Zašto su žene podložne depresiji

Žene više boluju od depresije nego muškarci! Prema zaključcima iz psihijatrijske prakse, depresivne epizode i psihička oboljenja ima 20 odsto žena, dakle dvostruko više nego što imaju pripadnici jačeg pola. Jedan od razloga je genetika, stresni događaji i razni sociološki faktori koje žene teže podnose.

Depresija se javlja i kao posledica promena u nivou hormona u toku mesečnog ciklusa, u trudnoći i menopauzi. Žensko telo luči više hormona stresa, a hormon progesteron blokira brzo isključivanje hormona stresa.

Evo u kojim periodima su žene najviše sklone depresiji…

zene i depresija

Trudnoća
Iako je progesteron, hormon sreće, izražen u vreme trudnoće istraživanja su pokazala da dve trećine žena u trudnoći pokazuje blaže psihološke simptome, posebno u prvom i trećem tromesečju.

Manifestuju se kao napetost, razdražljivost i sklonost depresiji zbog zabrinutosti mogućim malformacijama ploda, bolnog i komplikovanog porođaja.

Od kompletne depresija prisutna je u čak 10 odsto trudnica, posebno u prvom tromesečju trudnoće.

Faktori rizika u trudnoći: / oko 40 odsto

  • ranije depresivne epizode i žena, a punu
  • prethodni abortusi
  • neželjena trudnoća
  • bračne nesuglasice i porodični sukobi odsto
  • porodična sklonost depresiji u trudnoći

U adolescentnim trudnoćama zbog spleta sociorazvojnih okolnosti postoji povećan rizik za depresiju i suicidno ponašanje. Taj rizik se pripisuje stresu koji opterećuje mladu majku koja je u razvoju i nije sposobna da se nosi sa teretom majčinstva.

Posleporodjajna depresija

U ovom razdoblju je rizik od razvoja psihijatrijskih poremećaja, medju kojima su posleporodjajna tuga, depresija i psihoza, povećan čak 18 puta. Posleporodajna depresija je psihički poremećaj koja se manifestuje poremećajem sna, apetita, psihomotornim nemirom, zamorom, osećajem krivice i suicidnim idejama. Učestalost javljanja je između osam i 15 odsto.

Prekid trudnoće

Posle odluke o namernom prekidu trudnoće polovina žena oseća napetost, a petina je vrlo depresivna. Psihički stres smanjuje se posle pobačaja, ali trećina žena ima emocionalne probleme i posle mesec dana, a mah broj suočava se sa psihičkim problemima jednu do dve godine kasnije. Pobačaj je nesumnjivo traumatski događaj zbog neplanirane trudnoće i iščekivanja da se to desi.

Menstruacija

Pre pojave menstruacije žene često imaju predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP) ili predmenstrualni sindrom (PMS). Karakteristike PMS su depresivno raspoloženje, anksioznost, emocionalna nestabilnost i smanjeno zanimanje za uobičajene aktivnosti koje su javljaju nekoliko dana uoči ciklusa (u luteinskoj fazi).

Može se pojaviti osećaj tuge, beznađa i samosažaljenja, napetost i zabrinutost, primetna labilnost raspoloženja praćena čestim plačem, razdražljivost, bes, pojačani međuljudski konflikti, teškoće koncentracije, umor, promene apetita, poremećaj uobičajenog ritma sna, fizički simptomi kao što su osedjive i natečene grudi, glavobolja, osećaj „bubrenja” ili debljanja.

Osim ovih simptoma može da se javi i bol u zglobovima i mišićima.

U blažem obliku PMS ima blizu 40 odsto žena, a punu kliničku sliku poremećaja pokazuje dva do deset odsto. U lečenju se primenjuje hormonska terapija progesteronom, zatim antidepresivi. Nijedan od navedenih lekova nije specifičan, ali mnogim olakšavaju simptome.

Klimakterijum

Menopauza (klimaks) se javlja uglavnom između 40. i 55. godine, pri čemu menstruacija postepeno izostaje. Prirodni pratilac proređivanja mesečnog ciklusa je smanjenje proizvodnje ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona.

Promena nivoa hormona često je praćena neprijatnim simptomima: toplotni valunzi, znojenje i depresija, razdražljivost, nesanica i osećaj zamora. U vreme ovih promena žene su podložne većem broju hroničnih oboljenja kao što su šećerna bolest, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i proređenja gustine kostiju (osteoporoza).

Ako je već ranije postojala neka od ovih bolesti, za vreme menopauze obično dolazi do pogoršanja.

Sve to može da rezultira intenziviranjem depresivnih stanja u menopauzi, pa ako poprime kliničku sliku i psihičke poremećaje, potrebno je obratiti se psihijatru.

Povezano