoji dosta praktičnih stvari koje možete učiniti da se izborite sa apatijom, verovatno nećete učiniti nijednu od njih dok ne promenite način razmišljanja. Bez obzira na to šta je kod vas izazvalo demotivisanost, vaš pogled na svet vas čini “zaglavljenim”. Prvi zadatak je da promenite taj pogled na svet. Ukratko, morate se fokusirati na ono šta je u vama, a ne oko vas.

Morate sebe prisiliti na promenu načina razmišljanja.

Zapitajte se: “Da li sam voljan da se potrudim oko toga da poedim apatiju, čak i ako to deluje kao da zahteva mnogo više energije nego što imam?” Ako vaša klonulost potraje duže vreme, može imati teške posledice. Nikako ne možete iti srećni i zadovoljni u životu ako odustanete od kretanja ka svojim ciljevima. I nepokušavanje da uradite bilo šta može dovesti do manjka samopouzdanja i osećaja bezvrednosti, krivice i stida.

Evo nekih rešenja o kojima valja razmisliti:

Odredite odakle dolazi vaša apatija. Pošto je uzrok apatije obično stav prema životu, počnite da gledate sebe i svoje probleme iz drugačje perspektive. Posmatrajte sebe sa više saosećanja, empatije i razumevanja, i ako je to potrebno, oprostite sebi zato što ste nekada omanuli u nečemu. Ako ste utvridili da ste naprosto lenji ili demotivisani, možete li sada da rasterate svoje iracionalne sumnje i strahove, posebno one vezane za neuspeh? Vreme je da krenete dalje i ostavite iza sebe negativne misli. Sve dok vam ciljevi nisu potpuno nerealistični i sve dok želite da se trudite da potignete ono što vam je važno, uspeh vam je zagarantovan.

Prelazak iz pasivnosti na rešavanje problema. Šta možete da uradite sada odmah kako biste izašli iz stanja emotivne i mentalne inercije? Koji je najlakši prvi korak koji će vas izvući iz apatije? Napravite spisak stvari koje vam ne pomažu i šta možete učiniti da popravite situaiju. Ako neke okolnosti nisu podložne promeni, razmislite kako možete da ih prihvatite. Najvažnije je da se maknete sa početne pozicije.

Ubacite promenu u svoju rutinu. Rutine su dosadne, pa je najbolje da nađete način da ih makar malo promenite. Makar započnite razgovor sa nekim na poslu koga još uvek ne poznajete. Ili promenite režim vežanja – kada, gde i sa kim vežate ili koje vežbe radite. Napravite neke promene u ishrani, isprobajte nova jela ili sastojke. Idite na odmor i šetajte po prirodi. Promenite posao ili uradite nešto po pitanju svog obrazovanja – ispunite sebi neku želju koju ste davno odbacili kao nepraktičnu. I tako dalje. Sve što bi vam dalo elana u životu je vredno razmatranja.

 Šta vas je radovalo pre nego što ste postali apatični? Imate li nekog prijatelja sa kojim ste izgubili kontakt, ali ste uvek uživali u razgovoru sa njim? Da li vas je pokretala neka muzika? Da li ste uživali u poseti muzejima, botaničkoj bašti, koncertima, sportskim događajima? Možda vam ovakve aktivnosti neće izazvati isto uzuđenje kao nekada, ali što se više trudite, to je veća verovatnoća da ćete na kraju uspeti da se malo oraspoložite.

Prisetite se srećnijih vremena kada ste bli entuzijastičniji i življi. Koji hobiji i aktivnosti su vam pružali zadovoljstvo? Crtanje, čitanje, rešavanje ukrštenica, ples, gajenje cveća? Nije važno šta vam je nekada pričinjavalo užitak. Šta god da je u pitanju, verovatno će vam pomoći i sada. Čak i naizgled besmislene aktivnosti vam mogu pomoći da se ponovo radujete životu.

Usmerite svoju pažnju na cilj koji možete odmah da postignete. Razmislite o svojim vrednostima, stavovima i preferencijama, odredite cilj koji će vam zaokupiti pažnju i pomoći da ponovo budete aktivni i kreativni. Čak i ako to znači da morate da izaberete između tri ili četiri stvari koje su vam nekada ble zanimljive, napravite listu prioriteta i počnite. Odaberite nešto sada odmah. Uvek možete da se predomislite. Najvažnije je samo da se pokrenete. Nemojte birati ništa složeno, nešto na šta vam sama pomisao deluje preplavljujuće. Ako ste sada letargični, verovatno ne želite nikakav izazovan poduhvat. Šta god da odaberete, uvek možete čitav zadatak podeliti u nekoliko manjih celina.

Posetite terapeuta. Ako vam ni prethodne sugestije ne pomažu da pobegnete od apatije, moguće je da patite od teže depresije. Tu vam može pomoći samo kvalifikovana osoba. Tu ne možete uraditi mnogo toga sami, ali uz pomoć nekoga ko razume vaše dileme i proleme, uskoro možete naći rešenje.

Povezano